To je odnarođena struktura. Nema realan dodir sa narodom. Diplomata, koji zaista želi da uspostavi bratske odnose među narodima, mora se spustiti na najniži nivo. Trebalo bi posećivati časove, predavanja na fakultetu, slušati šta se tamo priča. Trebalo bi putovati i letovati najnižom klasom. Treba posećivati seljake, čobane, radnike po svim krajevima. Slušati šta ljudi zaista misle, ali kada se opuste i iskreno govore. Trebalo bi osnovati zajedničke klubove i sekcije. Trebalo bi slušati o kojim snovima ljudi maštaju a posebno mladi i mlade devojke. Šta osećaju srpske izbeglice. Tek tada se može razmišljati o spomenicima i zaslugama...