Осврт у тексту на одлуке С. Милошевића у одбрани Српских интереса је крајње злонамеран. Проф.Чавошки упорно инсистира на тези да је Милошевић одмах показао зубе и непоколебљивост да би уплашио и растерао НАТО. Смешно.Лав се антилопе не боји ни у једној варијанти. Са ове дистанце гледано Милошевић је урадио најбоље и највише што је било могуће. Па Англо-саси су једина нација која је показала да је употреба атомске бомбе за њих рутинска ствар, па кад то знамо чему мале земље попут Србије могу да се надају осим стопроцентној реализацији плана који су Англо-американци зацртали, наравно осим ако у помоћ не притекне неко сличне снаге, а тада Србији нико није притекао,остала је сама.
Уосталом доказ да је Милошевић био тотално немоћан, а опет је нешто извукао, показује и однос Запада према "државницима" после Милошевића-Ђинђићу и Коштуници који су буквално избрисани при помисли да колико толико воде националну политику, као и вредност Дејтонског споразума (колко год га Проф.Чавошки критиковао)и Резолуције 1244 које је Милошевић избоксовао. Јер да су та два уговора безвредна и ништавна, не би се читава Англо-америчка машинерија трудила да их поништи.

Да закључим, од онога што је Милошевић урадио по Српском националном питању боље и више није било могуће, с обзиром ко је био коловођа антисрпског пројекта, а свако друго представљање већих достигнућа је празно бусање и лечење сујете.

Иако према Вама професоре гајим велико поштовање, имао част не само да Вас лично упознам, него и пажљиво слушам (у више наврата!) и упијам Ваше ставове, мислим да сте овога пута били преоштри према Милошевићу и да сте неке капиталне чињенице истргли из контекста. Сстварно незнам зашто.
Пре свега из оног геополотичког, а затим и из унутарполитичког амбијента који је карактерисао крај 80-тих и прву половину 90-тих година.

Слажем се да је Милошевић имао своје промашаје, али... претерано је ово уважени господине Чавошки.
Но без обзира на наведено, Ви сте последњи Србин, интелектуалац и водећи академик коме бих ја смео да било шта истински замерим.

Свако добро и нека Вас Бог чува за спас овог мученог Српства.

Право освежење. Одличан текст. Старо је правило да треба писати само кад се има о чему. А треба и знати писати.

Ovakvi tekstovi ,koji izrazavaju duboko postovanje
cestitosti i delu g.M.Markovica, najbolji su putokaz
u kome srpsko drustvo treba da se krece:rad,ljubav,postenje ,cestitost,postovanje razlika....
Sve ostalo-ma koliko to iz danasnje vizure nemoguce izgledalo-vodi nistavilu...
Lepo.

Ако је све овако како наводи г. Чавошки како онда тумачити аргументацију академика Марковића за неприхватање уједињења Србије и Српске? Колико се сјећам он је истицао да је трајни избор Србије социјализам а Српској је приписивао рестаурацију монархизма и капитализма...што по њему не може заједно...

Vrlo lep pregled o velikom filozofu i jednom uzasnom vremenu.

Medjutim,bilo bi jako interesantno da ste prokomentarisali ulogu Dobrice Cosica, posto su takvi ljudi kljucni za mracna vremena koje smo proziveli i jos uvek prozivljavamo.

Чињенице, потпуно и недвосмислено утврђене, су неумољиве. Хладна опсервација и примена логичких постулата долазе након брижљивог прикупљања чињеница. Јасно се увиђа узрочно-последична веза имеђу догађаја, поступања и понашања.

Већ сам негде написао да је Слободан Милошевић у чудовишном процесу који је против њега вођен у хашкој душегупки искупио и себе, а делом и нас. Покушао сам да то што сам закључио искажем следећим афориѕмом:
У Хагу се не суди целом српском народу, него свим Србима појединачно.

Само осећање кајања пред судбином човека кога сам својевремено сматрао највећим злом, а који је на крају скончао смрћу праведника услед мучког и нехуманог поступања здружених хашких минотаура и кербера, спречава ме да до краја, у срцу, прихватим текст господина Косте Чавошког. Иначе, све иѕнето у тексту је потпуно тачно, недвосмислено и повезано у целину. Да је жив професор Никола Милошевић, велики пријатељ господина Чавошког и презимењак човека којем је највећи део текста посвећен, вероватно би осетио потребу да, са своје стручно-меланхолично-уметничке стране, придода и нешто о психолошком профилу Слободана Милошевића, кроѕ призму (евентуалне) арогантне осветољубивости. Но, то је само мој утисак који (за раѕлику од текста господина Чавошког) остаје на равни вероватноће и емоционалног закључивања.

Камо лепе среће да имамо више таквих бескомпромисних и неустрашивих истинољубаца, какав је Коста Чавошки!

Устав из '74. је небитан, Авнојска Југослвија је била потпуно немогућа држава. Запад је није могао очувати.

Срби, у рату 90-их, нису имали ни једног савезника.
Сходно томе, добро смо и прошли.
Ипак, направио је Милошевић Републику Српску- прву српску државу западно од Дрине и то није мало.
Оно што му ја замерам, као човек с емоцијама, јесте то што није обавестио онај јадни народ у некадашњој Републици Српској Крајини, шта ће морати да се деси.
Исход смо видели, небројено убијених цивила, небројено несталих,и Хрвати који храбро пуцају на голоруки народ.

Господине Чавошки, веома ценим ваш рад и ставове.
Али мислим да сте овог пута емотивније иступили.

Veliki čovek o velikom čoveku... Naravno da je tekst pomalo ličan i subjektivan, ali šta se drugo i moglo očekivati. U svakom slučaju, dragoceno i lepo i od prof. Čavoškog i od NSPM. Upoznati se sa stavovima velikana je uvek korisno i poučno čak i onda kada u ponečemu greše.

Добро је када човек са потпуно супротним ставовима, као што је г-дин Чавошки, пише о животопису свог политичког противника, као што је друг Михаило Марковић и то на тако АФИРМАТИВАН начин! Лепо је што се уноси нота ТОЛЕРАНЦИЈЕ у наш јавни живот! Као што је лепо што се неслагања г-дина Чавошког спрам излагања проф. Михаила Марковића износе БИРАНИМ РЕЧИМА! Ипак, врло је важно изношење неколиких чињеница. Нпр. разликовање двеју основних концепција о друштву, обзиром на ПРЕТПОСТАВКЕ О ЉУДСКОЈ ПРИРОДИ. А г-дин Чавошки истиче да постоје теорије (и праксе!) о друштву засноване на песимистичком погледу на људску природу, као и теорије (и праксе!) о људском друштву засноване на оптимистичком погледу на људску природу. Даље додаје да сам припада првом погледу на људско друштво, док је проф. Михаило Марковић заточник другог мишљења о људском друштву, мишљења заснованог на претпоставци о доброти људске природе. Ових пар реченица (стилски много елегантније изнете од г-дина Чавошког!) много више говоре о нашем усуду и свему што нам се догађа него гомиле прилога, овде на НСПМ-у, да не наводим и "другосрбијанске" мантре, исхођене из дубина изреза кошуље Бернар Анти-Левија! То говори и о ДОБРИМ НАМЕРАМА КОЈЕ ВОДЕ У ПАКАО. Као што истиче г-дин Чавошки, проф. Михаило Марковић је САЧУВАО ДОБРЕ НАМЕРЕ ДО КРАЈА ЖИВОТА, што се не би рекло за многе његове истомишљенике! О практичарима левичарских/"левичарских" усмерења да не говоримо! Као што видите, ти "левичари" држе власт и дан-данас, с тим што се не куну у "зеницу ока нашега" и "самоуправљање", већ у "Европу без алтернатива"! Е, драги НСПМ-овци ту је додирна тачка успомена проф. Михаила Марковића и разматрања г-дина Чавошког, ту је додирна тачка српских левичара и српских националиста, а та додирна тачка је да ЕВРОПА ИМА АЛТЕРНАТИВУ! То је то драги пријатељи! Једино што очекујем одговор друга Мариа Калика! Уживање је расправљати са таквим неистомишљеником! А ваљало би нам да са њим размотримо праксу друга Лењина! Проверено је ефикасна!

Филозоф, доктор, Марковић Михаило, идеолог Социјалистичке партије Србије, своју национално политичку филозофију, довољно је сажео у једној реченици: "Југославије ће бити, па макар са Београдом и околином". Овим је речено све о његовом схватању српског националног питања.
Колико ми је познато, г. професор, доктор Коста Чавошки, има дијаметрално супротно мишљење.
Јовиша Видић од Рудина.

@thinking maize

Tacna je vasa konstatacija da postoje dve teorije o ljudskom drustvu, pa je tako antropoloski pesimizam obelezje konzervativizma dok liberalizam polazi od toga da su ljudi u sustini dobri. Ali se izgleda g-din Cavoski, iako deklarisani liberal, ne uklapa u tu pricu...
Ono sto mi je skrenulo paznju je recenica gde ste napisali "ту је додирна тачка српских левичара и српских националиста". Ja mislim da ovo bas i nije dobro sroceno jer je sasvim moguce da nacionalista bude i neko ko je levo opredeljen, pa cak i neki komunista.
Dalje, sto se tice integracija smatram, iako je moja dusa sasvim atlantska, da je besmislen stav da EU nema alternativu, narocito sada kada ne samo da je nejasno da li ce se Evropska Unija dalje siriti vec je pod znakom pitanja i to da li ce ona kroz 15ak godina uopste postojati (ko ne veruje meni neka veruje g-dinu Sorosu). Medjutim ono sto za mene nema alternativu to je ZAPAD KAO KULTURNI I CIVILIZACIJSKI KRUG! Dakle Srbija i moze u odredjenim momentima i pod odredjenim okolnostima da bude vise okrenuta nekim drugima ali pripadnost zapadnom kulturnom i civilizacijskom krugu je nesto sto ne sme biti dovedeno u pitanje!

Поштовани г-дине, лепо приметисте моје "замјећење" "гледе" две теорије о друштву, засноване на РАЗЛИЧИТИМ ПРЕТПОСТАВКАМА О ЉУДСКОЈ ПРИРОДИ. Вама се чини нејасним став г-дина Чавошког. Као што се чинио и мени, када је исти г-дин узео да брани С. Милошевића по његовом ухићењу и пребацивању у Хаг. И упркос анимозитету г-дина Чавошког спрам поменутог г-дина, док је исти био на власти. Но, и теорије могу да буду противречне, а што не би и грешни људи! Оно што ме привукло ставу г-дина Чавошког и његовим накнадним симпатијама за лик С. Милошевића (и у овом тексту М. Марковића) јесте његов став да је Милошевић, иако ГРЕШАН (пре свега спрам Срба!), ИПАК СРБИН и да се кроз процес Милошевићу СУДИ И СРБИЈИ И СРБИМА! То, свако ко има ма и просечну интелигенцију и елементарно поштење може лако да утврди већ после пар минута посматрања тог процеса, док је трајао! О томе се ради, о ставу г-дина Чавошког да БИТИ НАЦИОНАЛИСТА и БИТИ РЕЛИГИОЗАН, не само да није зазорно, већ је ЈЕДАН ОД РЕПЕРА ПРИСТОЈНОСТИ! Наравно, при томе не мислим на ШОВИНИЗАМ, нити на РЕЛИГИОЗНИ ФАНАТИЗАМ! За мене је српство свети Сава, а не неки кољач, као што је за мене хришћанство "Беседа на Гори", а не Игнацио Лојола и "Maleus maleficarum"! Овакво мишљење деле СВИ НАЦИОНАЛИСТИ и СВИ РЕЛИГИОЗНИ, били они Срби и хришћани или не! (Наравно за нехришћане уместо "Беседе..." приоритет је нека сура из "Курана часног" или "Дијамантска сутра", али то су финесе!) О томе се ради поштовани г-дине Mislioče и у томе подржавам г-дина Чавошког! Јер, прави националиста не жели само да његова земља буде моћнија, већ и срећнија, а немате среће, ако је неки грађанин те земље СТВАРНО УВРЕЂЕН! Е, у томе су у праву српски левичари! Јер, иако је амерички експеримент показао СВЕ МОГУЋНОСТИ И ДОБРЕ СТРАНЕ КАПИТАЛИЗМА, морате признати да је материјална неравноправност, основ сваке неравноправности између људи! У томе се слажем са левичарима, у ДИЈАГНОЗИ, не и у од њих ПРЕДЛОЖЕНОМ РЕШЕЊУ! За мене лично, ИДЕАЛНИ ЛЕВИЧАР живи у ИЗРАЕЛУ!

Као што видите г-дине Mislioče приоритет је у САРАДЊИ, а не у НАДМОЋИ! А, да ли је Запад способан за тако нешто, да ли је СПОСОБАН ДА СЕ МЕЊА (као што му је више пута у његовој прошлости успело!), еда би НАПРЕДОВАО У САРАДЊИ СА ДРУГИМА, то је ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ ЗАПАДА, а не да ли је С. Милошевић "балкански касапин" или је у Сребреници извршен "геноцид" или да ли пресуда МСП-а треба да подржи суверенитет држава или "право на самоопредељење". Као што видите, "клан" Клинтонових током своје власти (а она се наставља и данас!) само је "продуковао" ЛАЖНЕ ПРОБЛЕМЕ и ЛАЖНА РЕШЕЊА, која су се, СТИЦАЈЕМ ОКОЛНОСТИ, ОБИЛА О ГЛАВУ МОГ И ВАШЕГ НАРОДА, СРПСКОГ НАРОДА! И КОЈА ЋЕ У БУДУЋНОСТИ ПРОИЗВЕСТИ САМО РЕВАНШИЗАМ ТОГ ИСТОГ СРПСКОГ НАРОДА, СПРАМ ТАКВИХ ЛАЖНИХ РЕШЕЊА И НОВЕ НЕСРЕЋЕ НА БАЛКАНУ! Ко иоле познаје историју, ЗНА ДА ЈЕ ТО НЕПОМЕРИВО ПРАВИЛО! Оћете доказ?! ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ! Мислим да је то ДОВОЉНО! А ДА ЛИ ЈЕ ТО ПОТРЕБНО ЗАПАДУ?! Мислим да није! Немам ништа против Америке, америчког народа, Запада и западних народа, али имам итекако против дела лажних елита у оквиру тог исте Америке и тог истог Запада. Мислите да сам мегаломан?! Па погледајте нпр. расправе Ноама Чомског или филмове Мајкла Мура! Можда су њихови закључци, барем делом погрешни, али њихова запажања о ПРЕВЕЛИКОЈ ЗАПАДНОЈ АГРЕСИВНОСТИ и о ПРЕВЕЛИКИМ СОЦИЈАЛНИМ РАЗЛИКАМА УНУТАР ТОГ ИСТОГ ЗАПАДА, које те квази-елите "решавају" СВЕ ВЕЋИМ ПОВЕЋАЊЕМ ПОМЕНУТЕ АГРЕСИВНОСТИ, по моделу Римског Царства! Мислим да циљ Запада не би требало да буде Западно, већ Источно Римско Царство или ако хоћете модернији речник, неки нови Комонвелт, где би Америка била само ПРВА МЕЂУ ЈЕДНАКИМА! То је то од мене и СВАКО ВАМ ДОБРО ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ!

@thinking maize

Poznata mi je ta Tojnbijeva podela civilizacija, mada sam se ja sa istom upoznao iz jednog Hantingtonovog dela, i moram reci da se ne slazem sa njom! Za mene postoji jedna zapadna civilizacija cija je kicma atlantski okean i koja je prostire od Vankuvera do Kijeva. Evropa je jedan deo te civilizacije a pre novog veka bila je jedini. Medjutim granice Evrope nisu uvek bile fiksne, one su nakon mongolskih i turskih osvajanja pomerene nesto zapadnije. Medjutim ono sto razlikuje Srbe, Grke, Bugare, Rumune i Ukrajince od Rusa je to sto su se se oni nakon oslobodjenja od okupatora razvijali u evropskom duhu i sa gadjenjem odbacivala ono negativno steceno za vreme okupacija naroda nizeg kulturnog nivoa. Rusi su sa druge strane u svom mentalitetu zadrzali mnogo tatarskog a nesto su cak i ugradili u svoj identetet, naravno bilo je i u Rusiji pokusaja da se zemlja vise uredi po evropskom modelu, Petar Veliki npr. ali su takvi slucajevi bili u manjini. Posledica toga je da mi Srbi i ostali Evropljani danas nismo deo iste civilizacije kao i Rusija.