Србија је данас у тежој ситуацији него под турском окупацијом (или укопацијом, што би рекао Давид Штрбац). Србија је под Турцима била поробљена, али је народ био јединствен у отпору, а вође су у првом и другом србском устанку имале исти циљ као и народ: ослобођење од ропства. Данас је Србија нејединственија него икад. Скоро пола Срба продало би Србију и народ за тзв. бели шенген. Власт нема заједничке циљеве са народом и никад их није ни покушала усагласити. Није чак утврдила ни транзициони програм. Ова досманлијска власт слуша своје послодавце из иностранства и полако али сасвим сигурно води Србију у коначну пропаст. Све прозирне и јадне приче о Европи и Космету истовремено, мантра о шест тачака, прихватање тзв. еулекса,подло протурање статута Србске војводине, гашење светла у србским енклавама на Космету и креација познате атмосфере балканске крчме, лажи о економским успесима, бесмислена прича о неолибералној демократији, несхватљива криминализација друштва... - права су слика пакла у Србији. Невоља је са данашњим Србима што су од евроатлантских интеграција прихватили само начела плутократије и за паре би продакли и своју душу. Зато им је бели шенген важнији од мрака у балканској крчми на Космету и није их уопште брига о патњама и даљој судбини несрећних Срба у окружењу побеснелих шиптара. Политичке странке су интересне групе које се понашају по основном начелу демократије: демократија је када некомпетентна већина изабере корумпирану мањину. Досманлије су уз помоћ пара срушиле и оно мало опозиције и сада у малој србијанској бари крупни крокодили праве крваву гозбу. Нема више ни сатире као књижевног рода, нема ни србских медија (све је продато Сорошу и сличнима), нема ни таласића ни мехурића на устајалој површини жабокречине. Не производимо скоро ништа, увозимо скоро све, само је невоља што више немамо шта продати, па немамо чиме да затворимо буџетски дефицит. Биће скоро пропаст Срба...

Svi umni i uceni ljudi u ovoj drzavi treba da bojkotuju svaku pricu na ovu temu. Da se ne odazivaju na pozive raznih televizijskih kuca, stampanih medija i svih ostalih sredstava javnog informisanja, da se ne pojavljuju kao sagovornici u emisijama pro et contra. Celu medijsku halabuku su napravili oko tih odbojnih homoseksualaca i njihovih prava i u toj prici ne treba ucestvovati kako bi se u emisijama tog tipa pojavljivali samo oni, homoseksualci, pa neka klimaju glavom i odobravaju jedni drugima donosenje takvog zakona... Videcemo ko su oni, konacno ce se svi ofirati.Toliko medijskog prostora im se posvecuje da ni to vise nije zdravo.