Србија мора да се консолидује и ојача, пре свега привредно и политички, а онда ће се смањити и захтеви за њену деконструкцију.
Наравно, али ојачање се сигурно неће десити тако што ће неко да потпише једнострани трговински споразум, тако што неће ни динар улагати у производњу, тако што ће распродавати оно што вреди, уместо оно оронуло па нек' купац улаже новац...потцењивањем сељака и њихових производа...
Чини ми се да Србија тешко може да ојача на тај начин, вођењем такве политике.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 18 јул 2010 19:37
б.с.
Одлична, речита анализа. Прецизна и јасна. Хвала Вам, требало би чешће да Вас питају за мишљење.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 18 јул 2010 20:01
сава т.
Коментар на овај текст сам послао кад се налазио у рубрици хроника и није објављен па ћу сад покушати поново.
Ово је текст испод сваког нивоа за неког ко је по звању историчар. Г. Марковић се из све снаге труди да ужас који Срби и Србија преживљава припише самим Србима скривајући Англо-америчку позадину декомпоновања Србије. Он Рашку област, назива Санџаком, он не истицање Српских застава у Новом Пазару приписује Југословенству и непознавању химне(као да нечији субјективан став и спознаја утичу на површину неке државе), он Статут војводине који између осталих чланова има и онај који омогућава референдумско отцепљење тог дела Србије од остатка тзв. уже Србије своди на борбу за фотеље...
Препоруке:
0
0
5
недеља, 18 јул 2010 20:29
Одбрана и последњи дани
...Добра је идеја наше државе да неке ствари које се тичу Санџака, али и албанског питања, директно расправи са Турском....
Не знам због чега на велика врата Турску уводити на наш простор. Нека уђу на мала врата ако могу.
....* Какав утисак су на вас оставили снимци из Новог Пазара приликом посете Ердогана, чињеница да су се тешко могле видети српске заставе у мору турских...
- Ми генерално имамо проблем са државним и националним идентитетом, са државним симболима, и то није случај само у Санџаку, већ у готово свим крајевима Србије. Химну смо научили тек скоро, после година побеђивања наших спортиста, а и сада већина једва зна прве две строфе...
Забијање главе у песак пред проблемом.
... Нажалост, и у Војводини су главни корисници проширених надлежности функционери. Иза идеолошких програма, захтева за аутономију, мање-више крије се борба за фотеље...
Класична замена тезе. Минимизирање војвођанског сепаратизма који има дубоке корене. Неозбиљно и неодговорно је све објаснити борбом за фотеље.
..Русија и Турска и сада заузимају улоге главних заштитница малих балканских народа, с тим што су пре два века биле у сукобу, а сада су савезнице...
Ово је релативније од Ајнштајнове теорије релативитета.
....Ако је неки народ био изван сваке мере привилегован у Југославији то су били Црногорци, а од заједничког живота са Србима имали су само користи. Једини народ који нема баш ниједан разлог да се потужи на Београд су они. Али, фрустрација рађа сепаратизам и као што су носиоци разних националних програма били пропали интелектуалци, тако су и креатори црногорске независности људи који нису успели у Београду....
Једино се са овим слажем.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 19 јул 2010 00:40
горштак
И шта нам заправо поручује аутор - како Србија треба да буде ''умиљато јагње које пет мајки сиса'': Америку, ЕУ, Русију, Кину и Турску. Чак и Турску?! Имам утисак да се у ту сврху чак и такозвани ''Санџак'' види као регија од значаја за Турке из чега можемо да се овајдимо од њих, а не као саставни део Србије око кога нема и не сме бити никаквог цењкања, као ни око било ког другог. Много више од отвореног антисрпства ''другосрбијанаца'' мене брине кобајаги српство ''реалполитичара'' попут Предрага Марковића, који све, али баш све посматрају из перспективе неког најбаналнијег прагматизма који се увек оконча на нашу штету, јер је збркан, дефанзиван, опортун и неутемељен. Таквој ''реалполитици'' прибегавали су и Милошевић и Коштуница и Тадић, па ево где нас је одвела.
Нема Србији спаса док се не утемељи у самој себи, док не обнови свој хришћански, витешки и борбени дух и не постане спремна да брани свако своје село, град, регију, сваку цркву и манастир, сваку зграду и фабрику, сваког свог човека на било ком делу планете, сваку игру, песму, књигу, писца које неко хоће да присвоји, свако слово ћирилице, сваку реч и дијалекат. Од било кога по било коју цену.
Све мимо тога је млаћење празне сламе.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 19 јул 2010 08:32
vaske
Odlican intervju. Pedja je glas razuma u pustinji srpske nazovi intelektualne javnosti
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 19 јул 2010 09:48
@@
горштак -апсолутно сагласан.Млаћење празне сламе.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 19 јул 2010 11:56
Deyan
Gorstak svaka cast!!!
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 19 јул 2010 12:14
nagradno pitanje
Sta keze, vracanje na odnos sila u 19om veku. Mozda u necijim glavama ali ne i u realnosti, jer tzv. male balkanske drzave svoje saveznike vide u Briselu pa im ne treba zastita od Ankare ili Moskve, koje su uzgred isto tako saveznici tog Brisela. Ostaje samo jedna zemlja na Balkanu u kojoj politicka i intelektualna elita to ne shvata. Nagradno pitanje za Predraga, koja je zemlja u pitanju? Mozda dobije i Kviska za odgovor.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 19 јул 2010 15:20
Сокенекос
За Горштака: Амин!
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 19 јул 2010 16:41
Млади Џедај
Мени се то приближавање са Турском нимало не свиђа. Турска је, у основи, наш непријатељ. Немамо ми шта са њима да се зближавамо.
Онај ко не разликује пријатеље од непријатеља је у озбиљном проблему. Непријатељ ће једног дана само обрнути плочу и показати своје право лице (у моменту кад њему то буде одговарало) а пријатеља неће бити ту да помогне јер га је одбацио.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 19 јул 2010 17:05
мржња је лош саветник
Одличан интервју поштеног и тек понекад мало збуњеног и калкулишућег Марковвића. Ко уме боље - широко му поље. А коментари типа "Сава Т." и слични само бламирају идеју и идеологију којој су, наводно, привржени.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 19 јул 2010 21:41
поштен и мало збуњен калкулант
Мржња је лош саветник!
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 19 јул 2010 22:05
Vasko Cubric
U jednom komentaru vec je receno, ali da ponovim i ponesto dodam:ono sto je receno o sustini autonomije Vojvodine vec danas je ispod onoga sto realno donosi, o ocekivanjima na nekim stranama
i mogucnostima koje takva autonomija otvara u daljem razvoju okolnosti oko nas da se i ne govori. Da se ne racuna na mogucnost zadovoljavanja pretenzija, autonomiju i sve to bi dobili u sestrinskim po pripadnosti EU I NATO paktu gde je bilo i ima daleko vise razloga za sve to.
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 19 јул 2010 23:49
Игор
Објективно, избалансирано, реално. Као што и приличи интелектуалцу и господину типа Пеђе Марковића.
Препоруке:
0
0
17
уторак, 20 јул 2010 18:39
Peter RV
Markovic kaze :
"Уравнотежена слика Другог светског рата не значи одбацивање партизанског хероизма."
Pa u ovome je i sustina problema pomirenja izmedju 'Partizana' i 'Cetnika'.
Ako se insistira na partizansko 'herojstvo' onda samo ostaje 'cetnicima' da to prihvate. Kakva je to onda, baza za pomirenje?
Poslije vise od pola vijeka pre-vaspitanja, ostala nam je slika cetnicka kao prljavih, pjanih bradonja (koji obozavaju gibanicu),koljaci i kako da ne- izdajnici, cija masovna strijeljanja (Kocevski Rog, Zelengora itd, treba pozdraviti, i razumjeti kao triumf anti-fasisticke pobjede.
(Nista ovdje od 'srebrenickog' sindroma pokajanja?)
Herojstvo podrazumijeva plemenitost i galantnost prema pobijedjenima ,vrline potpuno odsutne kod ondasnjih partizana.
Neka me izvine njihovi potomci, ali nemam ni jednoga jedinoga primjera (u CG) gdje su se partizanske vodje drukse ponasale, nego kao divlja masina za istrebljivanje ideoloskih protivnika.
Odlican primjer je bas taj Jovo Kapicic,titov general koji je uzimao clanove familije kao stit da bi ubio njihovoga oca.
Ovakvi ljudi nijesu bili izuzetak nego pravilo sa kojim su se oni ponosili. Crnogorske jame su bile pune 'izdajnika' koji su i zivi bili baceni u njima. Poznata su bila i 'pasja groblja' gdje su stotine bili strijeljani.
{Evo vam jedan primjer kvaliteta anti-fasisticke borbe, ciji autor mi je poznat. Bio je maturant podgoricke gimnazije 1941, komunista, ubrzo postao komandant jednog partizanskog odreda, kojemu su se predali neki 'camicia-neri' (Musolinijevi fasisti-pajaci, strasljivci i bezvredni za borbu). Nas maturant ih je sve bacio zive, u zivi krec (u nekih 2500 stepeni temperature). Nista nije pomoglo kukanje bjednika}.
Ovaj nacin ratovanja je bio potpuno necuven u CG.
Ali- uspjeo je da dovede ovakve ljude na vlast.
'Cetnici' su vec odavno platili ceh. Na 'partizanima' je sad da sjasu konacno sa njihovog visokoga 'herojskoga' konja.
Bez toga nikakvo pomirenje nece bit iskreno.
Препоруке:
0
0
18
уторак, 20 јул 2010 19:42
Марусја Сергејевна
Поздрав професоре Марковићу...
Када би смо сви мало размислили пре него што донесемо одлуку, сигурна сам да би смо мање грешили... А кад би смо имали помало и мудрости, те грешке би нас мање коштале...
Основни проблем нашег народа је што је неук, па му стога понекад тешке рече треба и опростити...
Волим да читам ваше текстове и надам се да ће их бити још...
Препоруке:
0
0
19
уторак, 20 јул 2010 23:28
za "Marusju"
Slažem se sa Vama... Pozdrav i podrška Peđi Markoviću.
.jpg)
Чини ми се да Србија тешко може да ојача на тај начин, вођењем такве политике.
Ово је текст испод сваког нивоа за неког ко је по звању историчар. Г. Марковић се из све снаге труди да ужас који Срби и Србија преживљава припише самим Србима скривајући Англо-америчку позадину декомпоновања Србије. Он Рашку област, назива Санџаком, он не истицање Српских застава у Новом Пазару приписује Југословенству и непознавању химне(као да нечији субјективан став и спознаја утичу на површину неке државе), он Статут војводине који између осталих чланова има и онај који омогућава референдумско отцепљење тог дела Србије од остатка тзв. уже Србије своди на борбу за фотеље...
Не знам због чега на велика врата Турску уводити на наш простор. Нека уђу на мала врата ако могу.
....* Какав утисак су на вас оставили снимци из Новог Пазара приликом посете Ердогана, чињеница да су се тешко могле видети српске заставе у мору турских...
- Ми генерално имамо проблем са државним и националним идентитетом, са државним симболима, и то није случај само у Санџаку, већ у готово свим крајевима Србије. Химну смо научили тек скоро, после година побеђивања наших спортиста, а и сада већина једва зна прве две строфе...
Забијање главе у песак пред проблемом.
... Нажалост, и у Војводини су главни корисници проширених надлежности функционери. Иза идеолошких програма, захтева за аутономију, мање-више крије се борба за фотеље...
Класична замена тезе. Минимизирање војвођанског сепаратизма који има дубоке корене. Неозбиљно и неодговорно је све објаснити борбом за фотеље.
..Русија и Турска и сада заузимају улоге главних заштитница малих балканских народа, с тим што су пре два века биле у сукобу, а сада су савезнице...
Ово је релативније од Ајнштајнове теорије релативитета.
....Ако је неки народ био изван сваке мере привилегован у Југославији то су били Црногорци, а од заједничког живота са Србима имали су само користи. Једини народ који нема баш ниједан разлог да се потужи на Београд су они. Али, фрустрација рађа сепаратизам и као што су носиоци разних националних програма били пропали интелектуалци, тако су и креатори црногорске независности људи који нису успели у Београду....
Једино се са овим слажем.
Нема Србији спаса док се не утемељи у самој себи, док не обнови свој хришћански, витешки и борбени дух и не постане спремна да брани свако своје село, град, регију, сваку цркву и манастир, сваку зграду и фабрику, сваког свог човека на било ком делу планете, сваку игру, песму, књигу, писца које неко хоће да присвоји, свако слово ћирилице, сваку реч и дијалекат. Од било кога по било коју цену.
Све мимо тога је млаћење празне сламе.
Онај ко не разликује пријатеље од непријатеља је у озбиљном проблему. Непријатељ ће једног дана само обрнути плочу и показати своје право лице (у моменту кад њему то буде одговарало) а пријатеља неће бити ту да помогне јер га је одбацио.
i mogucnostima koje takva autonomija otvara u daljem razvoju okolnosti oko nas da se i ne govori. Da se ne racuna na mogucnost zadovoljavanja pretenzija, autonomiju i sve to bi dobili u sestrinskim po pripadnosti EU I NATO paktu gde je bilo i ima daleko vise razloga za sve to.
"Уравнотежена слика Другог светског рата не значи одбацивање партизанског хероизма."
Pa u ovome je i sustina problema pomirenja izmedju 'Partizana' i 'Cetnika'.
Ako se insistira na partizansko 'herojstvo' onda samo ostaje 'cetnicima' da to prihvate. Kakva je to onda, baza za pomirenje?
Poslije vise od pola vijeka pre-vaspitanja, ostala nam je slika cetnicka kao prljavih, pjanih bradonja (koji obozavaju gibanicu),koljaci i kako da ne- izdajnici, cija masovna strijeljanja (Kocevski Rog, Zelengora itd, treba pozdraviti, i razumjeti kao triumf anti-fasisticke pobjede.
(Nista ovdje od 'srebrenickog' sindroma pokajanja?)
Herojstvo podrazumijeva plemenitost i galantnost prema pobijedjenima ,vrline potpuno odsutne kod ondasnjih partizana.
Neka me izvine njihovi potomci, ali nemam ni jednoga jedinoga primjera (u CG) gdje su se partizanske vodje drukse ponasale, nego kao divlja masina za istrebljivanje ideoloskih protivnika.
Odlican primjer je bas taj Jovo Kapicic,titov general koji je uzimao clanove familije kao stit da bi ubio njihovoga oca.
Ovakvi ljudi nijesu bili izuzetak nego pravilo sa kojim su se oni ponosili. Crnogorske jame su bile pune 'izdajnika' koji su i zivi bili baceni u njima. Poznata su bila i 'pasja groblja' gdje su stotine bili strijeljani.
{Evo vam jedan primjer kvaliteta anti-fasisticke borbe, ciji autor mi je poznat. Bio je maturant podgoricke gimnazije 1941, komunista, ubrzo postao komandant jednog partizanskog odreda, kojemu su se predali neki 'camicia-neri' (Musolinijevi fasisti-pajaci, strasljivci i bezvredni za borbu). Nas maturant ih je sve bacio zive, u zivi krec (u nekih 2500 stepeni temperature). Nista nije pomoglo kukanje bjednika}.
Ovaj nacin ratovanja je bio potpuno necuven u CG.
Ali- uspjeo je da dovede ovakve ljude na vlast.
'Cetnici' su vec odavno platili ceh. Na 'partizanima' je sad da sjasu konacno sa njihovog visokoga 'herojskoga' konja.
Bez toga nikakvo pomirenje nece bit iskreno.
Када би смо сви мало размислили пре него што донесемо одлуку, сигурна сам да би смо мање грешили... А кад би смо имали помало и мудрости, те грешке би нас мање коштале...
Основни проблем нашег народа је што је неук, па му стога понекад тешке рече треба и опростити...
Волим да читам ваше текстове и надам се да ће их бити још...