Još jedan od vrhunskih članaka koji se zasnivaju na produbljenim uvidima velikana humanističke misli.
Препоруке:
0
0
2
среда, 11 август 2010 11:37
Никола Танасић
Нисам скоро читао текст овакве дужине, који би ме са више лакоће држао прикованим за столицу. Аргументовано, информативно, промишљено.
Централно питање текста, како се то мени чини, јесте питање ирационалности овакве глобалне маркетинг мреже - која у прорачунатости средстава и циљева губи сваку представу о (логички) нужној порпасти система који гради. И стога не читају "одличне теоријске анализе кризе из '27.", стога "не траже мислиоце да им говоре у прилог".
Глобално друштво није створило глобалну политичку елиту, образовану, рационалну и дораслу изазовима свога времена. Оно је створило прорачунату надриелиту, која је у стању само да одржава аритметичке рекурзивне процесе ("економију", "политику", "глобалну културу" и сл.) који се сурвавају у понор самоуништења. Елиту која је приучена, глупа и неспособна да се ухвати у коштац са било чиме.
Доба апсурда, ирационалности и себичне, афектиране необузданости, толико слављено код самопроглашених "постмодерниста", показује се само као природни увод у анархију. Поменути на овом месту међународни спор око КиМ, више је него умесно. Поставља се, међутим, питање - када дође крај, крах, колапс, када "музика стане", а "Побеснели Максови" планете упале моторе, ко ће да решава те нагомилане, глобалне проблеме? Ко је на светској политичкој сцени данас способан да се са таквим развојем догађаја ухвати у коштац, када нико није способан ни да поима његову неумитност?
Зато ћемо се у будућности све више бавити негативним последицама феномена "рекламе", питањем глобалне не-разумности, коју је он изазвао, као и питањем могућности културе, образовања и мишљења у новонасталим околностима. Текст Слободана Рељића је одличан прилог за домаћу расправу на ове теме.
Препоруке:
0
0
3
среда, 11 август 2010 12:15
OKVIR
Advertajzing rabota, je samo deo sire i dublje rabote zvane KONDICIONIRANJE masa. Ta problematika je dotaknuta u nevelikoj ( po broju stranica ) knjizi "Anatomija moci" americkog intelektualca Dzona Keneta Galbrajta. ( Uzgred, on je otac onog lika sto je ambasadorovao na "ovim prostorima" i vozio se-slikao, na jednom od vozila iz kolone, kada su Srbi proterivani iz Krajine -- Pitera Galbrajta ).
Препоруке:
0
0
4
среда, 11 август 2010 14:30
Marko
Uh. Odličan, rasvetljujući tekst. I ozbiljan i poučan i zanimljiv. Zato volim NSPM i cenim g. Reljića. Ili obrnuto.
Препоруке:
0
0
5
среда, 11 август 2010 16:54
Раша НС - 1
Текст је заиста изванредан јер је на веома лапидаран начин повезао допринос "адвертаизинга" у настанку оне прве и ове, најновије, свеопште кризе.
Сада је већ сваком, ко хоће да разуме, јасно следеће:
Иако је људски род одскочио од животињског света захваљујући, између осталога, и језику као средству комуникације - показало се да је тај језик, а поготово је то енглески језик (као кључни и глобални језик адвертајзинга и не само њега) веома опасна алатка, чијом неодговорном употребом и на тој основи обликованом праксом и стварношћу је цео свет доведен на врло клизаву ивицу опстанка, захваљујући, то се сваким даном све више потврђује, катастрофално пресудном утицају и доприносу англосаксонског света (при чему ни други нису невини јер су без отпора "легли на руду").
Своју упрошћену слику света који се заснива на формули: демократија + слободно тржиште (са подстицањем необуздане потрошње најповлашћенијих и у мањој мери - мање повлашћених нација, на рачун неоколонијалног експлоатисања целог света) + "наш" атомски кишобран и претња = непрестани прогрес - наметнули су свима. Том прогресу се морају сви придружити (наравно у улози и положају које им "посвећени" одреде) или "има да их нема".
Тако је целокупна наша стварност "адвертајзингована" при чему су медији постали и остали лучоноше "адвертајзинга" и тиме омогућили најфантастичнију од свих замисливих стварности која би се могла свести на следеће: "Уопште није важно шта се у стварности дешава - важно је како ћемо ми то "адвертајзинговати", тј. интерпретирати". При томе те повлашћене државе и њихови одговорни вођи чак и не морају никоме да објашњавају своје "контроверзне" потезе, често веома злочиначке и лоповске, јер су ту "слободни медији" и "још слободнији интектуалци и аналитичари" који дебилизовану масу држе "на кратком поводцу" а корумпирани интелектуални свет у "блаженом дремежу" - да нас просветле. И тако идемо даље, па докле стигнемо.
Препоруке:
0
0
6
среда, 11 август 2010 16:56
Раша НС - 2
У таквом опасном свету сасвим је могуће уз магију "адвертајзинга" и највећи злочин прогласити високо моралном хуманитарном војном интервенцијом, рецимо типа "Милосрдног анђела" и бројних других а лоповлук "транспарентном транзицијом" у којој су "адвертајзинговани транзиционаши" превежени "жедни преко воде", а богами и глад им је увелико закуцала на врата, а да се они и даље осећају као да су у трансу и упорно не желе да прихвате стварност и упорно пружају подршку својим "усрећитељима".
Питање је да ли има излаза из овог безизлаза? Можда је излаз у томе да се људски језик ослободи адвертајзинга и да се речима врати њихово првобитно значење и смисао који би зауставили поплаву свеопштег бесмисла и лажи. А ко би то могао да покрене ствари у том правцу? Па сви они који се не мире са оваквим стањем. Надајмо се да таквих није мало. Само су слабо организовани. Можда би и за овакво "предузеће" требало мало "адвертајзинга".
Препоруке:
0
0
7
среда, 11 август 2010 20:14
Игор
Слажем се да је текст одличан. Можда му је само мало неадекватан наслов, а не би шкодило ни да је разбијен на пар поглавља. Био би прегледнији. Али то су само ситне техничке замерке у односу на изванредну суштину.
Препоруке:
0
0
8
среда, 11 август 2010 22:44
Ala
Kapa dole autoru!Steta sto vise nije na celu NIN-a.
Stvarno steta!
.jpg)
Централно питање текста, како се то мени чини, јесте питање ирационалности овакве глобалне маркетинг мреже - која у прорачунатости средстава и циљева губи сваку представу о (логички) нужној порпасти система који гради. И стога не читају "одличне теоријске анализе кризе из '27.", стога "не траже мислиоце да им говоре у прилог".
Глобално друштво није створило глобалну политичку елиту, образовану, рационалну и дораслу изазовима свога времена. Оно је створило прорачунату надриелиту, која је у стању само да одржава аритметичке рекурзивне процесе ("економију", "политику", "глобалну културу" и сл.) који се сурвавају у понор самоуништења. Елиту која је приучена, глупа и неспособна да се ухвати у коштац са било чиме.
Доба апсурда, ирационалности и себичне, афектиране необузданости, толико слављено код самопроглашених "постмодерниста", показује се само као природни увод у анархију. Поменути на овом месту међународни спор око КиМ, више је него умесно. Поставља се, међутим, питање - када дође крај, крах, колапс, када "музика стане", а "Побеснели Максови" планете упале моторе, ко ће да решава те нагомилане, глобалне проблеме? Ко је на светској политичкој сцени данас способан да се са таквим развојем догађаја ухвати у коштац, када нико није способан ни да поима његову неумитност?
Зато ћемо се у будућности све више бавити негативним последицама феномена "рекламе", питањем глобалне не-разумности, коју је он изазвао, као и питањем могућности културе, образовања и мишљења у новонасталим околностима. Текст Слободана Рељића је одличан прилог за домаћу расправу на ове теме.
Сада је већ сваком, ко хоће да разуме, јасно следеће:
Иако је људски род одскочио од животињског света захваљујући, између осталога, и језику као средству комуникације - показало се да је тај језик, а поготово је то енглески језик (као кључни и глобални језик адвертајзинга и не само њега) веома опасна алатка, чијом неодговорном употребом и на тој основи обликованом праксом и стварношћу је цео свет доведен на врло клизаву ивицу опстанка, захваљујући, то се сваким даном све више потврђује, катастрофално пресудном утицају и доприносу англосаксонског света (при чему ни други нису невини јер су без отпора "легли на руду").
Своју упрошћену слику света који се заснива на формули: демократија + слободно тржиште (са подстицањем необуздане потрошње најповлашћенијих и у мањој мери - мање повлашћених нација, на рачун неоколонијалног експлоатисања целог света) + "наш" атомски кишобран и претња = непрестани прогрес - наметнули су свима. Том прогресу се морају сви придружити (наравно у улози и положају које им "посвећени" одреде) или "има да их нема".
Тако је целокупна наша стварност "адвертајзингована" при чему су медији постали и остали лучоноше "адвертајзинга" и тиме омогућили најфантастичнију од свих замисливих стварности која би се могла свести на следеће: "Уопште није важно шта се у стварности дешава - важно је како ћемо ми то "адвертајзинговати", тј. интерпретирати". При томе те повлашћене државе и њихови одговорни вођи чак и не морају никоме да објашњавају своје "контроверзне" потезе, често веома злочиначке и лоповске, јер су ту "слободни медији" и "још слободнији интектуалци и аналитичари" који дебилизовану масу држе "на кратком поводцу" а корумпирани интелектуални свет у "блаженом дремежу" - да нас просветле. И тако идемо даље, па докле стигнемо.
Питање је да ли има излаза из овог безизлаза? Можда је излаз у томе да се људски језик ослободи адвертајзинга и да се речима врати њихово првобитно значење и смисао који би зауставили поплаву свеопштег бесмисла и лажи. А ко би то могао да покрене ствари у том правцу? Па сви они који се не мире са оваквим стањем. Надајмо се да таквих није мало. Само су слабо организовани. Можда би и за овакво "предузеће" требало мало "адвертајзинга".
Stvarno steta!