Sve je to krasno, ali sumnjam da su vojnici na "zapadnoj" strani mnogo marili za humanizam i slicna ucenjacka naklapanja. Verovatno su mobilisani, postavljeni na grudobrane i naoruzani musketama samo branili svoje zivote i sigurnost svojih porodica. Znali su da ce Turcin da ubija, pa su ubijali oni Turcina, nema tu govora o nekim uverenjima.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 17 март 2009 16:06
Сомборац
Поздрав за аутора и велико хвала на сјајном тексту!
Разлог за одушевљење:
Турска није сукцесор отоманског султаната, баш као што ни Република Аустрија није сукцесор државе куће Хабсбург
---
Коначно да неко не говори о турском ропству, Турцима и сл. будалаштинама, већ о Отоманима и Отоманском султанату.
У питању је био исламски калифат, а не турска национална држава - охрабрује чињеница да има интелектуалаца који то знају.
Још једном, велики поздрав за аутора!
Препоруке:
0
0
3
уторак, 17 март 2009 21:23
Душан Ковачев
Требало је прво победити дивљаштво и то није могло да се одради "хуманистичким" средствима. Развој идеја хуманизма, толеранције и просветитељства је врло брзо напредовао после победе над дивљаштвом на Везирцу. То се десило из тог разлога што узрок претходи последици , а не обрнуто.
Разлог за одушевљење:
Турска није сукцесор отоманског султаната, баш као што ни Република Аустрија није сукцесор државе куће Хабсбург
---
Коначно да неко не говори о турском ропству, Турцима и сл. будалаштинама, већ о Отоманима и Отоманском султанату.
У питању је био исламски калифат, а не турска национална држава - охрабрује чињеница да има интелектуалаца који то знају.
Још једном, велики поздрав за аутора!