Izuzetna analiza tekuce krize, opisane su posledice, a na kraju teksta cak je nagovesten i pravi razlog krize. Kao sto je Marks i napisao kapitalizam je autodestruktivan i na kraju ce sam sebe poraziti.
Mala ispravka Marks nije ideolog komunizma sto mu mnogi pripisuju, nego ekonomista koji je najtacnije opisao funkcionisanje kapitalisticke privrede, sa svim manama i prednostima. Kapitalizam je razvio proizvodne snage na do sad nevidjen nacin, podigao obrazovni nivo stanovnistva i znacajno podigao standard u celom svetu, ali se blizi kraju posto je svoju funkciju izvrsio.
Mnogo se paznje poklanja drzavama iako su one nemocnije nego ikada. Kapital je stvarno postao globalan, ako drzava ne ispunjava zelje kapitalista proizvodnja, investicije, novac..,. se za cas preseli u drugu drzavu. Takodje se i demokratija precenjuje, to vise nije ni nalik demokratiji od pre 100 godina. Da bi sad pobedili na izborima morate imati samo dve stvari: novac i medije, programi, reforme, planovi... su postali nebitni. Da bi dobili novac i medije morate igrati kako kapitalistima odgovara i brinuti samo o njihovim interesima inace nikad necete pobediti na izborima. Momentalno demokratija u SAD, a i u Evropi ne dovodi nove ljude na vlast sve se svelo na nekoliko klanova i porodica. Prvi put u demokratiji vidimo da sin nasledjuje oca (Busovi) ili zena muza (Klintonovi) cak su i stranke nebitne, pola Busovog kabineta je ostalo i kod Obame. Jos bolji primer je Grcka gde porodice: Micotakis, Papandreu i Karamanlis vec 50 godina vladaju i tu dolazi do smene sa oca na sina.
Pored kraja kapitalisatickog sistema nazire se i kraj predstavnicke demokratije izrazen kroz stranke, a javljaju se prvi znaci narodne demokratije. Meni su bili veoma interesantni proslogodisnji protesti u Rimu i Parizu koje nije organizovao ni sindikat ni partije, narod se povezao preko interneta i na kraju su stotine hiljada ljudi bili na ulicama.
Mislim da nas ceka uzbudljiva i interesantna dekada.

Izlaz iz postojeće svetske krize biće moguć, kada se sistem kreditnog novca bude zamenio sa sistemom nekreditnog novca. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor Svetske banke i izvršni direktor MMF-a, predložio je Samitu G-20, kao vođa radne grupe za pripremu predloga Samitu. 8. marta 2009. dodine on je napisao "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja". Čeka se odgovor na ovaj predlog.

Skoro savršen tekst. Jedan od najjasnijih i najkonciznijih tekstova o krizi koje sam uopšte pročitao. A bilo ih je dosta veoma dobrih na NSPM. Ne znam čime se pomalo misteriozni autor sada bavi, ne ulazim u detalje njegove čini mi se malčice kontorverzne biografije, ali siguran sam da bi bilo mnogo bolje da je on umesto družine iz G17 imao odlučujući uticaj na ekonomske tokove u Srbiji poslednjih deset godina.

Ne ulazeći u ocenu autorovog "lika i dela", ovaj tekst bi trebalo kopirati i deliti kao priručnik studentima ekonomije i društvenih nauka. A bogme i mnogim njihovim profsorimakoji su poslednjih godina obrukali i obraz i struku.

Postovani posetioci NSPM hvala vam na paznji, vremenu i umesnim komentarima.

Na brojna svrsishodna pitanja zaista nemam definitivnih odgovora ali sam uveren da se nesto mora radikalno promeniti.

Pitanje na koje mogu ipak sasvim pouzdano da odgovorim (Milose mislim na vas) je cime se bavim.

Pisem knjigu o periodu izmedju dva svetska rata. Trudim se da analiziram ekonomsku situaciju, financijsku krizu kao i njene tragicne politicke posledice dolaskom totalitarnih rezima na vlast u srcu evrope.

Sto se Zorana Djindjica tice, on je bio potpuno upoznat sa mojom "kontraverznom" biografijom i nisam imao utisak da su mu razlicita misljenja ikada smetala.

Kako sa 18 godina nisam bio clan socijalisticke omladine (za razliku od brojnih sadasnjih politicara na vlasti) a sa 36 sam zastupao ideje socijalne pravde (naravno na mom skromnom nivou)
Premijer je bio duhovito zalkjucio:

"Pa ti, ako sa 18 godina nisi bio komunista znaci da nisi imao srca, a to sto si sa 40 to postao znaci da nemas ni mozga!"

Autor je bez sumnje čovek sa moralnim integritetom, jer se nije mogao uklopiti u koruptokratski sistem (koji je prevladao u celom svetu), a u kojem Srbija ima visoku poziciju.
Negovoj oceni uzroka globalne finansijske krize ne može se prigovoriti, ali je problematično njegovo vidjenje mogućnosti izlaska iz iste.
Naime prvi udar finansijske krize savladan je upumpavanjem ogromnih količina novca iz emisije, a ne zaduživanjem država na račun poreskih obveznika kako se ovo propagandno pokriva.
Medjutim ulazimo u drugo kolo globalne ekonomske krize u kojem su u igri ogromni dugovi država i korporacija.
Dugovi svih država su ogromni, a njihovi poreski prihodi se zbog SEK-e smanjuju i time otežava ili onemogućuje otplata kredita. Nije reč samo o USA i Grčkoj i sl. već i kapitalističkim zvezdama kao što je Njemačka.
Dugovi firmi nastali pre svega kreditiranjem fuzija korporacija su nepredstavivi. Tako je, primera radi, mobilni operater Vodafone u 2000 godini kupio Mannesmann Mobilfunk za 180 milijardi EUR koje neće moći nikada vratiti.
Nigdje u medijima se ne navodi da su banke uvukle države kao garante kredita firmama ili za hipoteke.
Sve mere finansijske politike koje se zagovaraju u svetu su neprovedive, jer im se protive svetski finansijski moćnici koji su stvarni vladari sveta, a ne demokratske marionete koje paradiraju kao predstavnici država u kojekakvim grupama.
Autor o uzrocima SEK-e se ne izjašnjava, već se skanjujući poziva na Marksa i istovremeno se ogradjuje od primene njegovog učenja na društvo.
Ovo shvaćam kao priznanje Marksu za njegovu tezu o strukturnoj grešci kapitalizma (nemogućnosti održavanja ravnoteže izmedju proizvodnje i potrošnje). Ne treba biti previše mudar da se shvati da je SEK-a posledica nemogućnosti održavanja potrošnje daljim kreditiranjem, zbog sveopšte prezaduženosti korisnika kredita.
Medjutim svetski ekonomisti izbegavaju da isto iznose u javnost (iako su toga nesumnjivo svesni), jer bi time priznali da za SEK-u nema leka.

Evo pokusacu da, bez osude neoliberalizma, objasnim detaljnije negativni cilkus subprajmova.

Kako je, na kraju je došlo do totalne inverzije celog lanca sekjuritizacije ?

Da bi se napravili novi finansijski proizvodi, koji prodajom donose značajne prihode, bilo je neophodno razviti sekjuritizaciju, da bi se to izvelo bilo je potrebno više hipotekarnih kredita, a da bi se dobili brojniji hipotekarni krediti bilo je neophodno plasirati sve više novca. Naravno ciljani su sve brojniji i siromašniji društveni slojevi.

Vredi jos jednom napomenuti da se najsiromašnija i najrizičnija, ali ipak ciljana, kreditna grupa u bankarskom žargonu zvala ninja (no income, no job, no asset – bez prihoda, bez posla, bez imovine)- sto govori o cinizmu, ali i o neopreznosti celog poduhvata (i tu licno ne vidim nikakvu socijalnu motivaciju, posebno ne državnu, vec islkjucivo gramzivost bankara).

I tako se čarobni krug hipotekarne sekjuritizacije pretvorio vrzino kolo subprajmova. Sve je još nekako moglo da funkcioniše dokle god je tržište nekretnina bilo u rastu, ali čim su se trendovi preokrenuli ceo mehanizam se zaglavio i čitava konstrukcija se urušila. U euforiji rasta zaboravilo se na to da cene koje naglo skaču mogu i naglo i da padnu! Isto tako su zaboravljena i elementarna pravila zdravog razuma. Pre svega, ne pozajmljuje se novac ljudima koji nemaju načina da ga vrate. Pogotovu se ne pozajmljuje novac na bazi nekog budućeg bogaćenja, baziranog recimo na projektovanom rastu cena nekretnina, već se to čini isključivo na osnovu realnih prihoda. Toliko o oprezu...

dragi gospodine Radovicu,

kada centralna banka drzi realnu kamatnu stopu ispod nule tri godine, ond ato znaci politiku ekstremno jeftinog novca, zapravo znaci da je mnogo jeftinije zaduzivati se nego stedeti. Sta je onda iznenadjujuce da se ljudi prezaduzuju, da bankari daju previse kredita, i da cak i NINJA zajmovi deluju kao dobra investicija? Kad novca ima toliko, banke moraju da urade nesto sa viskom, posto servisiraju normalno trziste. Sledeci korak su subprajmovi i snizavanje standarda za davanje kredita. Ali, to sve nema nikakve veze sa gramzivoscu, niti sa nekim mistickim svojstvom trzista da periodicno i selektivno izaziva ludilo kod ljudi, nego sa monetarnom politikom i kreditnom inflacijom koju orkestrira centralna banka. Jedini koji su u Americi na vreme ukazivali na opasnost od preteranog zaduzivanja, i buma nekretnina bili su "trzisni fudnamentalisti" poput Petera Sheifa, dok su Alan Greenspan, Bernanke i ostali zreci drzavnog intervencionizma tvrdili da je sve ok. Paul Krugman je 2002 cak molio Greenspana da dodatno snizi kamatnu stopu i izazove bum nekretnina jer je to po njemu bio jedini nacin da se izbegne recesija. I Greenspan je radio upravo to do 2005. I posledice su bila neminovne.

I kad smo vec god gramzivosti - po kojoj su to uvrnutoj logici bankari koji daju NINJA zajmove "gramzivi", a njihovi klijenti sa godisnjim dohotkom od 60 000 koji uzimaju vile sa bazenima od 600 000 dolara koje nema sanse da otplate su altrusiticki cvetici, "zrtve mocnika" koje su lisene gramzivosti?

Stvaranje novca u vidu kredita je problem od početka. Novac mora da se stvara kao poklon i ko uštedi nešto od toga novca koji je u opticaj ušao kao poklon može posle i da pozajmljuje, odnosno daje na kredit. Ali novac mora da ulazi u opticaj kao poklon. Novac sada ulazi u opticaj kao dug i to stvara sve probleme sa novcem. Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor Svetske banke i MMF-a, pedložio je Samitu G-20 da se pređe na sistem nekreditnog novca i da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja. Sada se novac stvara pozajmljivanjem. A novac ne sme da se stvara pozajmljivanjem. Pravi novac se stvara samo poklanjanjem. Poklanjanje novca može da vrši samo država. Banke mogu da primaju štednju i daju kredite iz tako prikupljene štednje. I onda nema krize. To znanje se već pojavljuje u štampi, koja se prodaje na kioscima.

Ne ocekujem ja revoluciju, samo kazem da je sadasnji ekonomski i drustveni poredak neodrziv. Dugovi se ne mogu vratiti, i sve ce se zavrsiti ili hiper inflacijom koja ce izbrisati dugove ili konfiskacijom sredstava za proizvodnju i prelaskom u socijalizam. Hiper inflacija ce najveci broj gradjana znacajno oswiromasiti i pitanje je dali ce oni na to pristati.

Ja vidim samo dva izlaza iz krize i uopste nisam siguran koji ce predvladati.