Некада је Титина Југославија унутар несврстаних земаља представљала неку врсту разводњење пете колоне источно комунистичког блока. Та околност, не само да није покрету несврстаних ни најмање нахудила, већ напротив освјежила унутар покрета дашаком револуционарне атмосфере јасне црвене краске, намјесто западњачких ружних и лажних копија по узору на дугине фарбе које се појаве за час нестану.

У међувремену оно што данашљим несврстаним које још увијек о властитој судбини могу да одлучују саме колико толико, последње што тим земљама потребно - јесте једна петоколонашка Србија у редовима несврастаних, као пета колона Запада. Те, ако је Србија чак таква строго прозападно опредењена "несврстаним" добро дошла. онда јер ће да буде надалеко једина европска земља у њиховим редовима. А да сам на њиховом мјесту, остао бих крајње скептичан према једној Србији у којој владају такозвани жути, како се идентификују и колициони партнери у влади њемачке канцеларке Меркел.

Са разликом, да о сваком лидеру њемачких "жутих", не постоји ни једна секвенца из његовог или њеног живота или поријекла, која није сваком грађанину СР Њемачке позната.

Tako ce svako drugosrbijansko stvorenje moci da iznese fotografije oca, majke, babe i dede od pre pedeset godina. Sa Idi Aminom ili bez njega.

Пуна подршка покрету несврстаних. Блоку антинесврстаних је пришао СНС, сетите се пре пар дана како је Вучић поредио Того и ЕУ.

Југославија у несврстанима је служила као неформални војни лифранат за оба блока.

Слажем се да (над)гледамо ту организацију, али се не слажем да тамо тражимо ухлебљење; то је гомила (част изузецима!) лезилебовића - пуких сисача својих природних ресурса и политичких неспособњаковића, који зависе мало од запада, а мало од истока. Најчешће од оба.