Ne mogu se porediti spoljnofinansirani diktatori poput ovog iz Konga i autoritarnih lidera poput Putina.U pitanju su razlicite kategorije.
Prvi kojih ima mnogo nisu dosli zbog dobrobiti nacije i drzave uopste,nego zbog samih sebe i tudjih interesa,dok Putin sluzi drzavi i narodu.
Препоруке:
0
0
2
петак, 13 август 2010 14:21
Милан
Кина је далеко најуспешнија капиталистичка земља на свету, не сада тренутно, већ читаве две деценије, а факат је да економију директно води комунистичка партија, ВЕОМА ЧВРСТОМ РУКОМ. Када цењени професор успе да сувисло објасни овај феномен, пристаћу да трошим моје драгоцено време на његове текстове, јер сам се овога пута горко покајао.
Препоруке:
0
0
3
петак, 13 август 2010 14:34
Вукадин
Пре свега, демократија како се овде дефинише, је директна последица стечених богатстава, односно повољнијег положаја. Сећам се једна расправе са догматским либералистом која је почела мојом изјавом како је пред Први светски рат већ постојао јединствен европски систем. Одговорио је тезом како је Британија била демократска, док је код Кајзера била диктатура. Заборавио је, међутим, оно што је Црна Гуја лепо описао као узроке рата - британска колонијална империја је обухватала пола света, немачка колонијална империја је била фабрика кобасица у Тањгањики.
У економски систем треба урачунати СВЕ. У време колонијализма је бар било неког поштења јер су се робови држали у формалном суверенитету метрополе. Сада су формално "независне" државе и заиста чујемо понекад "то је њихов проблем". Али кад "златна милијарда" извлачи богатства оданде, то је њихово право. Систем америчке привреде је бар милијарда оних који раде за Америку, али не гласају на њиховим изборима, нису порески обвезници.
А сад мало конкретно. Шта је било од "либералних реформи" Јелцина? Неке од њих и јесу заиста биле либералне, у смислу да су преписане из уџбеника либералне економије. Истовремено, Кина је одабрала други пут, на Тјенанмену, и боље је прошла. Много боље. Нису деведесете биле само у Србији.
И само ви пљујте по Русији. Драже ми је то да видим него да је на Западу хвале. Прво што бих посумњао да су похвале заслужене, онда куку си га нама. Друго, још горе, да их не купе комплиментима. Латини су старе варалице. Али православни знају за инат. Није то само српска особина.
Препоруке:
0
0
4
петак, 13 август 2010 14:57
dox
Jako los tekst. Toliko je pogresan da je nesuvislo komentarisati ga detaljno.
Препоруке:
0
0
5
петак, 13 август 2010 18:44
Petrushin
U Kini jos uvijek nema multipartijskih izbora, ali im privredni rast vec desetak godina oko 10%.
Dok istovremeno, u tim nazovi zapadnim "demokratijama", svi trljaju ruke sto ce i njima akcije da skacu zbog rasta proizvodnje u nedemokratskim zemljama, posto su pokupovali skoro 50% akcija BRICs-a?
O cemu se tu onda radi?
O zabama i babama!
Препоруке:
0
0
6
петак, 13 август 2010 23:07
Сокенекос
Аутор се успут прави невешт у вези тзв. Демократије у Америци где се задњих 3 деценије смењују две династије, Бушови и Клинтонови, са њиховим вечитим партијама које то већ практикују од како та “демократија” постоји контролишући потпуно на тај суптилан начин власт где нема места ни за трећу, а камоли више нових партија са “новим идејама” које он тако добродушно намеће другим народима И државама. “Ради како ти ја говорим а не како ја радим” –вели он. И у Србији је такав “неауторитарни” сyстем владања ту иза чошка. А Руси ко Руси; на једном крају Москве Французи славе освајање руске престонице, а на другом крају града Руси већ славе скори улазак у Париз јер другачије неможе бити. “Загонетка је то обавијена тајном унутар енигме” (Черчил).
Препоруке:
0
0
7
субота, 14 август 2010 10:56
Miodrag Miško Vučeljić
Ovakvi profesori i autori analiza nikako da se osvrnu na postignuća demokratije koju su uvodili u Gruziju, Ukrajinu ili Irak.
Препоруке:
0
0
8
субота, 14 август 2010 13:16
Viktor J
Ko je vas Amere slušao nije daleko stigao.
Препоруке:
0
0
9
субота, 14 август 2010 20:30
Вања
А шта ћемо са Сингапуром где је 29 година чврстом руком владао један човек а то је једна од најбогатијих држава на свету. Само захваљујући том човеку Сингапур је то што јесте.
Име тог човека је Lee Kuan Yew.
Премијер је био од 1959. до 1990.
Сада има 89 година и даље је у Влади Сингапура као "министар ментор". Његов син је садашњи премијер.
Овај човек је од мале сиромашне државе-града која је живела од рибарства створио светски центар индустрије, финансија и услуга.
Сингапур суштински никада није била демократија.
Једна партија је на власти од њеног оснивања.
Сингапур није постао то што јесте демократијом, већ владавином права, високим образовањем, одговорним и вредним људима и пре свега вођством часног и одговорног државника Lee Kuan Yew.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 15 август 2010 00:34
Nikola Turajlić
Tekst pokazuje sav jad i bedu američkog elitnog visokog školstva, na kojem se stvara ekonomska i politička elita.
Autor je navaljao toliko besmislene propagande, u prvom redu protiv Putina, koji je kost u grlu svetskim finansijskim moćnicima.
Treba li se čuditi što se Amerika urušava, uz takovu elitu kao što je autor i oni koje je ovaj i njemu slični obučio.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 16 август 2010 10:19
jankulowski
Neverovatno povrsan tekst.Jednostran pristup bez obrade detalja i specifike.Pitanje: dali bi Kina bila danas to sto jeste ako je "prosao" Tjenanmen? Kakva li bi bila Rusija da jos Jelcin sprovodi njegove "demokratske " reforme?Opasno je za Rusiju i Kinu kad se njihove vogje hvale sa Zapada, to znaci da nesto nije u redu, setimo se samo Gorbacova, a pogotovo Jelcina.Svet gospodine autoru teksta nije crno-beli, svet je veoma koloritan i slozen, normalno ako se ima iskreni pristup prema onome sto je tema pisanja.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 16 август 2010 19:03
Petrushin
Misljenja sam da apsolutizam i privredni rast ne idu uporedo na duze staze, osim pri/na velicinama Luksemburga, Singapura i lihtenstajna ... Montenegrrrra takodje, pod odredjenim uslovima i prilikama.
Kod "velicina" Kine, sumnjam da mogu da se razvijaju na duzi rok, kako zbog unutrasnjih podjela i uticaja pojedinih novih elita, tako i zbog spoljasnjeg zapadnog uticaja i podsticaja (citaj: Tibet i muslimane na sjeveru) - sto moze uskoro da dovede do njenog rasparcavanja; cim dodje do neminovnog unutrasnjeg politickog odmrzavanja i popustanja - kako u odnosima pokrajina, tako i stvaranja regionalnih/etnickih elita i sekti...
Znaju ovi kreatori na Zapadu sta rade:
Samo jaka kineska "srednja klasa" moze da dovede do kineske Burzoarske Revolucije! A ona je vec u kapitalistickom povoju - i broji trenutno preko 300 miliona (uskoro, veoma nezadovoljnih i samosvjesnih) ljudi...
ps. Vanja, molim te da tishe malo pricas o Singapuru, da te knjaz Milo(s) del Montenegro ne cuje! ;o))
Препоруке:
0
0
13
среда, 18 август 2010 14:20
Рајко Буквић
Да би се могло аргументовано расправљати о овом тексту требало би читаоце упознати с аутором. Ево неколико основних података.
Дани Родрик (Rodrik, Dani) рођен 1957. у Истанбулу, по националности Турчин. Један од најзначајнијих савремених политекономиста. Познат по неконвенционалном приступу глобализацији и економском развоју у којем истиче политике обликоване према локалним условима. Први је добитник награде Social Science Research Council’s Albert O. Hirschman Prize. Важнија дела:
Rodrik, Dani (2007). One Economics, Many Recipes. Princeton University Press.
McMillan, Margaret; Horn, Karen; and Rodrik, Dani (2004). "When Economic Reform Goes Wrong: Cashews in Mozambique". Brookings Trade Forum 2003: 97–165.
Rodrik, Dani (ed) (2003). In Search of Prosperity: Analytic Narratives on Economic Growth. Princeton University Press.
Rodrik, Dani (2001). "The Global Governance of Trade As If Development Really Mattered". UNDP. http://system2.net/ukpgh/wp-content/uploads/rodrikgovernance.PDF.
Rodrik, Dani (1999). The New Global Economy and Developing Countries: Making Openness Work. Overseas Development Council.
Rodrik, Dani (1997). Has Globalization Gone Too Far?. Institute for International Economics.
За овај текст, очито, релевантна је његова последња књига, у којој је, како је критика истакла, дато коначно стање његовог оригиналног и утицајног схватања. Текст је објављен на Project Syndicate, 2010 на седам водећих светских језика (не и на руском). Наравно, текст је врло смушен и чак је тешко рећи тенденциозан тако да се и не зна шта је аутор хтео да каже. Ја лично мислим да је поента на догађањима у Турској.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 22 август 2010 06:35
Pavle/D
Eto, kako vide realnost i cinjenice duhovne prostitutke kapitala - peta kolona zapada
Kao sto to vise komentatora kaze, sa takvim ne vredi diskutovati. To sto ovaj autor govori je cista bsmislida - od pocetka do kraja
Samo jedan primer: Velikobritanski liberalizam je ekonomski pobedio bizmarkovski autoritarni ekonomski poredak. Isto to kopiraju i kinezi koji ce uskoro prosisati Ameriku.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 22 август 2010 09:33
Нн
@Nikola Turajlić
Америчка елита није створена да мисли и домишља како би остатак света живео боље, него како остатак света усмерити да ради за интересе Америке, тј великих компанија. Путин је један од оних лидера који сметају увећању профита тих компанија.
Препоруке:
0
0
16
недеља, 22 август 2010 22:38
Nikola Turajlić
@ Nn
Korumpirana američka elita "misli" pre svega na lične interese, a na američke samo u koliko pomažu realizaciju njenih vlastitih interesa.
Kada bi američka elita bila u stanju promisliti suštinske američke interese i iste preferirati u svetu i kod kuće, USA se ne bi rapidno "propadale".
Kako si očito "novajlija" na NSPM saitu, preporučujem ti da pročitaš tekstove Pol Kreg Robertsa (pogledaj u arhivi), kao i komentare uz iste, pa ćeš saznati što se na ovom saitu misli o Americi.
.jpg)
Prvi kojih ima mnogo nisu dosli zbog dobrobiti nacije i drzave uopste,nego zbog samih sebe i tudjih interesa,dok Putin sluzi drzavi i narodu.
У економски систем треба урачунати СВЕ. У време колонијализма је бар било неког поштења јер су се робови држали у формалном суверенитету метрополе. Сада су формално "независне" државе и заиста чујемо понекад "то је њихов проблем". Али кад "златна милијарда" извлачи богатства оданде, то је њихово право. Систем америчке привреде је бар милијарда оних који раде за Америку, али не гласају на њиховим изборима, нису порески обвезници.
А сад мало конкретно. Шта је било од "либералних реформи" Јелцина? Неке од њих и јесу заиста биле либералне, у смислу да су преписане из уџбеника либералне економије. Истовремено, Кина је одабрала други пут, на Тјенанмену, и боље је прошла. Много боље. Нису деведесете биле само у Србији.
И само ви пљујте по Русији. Драже ми је то да видим него да је на Западу хвале. Прво што бих посумњао да су похвале заслужене, онда куку си га нама. Друго, још горе, да их не купе комплиментима. Латини су старе варалице. Али православни знају за инат. Није то само српска особина.
Dok istovremeno, u tim nazovi zapadnim "demokratijama", svi trljaju ruke sto ce i njima akcije da skacu zbog rasta proizvodnje u nedemokratskim zemljama, posto su pokupovali skoro 50% akcija BRICs-a?
O cemu se tu onda radi?
O zabama i babama!
Име тог човека је Lee Kuan Yew.
Премијер је био од 1959. до 1990.
Сада има 89 година и даље је у Влади Сингапура као "министар ментор". Његов син је садашњи премијер.
Овај човек је од мале сиромашне државе-града која је живела од рибарства створио светски центар индустрије, финансија и услуга.
Сингапур суштински никада није била демократија.
Једна партија је на власти од њеног оснивања.
Сингапур није постао то што јесте демократијом, већ владавином права, високим образовањем, одговорним и вредним људима и пре свега вођством часног и одговорног државника Lee Kuan Yew.
Autor je navaljao toliko besmislene propagande, u prvom redu protiv Putina, koji je kost u grlu svetskim finansijskim moćnicima.
Treba li se čuditi što se Amerika urušava, uz takovu elitu kao što je autor i oni koje je ovaj i njemu slični obučio.
Kod "velicina" Kine, sumnjam da mogu da se razvijaju na duzi rok, kako zbog unutrasnjih podjela i uticaja pojedinih novih elita, tako i zbog spoljasnjeg zapadnog uticaja i podsticaja (citaj: Tibet i muslimane na sjeveru) - sto moze uskoro da dovede do njenog rasparcavanja; cim dodje do neminovnog unutrasnjeg politickog odmrzavanja i popustanja - kako u odnosima pokrajina, tako i stvaranja regionalnih/etnickih elita i sekti...
Znaju ovi kreatori na Zapadu sta rade:
Samo jaka kineska "srednja klasa" moze da dovede do kineske Burzoarske Revolucije! A ona je vec u kapitalistickom povoju - i broji trenutno preko 300 miliona (uskoro, veoma nezadovoljnih i samosvjesnih) ljudi...
ps. Vanja, molim te da tishe malo pricas o Singapuru, da te knjaz Milo(s) del Montenegro ne cuje! ;o))
Дани Родрик (Rodrik, Dani) рођен 1957. у Истанбулу, по националности Турчин. Један од најзначајнијих савремених политекономиста. Познат по неконвенционалном приступу глобализацији и економском развоју у којем истиче политике обликоване према локалним условима. Први је добитник награде Social Science Research Council’s Albert O. Hirschman Prize. Важнија дела:
Rodrik, Dani (2007). One Economics, Many Recipes. Princeton University Press.
McMillan, Margaret; Horn, Karen; and Rodrik, Dani (2004). "When Economic Reform Goes Wrong: Cashews in Mozambique". Brookings Trade Forum 2003: 97–165.
Rodrik, Dani (ed) (2003). In Search of Prosperity: Analytic Narratives on Economic Growth. Princeton University Press.
Rodrik, Dani (2001). "The Global Governance of Trade As If Development Really Mattered". UNDP. http://system2.net/ukpgh/wp-content/uploads/rodrikgovernance.PDF.
Rodrik, Dani (1999). The New Global Economy and Developing Countries: Making Openness Work. Overseas Development Council.
Rodrik, Dani (1997). Has Globalization Gone Too Far?. Institute for International Economics.
За овај текст, очито, релевантна је његова последња књига, у којој је, како је критика истакла, дато коначно стање његовог оригиналног и утицајног схватања. Текст је објављен на Project Syndicate, 2010 на седам водећих светских језика (не и на руском). Наравно, текст је врло смушен и чак је тешко рећи тенденциозан тако да се и не зна шта је аутор хтео да каже. Ја лично мислим да је поента на догађањима у Турској.
Kao sto to vise komentatora kaze, sa takvim ne vredi diskutovati. To sto ovaj autor govori je cista bsmislida - od pocetka do kraja
Samo jedan primer: Velikobritanski liberalizam je ekonomski pobedio bizmarkovski autoritarni ekonomski poredak. Isto to kopiraju i kinezi koji ce uskoro prosisati Ameriku.
Америчка елита није створена да мисли и домишља како би остатак света живео боље, него како остатак света усмерити да ради за интересе Америке, тј великих компанија. Путин је један од оних лидера који сметају увећању профита тих компанија.
Korumpirana američka elita "misli" pre svega na lične interese, a na američke samo u koliko pomažu realizaciju njenih vlastitih interesa.
Kada bi američka elita bila u stanju promisliti suštinske američke interese i iste preferirati u svetu i kod kuće, USA se ne bi rapidno "propadale".
Kako si očito "novajlija" na NSPM saitu, preporučujem ti da pročitaš tekstove Pol Kreg Robertsa (pogledaj u arhivi), kao i komentare uz iste, pa ćeš saznati što se na ovom saitu misli o Americi.