Srbi su skoro precutali Jasenovac i druge jame po NDH. Pustili su da se taj logor srusi nakon rata, da se cigle iskoriste za podizanje kuca mestana. To je jedini ukloljeni konc-logor iz 2. svetskog rata. Da nisu Kozaracanke godinama silazile tamo i palile svece do danas nista ne bismo ni znali ni ucili. Od raspada Jugoslavije ni jedna srpska skupstina nije donela ni obicnu rezoluciju kojom osudjuje genocid u NDH. Treba uci u EU, a Hrvati mogu da stave veto. Zato je ponizavanje nastavljeno. Kako je vlast dobila podsku SPC za to? Pa verovatno obecanjem da ce se zalagati sa Kosovo - ukratko trampa. Vi popustite sa pricom o NDH,a mi cemo malo vise braniti Kosovo. Vecni kompromisi, ponizavanja, gubljenje integriteta. Za dva filma O Jasenovcu drzava je dala manje para nego sto dobije jedan africki igrac koji potpise ugovor sa Zvezdom ili Partizanom! Tako stoje stvari, Srbi.

Nedostojno je da se nama, vernicima SPC, Sinod obraca ulicarskim I svadljivim recnikom. Ocigledno je da to nije pisala svestena ruka, mozda pre Basara Ili Marko Vidojkovic. A nije nimalo iznenadjujuce sto se na udaru nasao Vasilije Krestic , jedini nas istoricar od ugleda koji se u potunosti posvetio temi istorijskih odnosa srpskog I hrvatskog naroda I temi hrvatskog, drzavno organizovanog I sprovedenog genocida nad Srbima. U drustvu u kojem jos nema, proverio sam, nijedne doktorske Ili magistarske disertacije o Jasenovcu ( Misina je tvrdio da nema I nijednog diplomskog rada, ako je to moguce poverovati) Kresticevi temeljni naucni radovi I ne mogu biti drukcije ocenjeni nego kao blasfemija. Culibrk je nedostojan mantije, a nekoliko nasih pravih istoricara trebalo bi da organizuju strucnu tribinu o knjizi Dejana Ristica "Mitovi srpske istorije", koja je dobila veliku I orkestriranu popularizaciju.

Црква није више ни сенка од онога што је била. Од препуштања наших светиња у Македонији, до негирања геноцида над нашим народом у НДХ, до ћутања око свих споразума које је Вучић потписао у задње време... Једноставно на цркву више не можемо рачунати као на један од стубова нашег народа нити су људи који тамо седе достојни историје које представљају.

Велико хвала НСПМ за пренос овог писма академика Крестића са портала autograft.rs , још само да “ПОЛИТИКА” лист са најдужом традицијом учини исто.

Vasilije svaka ti je Njegoseva,crkveni sekretar i njegov centralni komitet vec odavno nije vredan paznje i respekta,silni i bahati,racunaju i tako se ponasaju kako niko prava nema da ih bilo sta pita i poziva na odgovornost,kakav presednik takav i njegov sekretar,kakva vlada takav i sinod,kakvi ministri takve i vladike,mogu da zamislim sta bi sve Vasilije rekao da se nade sa sekretarom u 4 oka

Надам се да ни патријарх Порфирије ни владика Јован неће трошити речи на храњење ове повређене сујете. Порфирије и Јован су двојица владика на које СПЦ може да буде поносна, подједнако блистави као духовници и интелектуалци. Василије Крестић није дорастао њиховој величини и њиховим заслугама. Пре него што упутите грумен блата на највредније архијереје које Српска православна Црква има сетите се Христових речи: "Све ће се људима опростити осим хуле на Духа Светога". Упитао сам једном приликом блаженопочившег митрополита Амфилохија да ми растумачи шта значе те Исусове речи, шта је то хула на Духа Светог. Одговорио ми је Ђедо: то је кад неко нападне Цркву и прогласи је за злу, и кад Божијег помазаника испуњеног Духом Светим назове злим именом. Оно што су Демократе радиле Амфилохију, то сад ви радите Порфирију и Јовану.

Nedostojni Sinod SPC i Nedostojni Patrijarh Peric su postali eksponent i izvodjac radova ( to vise i ne kriju) zlokobne dobro osmisljene NATO obavestajne operacije koja za cilj ima “ preumljivanje” Srpskog naroda i dobrovoljnu predaju KIM a nakon toga i Republike Srpske u ruke zemalja NATO pakta!

Црне мисли, црне асоцијације и што је најгоре - црна стварност. Читам текст, читам коментаре и самом себи стојим у грлу. Зар је могуће? Зар је ОВО истина? А јесте! Већ дуже је осећам.
Асоцирам некакву књигу - психолошку студију коју сам прочитао у раној младости и био згранут. Тема је била психолошки аспекти самоубиства. Невероватни примери који показују колико самоубица може да мрзи самог себе. Један је несрећник, сећам се, своју главу зарио у врелу рерну пећи и тако остао до своје смрти... (Читава палета различитих смрти појединаца.)
Када појединац жели своју смрт, онда му изгледа не недостају машта и креативност. Али када један народ одлучи да се убије, онда он има мноштво и то самом себи најеминентнијих помагача.
Да је онај мученик својевремено одлучио да живи и да је залупио врата рерне... Али када би народ одлучио да живи, а не да се убија, много шта би морао да залупи...!!!
(Професоре Крестићу, хвала и дубоко поштовање на честитом ставу и храброј борби! Дуго ви нама живите!)

Крестић спашава душу своју. Чему се Порфирије нада, то само он зна.