петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Нација неписмених

Kоментари (30) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 18 март 2009 15:13
ćirilica je out
Nećemo valjda u Evropu sa ćiriličnim pismom? Ja ne razumem zbog čega bismo decu opterećivali ćirilicom ili nacionalnom istorijom. Nije li mnogo bolje obezbediti deci kompjutere i put u Evropu, dakle bezvizni režim zahvaljujući kome će deca moći da vide šta je prava civilizacija, a ne da ovde gube vreme čitajući ćirilične knjige o kosovskog ciklusa i to o Turcima. Naš je najveći problem u tome što zaboravljamo život, a umesto života bavimo se prošlošću, mitovima, manastirima i Kosovom koje smo odavno izgubili. Nije li bolje da umesto ćirilice deca uče engleski i da umesto časova istorije ili časova srpskog na kojima se čitaju narodne pesme (narodnjaci), deca uče kompjutere? Kakva je korist od učenja napamet pesama koje smo svi morali da učimo u školi, "Početak bune protiv dahija" i sličnih? Život je zakon!
Препоруке:
0
0
2 среда, 18 март 2009 15:19
брм
"на видном месту означити да је у питању издање на „хрватском, босанском, бошњачком, или сва три језика истовремено“." koји су то језици? зар треба званично да признамо политичке језике које не признају лингвисти?
"...ставши иза своје игнорисане и омаловажене Академије наука и уметности, у тврдњи да српски језик има једно писмо..." занимљив став, баш чудно што је игнорисана и омаловажена...а да дубровачка књижевност је хрватска - на хрватском језику...па се после чудимо што предвођени таквим мозговима нестајемо
СВАКАКО ТРЕБА БИТИ ЗА ЋИРИЛИЦУ, А НЕ ПРОТИВ ЛАТИНИЦЕ
Препоруке:
0
0
3 среда, 18 март 2009 16:11
Ко пита не скита
Тачно је да смо подељени и да је наш народ у фази пропадања и даљег растакања националног бића. Како то спречити? Иза ћириличног и латиничног писма стоји подела на Католичко и Православно Хришћанство. Питам се да ли би српски народ прошао срећније кроз векове да је неки његов Патријарх или владар некада прихватио Папу у виду нпр. некакве Уније, са тим и латиницу? Да ли би било онаквих српских жртава од стране католичких суседа, посебно од I-ог св. Рата? Да ли је за нас боље да истрајавамо у борби против Католичанства, на страни Православља коме смо се приклонили због тада јаких Грка источног дела Римског царства, који то одавно нису. Чију традицију ми бранимо? Византијску. Зашто? У II-ом св. рату побише Хрвати католици стотине хиљада Срба, јер беху православни. А одмах затим већина преживелих Срба постадоше атеисти. Сада као поново постају теисти. Онакви какви су теисти већина Срба, суштински би им свеједно било, који год дрес које год религије обукли. Да ли је вредело преко 2 милиона мртвих Срба, зарад очувања Православља и ћирилице. Није ли било боље на време се приклонити јачем, Ватикану и можда сачувати више српских живота. Да ли је боље да смо у ћириличном тиму са Грцима, Русима, па да нас бије ко стигне (па и Бугари чим узмогну) или у латиничном католичком тиму, где би Папа био са нама, а не непријатељ. Да ли је вредно борити се за ћирилицу и Православље док не остане више ни једног живог Србина? Шта је мудрије чинити Србима? Борити се против латинице и Ватикана до последњег или се придружити том свету, попут Словенаца, Словака, Чеха...? Питам се шта би нам било паметније? Чини ми се да бисмо боље прошли да смо на време прешли у римски тим и да бисмо данас били већи, јачи, бројнији, а можда бисмо и боље научили како да направимо солидну државу.
Препоруке:
0
0
4 среда, 18 март 2009 16:17
коментатор бг
Добар текст, можда мало предугачак. Поједини наводи су могли бити прескочени, али то је ствар укуса.

Поента је врло једноставна и сурова: народ који не чува своју културу и традицију пропада, нестаје.

И један коментар актуелног стања у српској култури: док је ресорни министар човек који је политичку каријеру градио унутар анационалних странака као што су јул и г17, српска култура може да очекује само најгоре. Највећа критика (можда је осуда прикладнија реч) Тадићу на саставу Владе (за шта је сигурно лично одговоран) је што је ресор културе, и још важније образовања, дао људима на чији рад не може директно да утиче.
Препоруке:
0
0
5 среда, 18 март 2009 16:50
Duna
Kaze se:sto pre...da treba da modernizujemo skolstvo...i sl.
Pozdravljam nameru autora teksta ali ga molim da smanji upotrebu infinitiva koji je tipicniji za anglosaksonske i germanske jezike.
Препоруке:
0
0
6 среда, 18 март 2009 17:33
Небојша Малић
Све стоји. Једино што је нереално да се од садашњих власти очекује да бране српство и ћирилицу, а управо су оне инструмент свих тих невладника и србождера, задужене да својим (не)деловањем истребе српски језик, културу, и на крају народ.

Овај текст би требало да буде платформа за одбрану нације и језика неке нове власти. Дотад, говоримо српски - пишимо ћирилицом.
Препоруке:
0
0
7 среда, 18 март 2009 19:42
Газда Груја
Ма све је ово класичан пример оног "сам пао, сам се убио", немојте, људи да се лажемо ; ово смо ми све сами себи направили.

Од "Илирског покрета", преко "Јужнославенског одбора", преко "тројединог народа", и "братства и јединства", ми смо СТО ГОДИНА правили Југословенски језик и Југословенски народ. ЈУГОСЛОВЕНЕЕЕЕЕЕ.
И ето нам га, на, сад! Шта се чудимо?

Притом смо, улудо упропастили српски језик. И Србију, приде, а и Србе, богами.

Лепо је приметио аутор - неке идеје једноставно МОРАЈУ да се напишу латиницом, а неке, опет, природно, ћирилицом. То је идеолошка ствар.

ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ ИЛИ ЛАТИНИЦЕ, ДАНАС, ПРЕДСТАВЉА ЈАСНУ ИДЕОЛОШКУ ПОРУКУ О ПОЛИТИЧКОМ СТАВУ ПОЈЕДИНЦА. Толико о томе. Пошто је тако, једно ће морати да победи, а друго да изгуби. А не знам ни једног "клинца" више који пише ћирилицу.

Сами смо ми себи најгори непријатељ! Не треба нама НАТО.
Препоруке:
0
0
8 среда, 18 март 2009 21:01
Fakati
Fakati su da "vise puta ponovljena laz postaje istina" nije izreka, vec moto pod kojim je Goebels,
Hitlerov ministar za propagandu, i notorna lazovcina, propagirao monstruozne nacisticke ideje. Kad vec govorimo o nepismenosti, onda treba obratiti paznju na fakate, a ne definisati nesto kao izreku kad to ona nije. Inace narod koji cita postaje jos gluplji. Smrt fasizmu i kvislinzima!
Препоруке:
0
0
9 среда, 18 март 2009 23:47
Марко Гајић
Инспиративан текст. Претерано потенцира повезаност језика и политике за мој укус(али разумљиво у датом контексту), но свеједно добар.

@Duna
"ali ga molim da smanji upotrebu infinitiva koji je tipicniji za anglosaksonske i germanske jezike."
Ноторна бесмислица. Да ли је претерана употреба модалног "да+презент" складнија или "типичнија" за српски језик? Где је то дефинисано или одређено?
Препоруке:
0
0
10 четвртак, 19 март 2009 01:16
vladaguda
@Марко Гајић. Da, upotreba infinitiva je neskladna i nelogicna, narocito kada postoje glagolska vremena. Uostalom, tako se govori, bar u Srbiji.
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 19 март 2009 01:42
Дијете Грујица 1
Па ови ЛДП (види горе) паметњаковићи вероватно нису ни били изван Србије...Довољно је да оду до Грчке на пример...Ја признајем да се као туриста врло тешко сналазим са оним њиховим писмом али то Грке не занима.Они су и чланови ЕУ и верни свом писму и традицији.Бугари су направили блокаду неких одлука ЕУ док се њихова ћирилица није нашла на новчаницама евра.Нисам приметио да Бугари и остали...а нарочито Руси имају неких проблема са развојем информатичких технологија односно интернета.Сајтови који имају међународне претензије су рађени двојезично и мени је сасвим нормално да се пребацим на енглеску опцију уколико постоји.То што пишем српском ћирилицом не значи да истовремено разумем (а разумем га помало) и руски.
Можда сам ја за разлику од неких европејаца глуп па не разумем нпр. фински, мађарски, пољски...иако су писани абецедом коју познајем...исто као што ни они уз најбољу вољу немају појма о чему се ради у текстовима писаним том теоретски истом абецедом али на српском (у том случају је то некакав srbohrvatski)...Наравно да то није исто писмо као што нису ни исти језици, па тиме и пада у воду прича о некаквом бољем разумевању и ко зна какве још небулозе...
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 19 март 2009 01:45
Дијете Грујица 2
Једино "боље разумевање" се односи на оне који НЕЋЕ да науче тих петнаестак различитих знакова.Југословенска Радио Телевизија је пукла на ћириличном титлу једног филма иако су бар формално Хрвати у школи учили то писмо.Ако су и учили, правили су се да га не знају.Увек.За разлику од прагматичних Словенаца који су крајем осамдесетих већину својих реклама за српско тржиште почели да праве на ћирилици (било је ту и неких културолошких неподопштина али то није тема...).Учинило им се да Срби мисле озбиљно па су се и они томе прилагодили.
Дакле, ми се одричемо свог ћириличног писма да се Хрвати и остали у Србији не би осећали као странци.Предивно.Тако толерантно...До лудила.До лудила да се на неким интернет сајтовима са отприлике оваквим образложењем ћирилица ЗАБРАЊУЈЕ и аутоматски, уграђеним скриптовима пресловљава.
То само нашим евротитоистичким мутантима може да падне на памет.
И да, латиницу у раузличитим варијантама пишем на четири језика:енглеском, немачком, италијанском и француском...а ако рачунамо и ове локалне инстант језичке отимачине и на више...
Српски пишем српски.Али то сам вероватно само ја...необразовани, заостали, еврофобични...итд...Србин.
Oни којима је све српско страно а europsko баш онако...cool, extra, loodilo...вероватно знају боље.
Ипак, чини ми се да није ћирилица aut.У ауту је памет доброг дела онога што се данас формално зове Србима.
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 19 март 2009 09:40
Srpski digitalni pasaluk
Marginalizovanje cirilice je jos jedan od ciljeva specijalnog rata, do konacnog istrebljenja Srba i redukovanja Srbije na srpski digitalni pasaluk. Smetaju im pismo, granice, crkva, narod. Ucenje engleskog i reforma skolstva u cilju tehnoloske revolucije u obrazovanju ni u jednoj drzavi nisu ukljucili odricanje od sopstvenog pisma. To zvuci zaista apsurdno.

Cilj je da od Srba i Srbije ostane samo po neka rec, mozda u sportskim izvestajima. Uzgred, da li ste primetili da na sportskom sajtu B92 (latinica) svaka vest o nasim teniserima pocinje recju 'srpski' ili 'srpska'? Kao da ne znamo da su najvece teniske zvezde Srbije - Srbi?! Taj nacionalni kvalifikativ je cesto izostavljen kada su u pitanju vesti o divljanju na Kosovu. Ali to je vec tema za neki drugi tekst.
Препоруке:
0
0
14 четвртак, 19 март 2009 10:24
Стева Надрљански
Одавно се чудим и никко да се начудим какав смо ми Срби суштински промашен историјски пројекат (наравно, не са тачке гледишта метаисторије). У 18. и 19. веку аустријске власти су на простору Карловачке митрополије неколико пута покушавале да нам наметну латиницу као средство одвајања од Русије и будућег покатоличења (узгред, повика на Вука због увођења „шокачке јоте“ била је мотивисана тим страхом), против чега смо се тад грчевито борили – а сво то време босански фрањевци своје књиге нормално штампају и ћирилицом. Али појави се илирска идеологија, рођакање са Хрватима (а тад се Хрватима није сматрао огроман део Шокаца, далматинаца, Бошњака католика, Буњеваца...), глупирање са југословенством, добровољно латиничарење... Крајем 19. века, кад су ови простори били политички повезани са загребачким сабором, често долази до насилног наметања латиничних уџбеника и „хрватског“ језика, чак и у карловачкој гимназији, што је такође изазивало српски гнев (наравно, и тада је постојало оно што данас зовемо „Друга Србија“, тј. потреба за маскирањем у туђе униформе, што је на крају увек доводило до мењања идентитета!), затим насилно маџарење... Е, а потом долази великојугословенски пројекат са својом идеологијом компилација и компромиса: чувена је идеја да сви пишу латиницом, али екавским изговором, што код Хрвата није, наравно, дало никакве трајне резултате, али код нас јесте. Какве смо ми то будале кад сад добровољно прихватамо оно што нам је раније насилно наметано? Каква је то самоубилачка потреба?
Препоруке:
0
0
15 четвртак, 19 март 2009 10:36
брм
@ко пита не скита..мало су ти нетачне тезе
1)нису Хрвати побили Србе што су православни већ што су Срби...доказ: прво су побили (у кратком периоду усташке власти после пада Италије)све виђеније и образованије католике у Далмацији који су као образованији чували српски иденититет, између осталих осниваче НК Хајдук, А МИ О ТОМЕ ПОЈМА НЕМАМО И ТЕ ЉУДЕ ЗАБОРАВЉАМО..истовремено су побили све муслимане сличног опредељења..после сече кнезова лако је било успоставити хрватски идентитет...ми им идемо на руку тако што заборављамо и не баштинимо српску католичку и муслиманску традицију
2) не ради се о томе да треба да пређемо у католичансктво сачувај БОже, нити ико има илузија да се ово покољење Далматинаца и Босанаца може вратити у српски народ..али ми морамо због самосвести своје деце да учимо о Руђеру, Ивану Гундулићу, Мехмед паши Соколовићу, да показујемо дубровачке и которске грађевине, као једине остатке српског градитељства ЈЕР ЈЕ СВЕ У СРБИЈИ СРУШЕНО У ПЕРИОДИЧНИМ РАТОВИМА (сваких 20 година), да не би наша деца сЕбе доживљавала као потомке хајдука и неписмених сељака из шуме, а не културног некада великог народа
зато треба баштинити И ЛАТИНИЦУ у српским земљама где живе католици..наравно у Србији за латиницом НЕМА НИКАКВЕ ПОТРЕБЕ
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 19 март 2009 11:21
Мунзе Конза
Куку мени, "ћирилица је оут" (додао бих још - "оут, је.оте", да просте читаоци, кад већ трабуњамо на "еУропско-београдском", да слика буде комплетна). Ћирилица је пре латинице стигла у свемир, ако ћемо о технологији. Ако ћемо о култури, не видим у чему је култура нпр. Швајцарске или Норвешке - које јесу Европа, у било чему значајнија од српске - која то, макар по коментару, није, те треба да идемо тамо да видимо шта је "права култура".

И да би се научио рад на компјутеру, прво треба знати сопствени језик. Енглески - сјајно, одлично га знам, али моја мајка прича српски - то је једини језик који сам од ње могао чути. Јел то неко тражи да се одрекнем мајке и њеног писма и језика, а у име Европе? У том случају, узмите ви вашу Европу, мени је моја мајка боља.

Знате, јако је тешко убедити некога да дозволи да му се изваде очи, а да му се заузврат уграде најсавршеније инфрацрвене камере. Можда су зрикаве, буљаве, можда им ни боја није баш прелепа, али некако су моје, просто сам везан за њих.

Не верујем да неко може разумети туђу културу, језик, историју... ако макар мало не познаје своју. Шта би мени значила било каква информација о Трафалгару, ако не знам ништа о Чегру? Али добро - очигледно је да после толико изгубљених битака, сад губимо и рат - слажем се да смо сто година рушили своје, да би дизали туђе. Последице су очигледне и болне за нас Србе.
Препоруке:
0
0
17 четвртак, 19 март 2009 11:30
еј бре
Ако је овај први коментар ироничан, онда у реду, али ако није ... секирицу ти пољубим...
Препоруке:
0
0
18 четвртак, 19 март 2009 15:52
Зоран
Некада су формално забрањивали ћирилицу (Аустроугарска, НдХ). Онда су променили тактику па је само једна фабрика у држави правила писаће машине а најјугословенскија установа (JNA) је користила латиницу.(PraviloSlužbe?). Сада се води кампања блаћења и оцрњивања. И нема одговора државе српског народа. Зашто? Зато што српски народ нема државу.
Препоруке:
0
0
19 четвртак, 19 март 2009 22:38
Марко Гајић
Која је сврха постојања глаголских времена ако се свако у говорном језику своди на "да+презент"? Ја наравно не говорим о абнормално претераној употреби инфинитива како то чине Хрвати(а и то ваљда да би потенцирали разлику од Срба). Велики проблем у српско-хрватском дијасистему је то што свака политичка или национална група сматра да мора да се разликује од других и да ту различитост мора истицати на сваком месту и у свакој прилици.
Срби час говоре како је хрватски језик исто што и српски, час говоре како неки облик или фразу не треба користити зато што је то хрватски облик... Допустићу националну разлику(није да и могу да је не допустим), али нећу дозволити језичку. Срби и Хрвати говоре истим језиком. Остаје само проблем имена тог језика, зато што је назив језика овде одувек био национални. Треба научити да се цени свака различитост дискурса у Србији или Хрватској, зато што је то управо ширина сопственог језика. А проблем ћирилице треба решити законом.

Данас сам се јако разочарао у једној београдској књижари - (претерано) велики број књига које су преведене на српски, а свега шака њих је у ћириличном издању. Неко је поменуо порез на латинична издања. Ја бих се, да могу, радо сложио са тиме.
Препоруке:
0
0
20 петак, 20 март 2009 20:21
Урош Ћурчин
Када сам видео наслов текста, у сваком случају сам помислио да ћете говорити о неписмености као општој појави код нас, функционалној и граматичкој, а не само инсистирати на проблему писања латиницом у Србији. Овај проблем јесте проблем традиције и нације, али је мали у односу на оно КАКО и ШТА наш народ, образован и необразован, пише, и колико чита. Чак и неки студенти језика не знају да се "са мном" пише одвојено (говорим из искуства), а о текстовима на разним интернет форумима, ТВ огласима и СМС порукама нема потребе ни говорити. Да ли постоји било какво оправдање за државу која је "инсистирала" да сви студирају у Титово време, хвалила се како описмењује старије и како нам је сјајно школство. А данас се испоставља да су нам и основци и средњошколци, као и одрасли и стари- просто неписмени. Писали ћирилицом или латиницом.
Препоруке:
0
0
21 субота, 21 март 2009 16:24
ćirilica ili Evropa?
Ja mislim da bismo mogli da napravimo jedan pa da vidimo koje pismo je superiornije. Kladim se da bolji deo Srbije piše latinicom. Siguran sam da jedna Biljana Srbljanović ili Gorčin Stojanović i uopšte beogradska kulturna elita - ne piše ćirilicom. Za mene je ovo sasvim dovoljno da zaključim tj. da se opredelim! E sad, sigurno će neki reći kako, eto, Kusturica piše ćirilicom, ali za mene to nije nikakav argument, o Kusturici je sve odavno rečeno!
Препоруке:
0
0
22 недеља, 22 март 2009 00:18
Марко Гајић
На основу чега закључујеш да Горчин Стојановић или Биљана Србљановић приватно користе чешће латиницу него ћирилицу?
Шта уопште представља "бољи део" Србије? Готово све што си рекао вришти од количине увреда.
Препоруке:
0
0
23 недеља, 22 март 2009 06:24
Srbljanovic i Kostarika
U svojoj poslednjoj knjizi (prevod na engleski), Umberto Eko govori o jednom od poznatijih clanova srpske kulturne 'elite' koju slavi jedan od komentatora na ovaj tekst. Eko za Biljanu Srbljanovic kaze da je srpska novinarka (?!) i njeno prezime pise (speluje) Srbjanovic... Toliko o uticaju i renomeu nase kulturne 'elite' u Zapadnom svetu. Pa makar pisali latinicom. Mada ne verujem da ce bilo kome od navedenih kulturnih 'gromada' latinica podici rejting. Zato se i bave politikom. Umalo da zaboravim: Jos nisam cuo da je neko za naseg najpoznatijeg filmskog rezisera napisao da se zove Emir Kostarika.

Ideoloska mrznja zaslepljuje.
Препоруке:
0
0
24 уторак, 24 март 2009 06:22
Татијана
Џирло народ и кока-кола кид


У ПОСЛеДЊОЈ секвенци филма "Официр и џентлмен" главни даса, Ричард Гир, упада у кокошињац, пардон, у неку фабрику где му драга вредно обавља послове и радне задатке са још сијасет других паћеница. Он, Ричард Гир, пицнут у беспрекорну униформу за свечане академије и комеморативне седнице, прелази два и по километара фабричке хале праћен ужагреним очима неких 1.736 радница, затим узима у наручје драгу му, носи је напоље и коначно баца у ауто, онда одлазе, сунце залази и те форе... Хепи енд је толико хепи да ми се и сад плаче кад се сетим. Што сам се ја сетио ником ништа, али су се пре мене сетили и - џирло.
Шта или ко је то или тај, та џирло - то је мистерија. Звучи као, на пример - курбла. Шта је- да је, тим именом почињу и завршавају се бројни пропагандни спотови на ТВ-у у којима се нуди све, од апарата за сушење ноктију, за даме које не воле да дувају, до светлећих јо-јо или механичких четкица-вибратора за зубе за целу фамилију. На почетку спота нас прво испрепадне једнаа еуфорично избезумљена, рекло би се, женска фаца која дрекне: За џирло народ - џирло производи! Поред свих наших народа и народности само нам је недостајао и џирло народ. Но, џирло није само народ, нису ни само производи; зато и нико не зна шта је то. Aли, вратимо се споту. Oбично се потрошачу нуде артикли који су му потребни као треће око у глави, уз обавезан вештачки тон најављивача тих производа. На крају нам једна друга сподоба, нашминкана као искусна пријатељица ноћи, завереничким гласом саопшти: Само џирло. Да, да, нико као џирло.
Видели смо како је Ричард Гир хепиендом решио интимну драму. Шта је урадио џирло? Џирло је украо тај део "Официра и џентлмена", али је подмладио актере завршног чина драме и учинио још неколико незнатних измена. Џирло пропагандисти су у том свом раном раду узели дечка од 12-13 година, намазали му косу бриљантином и оставили га на BMX бицикл.
Препоруке:
0
0
25 уторак, 24 март 2009 06:57
Татијана
Тај млади налицкани даса вози BMX толико дуго да је гледалац већ убеђен како се рекламира бицикл. Но, бриљантни клинац коначно упада у неку просторију пуну залудних девојчица. Не за шта је то, да ли школска учионица или просторија за слободне активности малолетних деликвената. Клинац, не силазећи с бицикла, истреса садржај неке црвене вреће пред једну збуњену и смотану девојчицу. У кеси је и онај светлећи јо-јо, видеоигрице, касете, можда онај сушач за нокте и ко зна шта још. Смувана девојчица упућује осмех бриљантној глави, а на своју ставља ону црвену врећу, затим зајахује BMX иза клинца. У следећој сцени се њих двоје на бициклу укључују у ноћни саобраћај, одлазе у бољи живот. Можда је поента целе приче: Дао сам ти пакетић, извео сам те на пут и шта још хоћеш?! Ту је, углавном, крај спота. Пардон, није крај, појављује се она ноћна мора и каже: Само џирло! У овом споту су џирло деца злоупшотребљена. Можда су деца и правила спот?
Ни кока - кола није само пиће којим се иритира слузокожа желуца, нагриза јетра и раздражују живци. У њеним спотовима се не рекламира само та мрка течност с мехурићима. Рекламирају се осмеси, здрави зуби, лепа кожа, бујна коса, фина кола, чиста трава, мултизадовољство генерација... Тога свега, нормално,има само у таквим спотовима, одлично занатски решеним. Но, сви могу да пију кока-колу, посебно деца. То што је кока-кола штетна по здравље свакако не смета пропагандистима да је вежу управо за спорт који подразумева здравље и фит кондицију. Зато нас кока-кола прогања пре, за време и после преноса утакмица. И у полувременима.
Препоруке:
0
0
26 уторак, 24 март 2009 07:13
Татијана
Није коректно да се преноси утакмица прекидају пропагадним спотом таман када почнемо да препознајемо играче или чекамо интонирање химне. Изазива контраефекат. Можда кока-кола хоће да нас убеди како и утакмице постоје због ње, како је изнад свега, па чак, изнад саме ње, кока-коле. Има онај стари виц у коме су Руси слали ракете на Месец и фарбали га у црвено. Амери су то мирно гледали, а када су Рује завршиле посао, послали су посаду с белом бојом да напише кока-кола. Ех, шта је џирло према кока-коли. Но, ко зна?

Хвала на разумевању и стрпљењу. Овај текст је објављен децембра 1990. године у Привредном прегледу. Аутор текста је Властимир Ђ. Поповић.
Поздрављам вас од свег срца. Хвала још једном и свако добро
Препоруке:
0
0
27 среда, 25 март 2009 22:16
10 векова ћирилице
Ћирилица - и наша, и светска!

Питање писма српског језика данас је и питање права, људских, демократских, уставних. Како смо дошли до тога да на амбалажи већине потрошачких производа, чак и оне која има потпуно идентичне две или четири стране, с истоветним текстом, ниједна није на ћирилици !?! Шта се десило с правима грађана Србије да у својој земљи на свом језику могу да прочитају састав и гаранције производа? То је једно од гарантованих права у свакој иоле цивилизованој земљи, а да не говоримо о демократији. Шта је с толико извиканим правима деце, старих особа, људи ометених у развоју, који познају и читају само ћирилицу, кад на производима широке потрошње не могу на том једином писму које знају да прочитају њихово име, састав, рок трајања, чак и да ли су можда штетни или опасни по здравље? Кога у Србији, сем декларативно, брига за права и здравље деце, у области у којој се то не може дебело уновчити?

Иначе, има још једна ствар у вези с писмима у Србији, умногоме невероватна, али у овоме што се назива држава Србија могућа,на жалост. Немамо, колико ја знам, ниједно валидно истраживање колико грађана Србије претежно пише једним, а колико другим писмом. То је зато што је једна страна неспособна и комунистички идеологизована, а друга страна се боји резултата, тако да нико то не спомиње, и сви баратају личним проценама и утисцима. Ја сам направио једно такво испитивање пре неколико година, на 900 испитаника узраста од 15 до 19 година, и резултат је био: око 62% пишу претежно ћирилицом, а око 38% претежно латиницом. Наравно, с различитим старосним и образовним групама, и разликама од места до места у Србији, релтати би се разликовали, тако да то само свеобухватно истраживање, на довољно великом и разноликом узорку показало би праву слику. То би се могло најбоље урадити на попису 2011. године, али ова држава није довољно мудра да би то учинила.

Љубиша В. Јовановић

Ћирилица се пише срцем.
Препоруке:
0
0
28 субота, 28 март 2009 14:11
Ћирилицом - није свеједно!
9 среда, 18 март 2009 22:47 Марко Гајић
"Инспиративан текст. Претерано потенцира повезаност језика и политике за мој укус..." Моје је мишљење да се никако у Србији оваквој каква је била последњих 60 година, до данашњег дана, не може пренагласити утицај политике на српски језик! Све битно што се дешавало у српском језику - његово име, правопис, писмо, слобода лингвиста да се баве њиме, посртали су непосредно су били под тешким утицајем политике и под тим тешким бременом посрнули. На срећу, српски језик се опет (бар у Србији!) зове како се одувек звао, али се под утицајем политике и даље растаче на квази-језике у другим државама. Стање с писмом, ћирилицом, је најкрупније, а још нерешено питање.
Овај чланак је један од веома, веома ретких који се на сувисао начин бави овим питањем од толике важности.
Препоруке:
0
0
29 уторак, 31 март 2009 11:44
Грга
Ћирилица или Европа???? Ћирилица!
Препоруке:
0
0
30 четвртак, 02 април 2009 12:59
Димитрије Логданов
Све што пише писмом које није ћирилично, може да угрози наше здравље (декларације на свим производима), безбедност (знаци упозорења), материјалну сигурност (рачуни, пореска решења) итд.
Замислите неког нашег „трапавог“ грађанина који у мекдоналдсовом ресторану наручи кафу, погледа натпис на поклопцу „content is hot“, не разуме шта је написано, а будући да је трапав, полије се врелом течношћу. Е, тај наш грађанин могао би да их тужи због тога што није на поклопцу писало српски и ћирилицом „садржај је врућ“. Ова велика компанија је већ имала сличне тужбе у разним државама.
Шта би се десило ако би 200 или 300 наших грађана који не говоре стране језике, а поштују устав своје државе и знају ћирилицу, учинило баш то.
Да бисмо предупредили такву злоупотребу правног система, потребна је само једна адвокатска канцеларија да састави писмо и упозори правне службе поменутих и непоменутих предузећа на могућност угрожавања грађана, услед непоштовања устава и закона.
Не знамо како би предузећа могла да реагују. Не знамо ни да ли би се нашло 200, 300 грађана који не знају латиницу и енглески, али знам да је жена у Краљеву тужила град зато што ју је ујео пас луталица и доб што ју је ујео пас луталица и добила одштету.
И поуздано знам да је највећи проблем у нашим фирмама употреба ћирилице, управо зато што запослени нису стручњаци за рачунаре и умеју да куцају само она слова која виде на тастатури испред себе.
У Србији постоји представништво фирме IBM, али у својој понуди немају српску ћириличну тастатуру за рачунаре, иако је та тастатура њихов производ.
IBM Serbian/Cyrillic Keyboard (Preferred Pro Full-size PS/2 Black) Mfr P/N 41A5067
Потражите је на интернету, погледајте колико кошта, питајте IBM да ли може да вам је набави. Ако не може, увек можемо писати њиховој централи. Могли бисмо им објаснити да имају производ који не може да стигне до својих потенцијалних купаца.
Људи који нису свесни проблема нису нимало криви.Криви су они који увиђају, а чекају да се деси чудо.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер