Још један морализаторски оглед са пуно општих места. Штета само што није поменула и Елија Визела, Анри Бернар Левија и друге гуруе и моралиѕаторе да би доживљај био комплетан ...На крајње перфидан начин у текст су имплементирани грозоморни детаљи везани за тврдње мајке која је , наводно, морала да пије крв свог убијеног сина, затим секвенца са насловне стране сарајевског часописа. Монтажа "атракција" коју ни случајно не би могао да смисли чак ни филмски геније као што је био Езенштајн, али какву даноноћно користе квазилиберални морализатори са финансијском подршком фондова светских "филантропа". Ово је само сегмент те "офензиве" коју је најавила Хилари тврдњом да на Балкану "није завршен посао".

"ствар је била у томе да је млади човек „наш језик” рекао намерно, то јест уместо да га назове његовим правим именом, као што би било политички коректно"

Zvati srpski jezik "nasim jezikom" (da se neko ne uvredi pri pomenu reci "srpki") , nasuprot onome sto pise Slavenka Drakulic, jeste politicki korektno u zemlji Srbiji. Ona ovu gresku pravi jer sudi po Hrvatskoj, zemlji koja je pocinila genocid nad Srbima, pa ih sada u Hrvatskoj vise nema, gde je situacija drugacija: sovinizam, isticanje rasne, kulturne i religiozne superiornosti Hrvata (posebno u odnosu na Srbe) je opste prihvacena norma. Ocigledno, Slavenka Drakulic je deo toga, posto Hrvatskoj daje daleko bolje ocene od onih koje deli Srbiji, uprkos tome sto su Hrvati zapoceli rat (ubistvom srpske familije Zec), a broj ubijenih i proteranih Srba, srpskih zrtvi, daleko je veci od svih ostalih na prodrucju bivse Jugoslavije.

Ja ne odlazim, niti cu ikada otici u Zagreb, Dubrovnik ili bilo koji drugi grad u Hrvatskoj upravo iz razloga za koji je Slavenka Drakulic dobar primer: cak i kad su kriticni prema svojoj zemlji, Hrvati imaju fasistoidne stavove prema Srbiji - ova diva, po sistemu "drzte lopova!" zahteva od Srba neku vrstu kolektivnog samoubistva, - samo tada ce nam Slavenka doci u posetu!

Na koji nacin bi onda Hrvati trebalo da speru svoje mnogo vece grehove: za Jasenovac, ubstva i silovanja na hiljade Srba 90tih, kao i za proterivanje vise od 500.000 iz Hrvatske i kradju njihove imovine? Medjutim, u Hrvatskoj ne postoji cak ni rudimentarno osecanje odgovornosti za masovne zlocine nad Srbima. Taj osecaj odgovornosti cemo uzaludno traziti i u tekstovima Slavenke Drakulic.

Tesko je ljutiti se na gospodju Drakulic, posto i takozvana srpska elita sa kojom se ova dama srece na raznoraznim "kongresima" zahteva od Srba isto.

Кад год се госпођа Дракулић упита "...Због чега сам била тако узнемирена? Због „њих”? Због онога што су „они” учинили „нама”?" нека оде на само један форум који врви од података ста су "њени" учинили не тако давно. Препоручио бих joj и познату књигу Виктора Новака "Magnum Crimen" уколико постоји неки примерак у Хрватској који није уништен ради скривања доказа. После тога би требало да обиђе своје рођаке и пријатеље и упита себе и њих то њено питање питање над питањима "Шта си радио у рату, тата?". Тада би, уз само трунку поштења, морала да каже и "...Нажалост, ХРВАТИ живе у порицању своје недавне прошлости. Проблем је и у томе што у ХРВАТСКОМ друштву, изгледа, не постоји жеља да се сазна истина...."

Koji je razlog za objavljivanje ovog teksta? To sto Druga Srbija trazi validaciju za sopstvene aktivnosti i nacin na koji zaradjuje za vise nego udoban zivot? To sto Srbija, za razliku od Nemacke, Velike Britanije, SAD, Hrvatske i dalje per capita ima najvise gradjana koji pokusavaju da budu Bertolt Breht i Tomas Man?! Da se posipaju pepelom ne u ime nekakve katarze, prociscenja, opsteg dobra, vec u ime licne i samo licne koristi. Da nije bedno, mizerno, bilo bi zabavno. Mora da sastanci na kongresima uzgred spomenutim u ovom tekstu deluju kao neme scene u Bunjuelovom Diskretnom sarmu burzoazije. Zna se o cemu se - cuti. Jer nema besplatnog rucka.

Slavenka Drakulic moze da cuti i okrece glavu na stranu, ali pitanja o tome ko je sta radio u ratu ne moze da izbegne. Od pokradenih stanova do okrecenih vikendica na hrvatskoj obali, od prepunih katolickih grobalja na kojima se sahranjuju pravoslavni Srbi zeleci da postede rodbinu 'nelagodnosti', do stanja u kome se nalaze hrvatska istoriografija, kultura, mediji. Kada govori o nevinosti srpske dece, Drakulic, ironicno, ne objasnjava zbog cega se toj deci uskracuju vize za nesto sto cine sva deca sveta (ne pitaju o proslosti). I zbog cega se hrvatska deca nagradjuju za isti 'greh'? Uostalom, da li je generacija gospodje Drakulic bila radoznala prolazeci kroz Gradisku i Jasenovac? Ili je postala tek danas posle komentara o redukovanom broju (srpskih) zrtava? I kada ce poceti da razgovara o sopstvenom nacionalizmu i 'pragmatizmu'? Posle kratkog vikenda provedenog u Zadru?

Objavljivanje pamfletskih i uvredljivih tekstova o Srbima u ovoj zemlji je nesto najsramotnije sto Druga Srbija moze da priredi svojim sugradjanima. Ovo je samo nastavak prica o unapred dokazanim istinama bez dokaza, o presudi bez argumentacije. Ako su Srbi mislili da su dotakli dno posle revizionistickih tekstova o genocidu u NDH, neka se pripreme - Druga Srbija moze i nize.

Da li ste se nekada gdjo Drakulic upitali zbog cega crncima u americkim filmovima uvek cvokocu zubi, tresu se ruke, a lica se razvlace u tuzne grimase pune bola. Pogledajte arhivske fotografije lincovanja, poslusajte 'Cudno voce', Bili Holidej. Pogledajte 'Mesta u srcu', Roberta Bentona. Strah.

Strah je isti gde god krenete. Na Balkanu je mozda jos veci zbog toga sto se zlocini ponavljaju bez reperkusija. Zbog tog straha, zbog straha od ustaskih zveri koje su pokucale na vrata moga ujaka 1941 ili istih zveri koje su izbacile porodicu moje supruge iz Zadra 1991, Srbi na Zapadu i danas nisu nacionalno 'optereceni', i nazivaju svoj jezik 'nasim'. Jer vide ko je zverima stajao iza ledja.

Nemojte molim vas dolaziti u Beograd. Pristojnim Srbima i njihovoj deci(hvala, Aleksandre) je Zagreb poslednja destinacija na svetu gde bi se uputili. Bavite se svojim problemima; jedinim funkcionalnim (primordijalnim) fasistickim poretkom u Evropi koji je opstao na polzu sopstvenog naroda. Bavite se posetiocima na koncertu Tompsona i hrvatskom decom u Kanadi i Australiji. Decom koja u trecoj generaciji na sportskim borilistima ponosno skandiraju 'Jasenovac!' O tome ne izvestava B92. Ali ne znaci da se i ne dogadja. O tome se slabo govori i u Hrvatskoj; o deci koja su dobila vize, i koja se ponose svojom prosloscu. Radite ono sto morate i dok to cinite, pridrzavajte ogledalo svojim beogradskim prijateljima.

Kao da sad gledam pokojnog kuma Niku kako sjedi na svojoj terasi u Tjesnom. Znam sta je bio i sta je mislio i znam da bi se stidio da vidi sta mu kcerka Slavenka piše po novinama.

``Била сам приморана да пијем крв сопственог сина, рекла је. Њене речи су већ тринаест година закопане у мом сећању.``
Мени је већ пола године закопано у сећању шта сам чуо од једне жене, психијатра по струци, док сам био на рођендану сину једног мог пријатеља. У опуштеном разговору и из чисте радозналости питао сам је који је најтежи случај који је имала у својој каријери. Одговор не би наслутио ни у најгорем кошмару. Рекла је да је то детаљ из времена кад је ишла на праксу у Лазу Лазаревића, негде око јесени 1995. Показали су јој жену (српкињу) која је ишла сва избезумљена унаоколо грлећи јастук и говорећи нешто тих за себе. Професор који је проводио студенте је рекао да су тој жени усташе (током олује) заклале и мужа и шестомесечну бебу на њене очи. Њу су после силовања пустили. Смучио ми се цео живот после такве приче, као што ми је позлило од чланака дотичне квази глембајевске персоне и њеног мораласиња над Србима и Београдом. А ко за инат, почео ми је дан са још горим чланком на екстремно србофобном сајту bosnjaci.net.
Српском народу се са свих страна спрема коначни геноцид као коначно решење и то за дружину пешчаника је вероватно велико српска параноја а не синхрона пропаганда за коју нико не бива прозиван на одговорност и која по својим колосалним размерама може да се мери само са оном хистеријом која је убацивана немачком народу после 1933. Спавајте Срби

Надам се да ће јој неко послати ове коментаре и ослободити је те велике и тешке обавезе да дође у Србију, ако ни због чега другог, онда због 300.000 протераних Срба, који су прошли кроз прави пакао усташког терора у Олуји.

ostni gde jesi i bez tebe imamo dovoljno muke.Mogla bi pitati svoje purgere sta su radili u ratovima 41-45 91-95.ps za Ruzicu Vujovic bravo sta ces u hrvatsku

U Zagreb ce sigurno otici, tamo joj ne smeta sto u hrvatskom elitnom starackom domu mirno i spokojno zivi Nada Luburic Sakic, monstrum i ubica iz drugog svetskog rata. `Drzava` Hrvatska je stiti i cak je oslobodila optuzbe pored jezivih cinjenica i dokumenata ali to ne smeta Slavenki i slicnima da prosipaju svoje `duhovne pridike` srpskoj strani. Da ima malo ljudskosti, ne bi sebe vukla za jezik na ovaj nacin.

Propaganda sitnoburžoaskog Burger Meyera je jako delotvorna na prostorima od Beča do Beograda. Kako se Burger Meyer vine iznad morala Kramara, odmah pomisli da je moralni orao i sudi o svakome zadovoljavajući svoj uski osećaj kojeg u Mitteleuropi zovu "Selbstgerechtigkeit".
Na tomu putu su gospodari buržoaskog društva uspeli dosljedno proturiti - samoosućuj sve za sva zlo koje se desilou društvu, ali sebe preispituj apstraktno, dočim druge konkretno.
Time se zločin drobi u mnoštvo malih zločina, varljivo u samoosućivanju polazi od sebe dok se ne okrivi svaki konkretni sused. Svaki, samo ne onaj koji je odgovoran, jer je bio gospodar rata. A radi se ne o nama niti o našem susjetu, već o vlasniku globalnih kapitalističkih kartela.

Meni bas nije jasno zasto se ova senzibilna gospodja Drakulic opteretila crnim mislima i kontemplacijom povratka u grad koji je za nju postao metafora rata, i to bas prvog dana proljeca setajuci tim divnim ulicama predivnog Beca? Samo se vi lijepo setajte i po Becu i drugim gradovima metafotama mira Zagrebu, Sarajevu.....i postite te crne misli pa doslo je proljece zaboga!