У начелу, ко се не би сложио са овим?
Али коме (с којим разлогом) се ово приписује?!
Дали све од себе?! Ма, дали него шта, али да ли од себе? Важније питање је колико и од кога су узели, него колико су дали! Колико су дали - то углавном знамо или ћемо ускоро сазнати!

Свакако се слажем да осудити ову власт само за саветодавно мишљење МСП о декларацији није фер.Ал ова власт је довела Србију својим нечињењем а поготово чињењем до апсурдно слабе позиције у свету а посебно у окружењу.Историја свакако нема краја(Фукојама), и основно питање је у каквом стању ће Србија бити остављена следећим генерацијама које ће ући у нове борбе, за оно што нам по сваком праву припада.Урушен морал,бела куга,уништен финансиски систем,разорена производња,уништен образовни систем,пољуљана Црква,онеспособљена војска,створена монстер администрација као рак рана укупног друштвеног развоја, уз већ од Ђорђа побројане намерне државне грешке, су оно због чега ове и овакве власти морају да повуку велике не само политичке консеквенце.

Мислим да је г. Вукадиновић превише фер према политичкој опцији која је на власти већ десет година (у различитим пресвлакама), а коју је на ту власт дошла пучем финансираним "коферима готовине" оних истих држава које отимају Косово, инсистирају на "цјелиственој БиХ" и благосиљају сваког 5. августа хрватски "Дан домовинске захвалности" (и етничког чишћења Срба).

Тадић може да прича колико хоће да "неће да се замера великим силама" али џабе му је, када је та сила већ давно одлучила да је било каква Србија превелика и преопасна. Ако Србија хоће да опстане, мора да промени не само људе на власти, већ и постојећи, самоубилачки политички поредак. Јер, понављање истог у очекивању другачијег резултата је једна од дефиниција лудила.

Овога пута се не слажем са Вукадиновићем! Аболиција ове власти за лоше и губитничке потезе око Косова би можда и била могућа, ако би, на пример, наш председник изашао пред народ и рекао истину о притисцима наших „западних пријатеља и партнера“ да се одрекнемо борбе за Косово. Или, ако би сада, после свега што нам се у вези Косова десило и још увек дешава, јавно признао да Србија не може у ЕУ са Косовом као делом Србије и да је флоскула „и ЕУ и Косово“ била најобичнија предизборна мантра, за коју је коалиција унапред знала да није остварљива. Овако, никада им нећу опростити! Јер, ради се о исувише озбиљним и тешким поразима који, упркос кооперативности наше власти, и даље потресају нашу државу, те се стиче утисак да Слобин режим и није смењен пре читавих 10 година и да запад и даље ратује са Србијом несмањеном жестином. А ако смо ми са њима и даље у рату, онда је ова политика коју власт води у најмању руку неадекватна. У том случају, морају се тражити савезници на другој страни и свакако и силе заштитнице, које неће дозволити нашим непријатељима да пређу црвену линију коју ми нисмо у стању да одбранимо.

Odluka da se trazi misljenje MSP pogubno je zato sto sada o tom misljenju treba da se izjasni Generalna skupstina UN. Srbija je Kosovo iz Saveta bezbednosti, gde smo imali zastitu Rusije, gurnula u Generalnu skupstinu. Zasto, ciji je to interes bio, zasto je Srbija napustila Savet bezbednosti i dobrovoljno otisla na giljotinu. Tuzbom pred MSP, pa i da nije zavrsena povoljno, Srbija nista ne bi izgubila, i svakako posle tuzbe se ne bi islo na raspravu u Generalnu skupstinu. U pravu je Kostunica da je jedini put tuzba i Savet bezbednosti a ne misljenje i Generalna skupstina. Ne moze se prevideti da se unapred znalo da je drugo poluvreme posle zahteva za misljenjem MSP predstojeca rasprava u Generalnoj skupstini. Kljucno pitanje je zasto se uslo u rizik da se Kosovo voljom Srbije uvede u Generalnu skupstinu gde Rusi nemaju pravo veta.

Где је часан губитак у истрајавању у политици којој се у старту писала пропаст?

Избор је био или ЕУ или Косово. То је ваљда свима јасно. Премда није нигде загарантовано да ћемо добити ЕУ ако се одрекнемо Косова. Зато је било потребно одрећи се тако вољене Европске Уније, зарад Косова. Да смо рекли одлучно не, више би нас поштовали.

Да смо тако изабрали, било би часно изгубити.

Овако је просто смешно. И глупо. Као што је било наивно очекивати да ће земље које су учествовале у цепању и бомбардовању ове земље одједном одустати од своје политике. То је била климава и понизна п о л и т и к а г у б и т н и к а и дала је очекиване резултате.

"... Е, али управо то је једна од највећих дубинских манифестација моћи – не само да не смете да јој се активно супротставите, него чак ни да признате или приметите да вас она угрожава. Допуштено је само љутити се и искаљивати гнев на својим локалним „кнезовима“, који су ионако пролазни и замењиви."

Odlicno, odlicno! Gospodine Vukadinovicu,
Misao koja olicava svu nasu bijedu, sazeta u jednu jedinu recenicu. (Sine, zboris ka' Vladika Rade).

Све оне који су пробали да се, колко је ко могао и знао, супротставе силовању наше државе ми смо послали у Хаг. Овај несретни народ је поверовао у Ђинђићве бајке, и без рећи послао бившег ПРЕДСЕДНИКА и комлетно политичко и војно руководство ове државе у Хаг. Илузија да је могуће на нечијој несрећи градити срећан и бољи живот сурово и праведно нам се смеје у лице. Ни Косово, ни Европа, ни фабрике, ни радна места, ни бољи стандард, ни војске, ништа. Сад смо стали пред провалијом а помоћи нема. Они који су нам 10 година били "пријатељи" и до сада су радили на нашу штету, а они који би могли да помогну сда ће гледати своје интересе. Јер како рече амбасадор једне од тих земаља "Неможемо ми бити већи Срби од Срба." Власт каже да се нећемо замерати великим силама и да ЕУ нема алтернативу, а богами ни НАТО. Па коме ћемо да се замеримо ако нам Косово управо они отимају. Сада ће сви да се замере Америци и ЕУ и неће признати Косово. А Србија ће лукаво да се прикључи НАТО пакту и Европској унији па ћемо после из тако великог друштва да помажемо те земље ако буду имале сличан проблем са својим сепаратистима. Е па Србијо шта си посејала 5. октобра сад жањи.

Г-дине Вукадиновићу, ово је изузетно коректна и прецизна анализа, савршено поентирана завршним пасусом, а учесници ће се већ сами препознати. Што се тиче части губитника, она свакако припада свим официрима, војницима и полицајцима који су бранили Косово. За разлику од Милошевића и тадашње владе, војска је била решена да иде до краја. Милошевићу је увек фалило 10 метара да дође до циља, а никад није завршио трку. Тако је урадио у Хрватској, у Босни, затим и на Косову. На крају је и са собом слично поступио – прво је претио да ће дићи у ваздух и себе и остале, а затим сео с Чедом у кола и отишао у затвор. У Хагу је коначно решио да иде до краја, а то се неком већ није допало. Исто тако се неком није допало што је Зоран Ђинђић врло брзо схватио с ким има посла и што је чврсто решио да узме судбину земље у своје руке.
По мени је министар Јеремић човек на месту, убеђен сам да није фолирант, и да му је стало да најбоље по Србију одради свој посао. Будимо искрени, тај човек нема ниједан адут у рукама – на Косову је туђа војска, а наша је доведена у стање благог ужаса. То је као кад празних руку одеш код до зуба наоружаног гангстера, и тражиш му да ти врати паре. Чим те види како си дошао, затражиће ти још. Хашиму Тачију је довољно да шацне преко плота, па да може мирна срца да тражи и Прешево, Бујановац и Медвеђу. Да не помињем како ће из дана у дан јачати притисак у вези Војводине и Санџака. Овде нема краја уценама, једном се мора рећи НЕ - што пре, то боље.

Горњи коментатори су мање више једнодушно описали моја осећања у вези овог текста. Најдобронамерније, г. Вукадиновићу, да ли Ви заиста мислите да Србија не може боље од овога како је вођена? Наравно, нико не криви власт за одлуку такозваног Суда Правде, али итекако је кривим што је напустила све остале видове борбе за Косово и инсистирала на једном за који је морала знати да ће изгубити, о сталим темама боље да ни не почињем. Исто као што је кривим што опет бира битку коју ће сигурно изгубити и напушта какву такву пат позицију. Па ако није у питању намера (како Ви то претпостављате) онда је у питању тотална некомпетенција, у сваком случају ни Јеремић ни Тадић не би требали бити где јесу. Разлика је у само у томе да ли ће отићи у срамоти или много горе.

Господин Вукадиновић је одједном изгубио убојитост, постао склон праштању и несумњању у било чије мотиве. А ова ситуација баш позива на примену правила да „ствари никад нису онакве како изгледају“. Па зар није Америци највише одговарало да се изгласа ретолуција о постављању оног безвезног питања, чији одговор је унапред знала? Па зар та извикивана „победа“ и „пребацивање питања у домен међународног права“ нису унапред били осуђени на пропаст? Ето, ја сам знао да ће бити баш тако – да ће светски хегемон све изманипулисати онако како му одговара. Па зар „наши“ нису то могли претпоставити? Јасно је да су могли и да јесу претпоставили. И да су, као и ја, све знали унапред. А што су саучествовали? Нека кажу своме огледалу.

Уз дужно поштовање аутору, сматрам непримереним израз "част" у наслову. Нечасно је доћи на власт уз обећање немогућег ( и КиМ и Европа),и нечасно је претварати се да су гласачи из чистог родољубља гласали за ЗЕС. То вређа интилигенцију. Часно би било рећи или признати да је завладао умор од лошег живота, ратовања,изолације, па се се почело мерити колико ће се још дати Србији а колико се може добити за себе на уштраб Србије. Прави пут опоравка изгледао је ( и јесте) дуг и напоран па су се бирале рискантне пречице како би се надокадило нешто од изгубљеног.

Овог пута се не бих баш у потпуности сложио са г. Вукадиновићем. Коштуници се не може приписати губитак Косова и Метохије јер он од борбе за то парче територије није одустао. Није хтео да прими Ахтисаријев Еулекс, није хтео да потписује споразуме у којима је статус Космета недефинисан, инсистирао је на заоштравању односа с оним земљама које су признале КиМ, инсистирао је на тужби једне земље која је признала КиМ (обавезујућа пресуде на штету Србије би значила промену светског поретка, т.ј. ставила би Р. Српску у јаснији/бољи положај)... Другим речима Косовска криза није почела с Војиславом Коштуницом, а он је за собом оставио државу у позицији у којој смо имали доста алтернатива за делање.

С друге стране, Тадић и Јеремић нису издали Косово због пресуде, јер на саму пресуду нису могли неограничено да учине. Они су издали Косово оног тренутка када су га ставили у исту раван као и чланство у једној организацији (ЕУ). Зато су потписали ССП непосредно после проглашења независности, прихватили Ахтисаријев Еулекс, тражили саветодавно мишљење МСП (које иде нама на штету али ми немамо никакве користи од тога), сарадња са земљама које су признале КиМ је никад боља... Значи, косметска криза није почела с Тадићем и Јеремићем али ће по свему судећи с њима да се заврши (неповољно по нас).

Оно што је најжалосније је што је и сам народ који је дао глас овим људима ПРИСТАО на стављање Космета у исту раван с чланском картицом ЕУ. И сад тај исти народ себи узима за право да критикује ове људе који су још пре избора јасно дали до знања какву ће политику да воде. Патетично!

Одличан текст, г.Ђорђе.

Потпуно уклоњена легендарност и мистификација и унутарполитичка жуч, којима смо нон-стоп засути.

Рецке ударам и ја.

Поздрав.

Поштовани господине Вукадиновићу, Много пута сте били у праву у вашим текстовима, али сада, на жалост, нисте. Нисте, у толико, што циљ овог режима није ни било да се бори за Србију. Да су председник и министри уложили у борбу за Србију макар петину тог напора, који су протраћили на ниподаштавање оне половине Србије која није за њих гласала, пораз би био частан. Али, пораз није частан, јер борбе није ни било. Циљ људи које је Србија изабрала, био је од првог дана, да Србију униште. Докле год су они широких руку и још ширих осмеха примали у госте непријатеље, или ишли истима на поклоњење, ту није било борбе. Улагивање западим државницима није борба. Распродаја државе баш онима који су ту државу уништили бомбама, а затим и на сваки други начин, није борба. Потписивање споразума о придруживању с онима који нас већ ево две деценије врло отворено вређају, убијају, пљачкају, није борба. Пораз је частан ако је било тешке борбе. Борбе није било. Ово сада је предаја и издаја. Најтужније је што је предају и издају Србија изабрала демократски, на изборима.

Vidim da mnogi tumace da je g.Vukadinovic hteo da kaze da ja ova nasa vladajuca elita casni gubitnik. Ali ja tumacim da je upravo rekao suprotno. Citirana recenica stoji, ali Djordje nigde ne kaze da su Tadic&Co dali sve od sebe, pokazali otpor ili stradali. Cak ni tekst nije naslovljen ''Casni gubitnici'', vec ''Cast gubitnika''. Mozda ovo najbolje ilustruje sledeci pasus:



Pozdrav g.Vukadinovicu i ne zamerite ako sam Vas lose protumacio :)

Господине Вукадиновићу, чему ово давање алибија? Први пут се апсолутно не слажем са Вама и размишљам да ли Вас је нека мука приморала на овако нешто. Да се разумемо, сви ми јако добро знамо колико нас и на које све начине деценијама
притискају и Британци и Американци, а и Коминтерна својевремено, око Космета. И ту нема ништа ново. Али, зашто извлачити ту тему из СБ-а и упућивати је на одлучивање у УН када СВИ знамо да је то губитничка комбинација? Зашто пљунемо на руски ВЕТО у СБ-у и позовемо ЕУЛЕКС на Космет? Зашто усвајамо декларацију о Сребреници по диктату ЕУ а причамо да је то наша иницијатива? Зашто годинама не инсистирамо на примени неких важних чланова из резолуције 1244 о нашем војном присуству? Или, зашто тако лоше одрадимо све око Ганића? Имао бих колико хоћете ових "зашто" која немају своје логичне одговоре.

Ако сте политичар од формата попут Де Гола, онда на неке захтеве одговарате одлукама Парламента, на неке притиске референдумима, не одлучујете САМИ или у уском кругу пријатеља саветника... Не можете да изјавите да сте ви, као председник, нешто одлучили без обзира што знате да то не подржава огромна већина грађана и да ће то можда да се одрази на следећим изборима! Зашто - зато што, као председнички кандидат о томе нисте слово прозборили у изборној кампањи! Не смете, као председник, говорити да смо ми за ЕУ без обзира шта се дешавало... онда прича о "црвеној линији" коју смо зацртали постаје смешна!

Драги господине Вукадиновићу, за интересе земље коју заступате морате окупити најбољи тим, ослушкивати и проверавати вољу бирача, налазити савезнике - а има их, сарађивати са земљама које вам пружају руку и улазити у разумне сукобе са моћницима око вас. Тако ће вас сигурно више поштовати! Они носе штап, шаргарепу нико од нас деценијама није видео.

Svima nam je jasno da je MSP samo institucija koja
radi po diktatu moćnika, i svima nam je jasno da se ne radi o pravu i pravdi. Zar celih 17 godina ne gledamo šta radi klonirana ispostava za ratne zločine?
Sasvim drugo je pitanje kakva je (ali zaista) bila namera Srbije, odnosno, vlasti u Srbiji, kada se obraćala ovom sudu. Sada dolazimo do relevantne teme: Šta smo uradili, a šta nismo, za odbranu teritorijalne celovitosti,i egzistencije naroda (što je još važnije)?
Potpuno sam ubeđen da je ceo manevar bilo samo puko kupovanje vremena (čitaj:ostanka na vlasti)
o čemu dovoljno govori i sastav "ekspertskog tima" kao i ceo njihov amaterski nastup. Ako o najvažnijim pitanjima države i naroda nije potreban konsenzus i nisu potrebni najbolji ljudi u zemlji i van nje...Pa kada će?
Morali bi se prvo setiti kako su "demokratske snage" došle na vlast u Srbiji (pod kojim uslovima?). Kako su im sadašnji koalicioni, a nekad ljuti partneri (SPS) "organizovali izbore"...Da li se neko seća Dragana Tomića iz Jugopetrola? Onaj drugi (iz Simpa) još uvek je glavni "s' juga". Zašto nismo podneli tužbe protiv secesionista (važilo je isto međunarodno pravo)? Zašto smo odustali od tužbi za bezočnu agresiju 1999.godine ? Zašto nismo tražili sprovođenje (povratak policije i vojske na KiM)Rezolucije 1244 ? Zašto smo sopstveni narod obmanjivali akcijama i brzim ulaskom u EU?
Sada je na delu "izlazna strategija" da niko (iz vlasti) nije kriv, jednostavno, viša sila je u pitanju. Čak se i Jeremić trudio, a Tadic bio u sedištu UN, i sve ih "oštro" prekorio... Istovremeno LDP (i bivši Vuk), otvoreno i protivustavno zagovaraju priznavanje Kosova, a da niko ne sme ni žuti karton da im pokaže...
Kasno Tadić na Kosovo stiže, ako je uopšte i imao takvu nameru, a nisam primetio ni da je Koštunica o tome "bio obavešten"...
U ovom trenutku nam preostaje samo pamet. Treba nam "Prelazni sporazum o nadgledanoj autonomiji". Ubediti Evropu da produži svoje nadgledanje do, recimo, 2020...

Djordje je uvek stvari nazivao pravim imenima. U ovom slucaju da li zbog cinjenica da je pitanje KIM nacionalno pitanje oko koga se ne smemo deliti on govori o casti gubitnika. Ali kada govorimo o KIM podrazumeva se da samo castan covek moze biti hrabar. A da li je nasa politicka elita casna. Oni svoju cast a time i hrabrost pokazuju samo kada su u opoziciji. To najbolje pokazuje primer Ivice Dacica koji se brzo ucutao kao sto danas jalovo govore najveci promeoteri vizije da evropa nema alternativu Toma i Vucic dok Kostunica tek kada nema nikakvu odgovornost stvari naziva pravim imenima. Kako onda ocekivati od naroda koji se kako to Djordje kaze nije previse dvoumio oko danasnje strategije za odbrnu KIM da se ponasa drugacije. Dakle ovde nije pitanje casti vec hrabrosti. Za nas kada je u pitanju KIM nema casnog poraza znaci nema casnih gubitnika. Ako prodamo Kosovo prodali smo sebe vise necemo postojati. Potreban nam je zbog toga novi nacin ponsanja potrebna nam je hrabrost da stvari nazovemo pravim imenima potrebna nam je hrabrost da se danas ponasamo kao recimo Izrael i Jevereji. Ali ko danas ima hrabrosti da u okupiranoj zemlji prica o slobodi.

Као и увек, одлично Вукадиновићу.
Џаба се трвемо између себе, ко год да дође на чувену "власт" у Србији, суочио би се са нерешивом једначином. Једноставно, нема довољно доброг потеза који би било ко могао да повуче у овом тренутку.
Реално, Русија је далеко. Чак и таква измењена, путиновска каква сада јесте, она није спремна да у потпуности и без остатка подржи Србију, није спремна да се конфронтира са западом, нисмо јој довољно "у интересу" да нас прогласи за своју интересну сферу, и да запрети да ће свим, укључујући и војним средствима ако затреба бранити наша права. Та времена су давно прошла.
Са друге стране Империја зла, Подли Албион и њихови западни прирепци су донели стратешке и дугорочне одлуке на Балкану, и за веома дуг период дефинисали ко су им "савезници" овде чије ће интересе по сваку цену да бране (Албанци и Муслимани), а ко су "зли момци" (Срби увек и свуда,били "демократе" или "недемократе")чији ће интереси и права бити гажени ради задовољења њихових "савезника".
У таквој ситуацији нама једино преостаје да се примиримо, да лижемо ране, да јачамо земљу и народ, помажемо наш народ у околним потпуно непријатељским државама колико год можемо, да никада не признамо сами "косову" - да држимо то питање отвореним, да ни по коју цену не помажемо гашење Српске и да чекамо неку крупнију геополитичку промену. Трајаће дуго, али нема друге.
По питању КиМ, потпуно замрзнути то питање, не прихватати ниједан "добронамерни савет" Еу и чекати.
Наравно, ако нас запад шутира, не морамо и сами себе да шутирамо. У том смислу је Вукадиновић сјајно истакао небулозно "усвајање декларације о Сребреници", статут "vojvodine", националне савете, а ја бих додао и малоумно инсистирање на "добросуседским односима" са нашим архинепријатељима - државним политикама Хрватске, Албаније, Словеније, Duklje, Турске и Силајџићевом и Комшићевом творевином.
То су заиста оправдане замерке које иду у рабош ове "власти" и које их са правом тешко терете.
За КиМ нису криви.

То да садашњи режим све ово није урадио по налогу њихових западних пријатеља, кладионичарски изражено у квотама би било овако:
У договору и по налогу западних ментора 1,10
Без икаквог налога и договора са западом 1000,00
Историја ће показати, а ја знам колико је овај режим (брига) за Србе на КиМ и за КиМ.

Поштовани Ђ. Вукадиновић је неколико пута на овим страницама покушавао да текстовима на спортске теме релаксира читаоце и допринесе да они на другачији начин посматрају актуелна друштвена збивања у Србији. Понесен тиме, покушаћу да на исти начин кажем понешто о теми часног пораза на спортском терену. Уосталом, не каже се случајно да сви љубитељи спорта (или фудбала) у Србији сматрају да знају више од актуелног селектора

Дакле, не може бити частан пораз ако:

наш тренер има само лепе речи о противничкој екипи, а своје играче скоро да и не помиње,

наш тренер јавно изјављује да нећемо играти офанзивно на домаћем терену, а да нам то тек не пада на памет када играмо у гостима,

наш тренер јавно говори да нам је првенство лоше и да ће све бити боље када једног дана заиграмо у некој од европских лига (иако тамошњим званичницима не пада на памет да нас позову),

наш тренер дозвољава да му други тренери и стручњаци састављају тим,

тренера и главног везног играча (иначе младог по годинама) непрестано оптужују за мањак оданости клубу,

главни одбрамбени играч јавно изјављује да би било боље када би сви скинули дресове сопствене екипе и обукли дресове противничке екипе,

међу резервама на клупи имамо играче који сматрају да је клуб лош, управа неспособна, а тим састављен од незналица. По њиховом мишљењу све би било боље када не би ни играли утакмицу и када би је предали без борбе, не резултатом 3:0, већ 10,15 или више према нула. Или, можда, када би признали да никада нисмо ни знали да играмо фудбал. Или, када би код нас било забрањено да се игра фудбал,

је задњи везни играч, који би по својој улози требало да буде спона између одбране и напада, за време прелазног рока говорио на један начин о клубу у који долази, а сада је напрасно све заборавио и тврди нешто сасвим друго. Како је својевремено говорио о некадашњем тренеру, односно како сада говори о актуелном тренеру да не помињемо,

Mislim da je Đorđe Vukadinović pravilno uočio političku logiku najnovijih događanja. Pošteno, objektivno i nepristrasno (i neostrašćeno!) u isti mah je podsetio i na najteže grehe ove vlasti (Srebrenica, statut Vojvodine, dilema oko Republike Srpske), i ukazao da, međutim, to nije razlog da se osuđuju zbog mišljenja MSP. I Miloševića su svi mrzeli onda kada je to najmanje zasluživao. Setimo se njegovog poslednjeg "proročkog" i istorijskog govora, i koliko se kasnije pokazao kao istinit. Druga je stvar, naravno, što su i ovi, baš kao i Milošević tada, raznim svojim političkim greškama i postupcima tome zaista i doprineli. Ali to ipak nije ni razlog ni opravdanje za neku vrstu iracionalne mržnje i optužbi koje provejavaju ovih dana. A još manje za spinovanje i politički marketing već potrošenih i već viđenih - i nikako nevinih! - političkih grupacija. Ima dakle, nečeg u najmanju ruku i u najboljem slučaju nečasnog u tome da se u ovim trenucima pokušavaju sakupiti nekakvi sitni stranacki poeni na kosovskoj stvari...Kao pravnik mogu da kažem i potvrdim ovde da pitanje pred MSP - obzirom na srpske okolnosti - jeste bilo adekvatno formulisano, odnosno, tacnije, da bi svaka druga formulacija bila daleko katastrofalnija, rizičnija i opasnija po nas. Mogu da kazem i da je predlog teksta Rezolucije takodje mudro srocen, barem ovaj koji smo videli. Ukoliko se ne bude menjao! Da smo podneli tuzbu sasvim izvesno je da bismo izgubili. I tu je Đorđe u pravu - sećamo li se da je neko bio hrabar i hteo da ucini nesto vise?!? Nije! Ni od političara a bogami ni narod se nešto preterano nije uzbuđivao ili vršio pritisak da bude više i drugačije. Znači, u okviru onog što je većina želela za Kosovo - ucinjeno je, makar za sada, prakticno sve sto je moglo da se ucini. E, sad videćemo dalje!

Pa zar normalan covek ne zna sta ga ceka ako ide mecki na rupu?
Zar presuda nije mogla da se predvidi? Pa mogla je, i nemoj neko da mi kaze da "casni" borci za Kosovo nisu znali. Ne moze se lazima daleko stici, u lazi su kratke noge.Sve je isplanirano i odvija se po planu.Izvlaci se Kosovo od mogucnosti da Rusija bilo sta ucini, i to je to.
Koji perspektivni politicari, ili ako jesu, tesko Srbima!

Јучер је президент Тадић посетио Јабуку крај Панчева. На објективном порталу домаће новине Блиц објављена је фотографија ознојаног президента кошуња натопљена знојом. Поставићу свима нама питање кога у Србији Србија још увек интересује? Већина трчи за бенефитима док им президент са предузећем марљиво ради, а амбасадори америчке и енглеске још увек испуштају ове ветрове на падинама изнад железничке станице.

У Вашем коментару мени је кључна и ЖАЛОСНА истина - a bogami ni narod se nešto preterano nije uzbuđivao ili vršio pritisak da bude više i drugačije. Znači, u okviru onog što je većina želela za Kosovo...
По мени МОРАЛО СЕ И ВИШЕ ЖЕЛЕТИ И ВИШЕ УЧИНИТИ, и то нема везе са политиканством већ са мојим осећајем како би моја држава и влада требало да брани моју кућу, ма где она у Србији била. Јесте ли видели како се Триван, Табаковић и Николић поздрављају са Тадићем у Скупштини пред гласање?! Сви срећни и задовољни. Завшили посао и иду даље - у нове "часне губитке и поразе"?

Opet se insistira da je Rusija 'daleko', slusajte @Aleksandra :

"Реално, Русија је далеко. Чак и таква измењена, путиновска каква сада јесте, она није спремна да у потпуности и без остатка подржи Србију, није спремна да се конфронтира са западом, нисмо јој довољно "у интересу" да нас прогласи за своју интересну сферу, и да запрети да ће свим, укључујући и војним средствима ако затреба бранити наша права. Та времена су давно прошла."

Sto je znacajno u ovome komentaru je, da se covjek ne pita kad se nasa vlada obratila Rusiji za zastitu srpskih interesa. (odgovor : nikad, ona je uvijek racunala na "bez-alternativnu" EZ).
Drugo, "putinovska" Rusija nam je ponudila stratesku saradnju pred zadnjim izborima ( Putin, licno) da je bila oholno odbacena od nasih euro-atlantista (nezvanicno, kao 'azijatska').
Sad Aleksandar zahtijeva da se Rusija "spremno u u potpunosti" angazira za jednu srpsku vladu koja strastno voli da Rusija bude 'daleko'. Sto on ustvari kaze je da, ako Rusi nijesu spremni da budu "veci Srbi od Srba", vrijeme za savez sa njom je "odavno proslo". Od Rusije dakle treba ocekivat rat sa Amerikom zbog Kosova i RS, inace, nasa ljubav i srce pripadaju Briselu. 'Realno' Aleksandre?
Nijeste mogli bit jasniji.

gospodine Vukadinovicu, ja vas izuzetno cenim kao strucnjaka odnosno analiticara, medjutim netreba ovoj vladi davati nikakav alibi. kako je ovde jedan citalac napomenuo, mi stojimo tik pored provalije. brutalno gazenje svih prava Srbije i srpskog naroda, nema zapravo drzave (postali smo srbijanska palanka odnosno pasaluk),nema granica, nema vojske, nema privrednog preporoda, svakog dana se vrsi genocid nad srpskim jezikom i kulturom! nema radnih mesta, ma koliko se god mi saginjali, za uzvrat nema absolutno nista! nema bojim se ni elite koja razmislja slobodno, nezavisno i drzavotvorno. Gosp. Vukadinovicu, sada je vreme za velika dela, sada jedna nacija (i njeni sinovi i kceri)pokazuje pravu snagu i velicinu, to jeste sada kako stojimo pred ambisom i rusevinama treba da se pogledamo svi u oci i zapitati se: "imamo li snage da se uzdignemo, konsolidujemo i regenerisemo kao nacija?" Sada treba otvoriti srpsko pitanje, i otvoreno i najglasnije pitati Zapad (Ivica Dacic je govorio o tome), a zasto je to Srbija problem, kakva se to politika vodi, zar ona iz pocetka dvadesetog veka "SERBIEN MUSS STERBEN"? namem ja nista protiv kada Boris Tadic kaze da treba da imamo najbolje odnose sa zapadnim silama (voleo bih da je tako), ali ondah neka izvoli, i neka uspostavi vec jednom te dobre odnose sa zapadom! Kaze da EU nema alternativu, pa neka nam decidirano kaze kako izgleda ta alternativa koju nam pruza EU? Uvek ima alternative u zivotu, znamo da voda i narod uvek pronadju put, i ja cvrsto verujem u to! Zato gosp. Vukadinovicu, budite vi sa vasim kolegama prvi, pa izradite valjanu alternativu, vi za to imate potencijala, u to sam siguran, a ja sam prvi koj ce vas pratiti, evo prvi sam spreman da radim sa vama, dok ne svanu bolji dani srpskom narodu! Imam jedan predlog gosp. Vukadinovicu, treba organizovati odnosno pokrenuti siroku akciju, koja bi izgledala tako, da se pozove javnost, studenti, intelektualci, svaki seljak i gradjanin, da ucestvuju u stvaranju nove ALTERNATIVE.

Тема важна и очигледно тангира многе. И политички и емотивно. Мене такође, што се, надам се, могло видети и по стилу и садржају мог текста. Ово је само мали коментар на неке од коментара. Узео сам насумично пар репрезентативних у једном или другом смислу. Дакле, "др. Гонзо", "Исидора С." и још неки су потпуно исправно схватили шта сам хтео да кажем. (И што сам, по мом мишљењу, више него јасно и гласно рекао.) Но, можда ипак нисам био довољно јасан, али могуће и да су неки коментатори текст читали са вишком негативне енергије и страсти. Сем косовских Албанаца и малобројних домаћих политиканата који ликују, сви смо били огорчени "пресудом" МСП. Сада неки кажу да су "знали унапред", допуштам да је тако, али тврдим да је и по међународним дипломатским круговима до пред сам крај фигурирала верзија о неодређеном, "компромисном" решењу и делимичном уважавању ставова једне и друге стране. Е, али онда је, изгледа, тамо неко мало "додао гас", и добили смо то што смо добили. Али будимо реални, нити нам је та пресуда "отела" Косово, нити би нам га нека другачија "вратила". Али јесте додатно закомпликовала живот и одговорност за то, разуме се, пада на владу и оне који су се за тај "правни и дипломатски" пут определили. И ја никога не "амнестирам". Ја сам према тој причи био критичан од почетка, и због тога "зарадио" мноштво личних напада и увреда. Али, на жалост, не можемо порећи да ни код народа ни, поготово, код тзв. "елите" није било нарочите спремности да се учини нешто више. С друге стране, "Мирјана", најблаже речено, греши (или шали) ако је у мом тексту "видела" и "прочитала" изједначавање ове власти и Кнеза Лазара. А греши и Светислав Костић. Узгред речено, да је било на рачун неког другог, мислим да коментар у којем се на, у суштини, увредљив начин "промишљају" мотиви који су мене, а уз пут и господина Антонића, навели да пишем како пишем не би ни требало да буде пуштен. (Ја сам овај пут мало "злоупотребио" функцију и лично инсистирао да се он и "Мирјана" ипак објаве.)

@Ђорђе Вукадиновић
Ништа не боли више од лажи.
Ова власт нас је лагала 2 године, причала о дипломатским "победама", убеђивала у то да ћемо ући у ЕУ са Косовом. Већина коментатора на овом сајту је имала сумње, испоставило се оправдане, у ту власт због низа њених поступака и уступака док се истовремено наводно борила дипломатским путем за Косово. У међувремену стање у ком се привреда Србије налазила је бивало све лошије, да бисмо данас доживели да чујемо да је просечна плата у нашој земљи једнака са оном у Албанији. Сви смо ми сумњали у тај МСП, али смо опет нормално навијали за наше и надали се у победу у коју су нас убеђивали Тадић и Јеремић. Поред визне либерализације могло би се рећи да је тражење мишљења МСП био једини успех ове власти. То се могло рећи до пре 2 недеље. Онда је коначно дошло и то мишљење на дневни ред. Председник нам дан раније поручује да ћемо "победити" и тако нам још додатно подгрева надање да човек зна о чему прича и да ће мишљење ићи нама на руку. Онда у два сата читања мишљења су наша надања пала у воду. Нада се претворила у очај. Неко мора бити крив. Човек би рекао нека тог Косово борићемо се ко и до сада(никако) имамо просечне плате од 500-600 евра, улазак у ЕУ нам је загарантован за пар година, добићемо 1000 евра по акцији, привредни смо тигар на Балкану, производња расте, валута нам је стабилна. Међутим то ништа није тако и онда људи чак и они који су до тада били за ЕУ без алтернативе почињу да сумњају. Суочавају се са чињеницом да смо Косово препустили(продали) у ове две године за једно велико НИШТА. Људи који су гласали за Тадића 2008. године нису очекивали од њега да одбрани Косово, већ да нас приближи ЕУ(што је у њиховим главама значило више новца). Тог новца нема. Власт је показала своју неспособност на свим пољима за ове две године и поразила своје грађане чију је наду у вези косовског решења подгревала. Сад се суочава са гневом и што се мене тиче нека се сама сналази. Ја је сигурно нећу амнестирати за неуспехе.

За влкс

Новац зарађује онај који ради. Тешко да се прошењем може надати "повишици". Онај ко прода сопствени понос и ко је спреман да да последњу трунку дигнитета за 1000 евра од "акција", тај не заслужује ништа, а по најмање заслужује респект. Е видите, онај који није вреда респекта, њему преостаје само презир. Избори 2008. године су протекли у знаку застрашивања, и ту је српски народ показао колико је заправо кукавички. За неке иоле мудрије могло би се рећи да су "сисали весла". За Српски народ се може слободно рећи да се одао колективној проституцији, оној крајпуташкој. Дно дна. Шта се онда ишчуђавате? Много је добро како треба да буде, а на жалост тако како треба да буде, на основу учинка, тако ће и бити. Не треба заборавити да је Енвер Хоџа умро одавно, и да Албанија иде узлазном путањом. Албанци су респектабилни западни партнер јер (1) знају шта хоће и (2) има их довољно. Просечна старост Срба у Србији је таква да се очекује рапидан пад популације кроз не тако пуно година. Остатак је необразован, шупаљ, огрезао у корупцији, фаворизује негативну селекцију. Ко нормалан тражи такве партнере? То могу бити само фетишисти и експериментатори. Каква амнестија, мени на памет пада само ампутација, али ме брину метастазе.

@ Ђорђе Вукадиновић! За мене су далеко мање зло пацке од једног великана српског пера, а то сте ви вазда, него да су исправне моје предпоставке о уступцима због могућих притисака од стране режима. Када су се већ не тако давно усудили атаковати и на Мирослава Лазанског, ипак једног доајена српског новинарства.

Дакле, не постоји више разлог да не вјерујем у ваш искрени пледоаје у одбрани Тадића и Јеремеића. Али и разочаран. Јер управо када је Борис Тадић у питању, далеко мањи ризико је да се погреши у оцјени Тадићевог дјела и лика, ако се о њему све само лоше мисли, него када га се хвали или показује разумјевање за Тадићеве несрпске активности и грубе омашке.

Тадићева најгора и најопаснија оклизнућа по сваколики српски национ, то су она са предумишљањем. Нека од њих и ви поменусте. За мене она носе превагу. Таква особа на челу једне угрожене нације, права је несрећа. Тадић заслужује строгочу, а не његови критичари.

А управо ваш неочекивани пледоаје за Тадића и Јеремића, какав уистину ни један од њих не заслужује, кумово је мојој оцјени, с којом нисам имао никакво зло на уму. Већ напротив разумјевање када се имају у виду услови у Србији под којима слободно мислећи публицисти морају да истрају.

Odličan tekst.

Ђорђе немојте то доживљавати тако лично. Наши људи су веома фрустрирани и разочарани понашањем и ставом многих људи. Многи се боје да ћете и ви поћи сличним путем попут многих. Погледајте само понашање СНС-а. Обратите пажњу на понашање "заштитника грађана" Саше Јанквића који је, гле чуда постављен на предлог ДСС-а и који је недавно припремио упутство, да он тако мудар објасни грађанима ове земље, које се речи смеју користити, а које не смеју. Погледајте како извештава "Медијски јавни сервис ЕУропске Србије".

Уосталом, ви сте ипак елита, а елита је по природи ствари склона "компрадорству" - Србија је школски пример. Ја лично не сумњам у ваше поштење и смисао за патриотизам. Свако добро.

За Петера РВ.
Мислим да нисте добро протумачили оно што сам желео да кажем.
А желео сам да кажем да нажалост Албанци и Муслимани имају иза себе велику силу која је спремна за њих и да ратује да би обезбедила своје позиције и интересе на Балкану.
Русија у овом тренутку није претерано заинтересована за Балкан, са њега је истерана, и нема неких великих планова да се на њега фактички и врати у догледној будућности.
А то не би било нимало једноставно у овом тренутку јер је Балкан поседнут од НАТО пакта.
У таквој ситуацији Србија нема добар потез, јер ни потенцијално нема расположивог јаког савезника који би озбиљно, па чак и војно бранио њене интересе (наравно и из својих личних интереса), без обзира која влада буде у Србији.
О томе да Русија нема неких већих планова да се овде осим вербално умеша, јасно Вам сведоче смернице за будући рад руског Министарства спољних послова, у којима су Србији наменили буквално две реченице. Ове смернице су објављене колико се сећам и на сајту НСПМ-а. Ово јасно говори о њиховој заинтересованости овде. Фокус њиховог интересовања су неке друге територије, ближе њиховим границама.
Мислио сам само на то.
Иначе, велики сам русофил пре свега у домену културе, волим ту велику земљу и нама блиски широки народ, да ме не би сте погрешно разумели да имам нешто против Русије.
Поздрав Вама.

Имајући потребу, да се огласим после коментара аутора, то неби требало протумачити на начин да желим имати "последњу"(као Тадић у скупштини), већ се осећам на неки начин прозваним."Прекопавајући" по позадини колумне (од стране коментатора) значило би само ИЗНАЛАЖЕЊЕ добронамерног оправдања за ауторов "овакав" став.Неулазећи у разлоге ("позадина" или лично мишљење) чињеница је да се чланком изазвала реакција читалаца, па отуда и овакви коментари.Ако коментатори нису разумели у потпуности поруку коју је желео да упути г.Ђорђе Вукадиновић, нетреба им узети за злонамерно.У питању је пре свега:колико поседују коментатори информација, а друго, не налазимо се сви на истом нивоу образованости.Како свако има право на своје мишљење, никако неби требало замерити коментаторима.Све је то споредно па није вредно расправе.
Но сви смо се сложили око битног.А то је:наша садашња елита, НИЈЕ ЗАДОВОЉИЛА ПОТРБЕ СРБИЈЕ И НАРОДА.Напротив, нанела је много штете и уназадила положај народа и државе, која се (можемо слободно рећи), налазила и налази у најнезавиднијем положају од свих држава у Европи.
Како је дошло до тога да је дато поверење овој влади?Моје лично мишљење је да приликом промоције странака (немајући довољно простора у медијима), странке нису имале могућност да изнесу у потпуности своје програме.Ако су прграми и допрели до "ушију" бирача, дали су то програми који су они желели?Не налазећи за сходно да је требало разликовати веће од мањег зла, многи нису изашли на изборе.На следећим изборима ће(претпостављам) једној од великих станака, парола бити:"и Европа и КиМ",а другој"Европа(и власт) по сваку цену".Могла би се појавити и парола:"Свим Силама Спасити Србију".Обзиром да не "седим на извору информација",моје мишљење није релавантно.На ауторов позив да се искористи ово мало простора за изналажење решења и начина за будућност Србије,мој предлог би био да учинимо све што нам је у моћи да се покрену и они бирачи који нису излазили на изборе.Веће и мање зло!

Za mene postoji samo jedno pitanje. Kojem ce se Srbi privoleti carstvu? Carstvu nebeskome ili carstvu zemaljskome? Iako deluje da nije sve tako jednostavno...jeste.

Нажалост, што би рекао наш народ, наиобичнија шупља прича.

Какве везе има што је Јеремић млад и перспективан политичар? Па овај пораз ће се заборавити за мјесец дана. Ионако смо били свједоци како се спиновањем црни вук претвара у бијело јагње.

Српски народ не памти Јасеновац, а камоли пораз дипломатије Јеремића пред Хагом.

На власти имамо марионете. Зашто?

Кренимо редом:

1. Праве ауто-пут кроз "срце Санџака" (Тадићева изјава)
2. Дали су аутономију Војводини
3. Њих подржава Чедомир Јовановић
4. Сорошев Б92 им даје подршку
5. "Јавни сервис европске Србије" им даје подршку, а они су показали своје лице тако што су направили бљутаву емисију о Емиру
Кустурици.
6. Тадић је пред почетак преговора око Косова и Метохије рекао да је Косово ближе независности.
7. Они су ти који су усвојили декларацију о Сребреници.
8. Они су ти који су потписали Истанбулску декларацију.
9. Тадић је тај који позива Силајџића у Београд иза леђа свок великог пријатеља Додика.
10. Тадић је тај који је демолирао српску армију.
11. Они су ти који су у коалицији са Ненадом Чанком.
12. Они су ти који су 2001. године рекли да их Русија занима тек толико, колико да регулишу дуговања за гас.
13. Они су ти, заједно са Коштуницом, који су дозволили да један Динкић упропасти економију земље, да се задужимо и распродамо све што имамо.
14. Они су ти који у Османизму виде српску перспективу. (а смијали су се Русији и Кини).

MOŽDA JE TUŽBA IPAK IMALA SMISLA (2)

U tom slučaju bi smo znali da sociološki uvidi o diferenciranosti modernog društva i diferenciranosti interesa u njemu, o osobenostima prava kao oblasti društvenog života, o autonomiji izgrađene profesije - za ovu situaciju jednostavno ne vrede. I da je potrebno držati se nekih drugih uvida kao okvira za objašnjavanje.
Tužba bi mašinu navela da se jače i opsežnije pokrene. Pa bi smo mi mašinu jasnije videli. A i drugi u svetu, koji su zainteresovani, o čijim se glavama takođe radi, jasnije bi je videli.

3. Tačno je, ne može se istovremeno sa nekim biti i u sukobu i u sjajnim odnosima, "slagati se oko neslaganja". Ko da te, kao takvog, uvaži? Tužba bi značila pokazivanje zuba. Kakvo - takvo. I, dabome, rizik da se dobije po njima. Ali, o tome se i radi. Da se zna šta se hoće, a šta neće. Da svako zna s kim ima posla. I mi u odnosu na same sebe, i drugi u odnosu na nas.

4. Dobro, Tadić i Jeremić pokušavaju da se izmigolje. Da ne probude mečku, da se nekako na prstima provuku pored nje dok ona dremka. Misle da bi bilo gore kada bi Imperija bila prisiljena da se pokaže kao gola sila. Onda ona ne bi imala nikakvog zazora, ne bi se ni trudila da fingira pravednost, smrvila bi nas kao bubu. Tadić i Jeremić misle : u tom fingiranju pravde ipak ima i malo stvarne pravde. Ako budemo mudri, možemo nešto izvući za nas. Ali pitanje je možemo li na takav način. Nije Imperija samo snažni medo kome razmišljanje nije jača strana. I oni planiraju. Tamo ljudi primaju platu za to da bi smislili kako da nas srede. Nas i ovakve Indijance kao što samo mi.

Господине Вукадиновићу,

Проблем са Србима је исти као и код свих других народа. Једноставно, људи више воле лажна обећања него истину. То што ми не бисмо смели да себи приуштимо веру у та обећања, јер веровати у њих је погубно за нас саме, не мења ништа.
На крају, може ли земља у којој ниједан политичар никада ни за шта није одговарао да напредује?

Морам да признам да ме одавно није изненадио један текст као овај Вукадиновићев. Негативно! Разочаран ставовима мог омиљеног аналитичара, који би да, после „ничим изазваног“ катастрофалног пораза Србије, аболира власт за погрешну и, како се показало, погубну политику по српске интересе, заронио сам у коментаре читалаца. Налазим да је велики број, исто као и ја, осетио неку врсту разочарења управо по том истом питању. Јер, зашто аутор, а видим из сијасет других коментара да нисам једини који тако разуме текст, УМАЊУЈЕ одговорност поменутог политичког двојца? Политичари МОРАЈУ да буду одговорни и да сносе консеквенце за своје погрешне потезе, а који наносе дугорочну штету нацији и држави. Двојац политичара о коме је реч је својом ПОГРЕШНОМ политиком нанео велику штету Србији и српском народу, а да то не жели да призна и понесе одговорност, већ у скупштини тражи и, што је још трагичније и теже по све нас, добија бланко подршку да ту исту катастрофалну политику настави и уђе у још већу и поразнију грешку, која се више неће моћи амортизовати, а камоли исправити.

И на све то мој омиљени аналитичар предлаже аболицију двојца јер, ако сам добро схватио (наравно, ово крајње поједностављујем), постоји оправдана сумња да уместо њих могу доћи још већи и гори „послушници запада“?! А када су неки од редовних читалаца отворено изразили своје неслагање и, рекао бих чак, запрепашћење оваквим „благонаклоним“ Вукадиновићевим ставовима, рекло би се, бар по његовим „коментарима на коментаре“, да се он наљутио на своје читаоце. Надам се да макар на овом сајту може бити толерисано право да се не слажемо са текстовима, изнетим ставовима и ауторима, као и да то јасно и гласно кажемо, а да се одмах не посумња у наше „(не)часне намере“. -следи кратак наставак-

за Molder

Царства и избор истих постоји за оне који су тај или било који други избор издејствовале. За готованску нацију која само сагиње главу, која допушта да јој се дешава једна олуја, Космет, Крајина, која трпи све живо и мртво што на овом свету постоји, нема избора. Пут је само један, он је болан, тежак и вероватно у једном смеру. Каквом царству се приволети кад избор не заслужујеш? Србији треба веома чврста рука, Србији су потребни плодни парови. Много њих. Од крекетања нема много користи.

@ Cernisevski! Само што је код Жељка Цвијановића ријеч о Србину наше горе лист непосредно са друге стране Дрине који у себи ујединио ратна искуства и као уредник представништва СРНЕ у Београду и саму Србију доживјео у свим њеним субдоносним фазама током деведесетих година и ове последње деценије када заправо започео несрпски морални и војни суноврат Србије.

За Разлику од Вука Драшковића или оног несретног Чанка. ни мало случајно савезници и другари једног до сржи прозападног-и проНАТО-овског Бориса Тадића - Жењка Цвијановића није успјела да морално, идеолошки и политички корумпира једна београдска нездрава другосрбијанско српска средина.

Стога је и моћ Цвијановићевог зрдавог расуђивања остала нетакнура и способност да политичка збивања у Србији исправно оцјени.

Срби у Србији нису никада доживјели да у својој средини буду прогањани нити затирани само зато што су Срби. А ми, да кажем, Срби са друге стране Дрине, то смо доживјели током прошлог стољећа већ три пута. И то чини битну разлику која провејава и у нашим "гостујућим" читалачким коментарима или Цвијановићевић ауторским написима.

Sjećate se kada je Tadić dijelio ukore Politici, pre nego što ju potpuno „ukrotio“. Povod je bila debata o debeloj ostavštini preminulog bivšeg gradonačelnika Beograda. Politika je tog „uglednog Tadićevog partijskog druga“, navodno „ocrnila“. Intervencija Tadića ni malo neočekivana kada se zna da DS upražnjava kult licnosti.

O DS-u: Austrijski novinar Dr. Hannes Hofbauer prilikom posjete u centrali DS spotiće se o galeriju prvaka DS iz vremena kraljevine Jugoslavije, nanizanih na zidovima. Hofbauer ovu današnju DS Tadića nikako da podvede pod isti imenitelj sa onom ranijom.

Hofbauer u reportaži objašnjava i zašto: „Jer gospoda i dame u centrali Demokrtske stranke uporno izbjegavaju temu Nato bombarovanja 1999 godine“. Ali zato Hofbauer tamo "podučen" da se "intervenciji" Natoa ima zahvaliti da je u Srbiji uspostavljena demokratija. Austrijski novinar pominje spisak poginulih beba i djece njemu uručen u Beogradu od nekog Marka Markovića. „Onim u centrali Demokratske stranke“, kritikuje Hofbauer, „spisak nije bio dostojan ni jednog pogleda“.

Da sam Srbin iz Srbije, zahvalnost Natou kao lučonoši demokratije u Srbiji, ignorisanja srpske djece žrtava Natoa, za mene bio bi već dovoljan razlog dubokog prezira prema DS, njenim liderima ali i njihovim biračima.

Tadiću i Jeremiću je dobro poznato da Србија има шансу да уђе у ЕУ само онда, ако се њен политички врх јасно одрекне Косова и Метохије у једној форми коју ће да издиктирају на папир САД. Због тога је већ јуна 2005 године Јеремић приликом заваничне посjете Вашингтону у функцији главног савjетника ондашњег министра одбране у разговорима са својим америчким домаћинима прихватио отцепљење Косова као готову чињеницу. Према писању Политике 29. јуна 2005. Јеремић је својим америчким домаћинима изјавио „да је независност Космета неминовна и да је најважније наћи формулу да се та независност спроведе са што мање роптања у народу и са што мање последица за поборнике опције која пристаје на све".

Vi uvijek imate zadnju rijec, iako ne dajete nikakvoga odgovora (za ovo se cenzor postara brisuci moje komentare). Vi hocete sad da vjerujemo, kao dokaz- da je Milosevic bio postavljen 'sa strane' kao sef srpske drzave, njegov staz (od godinu dana?) u Njujorku. Da potkrijepite vasu tvrdnju, servirate nam ono 'Haj Dejv' kao i njegove neuspjehe da se odupre americkoj agresiji na Srbe. Cudan nacin misljenja ma da vi nijeste jedini sa ovakvom logikom.
Prije izbora 1999, jedan drugi strucnjak za Srbiju, po imenu Srdja Trifkovic, na jednom semi-poznatom sajtu (Cronicle), agresivno je uvjeravao da je Milosevic bio favorit Vasingtona, za pobjedu.(kad kazem 'agresivno', mislim na njegov priemtivni izraz 'zar postoji neko, ko u ovo jos moze da posumnja'). Odgovorio sam mu da to ne moze bit, jer je Milosevic jos uvijek pod ucjenom od nekoliko milijona dolara od Klintona, za izrucenje Hagu (Milosevic, kako svi znamo, je bio eventualno izrucen, ali se nikad doznalo ko je bio dobio tih pet milijona). Nikad mi Trifkovic nije odgovorio. Kako je moguce da jedan ocigledni dokaz (i nikako jedini) neprijateljstva, se moze interpretirati kao favoritizam? Ovakva moc rezonmana izgleda , pripada samo 'iluminatima'.
Ako hocemo da budemo iskreni, Milosevic je bio jedini sef srpske drzave (od Pasica naovamo?) koga je narod izglasao bez ikakve strane intervencije.
Jos vise (za one koji su se rodili poslije 5-og Oktobra)- to je bio sef drzave koji je bio nasilno svrgnut sa vlasti, bas od -stranih agenata. Njegovi neuspjesi su veliki, ali, braneci kako-tako Srpstvo, pao je kao "castni gubitnik" ,braneci ga do zadnjeg daha .Jedan cin zrtvovanja za koji, sumnjam, da su danasnji vlastodrsci sposobni.
Kao epilog dodacu, da su me ,Trifkovic i njegov mentor Fleming, stavili potom na crnu listu komentatora -pristup zabranjen. Istina, kao sto je poznato, zestoko nervira prodavce magle.

Драгана Матовић и Милорад Весић, intervju са Тадићем u Politici 14.12.2007. Intervju govori mnogo pre svega o samom Tadiću i njegovim viđenjima gdje zapada u protivurječnosti. Ovdje u izvodima.

Redakcija NSPM može bez teškoća direktno ili preko Dragane Matović pribaviti intervju sa Tadićem u cjelini. Kod mene su samo odlomci vredni da se sačuvaju, šire i komentarišu.

U intervjuu, po Tadiću: „Међународно право јe последица односа снага, оно није Свето писмо. Mеђународно право се мења. Не би било први пут да се крши међународно право у новијој историји човечанства“. Dalje: „Када би неко стварно заступао идеју да Србија не треба да иде у ЕУ у било ком расплету догађаја о Косову, онда ја сматрам да је он јако неодговоран човек“, smatra Tadić i kaže već tada:

„Идеја је да Србија као чланица УН покрене иницијативу, да Савет Безбедности захтева правно тумачење одлуке о независности Косова од Међународног суда правде у Хагу“.

Tadić tu sam sebi protivurjeći. S jedne strane tvrdi da odnosi snaga diriguju medjunarodno pravo a sa druge strane poziva se na medjunarodno pravo prizivanjem MS „pravde“ koji treba da se drži medjunarodnog prava kod svojih ocjena. (dalje originalni ton Tadića):

„Ако би Савет Безбедности покренуо такву иницијативу на основу нашег захтева, онда је велика вероватноћа да би Међународни суд правде у складу са принципима међународног права изнео консултативни став да би независност Косова била у несагласности са међународним правом“, tvrdi Tadić.

Dakle, iako Tadić osporava moć Međunarodnog prava, on ipak sudbinu Kosova i Metohije prepušta Međunarodnom sudu „pravde“. To navlaći opravdanu sumnju da je Tadićeva i Jeremićeva igra sa Me+unarodnim sudom „pravde“ unapred udešena.

Sta je ko nameravao to historija ne pamti. Racunaju se samo ucinci. Cinjenica je da Srbi od sredine proslog veka idu silaznom putanjom. Gubiti energiju na Milosevica je prilicno kontraproduktivno. Imamo mi vecih jada sada. On je ipak bio samo jedan u nizu.
Jelcina imamo koliko hocete (Rusi su imali samo jednoga) a Putina jos nemamo (i nama bi jedan bio dovoljan). On nije biran na izborima, samo se pojavio!? Do izbora je imao vremena da potvrdi da treba da bude izabran.

Војкан Милосављевић....Баш сте паметно напиали...

Посебно ми се свиђа право питање: "На крају, може ли земља у којој ниједан политичар никада ни за шта није одговарао да напредује?"...

Било би часно да земља која је правни следбеник Југославије (изузев ако се Србија није "сецесионисала" док је Милошевић био председник?!)процесуира најпре ратне злочине и привредне отимачине СНРЈ, па редом...ту би свакако политичари понели барјак...не да би се светили, већ да би се осветлили и просветлили...и жртве и кривци...

@ Cernisevski
Добро сте приметили, да ову рећеницу која говори у прилог осуде диригента, треба придодати коментарима.

"Onaj koji je to dozvolio svojom nepažnjom, svojim slabostima ili svojom namerom – o Borisu je reč - presudio je Kosovu mnogo brutalnije nego MSP". (из текста Жељка Цвијановића)

Дали је то непажња, слабост, (грешка) или НАМЕРА Бориса Тадића? А може ли ми неко одговорити: како да се грешком или непажњом и слабостима (у свим досадашњим активностима Тадића) није догодио НИИЈЕДАН значајнији, а ПОЗИТИВАН резултат за Србе и Србију? И аутор је то веома добро приметио у односу на догађања на КиМ. То поткрепљује тврдњу да су све важније активности и одлуке диригента, а и целе филхармоније, усмерене у циљу слабљења државе и ниподаштавања српског народа. То су задатци по налогу запада. А сви они који га подржавају, могу бити само саучесници. Сетимо се само понашања Тадића у скупштини. Без иоле покајања и стида, што би указало да су биле гршке или ненамерни пропусти. Напротив са охолом самоувереношћу (у своју психологију) наметао је свој развој заседања и водио га ка своме циљу. Све говори у прилог да се неради никако о случајним грешкама (непажњи и слабостима), већ о НАМЕРАМА. Али било да су грешаке (непажње, слабости), неможе се тако оправдати поверње народа! Оставке! Дали су само оставке, без санкционисања за досадашњу "одговорност" довољне? А ако се ради о намерним одлукама, шта онда?
И наравно. Пред изборе ће (како и један коментатор рече) бити неколико привидно "позитивних" резултата, те залагања за Србију и народ. О обећањима нетреба ни говорити.
Нешто бих рекао у прилог НСПМ-у. Примећујем да су коментари поводом свих колумни и чланака, писани са крајњом озбиљношћу и добрим квалитетом. Иако понекад одступају од теме, рекао бих да неки коментатори, веома добро памте валидне догађаје и податке, које многи временом испусте из вида. То доприноси квалитету расправе и НСПМ. Успели сте да постигнете завидан ниво. За сваку похвалу.

95. сам још увек био официр, па ако је Слоба имао контролу над нама, ја сам онда краљ.

Јер се уврежило да конац дјело краси, остаје отворено питање, коме припада част, "Част губитника"?

Нека свако сам за себе одговори, ко хоће! И не прича даље.

У кандидате за част "Част губитника", не могу да конкуришу директи иницијатори идеје са МС "правде". Јер како год окренеш и обрнеш они већ сада спадају у добитнике, што од почетка искључује часну квалификацију част губитника.

@Милан;

Г-дине Милане, пошто сте били официр у то време, замолићу Вас да ми одговорите на једно питање.
Крајем 1993. конкурисао сам за професионалну војску ( тада се то звало "војник по уговору" ) у 72. гардијској бригади. Увече, по завршетку прегледа, дошли смо у гарнизон на разговор са официром безбедности. Како је ушао унутра, врло је љутито питао има ли међу нама некога ко је члан неке опозиционе партије. Онда је почео о патриотама и издајницима, четницима итд. На крају је питао ко жели да уђе у СПС. Био сам више него згранут. Нити сам члан СПС-а, нити било које друге партије, нити ћу икада бити, јер сам за ових 20 година вишепартијског система добро видео ко и зашто улази у неку странку. По мени је сасвим у реду да је официр строг и оштар, али је безумно етикетирати људе по партијској припадности. Одмах сам ујутро позвао телефоном поручника који је био задужен за кадрове, и рекао му да одустајем.
На основу овог што сам написао Вам постављам питање - ако Милошевић 1995. није имао контролу над војском, како то да официр безбедности инсистира на учлањењу у СПС и дискриминише људе по партијској припадности 1993-е?

Veoma cenim g. Vukadinovića, neću pisati ali,mi koji poštujemo gospodina Vukadinovića i nemamo pravo na to respektujući njegov lični angažman u objašnjavanju postupaka i posljedica politike B. T.Moram ipak reči, ovaj tekst ima konotaciju eufemizma na celokupnu politiku B. T.
Zar niste g-dine Vukadinoviću zajedno sa našim najkompetentnijim pravnicima,politikolozima,novinarima kao i prof. Antonić izneli milion argumenata protiv statuta Vojvodine(ovo kao primer) ,čak i apel uputili B. T. , epilog je poznat.
Poštovani gospodine Vukadinoviću Boris Tadić neće stati...ne treba biti veliki vizionar, njegova politika će ubrzo dovesti i Vas u poziciju "Čoveka iz Dijarbakira", odluka MSP ? To je za mene kontinuitet, Vi znate da je sila bez pravde nepravedna a pravda bez sile nemoćna, B.T. se opredelio za "prijatelje" sa silom bez pravde, odnosno oni su se opredelili za njega, ja nemam nikakve dileme šta je intencija njih 126 , po potrebi Čedice i B. T., Srbija je pred totalnom dezintegracijom a Srbi širom sveta bez matice,tajming će odrediti "prijatelji" B.T.

Одговор на питање знате и ви сами, али ево.

Борба за утицај на војску је почела са распадом. Милошевић је војску ставио под потпуну контролу тек 1998.године! Тек када је успео да без потреса смени Перишића!

То што сте ви налетели на СПС-овца не значи да међу официрима није било и свих других фела. Уосталом, погледајте пример Вуковара и још тада ћете наћи, на једном месту, класиће најразличитијих политичких уверења, од класичних Брозових комуњара, до Милошевићевих и Туђманових чауша, Шешељевих и Драшковићевих четника и најразличитијих патриота југословенске, хрватске и српске провинијенције. Понављам, на једном истом месту! Класиће!

за Диоген: ИЗВРСТАН КОМЕНТАР!

http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/veoma-mrsava-dvojka.html
Веома мршава двојка
Ђорђе Вукадиновић
уторак, 07. јул 2009.


Ако је влада добила "веома мршаву двојку" због "релативно успешне дипломатске борбе за Косово" шта сада имамо?
Пошто наше ретроградно схватање "части" подразумева враћање мандата народу ако је државна политика неуспешна, а Тадићу и друштву тако нешто ни на крај памети не пада, како ћемо их оценити:
ВЕОМА НЕЧАСНОМ ЈЕДИНИЦОМ.
Невоља је што су у питању директор и наставничко веће, тако да није тешко антиципирати шта ће бити са школом, ма како их ко бранио и зашто.

@ Ђорђе Вукадиновић! Остајем код својих "ступидних тврдњи" у погледу наума да "њихова" Србија збаци баласт Космета а Србији натоваре ЕУ и НАТО. Евидентна је чињеница да је Тадић, у функцији најауторитативнијег и стога најмјеродавнијег политичара Србије, чије изјаве имају и одговарајућу тежину, безброј пута када тематика била "Косово", код Тадића слиједило у истом даху: "Али, "наши приоритети су ЕУ и евроатлантске интеграције". Мада то о Натоу у последње вријеме "мудро" избјегава.

Питање суду како год постављено, резултат би био исти. Ту сте потпуно у праву. Суштина и није у "питању", него у самом акту обраћања тој у бити тобожњој "правосудној" институцији.

Послије ваше "прозивке" модератори не би требали да се према мени односе другачије. Ако сам постао тежак, нека ми се то каже у некој јаснијој форми пре него ми се од типкања искриве прсти.

Код НСПМ најинтересантнији су ауторски текстови и коментари ваших читалаца, од којих немали број чита и моје мисли. Дакле они ће да пишу представнилчки и за мене.

Мој коментар о који сте се неугодно спортакли, схватили сте потпуно погрешно. Поготово у дијелу гдје помињем господина Антонића, који ми чак још и од вас дражи. И шта ће сада он да мисли о мени? А све сам у ствари јасно рекао. Па ипак промашио.

Паралела између Тите и Бориса Тадића. Средином или крајем 50-их година прошлог стољећа, реће Јосип Броз судијама преко ондашње "Борбе" како се закона не треба држатри као пијан плота. Борис Тадић, Титин насњедник у Београду 21. стољећа, реће пре три године у интервју у политици, "да Међународно право није Свето писмо".

Као бивши студент Борисовог оца Љубе на сарајевском правном факултету, у међувремену и сам на Западу пензионисани правник - доживим као студент права Титино мишљење о нашим националним законима. А преко пола стољећа касније доживим да Борис Тадић негира Међународно право у пракси, јер оно није Свето писмо. Бравар Тито је више знао о Међународном праву него психолог Тадић о Уставу Србије.

Што се тиче "питања", Проф. Коста Чавошки је у "Печату" добро објаснио проблематику. Имате и на Балкан магазину текст "Осамостаљивање Косова", а имају интересантни чланци и на "Гласу Русије". Не бих да постављам линкове, јер не знам да ли дозвољавате у коментарима.

За Милана:
Ваше коментаре сам прочитао, и написали сте све што стоји. Остаје још један детаљ: сви добри официри су (посебно из Приштинског корпуса) поизбацивани из Војске, како се прича по директном налогу једне јако моћне силе. Системи Стрела 2М (који су се одлично показали) масовно су уништавани (кажу, чак уз присуство амбасадора те земље), а тенкови су исечени у старо гвожђе. О томе има један одличан чланак у ранијем броју "Печата".

Господине Вукадиновићу, било би пожељно да се чешће умешате коментарима међу нас читаоце, а то важи и за остале ауторе НСПМ, јер се тако евидентно брже и отвореније долази до суштине, а модератор оставља по страни. Са модерисањем у вези, мислим да се престрого суди НАМЕРАМА, ипак смо ми читаоци ограничени бројем словних знакова, временом, памћењем..., и неће бити да су увек зле намере у питању, те мало ширине у том погледу неби шкодило, поготово узимајући у обзир медијски мрак који влада због наметнуте „политички коректне“ самоцензуре. Не морамо се обавезно слагати, а ни до бескраја убеђивати ко је у праву јер, на крају крајева, време увек покаже где се истина крила.

Ви и Антонић сте моји имиљени аналитичари, вероватно због блиских ставова које делим, а вас посебно ценим јер се усуђујете да прогнозирате шта ће се у будућности догодити и обично сте у праву. Редак дар! Јер ако, рецимо, Гоатија узмемо као доајена политичке аналитике и мало анализирамо његове прогнозе, видећемо да скоро никада није био у праву.

У овом случају се, једноставно, не бих спорио са вама, мислим да је већ доста читалаца рекло све оно што бих и ја имао да кажем. Ја не верујем у добре намере Тадића и Јеремића, а мислим да сте управо ви у својим анализама дали довољно материјала да се у њихове намере посумња. У сваком случају, хвала вам на „интервенцији“, уз жељу да то буде чешће, па макар и „севале варнице“.

@Диоген:
Када је Павковић стао уз Ђинђића против Коштунице, овај га је пустио низ воду и тиме директно поспешио растурање официрског кадра који, не само да се „на страшном месту“ показао и доказао, већ се вредност тих људи још више огледала у вери да се може супротставити и одбранити, упркос техничкој супериорности НАТО трупа. Ово ја у вези са поменутим тројанским коњима...

@ Ђорђе Вукадиновић



Поштовани професоре, ако се и могу сложити да власт није НАМЕРНО (јер такав степен велеиздаје не могу да поимам) изгубила процес у Хагу и све остало што сте набројали, не могу и не прихватам више него дискретно игнорисање политичког, државничког и историјског одсуства слуха, арогантног партијског аутизма и циничног одбацивања свих осталих иницијатива које су стојале на располагању да процес добије позитивнији ток по нашу земљу. И то је угаони камен за разумевање општег односа актуелне власти према свим државним питањима, али и угаони камен за перспективе тумачења Вашег текста. Отуд и нејасни али наглашени осећај да се релативизује одговорност за фактички исход пред МСП.
Искрено поштујући Ваш допринос подизању националне свести, поздрављам Вас.
Станимир Трифуновић

Генерали Павковић и Лазаревић су много пре него што се и претпостављало да ће једном доћи до рата са НАТО трупама, служили на Косову и као прави професионалци преврнули и упознали сваки камен, дрво и шумарак. Нашу стратегију и тактику на Косову је осмислио ген.Павковић и као надређени командовао генералима које помињете. И он је све време био на терену и деловао оперативно, исто као и Лазаревић који је, да се разумемо, био Павковићева десна рука. Мислили су исто. Делићеве заслуге су огромне, али не видим да због политичких уверења треба делити способне и храбре официре професионалце на веће и мање родољубе. Не могу се Павковићеве војне заслуге умањивати због његовог политичког деловања, као што је то својевремено вулгарно покушавао Човић оним својим чувеним обраћањем „генерал Сунце“. Недостојно је извртати истину и негирати заслуге због политичког неслагања. Сва тројица поменутих генерала су као и својевремено Младић, достојно бранили и одбранили част српског оружја у сукобу са највећом војном армадом свих времена.

Опростите ви мени, али сам ја покупио породицу и напустио земљу због Милошевића. Не браним ја њега, СПС, Коштуницу или Павковићева политичка уверења, већ истину. У војсци сам довољно дуго јео хлеб, да би ми неко данас причао, као да нам се све ово догађало пре 100 година, да је Милошевић командовао војском. Није! Понављам, тек када је сменио Перишића 98. војска је дефинитивно потпала под његову команду, највише захваљујући управо Павковићу и његовој клики. Али, то не може умањити Павковићеве ВОЈНЕ заслуге.

@Teofilo Stivenson

Procitao sam poslednji komentar gospodina Vukadinovica i odusevio sam se, on je u njemu i vama i ostalim ocitao bukvicu. Jer zaista, ukoliko vi jednog Tadica, koji je osrednji u svemu osim u marketingu, dozivljavate kao nekog super inteligentnog zaverenika koji sprovodi u delo pakleni plan o unistavanju Srbije to onda zaista govori o vasoj moci rasudjivanja...
Narocito vam je "jaka" ona floskula o okupaciji Srbije. A period slobode vam se poklapa sa periodom Slobe, jel da? Dakle, doba kada je IZBORNA KRADJA bila nesto sasvim uobicajno i kada je zemlja trpela poraze na svim planovima, i to MNOGO GORE PORAZE NEGO SRBIJA DANAS, je sloboda a dan kada je narod zbacio coveka koji je bio odgovoran za gore pomenuto i nakon koga vise nije bilo izborne kradje je pocetak okupacije? Zanimljive teorije nema sta...
Pa posto se vec osecare okupirano preporucujem vam da odete na jedan sajt koji se zove "Slobodna Vojvodina" jer i tamo ima mnogo "umnih" ljudi koji smatraju da su porobljeni i koji Tadica vide kao nekakvog zaverenika. Mogli bi ste sa njima da organizujete i neki pokret otpora, a da o eventualnim razlikama razlikama ne raspravljate dok ne oterate okupatora, zato sto je sloboda ipak na prvom mestu.

Анализа је углавном добра, али не у делу који се односи на Тадића. Из неког разлога г. Вукадиновић је веома попустљив према Тадићу. Врло кратко, ја не мислим да је Тадић свесно правио све ове грешке. А то јесу грешке, један иза друге. И због тога, ако икаквог морала има (а нема) требало би да он и цео његов тим дају оставке и сазову изборе.

Боље објашњење и вероватно ближе истини је да Тадић нема довољно капацитета да схвати шта му се дешава и на које потезе је мајсторски наведен, а да највероватније није био свестан куда то води. У најбољем сучају може се рећи да је Тадић наиван и да је поверовао својим западним ”саветницима”, те да је више пута преведен ”жедан преко воде”, као и многе друге ”српске вође”, што га не оправдава!

Игра се велика шаховска игра, у којој са једне стране имамо најбољи суперкомјутер на свету, а на другој страни Тадића за кога се не зна да ли је икада пипнуо шаховску таблу! А суперкомпјутер може да анализита милионе верзија у секунди и одлучи који потез треба да повуче сада да би се нешто десило после 10 или 20 потеза. Врло једноставно, у САД постоје тимови у националним лабораторијама, у тинк—тенковима, у разним државним инситуцијама, чији је задатак да развијају методе и софтверску подршку за анализу сваког дела света, нације и групације, уз симулацију њиховог највероватније понашања под одређеним околностима.

Једино решење је да Србија под хитно скупи све своје мозгове из разних области и развије стратегију у борби за опстанак државе и нације. Појединац (Тадић), нити одређена странка, група и сл. немају право да доносе овако важне одлуке! Арогантност, политичарење, сујета, похлепа су нас довели где смо и само драстична промена може да нас извуче из провалије у коју идемо.

Зато је Ваша анализа непотпуна и тиме опасна, јер даје кредите Тадићевој политици која нас води у тај амбис.

Просто сам изненађен ставом г'дина Вукадиновића односно његовом одбраном неодбрањивог и разумевањем неразумног када је домаћи естаблишмент у питању(страно а наше). Да ли га је захватио синдром Томе Николића?

Ни ја не мислим да је питање МСП свесно И НАМЕРНО постављено тако да се на њега добије одговор који се добио, и ту могу да се сложим са Вама у дефиницији појма "намерно". Међутим, сведок сам да је било толико других НАМЕРНИХ И СВЕСНИХ поступака,подвала и претњи почев од предизборне кампање 2008. године, толико доказа неспособности, бескурпулозности, незаинтересованости и недостатка елементарне озбиљности, моралности, одговорности, стучности и НАМЕРНОГ останка на власти после свих неуспеха. Из тог угла, кад неко свесно ради посао за који није стручан, способан, храбар, одлучан, његов неуспех не може бити "случајан" већ итекако НАМЕРАН.

Опет ја.Мислио сам да је дискусија на ову тему одавно завршена.Али авај.Не бих даље распредао, али се осећам (прозваним) кверилат, да из страначких побуда осуђујем политику ДИРИГЕНТА и његовог оркестра.Јер ја сматрам њихове "грешке" намерним.Нисам члан ниједне партије!Али да са: помало ступидним тврдњама, мрвом одрећене малициозности (г.Ђорђе Вукадиновић), моћ расуђивања(Мислилац Теофилу Стивенсону - доза увредљивости погађа и мој став)и тд., а све због мишљења да су судске грешке намерне.Говорим у множини, јер поред мишљења МСП у случају Ганић се поткрала грешка наших експертиза(види: Екстрадиционе муке Србије, аутор г.Стефан Каргановић, НСПМ).И док је Ганић у притвору, шта оно изјављује диригент?Како је окарактерисао рат у Босни?
Дали можемо поверовати како је диригент толико обдарен и образован да је поред психологије, експерт у свим областима и наукама,па се ЊЕГОВА мора безусловно поштовати и безпоговорно извршавати, не улазећи у полемику.Наравно да није СУПЕРЕКСПЕРТ, а његови саветници само разрађују дирктиве ЕУ.Поред похвала (од стране централе за упутства) за успешно спровођење директива, диригент је био и јавно одликован за ХРАБРОСТ??? Овакву политику познају сви и невидим у чему сам грешио у мојим границама расуђивања?
Ја бих овако одговорио на следећа питања:
1.Чему тендециозно упозоравање од деведесетих?
- Застрашивање народа ратом и бомбардовањем.
2.Зашто су све негативности у Милошевићевом режиму?
- Психички припремити јавност за безболнијим одрицањем иредентиста од дејтонског споразума и резолуције 1244. a и оправдавање бомбардовања.
3.Чему распарчавање Србије?
- У циљу слабљења националног бића, да би Срби у многим регионима били мањина(Шангарепа: донације за помоћ регионима).
4.Шта још води у слабљењу Србије и српског народа?
- Слабљење утицаја СПЦ, форсирање нихилизма, криптичност "рес факти", криптични кримен у име ЕУ (која нема алтернативу), Ућуткивање јавних гласила, контрола судства идр.

У животу ме чак ни грађани Љубушког и Дувна, познати по својој љубави према Србима, у ЈНА, нису ’частили’ именом србокомуниста (мали словом, уредно), као што то чине другосрбијанци. Толико о култури и толеранцији. А и музичком и модном укусу (Томпсон, црно).
У српском политичком, јавном, медијском, научном дискурсу, влада снисходљивост и толеранција према људима који нас омаловажавају, вређају, газе, из рачуна. Из искуства знам да такви приликом сусрета и директног погледа у очи брзо, осрамоћено, спуштају поглед. Једино када говоре са позиције силе, хистерично подижу глас, вређају, шамарају, осуђују, измишљају. Разговор је могуће водити са неким ко ваше мишљење уважава, спреман је да вас у супротно убеди, али и да сопствене ставове коригује вођен снагом туђих аргумената. НЕ МОЖЕ се разговарати са неким ко од непромењеног мишљења, од крхких и нестабилних релација силе и наметнутих вредности живи, јер их силом намеће једном сиромашном, изнутра уништеном друштву. И за то добија своју бедну, Јудину плату.

@Teofilo Stivenson

Previse primate stvari k srcu. Sto se tice termina srbokomunista ja sam ga "pokupio" od Milana St Protica. Sa druge strane vi mene cascavete terminom drugosrbijanac koji je isto tako uvredljiv. A na stranu to sto ne slusam pescanik, ne citam e-novine i sl...
Inace rekao bih da sam preispitivanju sopstvenih stavova mnogo skloniji od vas.
Kako se ja ponasam pri susretu sa drugima ne znate i ne mozete to da tvrdite, kao sto ne mogu ni ja za vas.
Narocito ste "jaki" na kraju kada govorite o mojim prihodima. Ako vas bas zanima ja imam svoj privatni biznis tako da platu ne primam...

"...vi mene cascavete terminom drugosrbijanac koji je isto tako uvredljiv. A na stranu to sto ne slusam pescanik, ne citam e-novine i sl...".

Sta je to uvredljivo u terminu "drugosrbijanac"? Problem u terminu "srbokomunista" je u tome, sto on dolazi iz Hrvatske i osmisljen je tamo kao kvalifikatorski i cak vrlo uvredljiv (isto kao i "srbocetnik"), a Protic ga je, nazalost, pokupio u "nasoj" NVO kuhinji, koja jasno i glasno lobira za hrvatske interese.

Ko prati komentare, zna da vi uvek zastupate iste ili veoma slicne stavove "drugosrbijanskim", pa vas zato svi i svrstavaju u pomenute. A, verujte, tako je malo vazno da li pratite ili ne pratite njihove medije.

„Moguce da je termin srbokomunista nastao u Hrvatskoj ali ja ga ne koristim u tom kontekstu.“
O koriscenju odredjenih trermina sude citaoci i kao sto vidite, protumaceno je kako je protumaceno. Zasto? Upravo zato sto citaoci znaju kako je i gde termin nastao i u koje svrhe! A iz konteksta ne da se ne vidi, nego se neda ni naslutiti da vase namere nisu uvredlive, naprotiv!

Sto se tice termina „drugosrbijanac“, ne postoji, bar ne zvanicno, stranka ili sire organizacija, zvana Druga Srbija. Radi se o stavovima, a ne o zvanicnom opredeljenju. Ako vi na ovom sajtu, na primer, branite stavove Cede Jovanovica, meni nista ne vredi sto se vi javno izjasnjavate da ste pristalica, na primer, DSS-a. Jenostavno ne pije vodu, citaoci prepoznaju stavove, da li su, ponavljam na primer, iz Cedine ili Kostunicine kuhinje. Dakle, citaoci vas citaju kao „drugosrbijanca“.
P.S.Pojedini stavovi Bzezinskog se sjajno uklapaju u drugosrbijansku matricu.

Ne slazem se sa g.Stivensonom da su Tadic&Co namjerno napravili ovaj MSP-fijasko. Priznajem da nemam nikakve dokaze "za" ili "protiv", ali posmatrajuci ovu nasu vladajucu druzinu, oni ne impresioniraju kao zavjerenici tako visoke klase.
Ne da oni nijesu svjesni da su satrapi sile koja im je podvrgnula zemlju, nego da su se istrcali da dokazu tom povrgnutom narodu da su 'nezavisni' od stranih ambasada. Za ovo, kako vec vidimo, su im usi izvucene.

Sto je 'Mislioca' deprimiralo, medjutim, nije ovo gornje nego sledjece :

"Страх од руског хазјанина довео је Србију до тога да постане мали, сиромашни раџ, да ’љубимо шугаву руку која нас млати’, као што рече гђа Бобић Мојсиловић. Да на сваки шамар одговорамо обарањем погледа, а на сваку увреду прећутним пристајањем"

Ovo bi svaki castni (i izkusni) mrzitelj Rusa smatrao kao supremni izazov, kome je nemoguce odolit.

Тврдимда су Јеремиоћ и Тадић намерно припремили и спровели још један национални фијаско. Доказ су Јеремићеве изјаве Гузенбауеру и америчким политичарима да ће прихватити независност Косова и Метохије. Сигурно их није дао без Тадићевог налога и знања. Чим их је дао (никада их није демантовао), значи да је он оперативгац спровоеђња политике Бориса Т. ,а чију он политику спроводи,јасно је.

Да подсетим да су исто тако обећали улазак Србије у НАТО.

Moja 'teorija' je prosta i ide ovako.
Tadic i Jeremic igraju jednu igru izmedju anglo-americkih ambasada i osamucenoga srpskoga naroda. Jasno da su satrapi Zapada, ali oni znaju da moraju da bace neku kosku narodu, da mu 'dokazu' da to oni bas nijesu. Usudili su se bili da urade nesto pa su se bili oparili i onda je uslijedilo samaranje (koje jos uvijek traje). Nije prijatno vidjet kako su nasi sefovi drzave tretirani od tudjinaca, ali ovo je nasa realnost, koju su oni sami iznjegovali.
Ne samo da su nepametni, nego su i certificirane kukavice, sto im se apsolutno ne moze oprostit. Ovo je momenat da priznaju javno, krah njihove politike i da proglase da se od Zapada nista ne moze ocekivat sem jedno latentno neprijateljstvo.
Reskirali bi, jasna stvar, njihov opstanak na vlast. (nasi generali i Seselj su reskirali mnogo vise). Problem je ovdje da satrapi obicno pocnu da vjeruju da su nam neophodni- neki 'spasitelji naroda'.

Да ''Политика'' више не дозвољава ни најбенигније осврте на недоследности врлог нам Председника, уверио сам се недавно, када мој иронични осврт на колумну Миљенка Дерете, у којој он критикује најновији Закон о двоструким функцијама владајућих политичара, притом вешто заобилазећи Председников случај, није објављен, а гласио је:

''За разлику од Миљенкових досадашњих прича, ова му је баш добра. Као да се напио горке кафе, па му се мисли разбистриле. Но, изгледа да му је понестало кафе управо онда, кад је требало да помене главног кршитеља Устава, који, мимо члана 115 (који гласи: ''Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност''), неуставно обавља и дужност председника своје странке. Поштено и демократски. А својевремено су Он и Његова жута странка због идентичног понашања критиковали ''великог диктатора''. Зна то Миљенко врло добро, само ето, понестало му кафе. Горке, попут данашњег (грађанског) живота''!