Ovaj citat Zorice Stipetić ću da uramim.

Za uzrok raspada SFRJ navode se dve dominantne verzije. Prva verzija (u osnovi antisrpska) polazi od Srbije i Srba, i njihove ideologije Velike Srbije, kao glavnih krivaca za raspad, dok su "mali", "ugroženi" narodi samo branili svoja prava os velikosrpske nemani. Ova istina je manje - više prihvaćena i od gotovo svih zapadnih zemalja.Druga verzija koju zastupa srpska strana, zasniva se na činjenicama o dugo pripremanoj vojnoj secesiji Slovenije,Hrvatske i Albanaca sa Kosova pre svega, sa ciljem formiranja nezavisnih država u AVNOJ-evskim granicama, po mogućstvu (koja se ukazala i bila maksimalno iskorišćena) bez Srba kao remetilačkih faktora, uz sistematsko kršenje njihovih nacionalnih prava kao što je pravo na konstitutivnost u Hrvatskoj i BiH u početnoj fazi pa do osporavanja prava na kretanje pa i na sam život kao što imamo na Kosovu sada . U suštini, ovaj rat je bio građanski i međuetnički, i kao takav se vodio oko teritorija i granica, između međusobno zaraćenih entiteta. Srba sa jedne strane, i Hrvata,Albanaca i Muslimana sa druge strane. Rat u Sloveniji je kratko trajao zato što je pokretač ovog rata, secesionizam Slovenije, bio brzo zadovoljen i sa tog stanovišta bitan je samo kao kapisla koja je inicirala ratni požar u drugim delovima gde je bilo dovoljno goriva za njegovo održanje i trajanje. Elem, ove jednostavne činjenice su maskirane raznim maglama o velikosrpskoj agresiji, borbi demokratije i komunizma, navodnom Miloševićevom fašizmu itd. Srbija, je kao što se zna izgubila rat, Srbi su proterani iz Hrvatske, sa Kosova i iz BH federacije. Povratak izbeglih Srba se čini nemoguć, a frustracija i duh revanšizma poraženih Srba raste, što se jednog dana može izroditi u novi rat. Za sada se ta frustracija vešto potiskuje, ali svest o stotinama hiljada proteranih će generacijama nacionalista biti inspiracija za vođenje novih ratova. U svakom slučaju, sadašnje stanje za Balkan je neodrživo na duži period.

Неби ја да паметујем и измишљам топлу воду, кад се српске политике тиче, али... ,толико је била погубна да јој ни она из седамнаестог вијека није равна. Мало тко може наћи примјер да су поражени у рату (Хрвати, Словенци,шиптари и муслимани)ушли у коалицију са побједником (Срби).
Пловак поново плута изнад Српске главе, очито је.Пустите нека плови, нек га вода (ђаво)носи што даље од нас.Обе Југославије су нас у црно завиле. Србин у таквој земљи среће нема.Нека јој је вјечна слава.

Porodice žrtava su frustrirane i zajedno sa njim svi moralni ljudi, to nema nikakve veze sa nekakvim ''strašnim nacionalistima''.

Vojnici Nasera Orića su sjekli glave Srbima i igrali fudbal sa njima, i taj čovjek je na slobodi. Šta je uradila Vlada Srbije osim opšte poznatog SIMULIRANJA, pošto prave političke reakcije nije bilo?

Ako su nacionalisti jedini koji smatraju da je sudsko zadovoljenje porodica žrtava važnije od evropskih integracija, to jest da NIKO nema MORALNO PRAVO da zahtijeva da neki ljudi grobovima i odustajanjem od pravednog suđenja zločincima plaćaju evropsku budućnost kruga dvojke, onda sam ja ponosni nacionalista.

Jer evrotaliban koji će svoje evrointegracije popločati srpskim leševima sigurno neću da budem.

I žalosno je što se i dalje frustriraju ti ljudi koji su već izgubili dovoljno, i žalosno je što ta frustracija mora da se ogleda u rušenju semafora po Beogradu, jer ova država radi samo u interesu svoje ekonomske elite.

"Свако зло има своје добро" - народна пословица.
Највеће добро произашло распадом Југославије, јесте, Србија и Срби (мада не својом заслугом) ослобођени Југословенства. Када се у следећем веку, одцепљени народи (ако их уопште буде)бивше заједничке државе, буду борили за националну слободу, Срби и јака српска држава, мора избећи глупост коју је урадила 1918. године. Срећа за Србе, да је Југославија умрла на време.
Јовиша Видић од Рудина.

Интересантно је да ми Срби, некако, инертно делујемо! Можда мислимо да је лако достићи истину и да је не треба доказивати?Можда смо стално и нападани да би нас одвратили од битних ствари како би се наумљени посао завшрио без нас? Сигурно је да ломљење Југославије није био само подухват сепаратистички орјентисаних република него је то пројекат који је давно "негде" започет а почетком деведесетих означено је да је време сазрело да се тај пројекат оствари. Србија је нападана као највећа на свим фронтовима јер је за све републике означена , што и јесте тачно, као најмнољуднија и највећа а народ разбацан скоро по свим територијама. Тачно се знало шта ће се десити и радило се паралелно како би се та снага сталним супростављањем смањила или ослабила! Истина је да су одцепљени народи, односно републике , искористили Југославију која јесте пројекат краљевске династије, у којој су сви народи могли наћи заштиту и слободу која је иначе била повод за заједништво. Није било тешко таквим идејама јер руководство нове југославије су чинили управо људи из тих република. Колико год била оштра реч, коришћење или искоришћавање, она погађа суштину проблема али и указује на реторику бивших политичара који су управо отворено указивали да ће Ју трајати онолико колико је њихова потреба! Ништа се не би другачије ни десило да су Срби као највећи народ имали завршено национално питање! Али нису, сви су се хомогенизовали и ујединили осим Србког народа који је ломљен изнутра и подстрекаван сталним деобама на партизане и четнике.Парадоксално они који су изабрали рат нападајуСрбе и њихов хегемонизам азаправо то и јесте та коминтерновска идеја ломљења која је и прихваћена од комуниста и по којем сценарију се решавало питање Живота бивше земње.И сада после свега оркестрирано се напада Србски Народ и СРбија, нападају се јер треба писати Нову историју у коме се треба пронаћи кривац за сва недела која су почињена јер кривац мора ту штету да плати. Штета може да се плати и територијама!