У Београду могу да се прате и неке локалне телевизије (Мост, Дунав) ако сте се свесно и одговорно, следећи оно што зову "дигитална хигијена", одрекли стотина кабловских канала.

Елем, упоређујем изјаву Шапића о 20 хиљада за београдску децу са емисијом у којој ратник са Кошара има 17 хиљада пензију. А јунак, и сада неуздрмани родољуб, брат својих палих сабораца, чита имена палих (у борби и у заборав државе) и сећа се свега; само успут помиње да нису добили ни дневнице.

Да ли је то та Србија, под једном (београдском) шљивом - где нису сва деца једнака и где браниоци отаџбине имају исту судбину као Милунка Савић у Краљевини.