Iz ovog teksta pre proizlazi da kod samog autora, a ne kod Svetozara Markovića, postoje zbrka i neutemeljenost ideja i poruka. Najviše se to vidi u "zaključku" da je Marković bio "pravi srpski nacionalista". Pošto ovakav zaključak teško može da se izvede iz onoga što je Marković mislio, dodaje se da je Marković bio nacionalista "potpuno različit u odnosu na dotadašnje", "posebnog, za ono vreme modernijeg kova". Ali, ovu "potpunu razliku" autor nam ne objašnjava dovoljno; završni naglasak je, naprotiv, na isticanju Markovićevog "nacionalizma" kao takvog, bez razlike i dileme. Nije sporno autorovo isticanje srpskog nacionalizma kao najvišeg političkog opredeljenja (sve dotle dok je to njegov lični stav). Kao što nije sporna ni njegova želja da velikanima ove ideološke tradicije pridoda još jedno značajno ime. Sporno je što se ovde radi o Svetozaru Markoviću koji samo nasiljem nad logikom i činjenicama može da se ugura u korpus srpskih nacionalista. Čak i nije potrebno ići dalje od ovog teksta da bi se to shvatilo. Kontradikcije i nejasnoće u njemu dovoljno su rečite.
Kako može čovek koji se zalaže za "korenitu društvenu reformu" kao "neophodan uslov za nacionalno oslobođenje" pre biti "pravi srpski nacionalista" nego pravi srpski (i balkanski) socijalista? Autor u krajnjem zabašuruje Markovićev socijalizam u korist njegovog navodnog nacionalizma, kao da je Markovićeva originalnost na našem prostoru, koja je nesumnjivo bila eruptivna, u ovom drugom a ne u prvom?! Kako može čovek koji se zalaže za balkansku federaciju kao sastavni deo ove društvene emancipacije opet pre biti "pravi srpski nacionalista", za koga "postoji samo Srbija" i koji "ne upada u zamku internacionalizma", nego pravi srpski (i balkanski) internacionalista za koga ne postoje samo Srbija ili Srbi, već i druge države i narodi na Balkanu?! Kako može čovek koji kaže da su srpskom narodu, pored Bugara, Hrvati "najbliži rođaci po krvi i jeziku", prema saradnji sa Hrvatima ispoljavati nekakvu posebnu "rezervu" i "skepsu"?!
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 16 avgust 2010 22:35
Miroslav Svirčević
G. Kalik, hvala Vam na komentaru. Odmah da Vam kažem, u samom eseju sam naglasio da je veoma teško reći šta je Svetozar zaista mislio. Celokupna njegova političko-ideološka delatnost u Srbiji bila je propraćena kontradiktornim idejama. Pažljivo sam pročitao skoro sve što je Svetozar napisao, i za ovu priliku, izneo sam sopstvena zapažanja. Naravno, za jednu šriu analizu potrebno je mnogo više prostora i literature, i zbog toga sam se trudio da ovaj rad prilagodim uobičajenim standardima našeg uglednog sajta NSPM. Vi se ne morate složiti sa mnom, to je Vaše pravo. Ali ja Svetozara doživljam kao nacionalistu, pošto je on uvek polazio od nacionalnih interesa Srbije. Bio ja prava avangarda za svoje vreme. Uspeo je da srpskoj javnosti objasni pojam lokalne samouprave, što je bio ogroman uspeh. Što se tiče odnosa prema Hrvatima, mislim da im on nije verovao. Naglasio sam da je njegov koncept balkanske federacije predviđao mogućnost da se i Hrvati nađu u njemu ali samo uslovno. I upravo smatram da je naša dosadašnja istoriografija olako prelazila preko onih njegovih ideja, u kojima je bilo reči o Hrvatima. Za njega je primarna bila saradnja sa Bugarima, a sa Hrvatima samo dok se poklapaju srpski i hrvatski interesi. Ako se pažljivije čita ono što je pisao moglo bi se doći do takvog zaključka.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 17 avgust 2010 08:38
Mario Kalik
Gosp. Svirčeviću, svakako je dobro što ste podsetili na život i delo Svetozara Markovića. Ali, meni se čini prejakom ocena da je "celokupna njegova delatnost bila propraćena kontradiktornim idejama". I iz Vašeg teksta se takav zaključak vrlo teško može izvući, spomenuli ste određena pomeranja, ublažavanja Markovićeve pozicije (u skladu sa izmenjenim istorijskim okolnostima), ali ne može se reći da su to kontradikcije. Da je recimo on, krenuvši od ideje socijalne revolucije i balkanske federacije, na kraju završio u podršci monarhističkom režimu, tadašnjem društvenom sistemu i ideji Velike Srbije (ili išao obrnutim putem), to bi bile kontradikcije. Zato mislim da ste na tom mestu prema Markoviću preoštri i nepravedni, iako je Vaš tekst većim delom svakako korektan i verodostojan.
Dalje, kada kažete da je za Vas Marković nacionalista zato što je "uvek polazio od nacionalnih interesa Srbije". To je, po meni, previše neodređen kriterijum za nacionalizam, kao i za samu Markovićevu poziciju, koji se čak na neki način podrazumeva. Naravno da je Marković polazio od nacionalnih interesa Srbije jer u to vreme Srbija još uvek nije bila sasvim nezavisna država. U tom smislu su svi tadašnji političari i ideolozi bili nacionalisti. Zato to nije specifikum Markovićeve pozicije. U jednom preciznijem smislu, nacionalizam je, međutim, opcija koja ne samo da počinje, već i završava na ideji stvaranja spolja nezavisne države jednog naroda; to su njegovi dometi i granice. A avangardnost Markovića koju s pravom pominjete je, naprotiv, u tome što on ide dalje, naglašava unutrašnje socijalno oslobođenje (čak kao uslov za nacionalno) i zalaže se ne (samo) za nezavisnu Srbiju, već (i) za nezavisnost drugih balkanskih naroda i to u njihovoj zajedničkoj državi. Zato se za njega pre mora reći da je bio socijalista i internacionalista, nego "pravi srpski nacionalista".
Bilo bi dobro da nam ovde prenesete Markovićeva zapažanja o Hrvatima, verujem da će i drugima to biti zanimljivo.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 17 avgust 2010 10:46
vrabac
„Izričući ovo javno, mi smo u isto vreme odredili odnošaje spram Srba i Hrvata u Austriji. Mi ćemo s njima biti sve donde dok je njihova radnja upravljena na to da sadašnja Austrija nestane“
Možda grešim ali meni na osnovu ovog citata izgleda kao da je on bio skeptičan ne samo prema Hrvatima već i prema Srbima "prečanima".
Preporuke:
0
0
5
utorak, 17 avgust 2010 12:43
Blagoje Jovović
Ja nisam nikada doživljavao S. Markovića kao nekakvog nacionalistu iznad svega. No dobro to je samo moje opažanje, autor je svakako upućeniji...
Na stranu ovo, nadam se da mi se neće zameriti, mislim da su ovakva podsećanja dobra. Možda bi zaista bilo interesantno videti na ovom portalu malo više o Vasi Čubriloviću, Svetozaru Miletiću, Jaši Tomiću... U besomučnom bombadovanju "Evropa iznad svega", vratiti se malo nazad makar i na ovakav način, zaista je osveženje.
.jpg)
Kako može čovek koji se zalaže za "korenitu društvenu reformu" kao "neophodan uslov za nacionalno oslobođenje" pre biti "pravi srpski nacionalista" nego pravi srpski (i balkanski) socijalista? Autor u krajnjem zabašuruje Markovićev socijalizam u korist njegovog navodnog nacionalizma, kao da je Markovićeva originalnost na našem prostoru, koja je nesumnjivo bila eruptivna, u ovom drugom a ne u prvom?! Kako može čovek koji se zalaže za balkansku federaciju kao sastavni deo ove društvene emancipacije opet pre biti "pravi srpski nacionalista", za koga "postoji samo Srbija" i koji "ne upada u zamku internacionalizma", nego pravi srpski (i balkanski) internacionalista za koga ne postoje samo Srbija ili Srbi, već i druge države i narodi na Balkanu?! Kako može čovek koji kaže da su srpskom narodu, pored Bugara, Hrvati "najbliži rođaci po krvi i jeziku", prema saradnji sa Hrvatima ispoljavati nekakvu posebnu "rezervu" i "skepsu"?!
Dalje, kada kažete da je za Vas Marković nacionalista zato što je "uvek polazio od nacionalnih interesa Srbije". To je, po meni, previše neodređen kriterijum za nacionalizam, kao i za samu Markovićevu poziciju, koji se čak na neki način podrazumeva. Naravno da je Marković polazio od nacionalnih interesa Srbije jer u to vreme Srbija još uvek nije bila sasvim nezavisna država. U tom smislu su svi tadašnji političari i ideolozi bili nacionalisti. Zato to nije specifikum Markovićeve pozicije. U jednom preciznijem smislu, nacionalizam je, međutim, opcija koja ne samo da počinje, već i završava na ideji stvaranja spolja nezavisne države jednog naroda; to su njegovi dometi i granice. A avangardnost Markovića koju s pravom pominjete je, naprotiv, u tome što on ide dalje, naglašava unutrašnje socijalno oslobođenje (čak kao uslov za nacionalno) i zalaže se ne (samo) za nezavisnu Srbiju, već (i) za nezavisnost drugih balkanskih naroda i to u njihovoj zajedničkoj državi. Zato se za njega pre mora reći da je bio socijalista i internacionalista, nego "pravi srpski nacionalista".
Bilo bi dobro da nam ovde prenesete Markovićeva zapažanja o Hrvatima, verujem da će i drugima to biti zanimljivo.
Možda grešim ali meni na osnovu ovog citata izgleda kao da je on bio skeptičan ne samo prema Hrvatima već i prema Srbima "prečanima".
Na stranu ovo, nadam se da mi se neće zameriti, mislim da su ovakva podsećanja dobra. Možda bi zaista bilo interesantno videti na ovom portalu malo više o Vasi Čubriloviću, Svetozaru Miletiću, Jaši Tomiću... U besomučnom bombadovanju "Evropa iznad svega", vratiti se malo nazad makar i na ovakav način, zaista je osveženje.