Pa ovaj zakon je katastrofa, a autor ga kritikuje samo zato sto i takav "ne pruza garancije" da ce nase firme da dobiju nase pare da bi obavile neki posao (podrazumeva se da im pod normalnim uslovima takav posao ne bi niko nikad dao, jer su nekvalitetni i skupi). A sad da im jos mi damo pare iz budzeta da bismo ih na silu naterali da rade? Pa kritikujemo politicare sto nisu valjda imenovali u zakonu firme kojima treba dati pare? Besmislice...Posle nam krivi tajkuni kad patriotski pokupe nase pare, a sami im ih nudimo? Blago nama sa ovakvima... ne trebaju nam kompromitovani politicari, sami smo sebi dovoljni ;)

Eh na vreme ste se dosetili.
Pa kredite za raznorazne izgradnje smo dobijali tako da se novac vrati "donatorima" opet u kasu. Preko "podizvođača" tako da oni samo pokupe krem i kamatu ( setite se čuvenog Smelta )
Naravno ovde su samo malu korist imali domaći
"kompradori " kako reće nadahnuto Vukadinović
Praktično tema je passe.

ponekad stvarno ne razumem nas komentatore (i Srbe). Imamo odličan tekst, dokumentovan i argumentovan. A mi se onda žalimo te "zašto tek sada", te "nije dovoljno oštar" itd. Sve pohvale za gospodina Mirovića.

Odličan tekst sa vrlo poučnim i ilustrativnim primerima.
Sigurno je slična situacija i u drugim segmentima saradnje sa EIB, SB i drugim međunarodnim institucijama.
Ja ovaj tekst shvatam tek kao početak pretresanja svih segmenata saradnje (ako se o saradnji uopšte može govoriti jer sve to liči na ucene i prevare) Srbije sa firmama iz sveta a posebno iz EU.
Bezalternativno prihvatanje svakog predloga iz EU je krajnje destruktivno jer oni vode računa samo o jednom - o svom interesu (a na na našu štetu).
Poslednji je trenutak da se otreznimo da realno sagledamo gde smo i šta nam je činiti i da kažemo dosta bezalternativnim predlozima i ucenama.
Samo se postavlja pitanje da li pored autora ima u Srbiji još stručnjaka koji smeju tako otvoreno (bez dlake na jeziku) da kažu nešto o bezalternativnom putu.
Cena kritičkog sagledavanja bilo koje bezalternativne varijante je vrlo visoka: izopštavanje iz stručnih krugova, zaobilaženje u poslovima koje finansira država (pobogu šta će tamo oni koji drugačije misle - ovo je EU demokratija (sic!) bez alternative), medijski topli zec (pobogu zar da neko lepo piše o o onima koji kritikuju bezaltrantivni put), ...
Ali pošto se približavamo kraju jednog bezalternativnog puta i pred nama je buran period realnog izbora nove opcije za ukupni društveni i ekonomski razvoj mislim da se isplati.
Kritičari bezalternativnog moraju da pokažu alternative jer će upravo oni smeniti ove postojeće bezalternativne čije je vreme očigledno prošlo.

Pa gospodo stručnjaci (ukoliko ste zaista pravi stručnjaci a ne bezalternativni foliratni) imate toliko bezalternativnih tema koje treba sagledati iz svih uglova.

Na posao.

Autor osudjuje drugorazrednu ulogu srpske gradjevinske industrije u izvodjenju gradjevinskih radova, finansiranih medjunarodnim finansijskim institucijama.
Pre svega treba istaći da medjunarodne finansijske institucije (SB, EB, EIB i dr.), koje su pod kontrolom euroatlanskih "demokracija", svoju podršku finansiranju projekata u trećima zemljama uslovljavaju, u pravilu, kupnjom tehonologije ili izvodjenjem radova od strane "njihovih" firmi. To se izvodi indirektnim protežiranjem euroatlanskih firmi, jer se daju krediti za projekte u koje je inkorporirana "odgovarajuća" tehnologija odnosno izvodjači radova.
U projektima koje ovi finansiraju, a u Srbiji se ne proizvodi odgovarajuća tehnologija ili ne postoje prozvodni kapaciteti, sve se odvija bez problema.
Tako je bilo i sa gradjevinsrstvom, dok su srpske postoktobarske demokratske vlasti bile zaposlene privatizacijskim "Eldoradom". Medjutim ukončenjem privatizacije prestali su "bočni" prihodi za pripadnike vlasti, pa su ovi odjednom shvatili da pored njih teku finansijeke reke, sa neograničenim mogućnostima "ribarenja". Stoga se "navaljuje" po cenu života na svakojake koridore, na jednoj strani i nastoji da omogući srpskoj gradjevinskoj operativi preuzimanje poslova izvodjenja (zakon o zaštiti...).
Morate priznati da se Mrkonjiću i Kalanovićevoj puno lakše dogovara sa srpskom firmama Putevi Užice ili Putevi Beograd, nego sa nefleksibilnim Alpinom ili Strabagom, od kojih ne mogu pitati ni humanitarnu pomoć, a da se ne govori o nečem drugom.
Možete si samo zamisliti kakove sve krasne mogućnosti u Srbiji pruža investicija od milijardu EUR, naravno bez protekcionizma davaoca kredita.
Medjutim nije samo problem sa kreditima, već i sa svim vidovima pomoći, koje Srbija dobija od euroatlanskih prijatelja. U nastavku komentara ću se osvrnuti posebno na dotacije koje bi Srbija dobila kao članica EU (lezi lebe da te jedem, kako misle pristalice EU).

Molim nekoga ko se razume u tu oblast da mi objasni kako to rekonstrukcija Gazele može da košta 60 miliona! Pa to je kao ceo nov most! Laik sam, ali toliko mogu da vidim i uporedim ...

Mirovic obicno pise prave stvari ali ovoga puta je samo delimicno pogodio metu. Sto se tice sistematskog unistavanja domacih gradjevinskih kompanija – tu nema spora, potpuno je u pravu. Unistava se sve pa ne vidim zasto bi gradjevinarstvo bilo izuzetak. Ovde je potrebno ukazati na jednu drugu stvar – predimenzionirane kapacitete. Naime, od dolaska na vlast europejaca krenulo se sa masovnim ubacivanjem novca u sistem koji nije plod rada i stvaranja viska vrednosti, vec se potrosnja finansirala od privatizacije i kredita. Doslo je do naduvavanja balona u sektoru gradjevinarstva, cene nekretnina su nerezonski skakale do neslucenih visina, to je podstaklo gradjevinski sektor da podize svoje proizvodne kapacitete, a sada kada je doslo do prekida u ubacivanju svezeg novca u sistem – neminovno dolazi do kolapsa. Dakle, drzava je slala lazne signale svim privrednicima, a pre svega privrednicima u usluznom sektoru i gradjevarima. Usled pogresno detektovanog uzroka kolapsa, drzava je krenula u proces spasavanja necega sto se spasiti ne moze, i zato se nije cuditi tome da upravo visokogradnja belezi pad od celih 50%. Jedini put za spas gradjevinstava je – rast realne agregatne traznje, u stvaranju dohotka koji bi povecao realnu traznju baziranu na cvrstim temeljima, a ne u vestackom ulaganju novca u potrosnju. Upravo tako, izgradnja skola, bolnica, sportskih objekata, objekata kulture itd., je nista drugo do cista potrosnja. Umesto da se novac ulaze u izgradnju energetskih objekata, zeleznice, poljoprivrednje infrastrukture itd., sto bi uticalo na rast nacionalnog dohotka i zdravog rasta traznje, mi privremeno spasavamo nesto sto se ne moze spasiti, a sve na racun novog zaduzenja. Kako nazvati izgradnju pozorista u vreme kada se pola miliona ljudi hrani na kazanima? Ja imam samo dve reci za to – potpuno ludilo.

- ...a, da se slučajno, ne radi o "debeloj" proviziji,
podmićivanju pojedinih funkcionera, - bogaćenju nakon mandata...?
- narode glasaj, - samo.