Jugoslaviju je razbio Slobodan Milošević koji je pustio Slovence da se odcijepe i onda s Tuđmanom dijelio Bosnu i Hercegovinu. Pa nismo valjda mi, kukavni Hrvati bez oružja i JNA u pozadini, mogli računati da ćemo nadvisiti dvostruko brojniji srpski narod? Nudili smo konfederaciju, ali Milošević je želio jare i pare…

Kaliče, debelo ste promašili tvrdeći da Srbima nije dano pravo na odcjepljenje. Kako biste Vi napravili razgraničenje između triju naroda? Pa tko bi se dogovorio s bezbrojnim lokalnim poglavicama kada ni danas nikako da se dogovore predstavnici triju naroda u BiH?

Dakle, odcjepljenje naroda nije dolazilo u obzir, to je omogućeno samo republikama koje su ionako bile države u državi. Što bi se izbjeglo da je Milošević bio samo malo tolerantniji (vidi drugi odlomak). Ali on je ionako želio što veći dio BiH, a Hrvatska i Slovenija nisu ga zanimale. Zato i nije zaštitio sunarodnjake u Oluji, zato su Karadžić i Mladić šutke gledali kako Hrvatska vojska napreduje prema Banjoj Luci.

Stvaranje i razbijanje Jugoslavije deo je kontinuiteta - vekovnog anglosaksonskog strateskog cilja- osvajanja najvece zemlje sveta - Rusije, odnosno bogatstava njene teritorije.
U projektu je bilo stvaranje jugoslovenske nacije
(a la - americke) u kojoj bi se razbili i ostaci
pro-ruskog, pored jos nekoliko sitnijih i krupnijih
interesa.
[Ne zaboravite koliko godina smo se zavaravali
nazivom Kraljevina SHS.]
Kako je za ostvarenje zadatka bilo neophodno jos
rada i vremena, Jugoslavija je nastavila i posle
1945. Srbi su, uz pomoc sopstvenih "lidera",
"oprostili" hrvatski genocid, ponovo im se "potu-
rili" i omogucili da po drugi put izbegnu pravednu
kaznu.
[Nekaznjeni zlocini I, eskalirali su do genocida
po bestijalnosti, nevidjenih zlocina u II sv. ratu
i nastavka u zadnjem krvavom gradjanskom ratu.]
SAD su bile "prinudjene" da tolerisu "Titovu YU"
kad je bila "anti-SSSR zastava", ali su nestrpljivo
cekali kraj nezgodnog lidera.
Racunajuci da ce tome doci kraj mnogo ranije,
"podboli" su MASPOK i Ustav 1974 a srpskim rukama
i "supljim glavama" eliminisali svaki otpor.
Ovaj Ustav, ne samo sto je pravno cementirao
granice Republika, vec je omogucio (ko je hteo i
znao) gradnju drzavnosti i pravo na otcepljenje.
Srbiji je tim Ustavom ugradjena i tempirana bomba
- APV i APKiM. Iako pokrajine u Republici Srbiji,
one su ravnopravno ucesvovale u Predsednistvu.
Posle Titove smrti, intenziviran je rad na razbijanju YU. Albaci su gurnuti u borbu za
"Kosovo Republjik", "oslobodilacki rat", lizing
(od mafije i CIA) "narko biznisa", prljavi "rat"
protiv Srba na KiM (svim sredstvima-od zloupotrebe dece, preko preplacivanja srpskih imanja, ilegalne
imigracije, ...).
Posle "unutrasnjeg" raspada SSSR, Varsavskog pakta, ujedinjenje Nemacke, dosao je red i na YU.
"Majstori" su oslobodili nemacki revansizam, pa
su Srbi morali da plate "ceh" - dug iz oba rata.
Da olaksaju zadatak, majstori su podrzali sve
podobne (od Miloswevica), a "nase".
S. Savic

Jugoslaviju su razbili nosioci separatizma uz podršku zapada (dal je ona trebala da se razdruži (a ne krvavo raspadne)to je drugo pitanje). Najveću krivicu snosi Nemačka a potom ostale zapadne zemlje, Britanija, USA, Francuska... Nemačka je ta koja je podržala Hrvatsku pod šahovnicom, otimanju srbima statusa konstitutivnog naroda, i iznad svega priznanjem hrvatske državnosti pre nego su sporna pitanja rešena pošteno, pravedno i na miran način.

Srbi su se prilikom razbijanja Jugoslavije pokazali ka dvolicni. Smatrali su da dijelovi drugih zemalja gde su Srbi vecina (Kordun, Lika...) treba da pripadnu Srbiji a sa druge strane da dijelovi Srbije gde Srbi nijesu vecina (Kosovo) opet treba da pripadnu Srbiji (?!)

ovakve ideje su trenutno veoma nepopularne u celoj bivsoj jugoslaviji, ukljucujuci i srbiju.
i bice jos dugo.
draze nam je se tucemo oko toga ko ce dograbiti najvecu kosku od onoga sto gospodar baca se trpeze pri tom se raspravljajuci ko je prvi poceo.
i tako ce ostati jos dugo.

Врло реалан Калик, врло агресиван "DŠ"! Но то што Калик ради, само је скица, обрис, а оно што ради "DŠ", еее, то је већ читава ИДЕОЛОГИЈА! Истина врло висока, колико до првих врбових грана! Знате већ шта "спевао" бан Марко Натлачен во времја оно! А што му ми Срби (како њему, тако и осталој бившој "браћи"!) опростисмо! Једино што цењени "DŠ" заборавља да су те идеологије, засноване на ЛАЖИМА, сигурне ко врбов клин! Сада ради се да ми Срби, пођемо мало даље од скица и нацрта! За почетак, предлажем КРАЈ ГРАЂАНСКОГ РАТА МЕЂУ СРБИМА! После ће да се види, не "ко је вјера, а ко невјера", већ као што овде написа онај г-дин Хрват из Херцег-Босне, предлажући трећу, хрватску федералну јединицу у Б-Х, да то није због национализма, већ када немате БИТАН МЕЂУНАЦИОНАЛНИ ПРОБЛЕМ, онда долази на ред РЕШАВАЊЕ ДРУГИХ, ИСТО ТАКО БИТНИХ ПРОБЛЕМА! Између осталог ПРАВНА ДРЖАВА, између осталог ПРЕВЕЛИКЕ СОЦИЈАЛНЕ РАЗЛИКЕ, између осталог МЕДИЈСКО ЈЕДНОУМЉЕ, између осталог СИСТЕМ СВАКОЈАКОГ, БУРАЗЕРСКОГ (по типу: ЈА ТЕБИ СЕРДАРЕ, ТИ МЕНИ ВОЈВОДО!) МОНОПОЛА! Остало замислите сами! То је, између осталог и мој одговор проф. Антонићу, на његов предлог за ПРЕСТАНАК ВЕРБАЛНОГ ГРАЂАНСКОГ РАТА, а за ПРЕЛАЗ НА ГРАЂАНСКО И ОПШТЕСРПСКО СПОРАЗУМЕВАЊЕ и о томе КАКО ДАЉЕ! У (цензурисаном) оригиналу поменуо сам један монолог Илије Чворовића из "Балканског шпијуна". Тај монолог на типично балкански и српски начин описује унутрашње ПРЕУМЉЕЊЕ (грчки metanoia), као НЕОПХОДАН ПРЕДУСЛОВ ЗА ПОЧЕТАК ТОГ ГРАЂАНСКОГ И ОПШТЕСРПСКОГ СПОРАЗУМЕВАЊА! Да подсетим, у преамбули ВАЖЕЋЕГ УСТАВА Република Србија дефинише се као ДРЖАВА СВИХ СВОЈИХ ГРАЂАНА И ОТАЏБИНА СРПСКОГ НАРОДА! То је и мој одговор и другу Марију Калику: СХВАТИ РЕАЛНОСТ, ЈУГОСЛАВИЈЕ ВИШЕ НЕМА! А ако је хоћеш, НЕПОХОДАН ПРЕДУСЛОВ ЗА ЊЕНУ ОБНОВУ ЈЕ ПРЕУМЉЕЊЕ ОСТАЛИХ НАРОДА (сем српског) БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! ПОД ЈЕДАН, драги Марио, ТИ ОСТАЛИ НАРОДИ МОРАЈУ ЖЕЛЕТИ ТУ ЈУГОСЛАВИЈУ! Да цитирам великог Паскала: "Срце има своје разлоге, о којима разум незна ништа!

Та прича о конфедерацији би била смешна да нису уследили они трагични догађаји. То Вам је, поштовани DŠ, као кад би неко коме пребацују да је растурио брак рекао да је он лепо нудио (брачној) жени да живе у ванбрачној заједници, али пошто жена није на то пристала, онда је он био приморан да растури брак. (Подразумева се да би ово могло да буде написано и у женском роду).

Дакле, конфедерација је асоцијација независних држава. Да би једна федерална јединица ушла у конфедерацију треба прво да постане независна. У случају Југославије то значи да треба прво да разбије државу Југославију, на тај начин постане независна држава, а онда предложи конфедерацију Србији или било коме другом. У тој конфедерацији може да остане колико хоће и да из ње изађе кад хоће јер конфедерација, за разлику од федерације није држава већ заједница независних држава. Укратко, кад једна федерална јединица предлаже стварање конфедерације, она заправо заговара разбијање државе чији је део.

Пресветли Владико, којих "других земаља"? То је једно суштинско питање. Хрватска и БиХ нису тада биле никакве земље, до републике унутар Југославије.

Ја као Србин (а верујем да и већина нас Срба) нисам хтео да се републичке границе третирају као државне приликом распада и не мислим да је то поштено. Могли смо се Хрвати, Бошњаци (шта год то значило) и ми Срби раздвојити у одвојене државе, нема ту проблема (не верујем да је иједан Србин у бити противник посебне Хрватске и Бошњачке, поново шта год то значило, државе) али зашто по републичким границама? Много је боље по етничким границама, када је већ подела по тим шавовима и почела.

Међутим, када се на крају ипак десило да се разведемо по републичким границама (где смо ми Срби несумњиво лошије прошли), па хајде онда да се тога и држимо. Косово и Метохија би онда требало да остану део Србије.

Владико, видите ли онда ко је ту дволичан? Обратите пажњу на временску разлику у догађајима. Не дешавају се одвајање Космета и распад СФРЈ у исто време. За време распада ми смо хтели етничке границе (не видим ништа спорно у тој тежњи), али смо изгубили, признали пораз и прихватили републичке границе како су Хрвати и Бошњаци (шта год то значило) желели и сада само желимо да се то и даље поштује.
Дволични су Хрвати и Бошњаци (шта год то значило) који су се за време распада СФРЈ залагли за републичке границе, а сада за етничке (признавањем НДК су то исказали, довољно је било само да је нису признали и остали би доследни у својим ставовима).
И није ту у питању дволичност Владико, ја мислим да је у питању чиста злурадост и злоба према Србима, дволичност је само једна манифестација.

Сироти Раде Томов, сигурно се у гробу, а на Ловћену, преврће, када слуша ЛАЖИ овог УЗУРПАТОРА, овог УНУКА ЛАЖНОГ ЦАРА ШЕПАНА МАЛОГ! Ниси ти, "драги пријатељу" "Petаr II Petrović Njegoš", већ ЛАЖНИ КНЕШЧИЋ ШЋЕПАНЧИЋ ПОМАЛЕНИ! Уосталом, ту твоју ГАЈЕВИЦУ ВЛАДИКА РАДЕ НЕ БИ НИ РАЗУМЕО! А ни ја! Читам, а не могу да верујем! Све ми се чини да то проговара Ваш "принц" никола петровић на МАТЕРИЊЕМ ФРАНЦУСКОМ! Или можда неки дукљански "академик"?! ОД ЗЛА ОЦА И ГОРЕ МАТЕРЕ! Ништа више не треба да причам, већ ти само кажем: "УЗМИ "ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" И ПРЕПОЗНАЈ СЕ! ЗНАШ ОНО: "КУПО ОД ШЕЋЕРА!" Е, "ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ", ТО ЈЕ ТВОЈ "ИДЕАЛ"! ЛАЖ И ПРЕВАРА! НА ЗДРАВЉЕ ТИ БИЛО!"

Razbiti Jugoslaviju u ono prelomno vreme posle pada Berlinskog zida i kapitulacije sovjetskih lidera /Gorbacov-Regan, Jeljcin-Bus/ bilo je vaznije nego razbiti Sovjetski Savez.

Sovjetski Savez je bio ekonomski, politicki i ideoloski mrtav, ali je raspolagao nuklearnim oruzjem pa se moralo ici obazrivo, da se "neodgovorni" ne bi docepali dugmeta, zato se nije odmah dirnulo u "rusko nacionalno jezgro", iako je bilo naznaka da je i to upisano...

Jugoslavija je bila na pragu Evrope, po svemu ispred Spanije kojoj je omogucena evolucija iz fasistickog nasledja u pravcu "demokratskih kapitalistickih vrednosti", sto nije bio slucaj sa Jugoslavijom: Jugoslavija je povremeno bila korisna, ali "komunisticka".

Na primeru Jugoslavije trebalo je dokazati da i takav "komunizam" predstavlja kraj istorije, corsokak, slepa ulica iz koje nema izlaza, te se mora ukloniti do kraja, razbiti da ni secanje na njega ne ostane - i sastavljati ponovo na novoj osnovi.

Nije na ovu odluku bila bez uticaja cinjenica da je Jugoslavija decenijama bila sposobna da preko noci okupi vecinu u OUN i doprinese afirmaciji pozitivnih medjunarodnih normi - ili osudi i zaustavljanju akcija pogubnih za svet /sada toga nema, i kakav nam danas svet izgleda, ima dokaza da s vremena na vreme i oni koji su ga rusili zale za njim!/.

Ustav iz 1974. mogao je da posluzi ne samo za razbijanje Jugoslavije, kako se danas tvrdi, vec i za njeno ocuvanje i afirmaciju principa koji su vodili Evropi, sto je zavisilo koliko od "Brozovih naslednika" toliko i od medjunarodnih prilika.

To sto su u "poduhvatu" razbijanja Jugoslavije spoljni faktori nasli unutrasnje, domace saveznike, jedni su udarali spolja, drugi potkopavali iznutra - dovelo je do krvavog raspada i svega sto nam se desava poslednjih decenija.

Када се раде озбиљна истраживања на пољу политичких, друштвених, историјских анализа па чак и економских, истраживач никада не сме да пође од закључака, у трагању за одговарајућим чињеницама које ће те закључке поткрепити.
Аутор овог чланка је очигледно пристрасан, непоткован и неаналитичан.
Да не бих анализирао сваку реченицу, рећи ћу само оно најважније.
Косово никако не може да направи преокрет у процесу разграђивања Србије. Преокрет мора да потекне са два друга места. Најпре се морају договорити Срби и муслимани у Србији, а потом (ако је могуће) Срби и муслимани у Босни. Мора се зауставити разграђивање било које српске државе. Затим се мора средити инфраструктура, да би могла да се покрене економија.

И то је једина ауторова мисао која је 50% тачна. Нешто "можемо постићи једино ако покажемо више срчаности и одлучности у одбрани својих интереса, од социјалних до државних." Аутор мисли да одлучност треба показати западу, а ја сам убеђен да одлучност треба показивати у заштити устава, грађанских права, личних слобода, права деце и поштовању закона.

Тек ако у томе успемо, можемо размишљати најпре о повезивању Србије и БиХ, на исти начин на који је направљена ЕУ, кроз разне економске пројекте, који тек у другој генерацији могу да прерасту у политичке. Овакво повезивање, без победника и побеђених могло би поново да привуче и Црну Гору да се придружи нашој економској заједници. У трећој фази повезивања, могла би да у сигуран економски систем уђе Македонија. На самом крају, Србија би се договарала са представницима албанаца на Косову.

Ово је реални пут. Без авантура и без гнева који карактерише данашње дизел-националисте (бр'те исп'штуј ме). Ово је пут за све оне који своје време рачунају 3000 година. Сви они остали, који живе од данас до сутра, имају две преостале могућности. Могу да покушавају нешто да смувају, а могу и да се љуте и дуре као што већина нас чини.

Увек сам говорио да је Југославија српско (Србиново) дете, те да Србија (Србин) никако није могла да буде крива за убиство свог чеда. Србија је уствари направила то чедо захваљујућу лукавим Латинкама, које бојећи се казне похрлише у загрљај јадном српском израњављеном борцу. Шта је јадник могао онако рањав,кад је видео даму у свили и кадифи која плаче? Једино да води љубав са њом. Да ли је био сувише груб или се она претварала, што се касније испоставило тачно, видесмо по слому и убиству детета, али не са српске него са латинске стране.
Све сте ви ДШ-ови знали, само смо ми ради реда у кући ћутали, а много тога нисмо ни знали. Почели сте да правите државу још док нисмо ни прешли Саву, а наш наивни, сиромашни Регент пао је на испиту заједно са Пашићем. Шта сте нам требали? Ту грешку ћемо скупо плаћати, ако нас Бог мало не погледа и наравно мајка Русија.
Драги пријатељи, сећате ли се оног слаба Србија, јака Југославија, само је настављено, слаба Србија јак Балкан, слаба Србија јака ЕУ, слаба Србија јака светска држава и сигурно ће се неко сетити оног слаба Србија јако Небо, Јак Млечни Пут, јака Васиона, Свемир. То што се Немачка спојила, што се Черчил преврће у гробу јер је кад су га будили због корејског рата рекао што ме будите рекао сам да то чините једино кад се уједини Немачка.
О враћању Косова мирним путем можемо само да сањамо, рече пре неки дан професор Љушић. Па, када је неко неком отето вратио добровољно, питам ја? То се никад није десило, нити ће. Шта предлажем неко ће да пита? Не заподевати кавгу, јер се зна како се кавга почиње. Онда када или имаш снагу или Милоша Војиновића (Женидба Цара Душана). Ми овог пута немамо нити снагу, нити Милоша, а Душана још мање. Да ли је рођен или ће да се роди, а мораће, мало ћемо да чекамо. А дотле памет у главу и...

Miloše Obiliću, sve ste pomiješali jer se ovdje govori o 1991., a ne o 1941. godini. Inače, ja sam napisao da su Milošević, Mladić i Karadžić mogli zaštiti krajiške Srbe, ali nisu jer su se dogovorili s Tuđmanom. I nešto Vam mora biti jasno. Na lokalnim hrvatskim televizijama, pri obilježavanju ovogodišnje Oluje, objavljene su snimke trodnevnoga napuštanja Knina. Najprije su odlazili privatni automobli, i to oni više klase. Drugoga dana odlazili su oni niže klase, a tek trećega dana snimljeni su traktori, tj. običan narod koji nije imao pojma da je to sve velika igra i da su samo pijuni u «humanomu preseljenju» naroda.

Drago Stene, Hrvatska je vojska morala vratiti silom zauzeta područja. Odakle su gađana hrvatska sela i gradovi. Nevini ljudi koji nisu imali veze s visokom politikom, dogovorima Tuđmana i Miloševića. Iz kojih su protjerani nesrpski narodi. Vidite, nedavno je objavljena snimka Martićeva govora pred diverzantskim vodom u Krajini (1994. godine), riječi da više nijedan Hrvat ne smije kročiti na područje tzv. Republike Srpske Krajine. Može li to razuman čovjek opravdati?

Lazi samo podsjećanje da Hrvati 1971. godine nisu bili za odcjepljenje. Hrvatski to komunisti nisu htjeli jer su znali da je to ekonomski i politički štetno. Ta Hrvat je Tito bio na čelu Hrvatske, a Hrvatska je trošila jeftinu srbijansku struju. Jest da je plaćala nerazvijene, ali nismo uopće loše živjeli. Jasno, mnogi su htjeli «hljeba preko pogače», ali nije to bio isključivo hrvatski izum…

Askurđele, Jugoslavija je izvorno hrvatska ideja! Srbija doista nije jedina kriva za ubojstvo Jugoslavije. Srbi su počeli razbijanje SFRJ-a, a Hrvati ju dokosurili. Tako je onomad rekao Tuđmanov najbliži suradnik Josip Manolić (poznati udbaš, sada 90-godišnjak kao i njegov kolega Jova Kapičić)! A u Jugoslaviji je samo prividno Srbija bila slaba. Bila je to najjača Srbija u svojoj bogatoj povijesti, što pokazuju politički (diplomacija) i privredni podaci (pogledajte koliko je prije 1941., a koliko je ljudi poslije 1945. godine jelo «leba bez motike»). Ako Vam je to malo…

Stihovi himne Jugoslavije
"Hej Sloveni" izmedju ostalog kazu "proklet bio izdajica svoje domovine" Srbi nisu izdali, a ostali neka su prokleti.

@ДШ.Тачно је да је то била ваша идеја,али да нам се прикачите, да не би били кажњени, а онда у погодном тренутку оставите. Нисам мислио на привреду Србије, него на свест. Ми смо Југославију сматрали нашом отаџбином и волели смо је за разлику од вас који сте је разбијали још од 1918. Па, Добрица Ћосић се `ватао за главу на Кардељеве речи о оцепљењу још педесетих година....Пријатељу немојте погрешно да ме схватите, ви сте се нама наметнули, а то што вас ми нисмо откачили нико нам није крив.
Крај.

Свима којима је Југославија на срцу (или отпала од њега), нека прочитају скупштинске стенограме пре и у току пуцњаве Пунише Рачића у Скупштини.

Такође, погледајте и овај линк, иако су околности тих догађаја донекле амортизоване и дотеране:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B

Јасно се види агресивни и простачки сепаратизам Хрвата (а и Словенаца) још пре 1928. године, ни десетак година од како су од Срба добили бановине унутар несрећне Југославије.

До 1991. су само чекали прилику да оду, иако су одлазили већ десетак година касније - 1941., па насилу привремено враћени од стране Тита.

Свима којима је Југославија на срцу (или отпала од њега), нека прочитају скупштинске стенограме пре и у току пуцњаве Пунише Рачића у Скупштини.


Јасно се види агресивни сепаратизам Хрвата (а и Словенаца) још пре 1928. године, ни десетак година од како су од Срба добили бановине унутар несрећне Југославије.

Било, не поновило се. Но, није и заборављено.

Teorija o srpskoj zaveri protiv Jugoslavije neodoljivo podseća na teoriju o judeo-masonskoj zaveri protiv Evrope. Danas je svima u svetu sasvim jasno da je Srbija poslužila kao probni balon za buduće komadanje jevrejske države. Izgleda da to samo Srbima nije jasno! Kao što je svima jasno da je jedini smisao diskursa o srpskim zločinima i tzv. genocidu - relativizacija i potom revizija pa čak i negacija istine o holokaustu.

Evropa je izum nacizma. Danas su sve češći glasovi koji upućuju na mračno poreklo koncepta "ujedinjene Evrope". Ali u današnjoj Srbiji o tome ne sme da se govori! U današnjoj Srbiji, zabranjeno je preispitivanje morbidnog porekla EU!

Постављамо стога одлучујуће питање: да ли је аутору јасно да се распад Југославије заиста десио и фактички пре добрих осамнаест година?

Ако јесте,чему поново постављање питања некаквог "уједињења" са "Албанцима и другим народима који живе на овом простору",једино ако је аутору незамисливо да живи у држави која се зове Србија,па ће се свим силама залагати за било какву "југославију" ма колико она у овом тренутку деловала депласирано?

И сам се радо сећам добрих особина које је имала СФРЈ али сам схватио и "прихватио реалност" да су једино Срби били стварно заинтересовани за њен опстанак,да је потреба других да Србима напакосте била јача од потребе за очувањем заједничке државе и да као такви губе право на моју наклоност.
Ако сам већ прихватио да сам добар део живота провео у заблуди о "братству и јединству искованом у заједничкој борби тралала...", прогутао оно што се обично не једе-одакле право некима да се праве блесави и да као да ништа није било,као да распад СФРЈ није од многих начинио апатриде и људе са маргине,многе и физички уклонио са овог света-одакле им право да поново позивају на некакво уједињење са онима који су нам ко зна колико пута само у прошлом веку показали и доказали шта о нама мисле и шта нам у коначници спремају?
И то изгледа без икаквог другог разлога-једино из потребе да задовоље свој конформизам и да докажу да су у праву.Свашта.

@Џон Шепард

Podsetiste me. Treba procitati i, recimo, govor Stjepana Radica iz decembra 1918. posle ujedinjenja... a moze i cela ona zavrzlama iz 1927. sa unosenjem golog Hrvata - za koga se ispostavilo da je Srbin - u Skupstinu, pa i sve sto je tim povodom Radic govorio... Naravno, i ono sto je izmedju tih govora receno. Uvek sam se cudila tolikoj toleranciji tada'nje vlasti. ... [To direktno izazivanje moralo je, ranije ili kasnije upaliti neki fitilj, a da je vlast na vreme reagovala ne bi se oskrnavila Skupstina...]

@ DŠ

Тиме су се јасно сврстали на једну страну у сукобу, на страну албанског сепаратизма који је деценијама тињао или се разбуктавао на Косову, уместо да покажу заинтересованост да се проблем Косова реши у интересу обе стране, тј. да покажу бар мало разумевања за српску страну. Срби су заиста поштовали Словенце, било је нпр. много збратимљених градова Србије и Словеније. А доживели су да им Словенци тако враћају. Чули смо од њих и "Европа здај", не "Југославија здај". "Младина" је већ годинама мање-више несметано роварила против Југославије и ЈНА, а шпијун Јанша је уживао све већу подршку словеначког јавног мнења. Када се покушало са одржавањем митинга за очување Југославије у Љубљани, словеначка полиција га је силом разбила. На крају се кренуло са затварањем воде југословенским војницима, спречавањем доставе хране, и као врхунац тог следа, пуцањем на њих. Како је Милошевић то могао да спречи? Јер он имао власт на савезном нивоу? Деловање Генералштаба ЈНА било је блокирано парализом Председништва СФРЈ, а да је покушан војни удар у Словенији, то би сасвим сигурно ишло у прилог само Словенцима, који су због свог отвореног нуђења и препоручивања Немачкој и Аустрији, тј. "Европи", уживали симпатије Европске заједнице. Не сумњам да би та интервенција ЈНА наишла на здушну осуду "Европе" и представљање Словенаца као невиних жртава "србокомунистичке агресије и хегемоније". Све да је Милошевић и могао нешто више да уради, не би успео да заустави словеначку сецесију.

Шта се за то време дешавало у Хрватској? Па нису на изборима у Србији победиле антијугословенске, националистичке странке, већ у Хрватској. На њену политичку сцену провалили су осведочени хрватски националисти и велики број припадника усташке емиграције. Никакву конфедерацију они нису желели нити су нудили, то су ваше измишљотине, само су булазнили о "тисућљетном сну" везаном за стварање "неовисне хрватске државе". Са Србима као "грађанима" друге, ниже класе. Почела је драстична историјска ревизија.

@ DŠ

„Олуја“ је била реакција на ову српску реакцију (на почетну хрватску акцију), то је редослед догађаја. Ја могу да је разумем, али не могу да је оправдам. А не би требало ни ви. Јер, ако је Мартићева изјава неоправдана, тј. ако је неприхватљиво да ниједан Хрват не сме да крочи на територију РСК, зашто би била прихватљива акција у којој ниједан Србин није остао на територији РСК, односно Хрватске? Међутим, из начина како ви представљате „Олују“, имам утисак да је оправдавате...

То се види и из вашег спомињања "тзв." РСК. Није РСК такозвана, већ је Туђманова Хрватска такозвана. Јер, Хрватска није имала право да се отцепи у својим републичким границама, док су Срби (самим тим) имали право да се отцепе од такве "независне државе" Хрватске. У Уставу из 1974. реч је о праву народа, а не република, на самоопредељење. Више о овоме можете прочитати на мом блогу, у оквиру полемике са једним вашим сличномишљеником поводом краће верзије овог текста која је под насловом "Ко је, у ствари, неумерен" изашла почетком месеца у "Политици". А како би се направиле нове границе, тј. извршила подела Хрватске? Па на исти начин на који су направљене 1943/45. или у БиХ 1995., дакле, договором или преговором. Важно је само да обе стране одустану од својих максималистичких претензија, и да страни фактори буду истински заинтересовани за мирно и праведно решење спора. Срби нису тражили ништа више од онога где су иначе живели. Међутим, хрватска власт је желела целу територију под својом управом, мимо воље и сагласности Срба. Као што су се западне силе јасно сврстале на њену страну, и тиме показале своју пристрасност. Онај ко има моћ, има моћ да подстакне или спречи ратни сукоб. Западне силе определиле су се за ово прво, подржавајући Хрватску у њеним неоснованим претензијама.

Зато је смешно када говорите о јадним, "кукавним" Хрватима. Имали сте ви итекако оружја, што са стране (сетимо се снимка са Шпегељом), што отимањем од ЈНА. А у позадини сте имали САД, ЕУ и НАТО...

@ DŠ

Избори у БиХ одржани су само три недеље пре избора у Србији, па је ипак БиХ уживала међу западним силама много више симпатија од Србије. Да ли су три недеље (узгред, тада се већ знало да ће се у Србији такође одржати избори) заиста толико значајан период да се пресудно дефинише нечија спољна политика?! Уосталом, као да се овом тривијалношћу око датума одржавања избора, а не дубљим и трајнијим интересима, уопште могу објаснити тако озбиљне ствари какве су наклоњеност, односно ненаклоњеност некој држави и њеној политици. Па познато је да су исте те силе подржавале и подржавају огољене диктатуре, у којима нема никаквих "демократских" избора, само ако је то у њиховом геополитичком интересу. И зашто би ова брзина Хрватске у одржавању избора била значајнија ствар за "демократију" од сличне брзине у избацивању једног народа из њеног устава, која на Западу није наишла ни на какву осуду? Не, једини разлог симпатија према Хрватској, односно антипатија према Србији, јесте тај што је прва водила јасну политику разбијања Југославије, а друга се томе супротстављала. Даље постојање велике, самосталне и социјалистичке Југославије, за коју се Милошевић залагао, како рекох у тексту, једноставно није одговарало интересима западних сила које су, након победе у Хладном рату, хтеле читав овај простор да претворе у свој колонијални посед, и отуда њихово непријатељство према СРЈ, Србији и Милошевићу.

На крају, нису Хрвати, него је Милошевић нудио конфедерацију, и то пре свега Муслиманима, чак је предложио Изетбеговићу да буде први председник те нове Југославије. То је био (једини) начин да Муслимани избегну ратну катастрофу. Међутим, што због притисака споља, што због ранијих, дуготрајнијих фундаменталистичких амбиција, Изетбеговић ово на крају није прихватио и гурнуо је свој народ у рат. Зашто би онда подела БиХ била проблем ако је Изетбеговић претходно пристао да се подели Југославија? Као да је унитарна БиХ нешто безупитно и вредније од очувања Југославије...

Podela Kosova i Metohije i ukidanje autonomije Vojvodini i KRAJ PRICE, a pocetak novog doba u SRBIJI. Uostalom mi, Srbi, smo jedina nacija u Evropi cija himna pocinje sa: BOZE PRAVDE...

@Марио Калик. Нема шансе. Можете да му причате до сутра ујутру. Да напишете још сијасет анализа,али они то једноставно неће да прихвате. Они све знају, али центар из кога они примају сигнале је толико јак да друге станице ту не могу ништа. Они уствари раде по налогу. Они знају да су нас три пута напали у једном веку, знају и колико смо људи изгубили, али они то сматрају исправним. Њима се све лако опрости...

@ Petar II Petrovic Njegos

Никакве дволичности ту нема. Хрватска за Србе у Хрватској није "друга земља" него само република унутар Југославије у којој су они били конститутиван народ, ништа мање од Хрвата. Због таквог статуса имали су пуно право да се одвоје од Хрватске у тренутку када се она одвајала од Југославије. И није се ту радило о припајању Србији, него о останку у Југославији, тадашње српско руководство на челу са Милошевићем предлагало је свима ту могућност, не само Србима у другим републикама. Чак је и држава састављена само од Србије и Црне Горе названа (СР) Југославија, а не Србија и Црна Гора - био је то израз уверења да је таква држава отворена и спремна за придруживање некадашњих југословенских република. То што нпр. Муслимани и Македонци нису прихватили такву опцију представљало је њихову велику грешку. Због тога су први страховито страдали, а други су данас распети између аспирација Албаније, Бугарске и Грчке. Ни једни ни други нису наравно достигли циљ који су желели, а то је истински независна и просперитетна БиХ, односно Македонија. У Југославији би, пак, и даље били заштићени и национално признати и равноправни...

За разлику од Хрватске и Срба у њој, Југославија, односно Србија, јесте друга земља за Албанце, пошто је њихова матична држава Албанија. Зато су они у њој имали статус народности, а не народа, и зато нису имали право на самоопредељење и отцепљење. А због великог броја Албанаца на подручју Косова, Косово је добило (широку) аутономију. И то је све што је могло да се да и требало да се да. Више од тога није дато ниједној мањинској заједници у свету. Зашто би Албанци на Косову били од свих њих повлашћенији?

Али, чак и да је код Срба било такве дволичности о којој говорите, ништа мање је не би било код других. Па Хрвати су нпр. сматрали да делови БиХ где су чинили већину ("Херцег-Босна") треба да припадну Хрватској, а са друге стране да делови Хрватске где нису били у већини (територија РСК) опет треба да припадну Хрватској (?!)

Од када се истина зове хистерија?

Потпуно се слажем са Вама да је крајње време да Срби гледају само Србију и српски народ. Али како то КОНКРЕТНО решити када су Срби тако разуђени на простору Балкана?

Slovenski su komunisti bili nešto opasniji, ali svejedno nedovoljno jaki da razbiju monolitnost partije svih jugoslavenskih naroda i narodnosti. Nemojmo buhama pripisivati slonovsku snagu!

I ne zaboravite da je razbijanju Jugoslavije prethodio SANU-ov memorandum iz 1986. godine. Što je najgore, on je uglavnom istinit, ali u oči bode zalaganje da svi Srbi žive u jednoj državi.

«No najveću nevolju čini to što srpski narod nema državu kao što je imaju svi ostali narodi.»

Valja pročitati i «Dnevnik samoće» Vidosava Stevanovića!

«Dobrica nastavi: "Država u kojoj živimo nije više Jugoslavija već brionska Jugoslavija. Tito je napravio za svoje potrebe, a protiv Srba. Federalizacija iz 1974. napravila je države od republika, a Srbi su ostali u bar tri republike. Srpsko nacionalno biće je razbijeno i podeljeno. Jugoslavija se mora menjati zbog nacionalnog pitanja, pre svega zbog našeg nacionalnog pitanja. Srpski komunisti moraju temeljno promeniti svoju politiku, ona mora biti nacionalna. Treba dovršiti nedovršeni posao i stvoriti državu u kojoj će živeti svi Srbi. Ako drugi neće s nama, u redu, neka idu, ali neka ostave ono što nama pripada. Izlazak iz Jugoslavije mora da se plati. Moja poruka Pavloviću i Stamboliću glasi. Ili će sprovoditi srpsku politiku ili će nestati sa scene, biće izdajnici kao i njihovi prethodnici. Spreman sam da razgovaram s njima o tome. Neka me javno napadaju, ako im je to privremeno potrebno, ali treba da razgovaramo.»

Malo i o Sloveniji…

I zašto bi Slovenci ispravljali svoje prijedloge i priklanjali se većini? Pa nismo bili u Staljinovoj državi gdje cvjeta samo jedan cvijet. Inače, svaki je narod imao svoju računicu i nije pošteno da sve svaljujete na Hrvate i Slovence.

Republika Hrvatska priznata je država, priznala ju je čak i Miloševićeva Srbija. I opet ponavljam, zašto bi pravo na odcjepljenje od Hrvatske imali samo i Srbi. Zašto ne spominjete Jugoslavene, Muslimane, Talijane koji su u Istri oduvijek autohtoni? Vi možete pričati Markove konake, ali međunarodno je pravo na hrvatskoj strani. Narodi se nisu mogli odcijepiti jer je to neprovedivo!

I ne vidim koji je problem što legalna vlast Republike Hrvatske želi nadležnost na cijelomu teritoriju? Pa najbolje da se o svemu i svačemu pita 10 posto Srba!? Imali ste Sabor, imali ste međunarodne institucije i mogli ste se boriti za svoje interese. Ali Milošević je sve to gledao drugačijim naočalama…

Da smo imali oružja, da su iza nas stajali EU, NATO, SAD ne bismo dopustili razaranje hrvatskih gradova. Na žalost, stvarnost je bila porazna…

I shvatite već jedanput da Slobo, Radovan i Ratko nisu htjeli intervenirati 1995. godine. Ako ja lažem, ne laže rog, tj. knjiga Biljane Plavšić ili njezino svjedočenje u Večernjim novostima.

Овај Ваш одговор је чиста провокација. Иако знате на шта сам тачно мислио када сам написао да сте у 2.светском рату показли право лице, Ви мени одговарате како је Хрват Тито стратег величанствене победе. Ако нисте ништа добро доживели у заједници са Аустријанцима и Мађарима, зашто су Хрвати стали на њихову страну у 2.светском рату и зашто су убијали Србе ако су сањали да живе у јужнословенској заједници?

Ево поставио сам линк да се људи подсете вође анти-хитлерског отпора и стратега величанствене победе. Ту се помиње и Коча Поповић.
http://www.nspm.rs/prenosimo/tito-resio-srpsko-pitanje-na-sremskom-frontu.html

Више нећу одговарати на Ваше коментаре на ову тему.

И на крају да цитирам Драгана Николића из документарца ,,Где цвета лимун жут''

,,Зграда Крфског театра, у њој је заседао српски парламент. Ту су се водиле расправе жучне и бучне, онако како то раде српски парламентарци и у миру. Треба споменути да је ту потписана контраверзна Крфска декларација, којом се предвиђа, да се јужни Словени после рата удруже у заједничку државу. За Хрвате и Словенце то је био први корак у једном заобилазном путу, да се дође до своје независне државе. Што су успели да остваре тек крајем века. За Србе пак, то је био почетак запетљавања у једну заблуду, у једну авантуру, из које још нису изашли.''

Да, да, БАШ ТОГ Александра Карађорђевића, 1918, српског регента, а од 1921, па до 1928 краља Срба, ХРВАТА и Словенаца (после краља Југославије), истог г-дина, који је тада, не само подизао из прашине заставе хрватских пукова, већ и мењао безвредне аустријске круне, тада службени новац и у Хрватској (sic!), за српске динаре, НОВАЦ ПОБЕДНИКА, за по за Вас СЈАЈНОМ ПАРИТЕТУ! И доживесте у тој истој "тамници народа" да тај исти динар буде чак И ЗАМЕЊИВ ЗА ЗЛАТО (во времја министровања Милана Стојадиновића!)! ЕКОНОМСКИ ХРВАТСКА ЈЕ ВЕОМА ПРОФИТИРАЛА ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ ЗАБЛУДЕ! Само ми је веома жао што несретни Пуниша Рачић уместо што онако динарски и балкански упуца Вашег вођу Стипицу Радића, није на његово "колико кошта та Ваша српска крв, да Вас исплатимо", ИСПОВРНУО ПРАВУ ЦЕНУ ЈЕДНОЈ ПОРАЖЕНОЈ НАЦИЈИ, а то су Хрвати били 1918 г.! Као што су до 1943 г. преко 80% људства међу Титовим партизанима чинили Срби! О ЈВуО, тј. Дражиним четницима (исто АНТИФАШИСТИ! Ако лажем, ВАЉДА НЕ ЛАЖЕ ПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Америке, Хари Труман, који ђенералу Драгољубу Михајловићу посмртно даде НАЈВЕЋЕ АМЕРИЧКО ВОЈНО ОДЛИКОВАЊЕ!), да не говоримо! Кад видесте, КО ПОБЕЂУЈЕ, БРЖЕ-БОЉЕ СЕ "ПРЕСТРОЈИСТЕ" и "постасте" велики антифашисти, као пуковник Марко Месић, стриц Вашег председника! Јунак пред Берлином и јунак пред Стаљинградом! Шта ћете, СНАЛАЗИ СЕ ЧОВЕК! То је то, ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ, Срби се нису УЗВИСИЛИ У ДОБРУ, или речено језиком овог доба, НИСУ БИЛИ ПРАКТИЧНИ! За разлику од Вас, Хрвата, ВРЛО ПРАКТИЧНИХ и ТЕМЕЉНИХ ЉУДИ! Који "су то што јесу", како лепо рекосте! То је лепо, ГЛЕДАТЕ СВОЈА ПОСЛА и ВОДИТЕ СВОЈЕ БРИГЕ! Него се нешто питам, а шта, ако и Срби ПОСТАНУ БАРЕМ МАЛО ПРАКТИЧНИЈИ и РЕАЛНИЈИ?! Шта, ако и СРБИ, БУДУ ПОЧЕЛИ ДА ГЛЕДАЈУ СВОЈА ПОСЛА и ВОДЕ СВОЈЕ БРИГЕ?!

Џеронимо је приметио и питао за важну, ако не и кључну ствар у овој расправи: ако није Југославија, шта је оптимална алтернатива за Србе и Србију коју предлажу српски националисти? Шта је то реалније и исправније, каква и колика Србија, и како је остварити? Лако је критизирати, тешко је дати боља решења, још теже да су јасна.

Решења која нуде српски националисти су, по њима, наравно боља, али ја уопште не видим да су јасна. Њихов одговор на све оно што се десило поводом Југославије, у ближој и даљој прошлости, и на оно што се дешава данас са Србијом, завршава мање-више у некаквом неартикулисаном, потмулом или отвореном реваншизму према другим народима, њиховим државама, "комунистима" итд. Нигде разумљивог националног програма, са прецизно формулисаним циљевима и опипљивим начинима њиховог остваривања. Све време се прича о утопичности, опсени, мраку и свему осталом (лошем) у вези са Југославијом, а као "боља" опција подмеће се магла у вези са Србијом у којој има свега сем светлог и прозирног погледа на српско национално питање. Одвише лицемерно и провидно. Боље би било да уместо непрестаног антијугословенског хистерисања (ако већ користимо ову реч) коначно чујемо једну сталожену, присебну и убедљиву нејугословенску српску причу. Не морамо да се слажемо, тражимо само да буду разумљиви.

Пошто је ова тема изузетно значајна, деликатна и сложена, за коју се овде везује доста коментара, те због свега тога захтева шири одговор и елаборацију, ја ћу свој поглед на Југославију као једино реално и исправно решење српског, али и осталих националних питања на овом простору, изложити ускоро у посебном тексту. Тај одговор наравно не мора да се прихвати, али се бар надам да ће читаоцима бити јасно о каквом програму је реч, које су тачно његове претпоставке, зашто су такве и како их обезбедити. Само то, ништа више, очекујем и од српских националиста када је реч о њиховом погледу на ову ствар...

Поштовани, лепо је што сте доследни и што желите да Ваша уверења образложите што је боље могуће, при том нам (ваљда мислећи на српске националисте?!) замерајући нам што не предлажемо алтернативу Југославији, као оптималном решењу националног питања, како Срба, тако и осталих малих балканских народа. Нисте једини који тако мисли... Не мислим само "другосрбијанце", који су сопствену благоутробијску везаност за "Југу" разменили за европске и ине западне "грантове", све замерајући (шта замерајући?! Газећи све друге!?) осталима који не деле њихова "уверења". Да Вас подсетим многи југословенски интегралисти грађанске провенијенције инсистирали су на југословенству УПРКОС СТРАШНИМ УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА. ПРИМЕР 1: Званичан назив четника био је ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ! Иако су Срби чинили надмоћну већину људства тих јединица, постојале су четничке јединице грађана краљевине Југославије И НЕСРПСКИХ НАЦИОНАЛНОСТИ! Тако су четници Словенци били барем исто тако бројни, као и Словенци партизани, током доброг дела рата. Сада, што су избегавали борбе, да подсетим, ПОЛА СЛОВЕНИЈЕ ЈЕ БИЛА УКЉУЧЕНА У Мусолинијеву Италију, а ПОЛА ДИРЕКТНО У НЕМАЧКИ РАЈХ! Па се зезајте са гаулајтерима (види судбину похорског партизанског одреда)! Поред тога имам СПЕЦИЈАЛИТЕТ САМО ЗА ВАС: Малени Дубровник (да подсетим скоро 100% католички и тада углавном хрватски град) имао је ДВА ЧЕТНИЧКА ОДРЕДА! ПРИМЕР 2: Највећи српски песник Јован Дучић на вести о усташким покољима Срба написао је песму "Врбас" и изјавио је да су "Хрвати најхрабрији народ на свету, али не зато што се никога не боје, већ што се ничега не стиде", али је рекао и: "Можда једног дана заједно са Хрватима у истој земљи, али ЗА СТО ГОДИНА, КАДА САЗРУ ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ И КАДА СЕ ЗАБОРАВЕ ЗЛОЧИНИ И ЗЛОЧИНЦИ УМРУ!" О томе се ради поштовани друже Марио Калик, о СМОТРЕНОСТИ, о народној: "КОГА ЗМИЈА УЈЕДЕ И ГУШТЕРА СЕ БОЈИ!" и НИ О ЧЕМУ ДРУГОМ! Са радошћу очекујем Ваш следећи Прилог. Искрено Богдан Николић, alias thinking maize

Све што је написао thinking maize (31 август 10:18 и 31 август 10:47) је тачно од А до Ш. С друге стране веома ценим М. Калика јер ми се чини да је аутентичан хуманиста, особа искрено предана идеалима правде и једнакости. Зато са великим нестрпљењем очекујем најављени текст у коме ће изложити свој поглед на решење српског и осталих националних питања.

Морам одмах да кажем да ме нешто збуњује. Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, Албанци, Бошњаци – сви су они решили своје национално питање и то тако што су створили своје националне државе у којима су Срби или избрисани као народ или су народ другог реда. Хрватска и Словенија су дефинисане као националне а не као грађанске државе, дакле, Хрватска је држава Хрвата а Словенија држава Словенаца. Преостале државе створене на тлу бивше Југославије у којима живе и Срби (јер, као што је речено, Срби су одвајкада живели на територији читавог Балкана) практичним решењима приморавају Србе или да се иселе или да се асимилирају, тј. да се одрекну српства. Шта, дакле, КОНКРЕТНО подразумева М. Калик под решењем ОСТАЛИХ НАЦИОНАЛНИХ ПИТАЊА? Зар она нису решена? Или можда мисли да само Србија треба да се конституише као нека мини Југославија? Тако би сви народи из ex-Југославије имали своје националне државе које припадају само њима и уз то Србију као неку заједничку државу. Само српски народ, који је једини дизао устанке и једини водио ослободилачке ратове и против Турака и против Аустрије и једини крвљу и жртвама створио државу, само би тај народ остао без сопствене државе.

Ја не видим шта би се друго могло подразумевати под решењем ОСТАЛИХ НАЦИОНАЛНИХ ПИТАЊА. Али - чињеница да ја не видим неко решење не значи да то решење не постоји, и зато са искреним интересовањем очекујем текст М. Калика.

Za Natašu (уторак, 31 август 2010 16:11)!
Jović i Mesić mogu svašta trabunjati, ali zar ne vidite da Milošević nije prstom mrdnuo da zaštiti Srbe 1995. godine? Ne znam je li tada ručao, ali…

Ja sam e-poštu tražio jer mi ne puštaju odgovor nakon Vaših napada na Mesića koji uživa velik ugled u srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj. I ne znam koji je problem da na Yahoou otvorite novu jer je to vrlo lako?

I kakav je to moj profil, kakvi su to moji svjetonazori ako ja nijednom riječju nisam uvrijedio srpski narod u domovini i dijaspori? Mogao bih ja spomenuti i Vaš profil jer svaka moja rečenica ima glavu i rep, a Vaše su skup nesređenih misli. Ne razumijete bit, tj. Mesićevu posebnu vrstu humora. Čovjek je Jarac, a jarčevski humor nešto je uzvišeno. Pitajte astrologa Nikolu Stojanovića kakva je to vrsta humora i tada će neke stvari biti jasnije.




P. S.

Ne znam što se događa, ali ovaj je odlomak ispao…
Kaliče, iduću Vašu rečenicu moram ponovno objaviti jer pokazuje kako Vi tumačite povijest.
«Никада Срби не би силом заузимали простор на којем иначе живе, никада не би одатле гађали хрватска села и градове и никада не би протеривали Хрвате да према њима прво нису демонстриране исте такве намере са хрватске стране, да хрватска власт није хтела силом да их задржи у својој држави и да их није прва протеривала.»

Обавештавам коментаторе који су ми упутили директна питања и примедбе, пре свега "thinking maize"-a i "DŠ"-a, да одговоре ускоро могу наћи на мом блогу, тако да можемо тамо да наставимо полемику ако буде заинтересованих. Овде би простор тиме био доста преоптерећен.