Ја сам тада живео у БиХ. Тамо је тада уједињење Немачке прослављано у заносу. У Кустуричином филму је дат снимак дочека Хитлера у Марибору, такво одушевљење нисам видео у животу донедавно. Недавно сам видео одушевљени дочек немачке војске у Загреб у склопу серије о Ранковићу.

Тада када је данима, недељема фестивалска атмосфера у Сарајеву, можда још више у Мостару била само засењена тугом што њихов тријумф нису дочекали и њихови лидери Хитлер, Павелић. Али многи јесу. На приммер Шакић и многи нижег ранга. Њихова срећа је била умањена само тиме што нису могли баш свуда и стално да кличу Хитлеер. Као што данас на тв Чанак кличе Бандери.