Генијално, Михаило!
Генијално си ово истакао: Данас је гузица највећа српска светиња и најскупља српска реч!

Молим за допуштење да и ја ланем неку:
Само СВОЈА гузица !!! Нико, нигде и ништа више !
Определили смо се за њу, одсада само њу бранимо до последње капи умне и физичке снаге.
Бар да нешто чинимо, али ми ни то "нешто" или "ништа" не чинимо.
Ћутимо јер је то наша најбоља одбрана. То је наш челични оклоп, мепремостиви бедем за нашег душманина. А могли би макар да лајемо, не морамо да говоримо, да блејимо, грокћемо, ричемо, али НЕ - ми ћутимо! И то тако мртвоглуво да се чује само једна дебела мува зунзара, грозовито цепајући тишину својим зујањем које бургија мозак, летећи од гузице до гузице, од гузице до главе и опет назад, непрекидно избацујући избљувке пуне својих јаја из којих ће се излећи будући црви.
ПС: Такви смо зато што су нам и наши душмани такви: кидисали су на нас својим још већим и силнијим гузицама од наших. Не дамо се!

Личи да јесте, а у ствари није.
У последње време (оно грађанско, па још и либерално) уобичајено је не помињати народ, већ грађане, тај аморфни збир појединаца, који може да значи много, али и ништа. Народ се не помиње, јер он увек значи једно - кохезивни ентитет који делује, или не делује... Народ, код тога, зна и памти, док грађани излазе на изборе.
Према горњем, грађани имају гузицу и образ, па сада зависи одакле се гледа. Народ, пак, осим овога има и главу, тј. памет, па Види и Памти. (Тешко се може рећи да су у скупштину ушли образи, а пред њом стоје гузице. Такође, они са наногицама, који су протествовали и који су уписани у криминални досије, а све на туђи позив, тешко да су гузице, а они што су позивали, давали изјаве за медије, а сада и позивају да се прихвате резултати избора, да су - образи...)
Еее, колико је пута овај народ варан (бар 200 задњих година) и колико ће још бити...? Будућност гузице му је скоро загарантована.

Ајмо да позовемо патријарха да стане уз народ као Митрополит Амфилохије.
Да поведе литије за спас Србије.