Проблем код коришћења ове врсте муниције је у томе што то није опасно само за непријатеља већ и за онога ко је користи што се већ испоставило и на војницима у Заливском рату, све и да тенк није погођен. Погађањем тенка у коме се налази ова врста муниције лако долази до паљења уранијумских пројектила услед горења барутних пуњења и ослобађања уранијумских оксида који су високо канцерогени и врло агресивни тако да је смртност лица која су захваћена овом врстом загађења потпуно извесна при том се не узима у обзир више само посада која би вероватно већ страдала већ лица у околини таквог оклопа зато што би само удисање ових честица биле довољне и питање само времена када би се симптоми јавили. Прихватање ове врсте ''војне помоћи'' за Украјинско руководство би значило злочин посебне тежине према сопственом народу без преседана а поготово када се узме у обзир да таква средства супротна страна не користи а има могућности. Јасно је да се овде ради и о злочину оних који би то и дали Украјини.