"на видном месту означити да је у питању издање на „хрватском, босанском, бошњачком, или сва три језика истовремено“." koји су то језици? зар треба званично да признамо политичке језике које не признају лингвисти?
"...ставши иза своје игнорисане и омаловажене Академије наука и уметности, у тврдњи да српски језик има једно писмо..." занимљив став, баш чудно што је игнорисана и омаловажена...а да дубровачка књижевност је хрватска - на хрватском језику...па се после чудимо што предвођени таквим мозговима нестајемо
СВАКАКО ТРЕБА БИТИ ЗА ЋИРИЛИЦУ, А НЕ ПРОТИВ ЛАТИНИЦЕ

Добар текст, можда мало предугачак. Поједини наводи су могли бити прескочени, али то је ствар укуса.

Поента је врло једноставна и сурова: народ који не чува своју културу и традицију пропада, нестаје.

И један коментар актуелног стања у српској култури: док је ресорни министар човек који је политичку каријеру градио унутар анационалних странака као што су јул и г17, српска култура може да очекује само најгоре. Највећа критика (можда је осуда прикладнија реч) Тадићу на саставу Владе (за шта је сигурно лично одговоран) је што је ресор културе, и још важније образовања, дао људима на чији рад не може директно да утиче.

Све стоји. Једино што је нереално да се од садашњих власти очекује да бране српство и ћирилицу, а управо су оне инструмент свих тих невладника и србождера, задужене да својим (не)деловањем истребе српски језик, културу, и на крају народ.

Овај текст би требало да буде платформа за одбрану нације и језика неке нове власти. Дотад, говоримо српски - пишимо ћирилицом.

Fakati su da "vise puta ponovljena laz postaje istina" nije izreka, vec moto pod kojim je Goebels,
Hitlerov ministar za propagandu, i notorna lazovcina, propagirao monstruozne nacisticke ideje. Kad vec govorimo o nepismenosti, onda treba obratiti paznju na fakate, a ne definisati nesto kao izreku kad to ona nije. Inace narod koji cita postaje jos gluplji. Smrt fasizmu i kvislinzima!

@Марко Гајић. Da, upotreba infinitiva je neskladna i nelogicna, narocito kada postoje glagolska vremena. Uostalom, tako se govori, bar u Srbiji.

Једино "боље разумевање" се односи на оне који НЕЋЕ да науче тих петнаестак различитих знакова.Југословенска Радио Телевизија је пукла на ћириличном титлу једног филма иако су бар формално Хрвати у школи учили то писмо.Ако су и учили, правили су се да га не знају.Увек.За разлику од прагматичних Словенаца који су крајем осамдесетих већину својих реклама за српско тржиште почели да праве на ћирилици (било је ту и неких културолошких неподопштина али то није тема...).Учинило им се да Срби мисле озбиљно па су се и они томе прилагодили.
Дакле, ми се одричемо свог ћириличног писма да се Хрвати и остали у Србији не би осећали као странци.Предивно.Тако толерантно...До лудила.До лудила да се на неким интернет сајтовима са отприлике оваквим образложењем ћирилица ЗАБРАЊУЈЕ и аутоматски, уграђеним скриптовима пресловљава.
То само нашим евротитоистичким мутантима може да падне на памет.
И да, латиницу у раузличитим варијантама пишем на четири језика:енглеском, немачком, италијанском и француском...а ако рачунамо и ове локалне инстант језичке отимачине и на више...
Српски пишем српски.Али то сам вероватно само ја...необразовани, заостали, еврофобични...итд...Србин.
Oни којима је све српско страно а europsko баш онако...cool, extra, loodilo...вероватно знају боље.
Ипак, чини ми се да није ћирилица aut.У ауту је памет доброг дела онога што се данас формално зове Србима.

Одавно се чудим и никко да се начудим какав смо ми Срби суштински промашен историјски пројекат (наравно, не са тачке гледишта метаисторије). У 18. и 19. веку аустријске власти су на простору Карловачке митрополије неколико пута покушавале да нам наметну латиницу као средство одвајања од Русије и будућег покатоличења (узгред, повика на Вука због увођења „шокачке јоте“ била је мотивисана тим страхом), против чега смо се тад грчевито борили – а сво то време босански фрањевци своје књиге нормално штампају и ћирилицом. Али појави се илирска идеологија, рођакање са Хрватима (а тад се Хрватима није сматрао огроман део Шокаца, далматинаца, Бошњака католика, Буњеваца...), глупирање са југословенством, добровољно латиничарење... Крајем 19. века, кад су ови простори били политички повезани са загребачким сабором, често долази до насилног наметања латиничних уџбеника и „хрватског“ језика, чак и у карловачкој гимназији, што је такође изазивало српски гнев (наравно, и тада је постојало оно што данас зовемо „Друга Србија“, тј. потреба за маскирањем у туђе униформе, што је на крају увек доводило до мењања идентитета!), затим насилно маџарење... Е, а потом долази великојугословенски пројекат са својом идеологијом компилација и компромиса: чувена је идеја да сви пишу латиницом, али екавским изговором, што код Хрвата није, наравно, дало никакве трајне резултате, али код нас јесте. Какве смо ми то будале кад сад добровољно прихватамо оно што нам је раније насилно наметано? Каква је то самоубилачка потреба?

Куку мени, "ћирилица је оут" (додао бих још - "оут, је.оте", да просте читаоци, кад већ трабуњамо на "еУропско-београдском", да слика буде комплетна). Ћирилица је пре латинице стигла у свемир, ако ћемо о технологији. Ако ћемо о култури, не видим у чему је култура нпр. Швајцарске или Норвешке - које јесу Европа, у било чему значајнија од српске - која то, макар по коментару, није, те треба да идемо тамо да видимо шта је "права култура".

И да би се научио рад на компјутеру, прво треба знати сопствени језик. Енглески - сјајно, одлично га знам, али моја мајка прича српски - то је једини језик који сам од ње могао чути. Јел то неко тражи да се одрекнем мајке и њеног писма и језика, а у име Европе? У том случају, узмите ви вашу Европу, мени је моја мајка боља.

Знате, јако је тешко убедити некога да дозволи да му се изваде очи, а да му се заузврат уграде најсавршеније инфрацрвене камере. Можда су зрикаве, буљаве, можда им ни боја није баш прелепа, али некако су моје, просто сам везан за њих.

Не верујем да неко може разумети туђу културу, језик, историју... ако макар мало не познаје своју. Шта би мени значила било каква информација о Трафалгару, ако не знам ништа о Чегру? Али добро - очигледно је да после толико изгубљених битака, сад губимо и рат - слажем се да смо сто година рушили своје, да би дизали туђе. Последице су очигледне и болне за нас Србе.

Некада су формално забрањивали ћирилицу (Аустроугарска, НдХ). Онда су променили тактику па је само једна фабрика у држави правила писаће машине а најјугословенскија установа (JNA) је користила латиницу.(PraviloSlužbe?). Сада се води кампања блаћења и оцрњивања. И нема одговора државе српског народа. Зашто? Зато што српски народ нема државу.

Када сам видео наслов текста, у сваком случају сам помислио да ћете говорити о неписмености као општој појави код нас, функционалној и граматичкој, а не само инсистирати на проблему писања латиницом у Србији. Овај проблем јесте проблем традиције и нације, али је мали у односу на оно КАКО и ШТА наш народ, образован и необразован, пише, и колико чита. Чак и неки студенти језика не знају да се "са мном" пише одвојено (говорим из искуства), а о текстовима на разним интернет форумима, ТВ огласима и СМС порукама нема потребе ни говорити. Да ли постоји било какво оправдање за државу која је "инсистирала" да сви студирају у Титово време, хвалила се како описмењује старије и како нам је сјајно школство. А данас се испоставља да су нам и основци и средњошколци, као и одрасли и стари- просто неписмени. Писали ћирилицом или латиницом.

На основу чега закључујеш да Горчин Стојановић или Биљана Србљановић приватно користе чешће латиницу него ћирилицу?
Шта уопште представља "бољи део" Србије? Готово све што си рекао вришти од количине увреда.

Џирло народ и кока-кола кид


У ПОСЛеДЊОЈ секвенци филма "Официр и џентлмен" главни даса, Ричард Гир, упада у кокошињац, пардон, у неку фабрику где му драга вредно обавља послове и радне задатке са још сијасет других паћеница. Он, Ричард Гир, пицнут у беспрекорну униформу за свечане академије и комеморативне седнице, прелази два и по километара фабричке хале праћен ужагреним очима неких 1.736 радница, затим узима у наручје драгу му, носи је напоље и коначно баца у ауто, онда одлазе, сунце залази и те форе... Хепи енд је толико хепи да ми се и сад плаче кад се сетим. Што сам се ја сетио ником ништа, али су се пре мене сетили и - џирло.
Шта или ко је то или тај, та џирло - то је мистерија. Звучи као, на пример - курбла. Шта је- да је, тим именом почињу и завршавају се бројни пропагандни спотови на ТВ-у у којима се нуди све, од апарата за сушење ноктију, за даме које не воле да дувају, до светлећих јо-јо или механичких четкица-вибратора за зубе за целу фамилију. На почетку спота нас прво испрепадне једнаа еуфорично избезумљена, рекло би се, женска фаца која дрекне: За џирло народ - џирло производи! Поред свих наших народа и народности само нам је недостајао и џирло народ. Но, џирло није само народ, нису ни само производи; зато и нико не зна шта је то. Aли, вратимо се споту. Oбично се потрошачу нуде артикли који су му потребни као треће око у глави, уз обавезан вештачки тон најављивача тих производа. На крају нам једна друга сподоба, нашминкана као искусна пријатељица ноћи, завереничким гласом саопшти: Само џирло. Да, да, нико као џирло.
Видели смо како је Ричард Гир хепиендом решио интимну драму. Шта је урадио џирло? Џирло је украо тај део "Официра и џентлмена", али је подмладио актере завршног чина драме и учинио још неколико незнатних измена. Џирло пропагандисти су у том свом раном раду узели дечка од 12-13 година, намазали му косу бриљантином и оставили га на BMX бицикл.

Није коректно да се преноси утакмица прекидају пропагадним спотом таман када почнемо да препознајемо играче или чекамо интонирање химне. Изазива контраефекат. Можда кока-кола хоће да нас убеди како и утакмице постоје због ње, како је изнад свега, па чак, изнад саме ње, кока-коле. Има онај стари виц у коме су Руси слали ракете на Месец и фарбали га у црвено. Амери су то мирно гледали, а када су Рује завршиле посао, послали су посаду с белом бојом да напише кока-кола. Ех, шта је џирло према кока-коли. Но, ко зна?

Хвала на разумевању и стрпљењу. Овај текст је објављен децембра 1990. године у Привредном прегледу. Аутор текста је Властимир Ђ. Поповић.
Поздрављам вас од свег срца. Хвала још једном и свако добро

9 среда, 18 март 2009 22:47 Марко Гајић
"Инспиративан текст. Претерано потенцира повезаност језика и политике за мој укус..." Моје је мишљење да се никако у Србији оваквој каква је била последњих 60 година, до данашњег дана, не може пренагласити утицај политике на српски језик! Све битно што се дешавало у српском језику - његово име, правопис, писмо, слобода лингвиста да се баве њиме, посртали су непосредно су били под тешким утицајем политике и под тим тешким бременом посрнули. На срећу, српски језик се опет (бар у Србији!) зове како се одувек звао, али се под утицајем политике и даље растаче на квази-језике у другим државама. Стање с писмом, ћирилицом, је најкрупније, а још нерешено питање.
Овај чланак је један од веома, веома ретких који се на сувисао начин бави овим питањем од толике важности.

Све што пише писмом које није ћирилично, може да угрози наше здравље (декларације на свим производима), безбедност (знаци упозорења), материјалну сигурност (рачуни, пореска решења) итд.
Замислите неког нашег „трапавог“ грађанина који у мекдоналдсовом ресторану наручи кафу, погледа натпис на поклопцу „content is hot“, не разуме шта је написано, а будући да је трапав, полије се врелом течношћу. Е, тај наш грађанин могао би да их тужи због тога што није на поклопцу писало српски и ћирилицом „садржај је врућ“. Ова велика компанија је већ имала сличне тужбе у разним државама.
Шта би се десило ако би 200 или 300 наших грађана који не говоре стране језике, а поштују устав своје државе и знају ћирилицу, учинило баш то.
Да бисмо предупредили такву злоупотребу правног система, потребна је само једна адвокатска канцеларија да састави писмо и упозори правне службе поменутих и непоменутих предузећа на могућност угрожавања грађана, услед непоштовања устава и закона.
Не знамо како би предузећа могла да реагују. Не знамо ни да ли би се нашло 200, 300 грађана који не знају латиницу и енглески, али знам да је жена у Краљеву тужила град зато што ју је ујео пас луталица и доб што ју је ујео пас луталица и добила одштету.
И поуздано знам да је највећи проблем у нашим фирмама употреба ћирилице, управо зато што запослени нису стручњаци за рачунаре и умеју да куцају само она слова која виде на тастатури испред себе.
У Србији постоји представништво фирме IBM, али у својој понуди немају српску ћириличну тастатуру за рачунаре, иако је та тастатура њихов производ.
IBM Serbian/Cyrillic Keyboard (Preferred Pro Full-size PS/2 Black) Mfr P/N 41A5067
Потражите је на интернету, погледајте колико кошта, питајте IBM да ли може да вам је набави. Ако не може, увек можемо писати њиховој централи. Могли бисмо им објаснити да имају производ који не може да стигне до својих потенцијалних купаца.
Људи који нису свесни проблема нису нимало криви.Криви су они који увиђају, а чекају да се деси чудо.