Све похвале аутору, кога видим као веома упорног и аргументованог критичара штетних економских потеза Србије, а који, гле чуда, баш увек долазе из "експертске странке".
Иначе, и аутору и читаоцима препоручујем "налазе о Динкићевом штеточинству" хрватског сајта "Нецензурирано", а које у наставцима преноси наш Нови Стандард, поучно је!
Препоруке:
0
0
2
среда, 04 август 2010 15:08
ББ један
Страни улагачи које ми треба да привучемо долазе углавном из развијених западноевропских земаља које имају „растуће и велико тржиште, друштвену стабилност, поуздану инфраструктуру, конкурентне локалне добављаче и образовану, креативну и продуктивну радну снагу.“ Па зашто онда ти страни улагачи беже из тих својих земаља где имају све те услове да би дошли у Србију, Румунију, Хрватску....или у неке неразвијене азијске и афричке земље? При том у својим земљама затварају погоне и гасе радна места тако да читави крајеви у Западној Европи делују застрашујуће са аветињски празним халама док су милиони (тачно 23 милиона) образованих и квалификованих радника практично на улици у потрази за послом кога је све мање јер домаћи инвеститори постају инострани улагачи у неким источноевропским или азијским земљама. Одговор на то питање и тумачење те појаве је својевремено дао један филозоф кога није упутно цитирати, али се и на сајту НСПМ тренутно налази врло просветљујући текст Божидара Маслаћа управо на ту тему.
А што се тиче Швајцарске, њена основна предност је што је порески рај, односно највећа перионица прљавог новца усред Европе.
Препоруке:
0
0
3
среда, 04 август 2010 19:54
neko
Mozda je to tacno da obrazovanje privlaci strane investicije,ali to vise ne vazi za nas.Nase obrazovanje je unisteno uvodjenjem privatnih fakulteta,tako da mi i ne treba da ocekujemo neke ozbiljne investicije.Znanje i obrazovanje se ne cene u Srbiji i zato Srbija propada.Znanje se ceni na nekim drugim mestima,u Kini,Indiji,Brazilu,Vijetnamu i zato te drzave nezadrzivo napreduju,dok mi i dalje stagniramo a mogli smo i mi da napredujemo jer smo nekada imali jako obrazovanje.Sa ovakvim nasim privatnim fakultetima,ili sa ovakvom Bolonjom mi stvarno vise nemamo nikakve sanse da udjemo u normalne svetske tokove,jer takvi strucnjaci vise ne trebaju nikome.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 05 август 2010 11:29
Igor
Ono što je po meni najvažnije u ovom tekstu jeste još jedno kompetentno ukazivanje na pogubnost postpetooktobarske ekonomske politike koju je uglavnom vodio g-17 (Labus-Dinkić), a svi ostali, uključujući DS i DSS, samo sprovodili. Sada se očigledno ta politika pokazala u svoj pogubnosti, ali zbog toga niko neće odgovarati, pa se čak i želi nastaviti sa tom poltikom.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 05 август 2010 12:48
Дете Ноћи
Да ли знање има цену?
Да ли стварно припадници ''елите'' мисле да могу Зло да победе ''његовим оружијем'' и ''на његовом терену''? Да остатак популације не мисли ништа,познато је!
Место што ''учите'' спремите се да радите много,а једете мало!
Уздравље!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 05 август 2010 13:16
м. -ић
Па, сад, и јесте и није. Јесте то да ова влада ништа не ради да би стварно привукла инвестиције. Напротив, странцима се поклања и продаје будзашто, а домаћима се цеди и последња кап за субвенције за странце, који ће се покупити и отићи преко ноћи, чим субвенције пресуше. Али, није то да је образовање аутоматско решење, у смислу у коме липова садница није решење некоме ко се пече на сунцу. Тај који се пече на сунцу хоће хлад сада. Липова садница ће бити хлад, за 20 година, ако се пажљиво негује, залива, и наравно, не посече и не изломи. Образовање је луксуз, а средстава за луксуз имају они који колико толико већ добро послују. Образовање долази када се друге ствари среде, порески и монетарни режим, криминал, па да људи добију некакву жељу да раде. Тек тада ће им пасти на памет да се циљ може лакше остварити с вишим образовањем. Нпр. Малезија има врхунске стручњаке за рачунарску микроелектронику, али се у Малезији прво годинама радило на склапању кутија од иверице за јапанске телевизоре, па на склапању телевизора, па кутијама за рачунаре, па на склапању рачунара, па тек онда на производњи чипова за рачунаре. Данас се чипови пројектују у Малезији. И зато данас највећи светски универзитети отварају своје огранке у Малезији, који послују као потпуно приватне школе. Малежанима није жао да папрено плате да стекну добро образовање, јер знају шта ће с тим образовањем радити. У Србији је високо образовање тек степеник ка животу преко гране. Није ни то да је Швајцарска бедна и сирота. Швајцарци можда немају бескрајне равнице, али имају планинске пашњаке, и праве већ вековима можда најбоље сиреве на свету. Али још важније је то да Швајцарци воле и цене и то мало земље што имају, да већ 700 година за то мало земље гину. Зато сви радо држе паре код Швајцараца, знајући да ће и земља и паре бити брањене крвљу. Све те индустрије, машинска, електро, хемијска, све је то направљено од депозита. Е, па кад Срби буду своје бранили крвљу, можда ће и Србија имати исто тако.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 05 август 2010 17:03
Нн
Сходно овој идеји само да напоменем да се спроводи тихо испирање мозга наставничком кадру по средњим и основним школама. У њихове редове примају се искључиво подобни кадрови Такође се спроводи системска измена наставног материјала из природних наука где се деца намерно наводе да усвајају погрешан и лош начин дедуктивног закључивања који је касније веома важан како би се схватили неки комплекснији проблеми. Примера има на претек, а напоменућу један из математике где се у школским књигама налази дефиниција кружнице где се тврди да се то линија а не скуп тачака у равни. Онај ко разуме о чему пишем разумеће и колике су последице овог накараног система који је наручен из иностранства и одлучно испројектован да се систематски уништи сваки облик критичког мишљења код деце. Посебно се односи на језичке предмете, писмене саставе, анализе текстова које деца пишу. Они родитељи који то виде решавају проблем на више начина како би заштити децу. Шаљу децу у школу само формално а потплаћују професоре да чувају децу од криминала који цвета у школама, а деца се упућују на приватне часове код проверених наставника. Један пример је и што су неки друштвени слојеви ”окупирали” неке државне школе, довели проверен наставни кадар, уложили свој новац у школу и школују своју децу и децу својих најближњих. Нико други не може тамо уписати дете сем онај кога пусти клан. Но таквих школа је мало и није могуће лако доћи у тај положај да се дете тамо упише. На пример једна основна школа у БГ има помоћнике учитељицама и учитељима који су задужени да комуницирају са ђацима, да им помажу да ураде домаћи задатак, упозоравају родитеље на девијантна понашања код деце. Наравно, то се све финансира од стране родитеља и мудро ћути.
Све похвале аутору, кога видим као веома упорног и аргументованог критичара штетних економских потеза Србије, а који, гле чуда, баш увек долазе из "експертске странке".
Иначе, и аутору и читаоцима препоручујем "налазе о Динкићевом штеточинству" хрватског сајта "Нецензурирано", а које у наставцима преноси наш Нови Стандард, поучно је!
А што се тиче Швајцарске, њена основна предност је што је порески рај, односно највећа перионица прљавог новца усред Европе.
Да ли стварно припадници ''елите'' мисле да могу Зло да победе ''његовим оружијем'' и ''на његовом терену''? Да остатак популације не мисли ништа,познато је!
Место што ''учите'' спремите се да радите много,а једете мало!
Уздравље!