Више од игре (2) - Време пораза

ДОНАЛД ТРАМП: САД БИ ТРЕБАЛО ДА ПРЕСТАНУ ДА ПРУЖАЈУ ПОМОЋ УКРАЈИНИ ОСИМ АКО ЕВРОПА НЕ ПОЧНЕ ДА ДОПРИНОСИ ЈЕДНАКО

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: ЛИЧНА ОДАНОСТ АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ И ИЛУЗИЈА СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ "БАЛАНСИРАЊА" ГЛАВНИ КРИТЕРИЈУМИ ПРИЛИКОМ ФОРМИРАЊА И ОВЕ ВУЧИЋЕВЕ ВЛАДЕ

СКУПШТИНА ДАНАС О ИЗБОРУ НОВЕ ВЛАДЕ, МИЛОШ ВУЧЕВИЋ ПОДНОСИ ЕКСПОЗЕ

ОД ДАНАС ВЕЋЕ АКЦИЗЕ НА ГОРИВО, АЛКОХОЛ, НИКОТИНСКЕ ПРОИЗВОДЕ, КАФУ И ГАС

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ: РАЗОЧАРАНИ СМО ШТО СУ ДВЕ САНКЦИОНИСАНЕ ОСОБЕ ПРЕДЛОЖЕНЕ ЗА ФУНКЦИЈЕ У ВЛАДИ СРБИЈЕ

САД: ВЕЛИКИ БРОЈ ПОЛИЦАЈАЦА УШАО НА УНИВЕРЗИТЕТ КОЛУМБИЈА, УХАПШЕНО 48 СТУДЕНАТА ТОКОМ ПРОПАЛЕСТИНСКОГ ПРОТЕСТА

НА ДАНАШЊИ ДАН 1995. ХРВАТСКА ВОЈСКА ОТПОЧЕЛА ОПЕРАЦИЈУ "БЉЕСАК", ТОКОМ КОЈЕ ЈЕ УБИЈЕНО НАЈМАЊЕ 283, МЕЂУ ЊИМА 56 ЖЕНА И ОСМОРО ДЕЦЕ, А ПРОГНАНО ОКО 15.000 СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

НА ДАНАШЊИ ДАН 1886. У ЧИКАГУ 40.000 РАДНИКА СТУПИЛО У ШТРАЈК ЗАХТЕВАЈУЋИ БОЉЕ УСЛОВЕ РАДА; 1999. ОКО ПОДНЕВА, ПРИ ПОТПУНО ВЕДРОМ ВРЕМЕНУ, НАТО ГАЂАО МОСТ У ЛУЖАНИМА, ПОГОДИО ПУТНИЧКИ АУТОБУС И УБИО 60 ОСОБА, МЕЂУ КОЈИМА 15 ДЕЦЕ

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 1. МАЈА 2024.

ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ НА СЕДНИЦИ СБ УН: РС НЕ КРШИ НИ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ НИ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО. РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ СЕ КОРИСТИ КАО ДЕСТАБИЛИЗУЈУЋИ ФАКТОР

ГИДЕОН ГРАЈФ: ОНО ШТО СЕ ДОГОДИЛО У СРЕБРЕНИЦИ ЈУЛА 1995. НЕ МОЖЕ СЕ ДЕФИНИСАТИ КАО ГЕНОЦИД. ТО ЈЕ ПОЛИТИЧКИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ИСТОРИЈА ПРЕКРОЈИ

ЗОРАН ЛУТОВАЦ: КОАЛИЦИЈА „СРБИЈА ПРОТИВ НАСИЉА“ СЕ РАСТОПИЛА КАО ПАХУЉА НА ДЛАНУ. КАКО ТРЕНУТНО СТВАРИ СТОЈЕ, 2. ЈУНА НЕЋЕ БИТИ НИ СЛОБОДНИХ И ПОШТЕНИХ ИЗБОРА, НИТИ БОЈКОТА

среда, 01. мај 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Више од игре (2) - Време пораза

Kоментари (61) COMMENTS_ARE_CLOSED

Bravo za ljudski lik političkog analitičara.Na sličan način svi patimo,tešimo se i ispočetka sanjamo sledeće prvenstvo Evrope na kome ćemo imati zaista prvorazrednu ulogu.Sad mi je lakše kad vidim kako i u zaista politički pismenim ljudima kuca obično fudbalsko srce.

Препоруке:

Посебно ми се свиђа дискретни хумор у овом аналитичком тексту!

Препоруке:

Сјајно,и шта рећи,мешају ми се осећања.Највише жалим што нам се наместило са распоредом,и што никада више неће?Све нам је ишло, нико повређен,нико црвени,добра атмосфера,али авај!Јесам да остане Антић,али морали смо боље!Тачно је да је враћен култ репрезентације,али нисмо смели да изгубимо од Аустралије.Имамо одличне играче,али ипак бих се захвалио, Пантелићу,а и Лазовићу,који хоће да се туче са навијачима.
Али морамо да мобилишемо све снаге и најозбиљније схватимо квалификације,јер ће бити много,много тешко са Италијанима,и Словенцима!
Можда је Муамер био џокер запада, у случају да Србија направи велики успех?

Препоруке:

Ima neke istine u zakljucku...
Ali da su poslali rukometase,ne sumnjam da bismo bolje prosli.

Препоруке:

Могли смо боље.
Један мој пријатељ каже: "Уби нас аматеризам."

Препоруке:

Uz opasnost da "promasim temu" ukazao bih na nesto sto se, koliko mi je poznato, nimalo (ili malo) pominje. Naime, imam utisak da je citavo ovo svetsko prvenstvo u jednoj skrivenoj i pogubnoj funkciji: Zadatak mu je da RELATIVIZUJE PRAVDU. Ne mogu da poverujem da su sve sudijske greske bile nenamerne. Pre ce biti da je sudjeno po "smernicama" koje je dala FIFA. Citavo "globalno selo" prati svetsko prvenstvo, idealna prilika da se osecaj pravde podvrgne teroru ciji ce se plodovi vremenom uvuci u sve pore drustvene svesti. Nije pravedno, ali sta ces, tako je, tu ne mozes nista promeniti i zato cuti i cini sto i zivot, tj. idi dalje. I tako ce vremenom osecanje pravednosti, jedne od najvaznijih komponenti morala, otupeti. Mozda ne kod jednog Vukadinovica, Antonica i slicnih, ali mozda kod mene i meni slicnih. Ako neko misli da je ovde rec o teoriji zavere, grdno se vara: rec je o praksi zavere.

Препоруке:

Жао ми је, у мени уопште не куца фудбалерско срце. Не само да смо се обрукали на СП, него је опет појео вук магарца на наше очи. Не само да ћемо хумано, хришћански опростити Антићу (са толиком селекторском платом), већ ћемо тако исто опростити и јавном предузећу Београд пут које је 40 година примало уплате из буџета града за одржавање Газеле. Паре примали, а мост нису одржавали. Не могу ни да замислим колико је укупно радника у овој фирми примало плату готово пола века. Не могу да израчунам колико је то новаца, и - појео вук магарца. Предузеће ће и даље постојати. Не могу ни да претпоставим колико хиљада чиновника запослених у Инфостану, уредно зарађује своје плате, пензије, регресе, здравствено осигурање, а њихов једини посао је да уплатнице водовода, градске чистоће, накнаде за грађевинско земљиште, обједине на једну уплатницу. Замислите колико би линија можда имао БГ метро, да паре нису ишле на рачуне фирми без којих се може. И на крају - појео вук магарца. Онај преварио државу - појео вук магарца. Овај упропастио јавно предузеће - појео вук магарца. Бивши директор аеродрома Београд исплатио себи 11.500€ - појео вук магарца. Бивши директор НИС-а обезбедио себи менаџерски уговор, на основу кога пуне две године после одласка са функције прима 5.000€ месечно (120000€)!!! - појео вук магарца. А будите сигурни да је то тек врх леденог брега.
Да закључим. Фудбал није фудбал. Фудбал је однос према држави. Каква држава, такав селектор, таква репрезентација, такав успех.
Да смо их дочекали на аеродрому па да смо их довели пред скупштину да им звиждимо, нешто би се можда и променило, а можда и не би. Овако - појео вук магарца и појешће их још.

Препоруке:

Нажалост, у фудбалу смо поново, по ко зна који пут, доживели још један тежак неуспех, који тим више боли јер смо, вољом жреба, могли далеко да догурамо. Сигуран сам да нас је СВЕ готово физички заболео пораз против „кенгура“. Целу нацију, и прву и другу. И да је у том тренутку свима било јасно да не може бити ни говора о некаквом тобожњем успеху. Међутим, многи од нас су колико сутрадан, после неочекиваног и тужног пораза, пожурили да изразе своју подршку селектору Антићу и непостојећим фан-клубовима и да се заједно са њима куну у успех који смо остварили последњим местом у нашој групи, уз два пораза од репрезентација које су на ФИФИНОЈ листи далеко слабије котиране од наше, а да не говорим о листама букмејкера или фудбалских менаџера. И тако је несумњиви неуспех, потврђен пласманом на табели, неочекивано претворен у још један од многих виртуелних успеха наже виртуелне државе. Каква држава, такав и успех.

Данас, уместо да се питамо шта нам се то и зашто догодило у Африци, да потражимо узроке нашег пораза и неуспеха, ради будућности врхунског фудбала у нас, ми се у медијској галами којом се веома вешто диригује и управља, опредељујемо за Антића или Караџића, Звезду или Партизан, селекторову плату или њено смањење, недостатак фудбалске среће или судијску неправду. А и трава је нешто била зелена.

Оправдане критике лоше изабране тактике, недовољне физичке спреме наших играча, недостатка борбености и залагања, лошег, готово изгубљеног вођења једне, за ову генерацију (и нацију) одлучујуће утакмице (да цигарете, пиће и друге „отежавајуће околности“ и не спомињем), гурају се у цензорске кошеве.

И тако смо од неуспеха дошли до успеха. Додуше виртуелног, али... Оно што смо сви заједно видели у директном преносу више не важи, јер је у српским медијима све могуће.

Да парафраѕирам једног предратног политичара, и успех ћемо да вам направимо!

Препоруке:

Браво за текст, мислим да садржи неколико вечних истина и самоспознаја које би сваки Србин треба понављати у себи свако јутро док не научи као буквицу, пре свега нема места за разочарање већ напротив за демистификацију лажних божанстава (фудбалера)и нека реална очекивања од траљавих играча, и најбитнија лекција је да могу бити прваци света ако то заиста "желе" (тј забију си у главу) а оно најмање што очекујемо да оставе срце на терену и повољан утисак којим ћемо моћи да се хвалимо у времену које предстоји, али то значи скинути их с пиједестала и створити такву атмосферу да од њих заиста очекујемо нешто позитивно, без самозаваравања.

Препоруке:

Браво, браво и браво! Сјајна анализа, прожета бриљантним смислом за хумор. Слатко сам се смејао!:)

Препоруке:

Г. Вукадиновићу, превидели сте чињеницу да је пре одласка на првенство, највећи критичар селектора и заштитник нације од Антићеве плате, г. Караџић рекао да би одлазак у осмину финала био успех. ОК, ако је то успех, да ли је све испод тога неуспех? Или би можда г. Караџић био задовољан са трећим местом у групи? Мислим да се премало критике упућује председнику ФСС-а.

С друге стране, репрезентација Србије је једина која је заузела четврто место у групи са три поена (победивши вероватно новог светског првака). Ове године такође нисмо морали да трпимо свађе око репрезентације (рецимо да ли селектор има право да у тим уврсти свог сина или не) па су у оскудици сочног материјала медији почели да извештавају о пар пива у чему српски играчи нису изузетак (цигарете не оправдавам). Ове године нас је предводио селектор покривен добрим уговором који није морао да се прилагођава захтевима разних интересних група па је тако успео од групе појединаца да направи тим.

Све у свему мислим да је ово што је Антић постигао сасвим добар почетак, т.ј. добра основа за плански рад са дугорочним циљевима. Не заборавите да се данас васпитавају/обучавају будући функционери ФСС-а. Надам се да ће од селектора научити како се односи према домовини јер од председника ФСС-а могу само да науче како се лови у мутном и пресипа из шупљег у празно.

Препоруке:

Ideja postade iluzija
A realnost laz
I ..mi tu negde trazimo sebe
Niti proslosti (rodjeni u komunizmu)
Niti sutra jer koristimo ginko bilobu
Niti hoce da nas potruju
Nije vreme...Gentski smo jaci
Ne znaju sta ce sa nama u 'demon kratiji'.
A mi ..
Aca Popovic na Tasu ..Unuku na krilu:
Ne srljaj u zivotu
Budi svoj
Zavladali ..opet ..
Pa ja necu sledecih 500 godina da budem samo
deo historije..
Moje ime je ..
Ne znam..
Pozdrav svima koji to znate..
Tesko ali olaksava..
Vrt iz Toronta

Препоруке:

I ja sam se pomalo zabavio citajuci ovaj tekst kao i jedan od prethodnih komentatora. Samo se ja nisam kao on "slatko nasmejao", nego vise uzasnuo. Evo, malo sam editovao prvi pasus da pokazem koliko tekst ima univerzalno humanisticko zracenje, daleko izvan uske boalsti sporta.

Старији читаоци то углавном знају, али хајде да кажем због млађих генерација. Дакле, то је мање-више то. То смо ми. Ето тако смо играли, а тако смо отприлике и ратовали и политику водили. Барем последњих деценија. Топло – хладно. Крени – стани. (vidi pod Vukovar, Dubrovnik ili Operacija Potkovica Повремени неочекивани узлети (verovanto opet prethodne tri slavne ofanzive, ili mozda Jogurt revolucija. Ili mozda pak 12 mart 2003? I tu se neodlucno stalo na pola puta?, а онда пропаст и саплитање на мањим препрекама(pretpostavljam: "sramna blokada na Drini", "kapitulacija u Kumanovu", mrska Sablja ). Мало сопствена глупост, мало недостатак среће, мало потцењивање противника, мало судијска неправда (zavera Novog svetskog poretka, Cetvrtog Rajha, Vatikana i Kominterne ), мало недорасло, збуњено и неодлучно вођство (naime, ono receno kreni-stani. И тако, када се све сабере и одузме, ето ти пораз чак и онда када се чини да је победа на дохват руке (posebno u miru. Tu bas nemamo srece..

Препоруке:

"Када су фудбалери 'Звезде' постали прваци Европе – распала се земља и избио грађански рат. Када је кошаркашка репрезентација освојила првенство Европе у Атини 1995, уследила је 'Олуја', пад Крајине и прогон неколико стотина хиљада Срба." Razumem humor - ali se secam i 1990.godine, u predvecerje rata, kad fudbalski tim Jugoslavije zamalo da udje u polufinale svetskog prvenstva! Da se to desilo, i da je, recimo, Jugoslavija postala svetski prvak - mozda se ta Jugoslavija i ne bi raspala! Ako je onda postojao neki "lepak" za ponovno povezivanje naroda, bio je to bas fudbal! No, tadasnji selektor Osim - iako je imao vise srece i uspeha nego Antic - u sustini je postupao isto: oslonio se na isluzene i nedovoljno kvalitetne igrace (Hadzibegic, Ivkovic, Jozic, Radmilo Mihajlovic), a "mladim lavovima" (Savicevic, Prosinecki, Sinisa Mihajlovic, Suker...) - nije dao ni da privire u tim. I tako smo opet "slavno" pali, a zemlja je pala u sivilo, i nastavila sa pripremama za rat! Velim opet, mozda je jedna titula svetskog prvaka mogla nesto da popravi. Mada bi to ipak bilo pravo cudo, s obzirom da mi odavno "gajimo" mrljavu igru, vracamo loptu nazad, ne umemo da ustopamo loptu - i pritom sebe zovemo "evropskim Brazilcima"! Ma, idi, boga ti! Dobri su Hlandjani, dobri su Nemci, Brazilci i da hoce ne mogu biti losi - a mi smo, ma, videlo se jos jednom kakvi smo! A onaj Antic nas ubedjuje da smo "osvetlali" obraz! Da nije njemu Tadic nesto u rodu! Rasturio drzavu (bas kao Antic nasu igru), a siri optimizam! I Srbija i srpski fudbal mogu nesto postici tek kad prestanu da ih vode samozaljubljeni, nadmeni - hohstapleri! Uzgred, ako Tadic izgubi vlast - bice to zbog Antica! Jer, da je nas fudbalski tim postigao uspeh, odmah bi Tadic stao ispred fudbalera i njihov uspeh proglasio velikim uspehom "demokratije" (citaj: Tadic bez alternative). Umesto da se slika sa Zigicem i Pantelicem, morace Tadic opet da se slika sa Cankom i Dinkicem i Cedicom, dakle sa svojom "klasom"!

Препоруке:

Neko to jako lepo rece za nase fudbalere ;
"Ja im jos nisam oprostio."

Препоруке:

Лепо нам је рекао онај Француз пре неколико година:
Срби никад не пропусте прилику да пропусте прилику.

Препоруке:

Nešto se promenilo u fudbalu. Ima jedan fenomen u učenju novih veština kada prethodno znanje, na primer kucanje na mašini sa jednom vrstom tastature, otežava učenje kucanja na mašini sa drugačijom tastaturom.
Fudbal se od "tehničke" veštine pretvorio u "taktičku" veštinu. Fudbalske nacije koje imaju fudbal u malom prstu, koji umeju da igraju, čiji su igrači tehnički savršeni, a to su Francuzi, Italijani, Španci, i izvinjavam se na neskromnosti mi su na ovom prvenstvu pokleklu pred "dunsterima" koji ne znaju da štopuju, da drublaju, da proigravaju na dvadeset metara, da žongliraju, da šutiraju drop kik. Zašto?
Timovi poput Australije i SAD, čiji su fudbalkeri u tehničkom smislu nepismeni u odnosu na naše su odneli prevagu. U tim timovima je dominirao trener sa taktičkim varijantama, a ne taktikom kao kod nas. Dakle fudbal je počeo u tom smislu da liči na vaterpolo i košarku. Trener je glavni. On uigra više varijanti, a ne jednu i stalno ih menja dok ne profunkcioniše.
Na primer, kad Amerikanci, koji uzgred budi rečeno, samo što se ne sapliću o loptu, krenu u proboj po krilu, tada kao u vaterpolu, kompletan srednji red ulazi u sredinu, uplivava, protivnik ne zna koga da čuva i ima belaj.
Sa druge strane, kad Krasić krene u proboj po krilu, ili Lane Jovanović, budu udvojeni ili utrojeni, a u sredini ih niko ne prati, svi čekaji da oni sve urade i onda da se pridodaju.
Pravi problem je u tome što se taj model ne menja i kad se vidi da ne funkcioniše. Dakle nije pripremljeno više varijanti. Igra sa više varijanti zahteva i mnogo više kondicije i trčanja, a to je već novo pitanje.
Taktika je ono što obeležava aktuelni fudbalski trenutak.
Ipak, kad me neki prijatelj upita koji bi sport bio najbolji za njegovo dete, ja predlažem folklor. Folkoristi imaju dobro držanje tela, odličnu kondiciju, razvijaju socijalne veštine i smisao za lepo, druže se putuju, sto puta bolje od današnjeg sporta.

Препоруке:

Дјордје, изгледа да смо спасили ВОЈВОДИНУ до следећег С. Првенства!

Препоруке:

E, kad je fudbal u pitanju onda cemo da kritikujemo Vukadinovica. Pominjati Zigica u negativnom kontekstu nije na mestu. Sve dok je Ziga u timu uvek ima sanse. Ziga daje golove, asistira, hvata visoke lopte, prosledjuje sjajne pasove, uvek na sebe odvuce po dva igraca i tako ostavlja slobodan prostor za ostale saigrace itd. Nije problem u Zigicu vec u sistemu igre koji ne odgovara Zigicu. Da bi Zigic bio u punom elementu potrebno je da se igra sa dva ofanzivna bocna igraca koji ce upucivati upotrebljive centar-sutove, i napadati sa dva spica jer Zigic nije igrac koji je upotrebljiv za kontre. Kolarov je zakazao po tom pitanju jer za tri utakmice nije poslao ni jedan dobar centarsut, a ni Bane Ivanovic nije ucestvovao u napadu na adekvatan nacin. Posto se igralo bez aktivnih bocnih igraca, onda su Krasic i Jovanovic morali da se drze pozicija klasicnih krila, a svi koji znaju njihovu igru znaju da njima ta uloga nije najace oruzje. Antic se odlucio za pojacanu sredinu terena tako sto je na njemu stavio cak tri prilicno defanzivna igraca (Ninkovic, Kuzmanovic i Stankovic), a ako se zna da ionako nemamo plejmejkera onda je jasno da je Zigic bio potpuno odsecen. Pojacana defanziva sa samo jednim spicem se mogla opravdati kada se igra protiv jedne Nemacke (jer se ocekivalo da ce Nemci igrati otvoreno) ali je ta ista taktika potpuno promasena kada se igra sa Australijom. Promasena je uloga Aleksandra Lukovica. Lukovic je retko dobar igrac, ali on nije stoper. Lukovic je morao da igra zadnjeg veznog ili po levom boku a ne na mestu stopera. Stoperi su trebali da budu Vidic i Subotic a samo ako jedan od njih ispadne onda su na to mesto mogli da uskoce Ivanovic ili Lukovic. I jos treba reci jednu stvar, golove smo dobijali nakon izlaska Zigica jer se promenio sistem igre, a onda je usledila konfuzija u odbrani. Dobro, Ziga nije dao gol, ali golove nisu dali ni: Ronaldo, Anri, Anelka, Runi, itd. Antica ne treba menjati ali se mora reci da je mogao bolje da postavi igru.

Препоруке:

"Ko zna za šta je to dobro" , rečenica ubačena u kontekst tmurnog zaključka ovog "fudbalskog" teksta, treba da se koristi u smislu uzimanja iskustva iz prošlosti za kreiranje "dobre" budućnosti, a ne (kao što stoji u tekstu) za izvođenje nedokazane hipoteze da su veliki sportski uspesi neminovno prethodili ružnim društvenim događanjima...kao neki strah od pobede, kazna za uspeh, šta li, što čak i da izaziva neke negativne društvene konotacije, ne može da preovlada kao razlog koga treba osuditi na takav način kao što je to autor nesmotreno učinio ...

(Kakvi li bi tek događaji bili da nije bilo tih uspeha da se ljudi oraspolože, pa ova nacija je na primer velikim delom sačuvcala svoje zdravlje tokom bombardovanja 99. zahvaljujući Nik Sloteru i pesmi na mostovima!)...

Ne znam zašto je potrebno da Srbije bude među četiri najbolja fudbalska tima u svetu, ali ako to već želi, možda bi trebalo da poštuje svoja dostignuća i nedostignuća iz prošlosti...

Kao laiku, tekst mi se sviđa...Više je od igre, u svakom slučaju...

Препоруке:

Димитрије Логданов

јасно је из твог поста зашто је појео вук магарца
али да нацртам и осталима - зато што данашње Србе баш брига за Србију

Србија је на небесима
Србија је космичка војска која се бори на страни добра против окултних завера Сатане
Србија је земаљска велесила која уз малу помоћ малене Русије и Кине униоштава империју зла и спасава човечанство

Србија није инфостан
Србија није Газела
Србија није вечни Караџић из племените лозе Миљанића(ФСС)
Србија нису грађани који се никад не упитају ко су те вечне и незаменљиве Радмиле Хрустановић, Јасне Матић, Снежане Маловић, Сузане Грубјешић..зашто су оне стално гори а ми стално доли

мало морген

Србија јесте Антић - на западу успешан тренер а кући тезгари за срамно велике паре и држи демагошке говоре од којих те мука ухвати... и постави тактику због које би га пола Мадрида јурило.

кад ће бити друкјчије

е па онда када уочи важне утакмице на сваком балкону буде застава Србије, на разгласима патриотске песме..а не као сада..да ли је неко видео ЈЕДНУ српску заставу у кнез Михајловој?

да ли је неко могао да живи од шаховница и лијепе наше кад је Хрватска била трећа на свету упркос јако тешког жреб..

Препоруке:

Нико да се сети да смо утакмицу против Гане изгубили само својим незалагањем.
Био је добар афоризам после победе над Немачком: "Сада је све у нашим рукама. -Црно нам се пише."

Препоруке:

Има у свему томе и нешто добро : по први пут нам
је отворено саопштено да нећемо у ЕУ(Ангела Меркел)

Препоруке:

Изузетно ценим господина Вукадиновића и радо читам његове текстове, а често ми се деси да неке од њих схватим са закашњењем, тек кад се месецима после објављивања испостави да су били пророчки. Ипак, усудићу се да критикујем овај осврт на фудбал.

Фудбал је непредвидива игра у којој бољи на терену не побеђује увек. Ово правило не важи за већину осталих спортова, и можда је баш у томе магична привлачност фудбала. Због тога не волим када се фудбал упоређује са осталим аспектима живота и поистовећује репрезентација и нација. Много више ми је пријао коментар у тексту господина Пурића, који примећује да му, иако је љубитељ ове игре, врло смета фудбализација свих медија, и лепо указује како у Кини, Индији, па и Америци и Русији народ и држава не хају толико за лоптање. Више ми се свидео и забаван поглед господина Танасића о афричкој занесеношћу фудбалом и џуџу магијом.

А што се наше репрезентације тиче, и ја кажем: биће боље. У квалификацијама наши су погађали сваки шут на утакмицама у Бечу и Констанци, сад у Африци нису погодили ни један. Угурали су некако две лопте у гол, а одбрана није била тако чврста како смо очекивали. Шта да се ради. Критике на рачун тактике су право сваког од нас, али ја мислим да је селектор само пратио тренд на првенству - поставка са једним правим нападачем. Ја бих много веће критике упутио на рачун физичке спреме наших играча. Жаљење за повољним жребом који има Гана? Не, не причињава ми то никакав физички бол. И имам доста вере да ће наша репрезентација добро проћи у квалификацијама за европско првенство. Очигледно нам европски противници боље леже.

Иначе једва чекам завршницу мундијала. Уживам да гледам Аргентину, Бразил, Шпанију. Волео бих кад би ове три репрезентације играле у полуфиналу. Па и Гана, што да не. Да се добра припремљеност, дисциплина и упорност исплате неком тиму осим Немачке. Па и да може да се каже да је то дело нашег тренера.

И још једна опаска: Коларов није играо против Аустралије због жутих картона.

Препоруке:

Воја;"Надам се да ће од селeктора научити како се односи према домовини..."
Г. Војо, селектор фудбалске репрезентације Србије, г. Антић, одавно се одрекао српског држављанства и узео шпанско, пошто је предходно положио заклетву да ће поштовати шапански Устав, чиме је и званично постао поданик краља Хуана Карлоса I (све како одређује шпански закон о стицању шпанског држављанства).
Што то Ви г. Војо можда нисте знали, није никакав грех. Али што то знају и о томе ћуте они који би требало да строго воде рачуна о поштовању српског закона у држављанству, то већ спада у категорију правних прекршаја, нарочито када је у питању плаћање пореза на добит остварену у Србији, као што то плаћају остали њени грађани. И ту је г. Антић најмање битан јер, ћути се и о толиким другим Чилеанцима, Хрватима, Словенцима, Црногорцима, Енглезима, Аустријанцима, и другим странцима према важећем српском закону (свеједно што су можда и српског порекла), који са резервним пасошем у џепу раде за велике паре у министарствима и државним службама, ствар иначе незамислива у ЕУ где наводно идемо. И то у време док високо образовани Срби емигрирају из земље у мучној потрази за послом.
Кад то средимо, можемо онда и о фудбалу.
Поштовање г. Војо.

Препоруке:

Joooj,bolan ubo si ovo sa zastavama!u svabiji nemozes od zastava da prodjes, ne mozes vozaca da vidis, sve je iskiceno,sve zivi u znaku SP a kod nas svako pojavljivanje ZASTAVE je VELIKOSRBSKINACIONALIZAM!

Препоруке:

И ја сам се слатко насмејала кад сам прочитала праве речи за дијагнозу нашег ангажовања на СП,''МРЦВАРЕЊЕ ЛОПТЕ''!Ја се у фудбал не разумем,ал сам навијач своје земље и гледам увек кад игра репрезентација,и заиста је увек исто,МРЦВАРЕЊЕ ЛОПТЕ!
Сад кад имамо дијагнозу,можда је време за лечење и напредак.

Препоруке:

Од неколико мојих текстова на овом сајту, већина је објављена у рубрици "Само смех Србина спашава".
Даклем, прећутно ми се призна духовитст.

А онда ме Радомир убије у појам. Искомплексира ме начисто. Изјави нешто што може да се прогласи за фазон године:
"У нашој групи, све 4 репрезентације су играле фудбал".

А ја јадан помислио да су Аустралијанци играли свој омиљени крикет. А они, чапкуни једни, нису све своје спорташе одмарали за традиционални "тест" за пехарић "Ashes" протиив Енглеза, него један део послали у Африку да играју фудбал.

И Капело се није прославио. Али не видех да је изјавио нешо у стилу "Људи, за неверовати, али Амери уместо да играу бејзбол, играли фудбал и били први у групи".

*
Уз Динста, Соренсена, додао бих и Палотаја.

Али људи, има једна разлика: Динст нас је оштетио у дугој, поновљеној финалној утакмици, (тада се нису пуцали пенали). Ми смо ту прву одигрлаи против иситх Талијана, на њиховм терену, водили смо, и свашта би било да нам Деоменгини не даде гол посред гола.
А и у поновљеном мечу, нисмо се обрукали.

А овде јесмо.

Јер, једна је ствар кад те судија оштети у једном финалу против једне Италије, када си играо добро.

А друга је ствар када те оштети у једном оваквом мечу. УЗ све поштовање за "кенгуре" и за Тима Кејхила, кји малтене сам држи Евертон међу првих 7-8 у Премијер лиги, али се питам:

Може ли тим који сања полуфинале да чека да јури 0:2 против "кенгра" и да гата да ли судија има свој дан.

Да ли су Немци чекали да виде ћуд судије против тих истих?

Укратко: Ни по јада што смо били задњи. Мене жуља начин како смо ту "успели" и Антићево оправдање.
Јш мало па ће надмашити Миљана, и његове морбинде фразе попут "акитвног ремија", којим нам је ударао на интелигенцију, горе него Динкић у економији.

Препоруке:

"Но, то да разочаравамо пријатеље, док, истовремено, пријатно изненађујемо и награђујемо противнике, и то, опет, не само у фудбалу, такође, нажалост, већ постаје део традиције."

Један од разлога за овакво чињенично стање је између осталог и нешто преко чега се олако прелази:
Испијање пива и напушавање пред одлучујућу утакмицу што "ради и многи други".
Баш ме брига за друге.Они који су отишли у Јужну Африку да нас представљају нису "многи други" већ професионалци који зарађују милионе евра,а обилазак егзотичних дестинација,смештај и позирање на светској сцени плаћено је и мојим парама из буџета Србије.
Због тога су били дужни да учине све како би били што спремнији за напоре и искушења која их чекају против неких од најјачих светских репрезентација.
Сам резултат и пласман ми нису нарочито битни,већ однос према саиграчима,селектору,публици и коначно Србији.Они који им траже оправдање на начин "и други то раде" им не чине услугу,већ им дају алиби за незрело и неодговорно понашање приликом репрезентовања државе.Сада имају и химну и новац и подршку најшире јавности,шта их сада спречава да буду одговорни и ефикасни.Једино бахатост и безобразлук.
@брм-
потписујем!

Препоруке:

Пенал уопште није био. Случајно је човека ударила лопта у руку. Судија је пресудио према правилима игре.

Препоруке:

Чињенице које су свима нама познате, а сада се, у невиђеној медијској кампањи претварања очигледног неуспеха у виртуелни успех, прикривају:
1.Наши играчи су током припрема тренирали једаном дневно, док су Бразилци, Немци, Американци, Аргентинци и Аустралијанци тренирали два пута дневно (виђено на нашим тв станицама, у различитим приликама, током припремног периода). Кака је у Африци, на конференцији за штампу, изјавио да је, због повреде од које се тек опорављао, тренирао три пута дневно! Наши играчи вероватно сматрају да је Кака "толиким тренирањем" био кажњен.
2.Немци су нас са играчем мање надтрчали!
3."Кенгури" су нас добили искључиво на бољу физичку спрему, а не како селектор и његови "фанови" лажно приказују, јер нам је недостајала фудбалска срећа, због сумњивих судијских одлука и зато што је и трава, гле чуда, тога дана била зелена.
4.Антић у одбрану наводи Нинковића, који је стварно много претрчао, али он је међу нашим играчима ИЗУЗЕТАК! Зато и јесте наше највеће откровење на шампионату, јер је ЈЕДИНИ био физички спреман међу 23 члана репрезентације.
5.Други гол од "кенгура" смо примили јер нико није пратио њиховог играча, нико му није ни кренуо у сусрет, а прећуткује се и да је Стојковић тај гол примио "кроз уши".
6.Антић је заменио једина два креативна играча које ми имамо у тренутку када то нико неби урадио, па се заиста мора поставити питање њихове физичке спреме.
7.Ма колико то било болно за огромну већину Срба, пушење и пиво не иду руку под руку са врхунским спортским резултатима. Неко ће рећи да је и Дивац пушач, али Дивац је АС! Знамо да је Шеки пио и пушио, али је он био, за разлику од ових наших више него ПРОСЕЧНИХ фудбалера, ВЕЛИКИ АС! Познато је да је одбојкашки репрезентативац Вујевић пио и пушио, али он је по бразилском селектору Бернарђињу највећи одбојкаш света свих времена, уметник на мрежи, непредвидљив! Асовима се увек гледало кроз прсте! За те асове просечни морају да трче и да тако надокнаде недостатак креативности.

Препоруке:

Iako rado citam Djordja Vukadinovica i izuzetno ga cenim imam nekoliko primedbi.
1. Fudbal, bar kao igra, strategija i taktika nema veze sa sociologijom, neki drugi aspekti fudbala imaju;
2. Selektor je verovatno odmarao Kolarova jer je cela odbrana bila opterecena zutim kartonima i to je bilo logicno. Igrac koji ga je menjao, Obradovic, svoj posao je obavio odlicno;
3. Krasica je zamenio Tosic, posle cijeg suta smo dali gol;
4. Kacar ove sezone ni izbliza nije u formi u kakvoj je bio prosle i poprilicno je prosedeo na klupi svoga kluba, inace Ninkovic i Kuzmanovic su odigrali odlicnu utakmicu. Prvi je najveci dobitak ovog Mundijala;
5. Australijanci su prvi gol dali tako sto se lopta od glave jednog igraca odbila u glavu drugog, a drugi gol iz pozicije iz koje je taj igrac vise nikada nece postici pogodak;
6. problem nije bio ni u nasoj postavci ni u igracima na terenu. Problem je sto mi jednostavno vise nemamo kvalitetnog centarfora klase Milosevica, Kovacevica ili Mijatovica. Tako je kako je. Sanse smo stvarali, igrali smo viktorije sa Australijom veci deo utakmice, a dva gola primili smo iz pola sanse.
7. Nastavili smo da se borimo i pored tako dva glupo primljena gola i umalo izjednacili. Tako da price o balkanskom mentalitetu padaju u vodu;
8. Protiv Nemaca smo u nekim situacijama imali srece, ali bogami imali su i oni. Mogli su se propisno obrukati. Crveni karton je bio opravdan, a mogli su ga lako sem Klosea zaraditi Lam ili Podolsli. Ovako dobio ga spic sto je najbenignije moguce resenje, narocito kad imate podosta golgetera u timu.
9. Protiv Gane smo odigrali relativno lose. Ali da smo dobili, svi bi se secali samo nasih sansi i rekli da smo bili bolji. Gana je po rejtingu malo slabija od nas;
10. Mogli smo biti i prvi u grupi i ici na Engleze, pa onda niko ne vi pricao o istorijskoj sansi jer nam Ostrvljani definitivno ne leze;
11. Po pravilima igre za 2010 (videti sajt FIFE) penal protiv Australije nije postojao jer nije bilo namere.

Препоруке:

nastavak:
Kod igranja rukom u 16m gleda se samo namera, cak ne ni polozaj ruke. E sad s takvim tumacenjem nije trebao biti penal ni protiv Gane:
11. Sporno je nesto drugo. Australijanci su napravili 25 faulova mi 9. Odnos u kartonima je bio 3:2, sto nema nikakve logike, jer se sankcionise ne samo grubost nego i igranje na faul kao takvo.
12. Start nad Ninkovicem je definitivno bio za crveni, a Kejhil je zbog vredjanja i igaraca i sudije po svim propozicijam morao da leti.

Zakljucak: Meni je najspornije od svega sto sam u oba ova clanka na neki nacin video prikrivenu zelju DJ. Vukadinovica da Srbija omane. On je vec unapred video kako se predstavnici rezima na sva usta sepure eventualnim uspehom naseg tima i kako im to donosi poene na izborima. To je famozna srpska autodestrukcija koju bi valjalo da Vukadinovic kao sociolog razmotri socioloski, a neki psiholog iz tog ugla. Kako sto rekoh i u pobedi u porazu ja i dalje navijam za Srbiju.

Препоруке:

Ne mogu da shvatim komentatore koji se oduševljavaju ovakvim defetizmom,jer objasniti ''ovakvo mešanje sporta,politike i ratovanja'' u slučaju košarkaša,vaterpolista,odbojkaša,rukometaša...

Препоруке:

Шта се могло и очекивати друго сем испадања ако у одлучујућој утакмици за пролаз када ти је потребна победа играш дефанзивно? У средини напада нисмо имали никога сем Жигића, који је мало жешћа рупа. И било је пробоја по боковима, али никога није било у средини. Једино што је Тошић одвалио лопту. Е, таквих нам је удараца требало.Лопта је стално била у ваздуху, па се стекао утисак да су наши фудбалери као и Топаловић на свадби, гађали у ваздух, а и њега нису погодили.

Препоруке:

Тако је то када се од илузије направи идеологија и потом пораз објасни митолошки.

Препоруке:

Драго ми је што видим да се поводом ових мојих "спортско-политичких" колумни заподела лепа расправа. Понекад ми се чини да су, можда због привидно лакше теме, коментари чак и бољи него на оне "чисто" политичке текстове који више поларизују. Иако је већина читалаца веома добро разумела смисао ових мојих "фудбалских" колумни, желео бих, ипак, да експлицитно наведем, тј. поновим једну "методолошку" напомену. Фудбал волим, рекреативно сем га играо и помало се - као и пар милиона грађана Србије - разумем у њега. Али на памет ми не пада да мислим да сам заиста велики стручњак за фудбал, бар не у оном смислу у којем јесам, или верујем да јесам, на пример, за политику или филозофију. Дакле, "фудбалски" слојеви ових колумни су мени били углавном само повод за неке друге садржаје и размишљања. И не претендујем да сам у њима онолико у праву колико верујем - или се бар надам - да јесам у оним "чисто" политичким. Но, упркос томе, морам интервенисати поводом неколико теза. Прво, наравно да се не може успоставити релација "један-на-један" између фудбала и политике, али мислим да се неке структурне и менталитетско-карактеролошке аналогије итекако могу правити. И у том мишљењу нисам усамљен. Као ни у ставу да у спорту, поготово оном колективном и "националном", итекако има и "социологије" и "психологије" (баш као и политике и економије). Такође, што је сад много мање важно, мислим да је пенал против Аустралије постојао барем колико и она два која свирана нама, и као и неки други који су свирани тих дана, укључујући чак и тзв. "напуцане лопте". Такође, Коларов је по жутим картонима могао да игра, а што се његове "адекватне замене" тиче, можда није била катастрофална, али су ипак веома недостајали његови продори по боку. Међутим, оно што је стварно важно и због чега све ово и пишем јесте АПСОЛУТНО ПОГРЕШНА констатација г. Поповића да је код мене видео "прикривену жељу да Србија омане". Мислим да свако ко ме познаје, а поготово онај ко ме, наводно, цени, зна колико је то нетачно.

Препоруке:

Delim vase politicke stavove i zato svaku vasu kolumno nestrpljivo iscekujem. Licno kada sam razmislajo o cinjenici da bi Srbija mogla stici do polufinala, odmah mi se ukazala slika ministarke sporta, Tadica i inih koji prisvajaju potencijalni uspeh kao da su oni licno navukli stucne i obuli kopacke. I bilo mi je malo muka od pomisli na to, kao i od pomisli kako bi vrli predsednikovi spin doktori uspeli da to iskoriste. I u nekim momentima sam pozeleo da ne odemo bas toliko daleko. I vi ste, da se ne lazemo. Uostalom nije sve u sferi svesnog ima nesto i u podsvesti.

Препоруке:

@Branislav Popovic
кад не би живео у Србији рекао бих да је невероватно шта и ко вама пада на памет "гледе" најлепше игре на свету...
нажалост ваш став је слика наглавачке окренутог система вредности у којем једна лепотица, паметница, предивна кулртурна особа каква бих желео да буде моја ћерка кад порасте као што је Нађа Хигл НИКАДА НИЈЕ ГОСТОВАЛА У НЕКОЈ ЗАБАВНОЈ КОНТАКТ ЕМИСИЈИ, нисте ви усамљени у њему, ја сам усамљен у мом..мени ти безвезни лиикови које помињете нису пали нам памет..ама ниједном

Препоруке:

Пошто се не можемо равнати по северним Европљанима, како западним (Енглези, са све Шкотима и Ирцима, Немци, Холанђани, Скандинавци), тако и источним (Пољаци и Руси), јер је то (да ми опросте браћа/ "браћа" Руси, а још више њихови фанови!) ИПАК РАЗЛИЧИТ МЕНТАЛИТЕТ, било би добро да уперимо поглед ка онима, који су нам ближи, значи Медитеранцима и из Медитерана "изведеним" народима. Прво источни Медитеран. Руку на срце, боље се лоптамо од Арапа и Грка, а Турци су ипак нешто посебно, то је менталитет империјални, проистекао из њихове пастирске прошлости, тако налик на Џингис-кана. Западни Медитеран, Талијани, Шпанци, Португалци, Французи. Талијани, сам Вукадиновић је рекао да смо ПОКУШАЛИ (и то НЕУСПЕШНО!) ДА ИХ ОПОНАШАМО! Да додам, покушавамо дуги низ година да их опонашамо и у популарној музици, али руку на срце, нити су Ђорђе Марјановић, Мики Јевремовић и Лео Мартин ни близу Доменику Модуњу (замислите Ђокицу и Микија како покушавају да извуку "Volare..."?!), нити је "Београдско пролеће" налик Сан Рему. Тек кад је "Лане моје" наговестило повратак нашим БАЛКАНСКИМ КОРЕНИМА, а "Молитва" то потврдила, постало је јасно да БАЛКАНСКА МУЗИКА, као део WORLD MUSIC покрета, ИМА ШАНСЕ ДА СЕ АФИРМИШЕ! Уосталом, зар Шехерезада не рече Онуру (код нас тренутно популарна турска серија "Хиљаду и једна ноћ") "идемо на Бреговића"!? Према томе, ни Италијани, ни Шпанци и Португалци (такође империјална прошлост!), ни Французи (уосталом, они нису "чисти" Медитеранци!), већ народи, проистекли од њих, народи Латинске Америке, народи подељени, под паском једне империје већ скоро два века (Монрова доктрина!), народи лакомислени и НАРОДИ КОЈИ СЕ У МАЊЕ ОД ЈЕДНЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗДИГОШЕ, КАДА СУ ПОЧЕЛИ ДА ОДРАСТАЈУ! Народи, који такође ВОЛЕ ФУДБАЛ ДО ЛУДИЛА (као и ми!), али народи, који воле и остале спортове (као и ми!). Баш случај једног ДРУГОГ СПОРТА код тих народа желим да истакнем, случај кошаркашког тима Аргентине. Сећате ли се када нам је тим те земље био ривал у финалу светског првенства 2002?

Препоруке:

Да, да, драги Срби (и Црногорци!), били су БОЉИ од нас у тој утакмици! И БИЛИ СУ ПРВИ КОЈИ СУ NBA Амере ПОБЕДИЛИ НА ЊИХОВОМ БУЊИШТУ (мада смо нешто касније и ми то остварили)! Сви смо знали, да је ТАДА ЊИХОВА ЗЕМЉА БИЛА БАНКРОТ, да су њихови сународници, полугладни, јуришали на продавнице, да су ти момци, предвођени Ђинобилијем, САМИ ПЛАТИЛИ СОПСТВЕНО УЧЕШЋЕ НА ТОМ СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ, као и учешће осталих из аргентинског тима! Хтели су да ТУ ТИТУЛУ ПОКЛОНЕ СВОМЕ ПОЛУГЛАДНОМ И ПОНИЖЕНОМ НАРОДУ! Тада нису успели, али се нису предали! БИЛИ СУ ПРВИ МАЛИ НАРОД КОЈИ ЈЕ УЗЕО "АМЕРИЧКО" ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО У КОШАРЦИ! Постали су добри и у одбојци, а остали сјајни у фудбалу! Да подсетим, њихови суседи Бразилци нису "Бразилци" само у фудбалу, већ и у одбојци, у џуду су барабар са Јапанцима, а такође су добри у кошарци! И што је најважније, ТАКВУ УСПЕШНОСТ И ЉУБАВ ПРЕМА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ ПОЧЕЛИ СУ ДА ПРЕНОСЕ И НА ПЛАН ЕКОНОМИЈЕ И ОДНОСА У СОПСТВЕНОМ ДРУШТВУ! Сетите се да је пре свега тога, у глуво доба њихових диктатура, у њиховим провинцијама била зачета ТЕОЛОГИЈА ОСЛОБОЂЕЊА! (Ако нешто буде ревитализовало католицизам, то ће бити УПРАВО ТО!) Да не помињем њихову моћну литературу! (Сетите се Маконда!) И није залуд Иво Андрић писао о Боливару и Исидора Секулић говорила да осећа "ДА ЋЕ БОГ СПУСТИТИ СВОЈУ РУКУ НА ТЕ НАРОДЕ"! Неко ће рећи, "МИ СМО МАЛИ НАРОД, а њих има на десетине и стотине милиона", али тако ће бити све док и МИ, као што су то радили и ОНИ, не будемо изнова и изнова понављали следећу радњу САМОПОНИЖЕЊА: "Њихови Мудријаши видели су
електрично Светло на Западу,
и дођоше да га Обожавају!"
Психолози би рекли ИДЕНТИФИКАЦИЈА СА АГРЕСОРОМ. Think about those things!

Препоруке:

Могло би се написати десетине различитих анализа зашто и како смо изгубили и шта би било када би било, одн. шта није ваљало са тактичке стране и свака анализа би мање више била тачна.
Г. Вукаднивовић је овде сјајно запазио потенцијалну шансу наше репрезентације и проћердану прилику да се прославимо и победимо, јер би и 1/4 финала за нас на неки начин била мала победа, да не говоримо о полуфиналу, као и тај вечити проблем стајања непосредно пред циљем, одн. побеђивања самог себе. Многи од нас осећају неку тиху љутњу и бес на саме себе, јер је наш тим заправо оличење нас самих. Љутњу на саме себе, јер нисмо ништа научили из својих грешака.
Спорт је као и живот, бројне су паралеле, оба су непредвидиви и у оба мораш да се бориш до краја.

Препоруке:

@ thinking maize

укратко све нације које си набројао су - националисти.

Препоруке:

Ускоро почиње Ђоковић-Бердич .Ђоле је давно научиода мора моментално да се заборави предходни
изгубљени поен, како би могао у потпуности да се
сконцентрише на онај који тренутно игра .Ако жалиш
за оним изгубљеним ,изгубићеш и сљедећи.
Можда је то оно што недостаје нашим фудбалерима :
пуна концентрација у свакој секунди свих 90 мин.
На тај начин би се избјегле велике осцилације у игри( оних рвих 45 мин.против Аустралије можда је
и до сада најљепша игра на СП. Недостајао је само
његово величанство гол.
А послије Ђолета , Холандија-Бразил .Како су очекивања од ове утакмице велика ,холандски тренер
је на BBC-у већ изјавио да игра неће бити богзна шта .Што значи да ће Холандија да игра дисциплиновано и згуснуто у одбрани ,али са
страховито брзом контром (Ван Перси, Робен, Кјуит ,
Снајдер, сваки појединачно способан да утекне ,а
знају и да се развију у " лепезу ".Можда су чак
ближе побједи, него врло моћни Бразил. Много ће
да зависи од тога ко ће први да да гол.
Наши су на добром путу да постану прави и велики
тим .Не би требало дирати Антића.Потребно је пуно
времена и упорности да би се направио прави тим .
За 2-3 мјесеца, почињу квалификације за ЕП .
Ако се не квалификују ,онда зна се ,захвалност .

Препоруке:

Нећу се више мешати и одговарати. Иако схватам да то може бити од користи и на неки начин доприноси расправи, као и некој врсти осећаја заједништва, а које, опет, не мора да буде истомишљеништво. Али, нажалост, заиста нисам у могућности да то чиним редовно и систематично - а и не бих желео да се од нспм-а прави "блог". Елем, што се тиче коментара г. Поповића, све је у реду. Коменатар је уљудан и добронамеран, нема везе чак и ако се не слажемо, а поготово овако. Али баш зато желим да ми се верује да ми није било ни у "свести" ни у "подсвести" да због могуће инструментализације и злоупотребе евентуалног успеха од стране "оних" (ма који то били), навијам против репрезентације Србије. Но, сада, кад сам прочитао ваш други коментар, сетио сам се да некада, као клинац и - тада - ватрени "звездаш", то јесам чинио када је била у питању репрезентација са чијим саставом и/или тактиком се нисам слагао. Сада, са ове дистанце, уопште не мислим да је то било у реду, а поготово када видим како су, током последње две деценије, многи наставили тим путем и то не само када је фудбал и спорт у питању. Толико о томе. А у наставку, просто желим да подржим и истакнем невероватну, до у ситницу и нијансу, сагласност и подударност мишљења са последњим "спортско-музичким" коментаром г. "thinking maize-a". Додуше, с обзиром да сам у спортским анализама лаик, а у музику се разумем отприлике као Биљана Србљановић у изборни систем, то можда и није нека превелика похвала и комплимент. Још једном, срдачан поздрав и захвалност свим коментаторима и читаоцима.

Препоруке:

Поштовани коментатори, покушаћу да се надовежем на коментар „thinking maizea”, са још једним детаљем из спорта који сматрам (за разлику од брма), најлепшим спортом на свету. Наравно, ради се о кошарци.

Сведоци смо у какав је клуб и систем последњих година израстао КК Партизан, наравно, захваљујући таленту његових играча и стручном знању његовог тренера. Међутим, „лепак“ који их је све држао заједно јесте невероватна оданост клубу (и тренера и играча) и спремност свих чланова (играча) да све своје квалитете ставе у службу екипе (колектива, заједнице итд.) без потребе за солирањем и самоистицањем. Додајмо на то коректан однос управе и фанатичну подршку навијача, ето рецепта за успех.

То је оно о чему говори и „thinking maize”, то је тај успех и та љубав коју играчи, тренер и управа поклањају једни другима, а сви заједно народу који је тих дана за време одигравања финала Евролиге могао да буде поносан на свог предтсваника.

Када тај однос и ту љубав будемо имали према својој земљи, и када их пренесемо на економију, образовање, књижевност, здравство, цркву, војску итд. имаћемо шансу да повратимо место у заједници европских народа које нам припада. Дотле бићемо и даље зателебани у Фарме, сисате певаљке, лажљиве политичаре и сујетне неспособњаковиће који би да нас воде на пут без алтернативе.

П.С. Сећате ли се како су се прошле године у Нишу, за време одржавања финала Купа, Величковић и другови бацали „на главу“, на минут-два до краја утакмице са Звездом, а при вођству од петнаестак разлике? То је тај фанатични однос према клубу о коме причам.

Ове године Партизан је отишао и корак даље. Да ли сте видели како се „на главу“ бацају и Американци Робертс и Макејлеб? То је последица пажње којом су били окружени од свих у клубу и чињенице да су препoзнали да је за све у клубу Партизан светиња и изнад свега.

У таквом односу актера не чуди да је Вујошевић одао признање Робертсу речима да „игра на граници самоуништења“.

Препоруке:

Селектор Антић је погрешио што у репрезентацију није позвао Бецића.
Остало су фантазије.

Препоруке:

Владане Ненадићу

кошарку играју деца из квартова где постоје кошаркашки терени - а у НБГ их је највише, па је зато Партизана јак
ватерполо играју деца из градова у којима постоји базен или бар море

ја сам пореклом из дела планете на којем се игра најлепши ватерполо на свету зато што свако место има гоплове на риви - као што се на бразилском плажама игра најлепши фудбал..(и сам сам га - ватреполо тренитрао)..али ватерполо ккао ни кошарка не може да буде никакав репрезент држав и нације - то може само фудбал кога играју СВИ и који може да се игра на свакој ледини без голова(две цигле) без бетона, на низбрдици итд...

зато кошаркаши могу да буду светски прваци и кад су у јадној држави и муљавој нацији - али фудбалери НЕ МОГУ - о томе пише и Ђорђе и ЈОШ БОЉЕ (без увреде за Ђорђа) thinking maize
ватерполисти могу да буду светски прваци и у капицама Милове ЦГ, иако су сви из БОке којја зна се шта мисли о ЦГ...а и зна се да ПОдгоричани и Цетињани не знају ни да пливају

зато све што си написао причај твојим гробарима - изашао си из теме

поздрав и напред партизан у Европи (у кошарци и ватреполу)

Препоруке:

Као што је рекао г. Вукадиновић, горе и глупље од пораза само је проглашење пораза за победу!
Дакле, наша репрезентација је играла очајно! Од самог почетка се видело да су за класу слабији од осталих учесника. Не зато што су појединачно лоши, већ зато што нису уиграни. Према томе, господину Антићу - чиста НУЛА!
Није потребан никакав фудбалски стручњак да би видео како је игра скоро свих осталих репрезентација резултат мукотрпног и дуготрајног рада, а не само талента или тренутне форме. А колико су се наши момци намучили у току припрема - видело се по резултатима. И сада, некима смета што их критикујемо! Та немојте каз'ти!
Кад на светско првенство оду у своје лично име и буду играли за свој лични ћеф и рејтинг (као тенисери, на пример), онда може и без критике. Али докле год (било који спортисти) играју под именом и заставом Србије, морају бити критиковани и за најмању грешку, а камоли за овакву катастрофу.
Међутим, некима очигледно није стало ни до спорта, ни фудбала, ни Србије. Зато благосиљају пацерску игру наших репрезентативаца и по слогану "не таласај" настоје да све разводне, отупе, размажу, замажу и завију у маглу и тикве. И све то зарад нам светле будућности у коју идемо стазама посутим цвећем (наравно, пролазећи поред њихових јахти, џипова и вила).

Препоруке:

Драги "брм" и Ненаде, хвала на примедбама. Да, све латино-америчке земље су НАЦИНАЛИСТИЧКЕ, шта више, СВЕ НОРМАЛНЕ ЗЕМЉЕ СУ НАЦИОНАЛИСТИЧКЕ. Тиме је све речено! Ако то каже, нпр. Жан-Пјер Шевенман (слушао га уживо, на "Коларцу"), ФРАНЦУЗ, ДЕМОКРАТА и ЕВРОПЉАНИН, КО САМ ЈА ДА У ТО СУМЊАМ! Тим пре, не би требало да ФЕРМАМО оне "јаде" од "другосрбијанаца"! Ах да, ту је и више пута поменути (а слабо слушани!) Рудолф Арчибалд Рајс, научник, хуманиста и ИСТИНСКИ ПРИЈАТЕЉ НАШЕГ НАРОДА, који рече да "ЧУВАМО НАШУ ПРАДЕДОВСКУ ВЕРУ, ЈЕР ЈЕ (И) НАЦИОНАЛНА"! Што се тиче "Партизана", свака част Дулету Вујошевићу, момцима и управи, али за мене, окорелог (истина у младости!) "звездаша", ЕТАЛОН НАВИЈАЧКЕ ОДАНОСТИ јесу навијачи фудбалског тима "Партизан" из 1976 г. и њихово навијање на утакмици (важна у тадашњој борби за титулу првака СФРЈ) са "Хајдуком" из Сплита. Ти ЉУДИ су ПЕВАЛИ И НАВИЈАЛИ И КАДА ЈЕ "Партизан" ГУБИО СА 6:0!!!!! Наравно, Бјековић, Моца Вукотић и другови су им вратили, тако да су УПРКОС ПОНИЖАВАЈУЋЕМ ПОРАЗУ (најгорем у целој историји "Партизана"), ИПАК ОСВОЈИЛИ ТИТУЛУ ТЕ ГОДИНЕ! Када би СВИ МИ БИЛИ БАР УПОЛА ТОЛИКО ОДАНИ НАШОЈ СРБИЈИ (уз поштовање и респект свих осталих! Шта ћете, И ДЕМОКРАТА САМ!), као што су тада били одани навијачи "Партизана" и када би наши репрезенти (укључујући и ПОЛИТИЧАРЕ и БИЗНИСМЕНЕ!) враћали нам бар онолико, колико су тада урадили фудбалери "Партизана", СРБИЈА И СРБИ БИ ПРОЦВЕТАЛИ! Ђорђе, у сваком случају хвала!

Препоруке:

Мислио сам да станем и мало одморим (а и друге на НСПМ-у, од себе!), када ме један г-дин инспириса својом следећим оштроумним запажањем да још понешто напишем. Елем: "Као што је рекао г. Вукадиновић, горе и глупље од пораза само је проглашење пораза за победу!" Све ЈАСНО, као кад НЕКО 24.06. 1999 г. ПРОГЛАСИ ПОБЕДУ НА КОСОВУ! Свака случајност је НАМЕРНА!

Препоруке:

Господине, тешко је читати ваше коментаре, јер су преоптерећени великим и масним словима!

Ипак, уложио сам труд и успео да разазнам суштину ваших примедби, а оне се односе на недостатак нацинализма и патриотизма код наших спортиста. У том сегменту сте само донекле у праву, а имам утисак да се губите у лавиринту добрих намера и не замерања аутору и сајту. Аутоцензура?

Препоруке:

Postoji bar dva nivoa priče:
1. Mi gledamo i navijamo i očekujemo svoju reprezentaciju u najboljem izdanju.
2. Neki fudbaleri očito koriste reprezentaciju za svoje privatne interese, da se predstave i bolje prodaju u inostranstvu.

Treba naći kompromis.
Ne moramo očekivati od njih da vole dres, šta nas briga da li tih 11 ljudi na terenu vole taj dres, bilo bi odlično kada bi bilo tako, ali još je bolje da ga mrze ali da daju golove, pa makar zato da bi se prodali za velike pare.

U suštini, bili bi zadovoljni i mi i oni.

Eto i taj Mrđa koga svi pominju, zamislimo da je potpuno bezdušna spodoba koja traži angažman. Pa šta ako bi ubacili baš njega? On bi se trudio za sebe, a ''nevidljivom rukom'' zadovoljio i narod.

Ja u tome ne vidim problem. I vuk sit i ovce na broju.

A i ako je zbog para, da svaki Srbin da jedan evro mnogi bi bili bolje plaćeni u reprezentaciji nego u sopstvenim klubovima. A onda (valjda) neće čuvati butkice.

Препоруке:

Драго ми је што нисмо боље прошли, не дај Боже да смо стигли до финала или полуфинала, морао бих да гледам Тадића како се смеје и успех репрезентације приписује ДС-у и растућем благостању у земљи.

Препоруке:

http://forum.burek.com/vodic-za-sp-prepoznaj-neprijatelje-navijaj-za-prijate-t507386.html

Препоруке:

Поштовани г-дине, то да ли мислим да су наши спортисти довољно/недовољно патриоте, није био примарни мој мотив. Понашање спортиста и других јавних личности својеврстан је "лакмус" за дубинске процесе у нашем друштву. Па да ли ће "гурачи лопте" "гристи" или "бити балерине" и није баш сасвим безначајна ствар! Ако ти "супермени" "гризу", онда бар имам илузију да "Србија још није пропала"! Онда и ја, "сирак тужни" мало ведрије гледам у будућност! Просто или ВОЛИТЕ или НЕ ВОЛИТЕ СВОЈУ ЗЕМЉУ И НАРОД! Не морате волети НЕКЕ ПОЈАВЕ И ЉУДЕ у овој Земљи и Народу, али да НЕ ВОЛИТЕ ову ЗЕМЉУ и НАРОД У ЦЕЛИНИ, ИЗВИНИТЕ МЕ, немам стомак за таква мишљења! Не морају ми се свиђати/не свиђати Милошевић, Коштуница или Тадић... Не морају ми се свиђати/не свиђати социјалисти, народњаци, демократе... Такође ми се не морају свиђати/не свиђати прљавштина и запуштеност ове земље или нпр. гостопримљивост до лакомислености нашег света, али да ми се НЕ СВИЂАЈУ СРБИ или СРБИЈА, онда просто НЕ ТРЕБА ДА БУДЕМ ПРИПАДНИК ТОГ, СРПСКОГ НАРОДА. Као што видите, Национализам сматрам једним од Природних Стања Човека, као ZOON POLITICON-а! Тако мислим, а признајем могућност и да се варам! Шта ћете, Човек сам, па Грешим! Но да бих исказао то своје мишљење, које ако ништа друго, сматрам Легитимним и бар Равноправним осталим Ставовима о Нашем Друштву и Држави, бирам РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ ИСКАЗИВАЊА. Према томе: "позајмљују туђу имовину", а не "краду", "штеде на истини", а не "лажу", "Џорџ Клуни", а не "Борис Тадић"! Даље: "другосрбијанци", а не "издајице" или "усијане главе" или "плаћеници" или "попуните чиме год хоћете". Разлози за овако изражавање су разноврсни. Први је став уредника овог сајта да задржава ROYALTY FREE LICENCE за "обраду" коментара. Лепо људи написали, њихов је сајт и правила, па што да се надгорњавам. Други, колико видим г-дин Ђ. Вукадиновић, уредник овог сајта уђе у један судски процес. Што ће ми такав процес са "другосрбијанцима", кажите Ви мене?! Додајте остале разлоге, према Вашем избору.

Препоруке:

@brm

"... најлепши ватерполо на свету" ??? Ваљда најбољи. "На риви" ??? Шта би на то рекли ватерполисти из Београда или Загреба. Или још боље из Мађарске.

Можете ви да причате о приморском ватерполу шта год хоћете, али Београд, Загреб и Будимпешта су главне тачке на карти европског ватерпола. Увек биле и увек ће бити. А клубови "из Боке" нису ништа друго него државни пројекат промовисања независног Монтенегра.

Што се тиче играња на риви, Дубровчани имају тзв. "дивљу ватерполо лигу" коју преко лета играју екипе са локалних купалишта и која са правим ватерполом има везе као и мали фудбал са великим фудбалом. Толико о ватерполу, па још на риви.

А што се тиче односа фудбала и кошарке, одувек се зна да је за играње кошарке потребан већи коефицијент интелигенције, спортске и сваке друге него за играње фудбала. Популарност је нека друга прича.

Мала злобна примедба о гробарима, наводи ме на то да помислим да долази од припадника супротног табора. Но не мари. Изгледа да ни навијачима "најсрпскијег" спортског друштва а ни другима у Србији није јасна атомосфера у КК Партизан, оно што надахнути спортски новинари називају "хемија". Та "хемија" им омогућава да играју далеко изнад својих могућности и побеђују далеко скупље, а неретко и боље екипе.

Има ли тога у фудбалу? Наравно. Могли сте недавно да прочитате изјаву Андреаса Мелера, који каже да Немци када играју за репрезентацију, играју са 120 постомогућности. Тако игра и актуелна немачка репрезентација, тако игра Барселона, тако играју Мурињове екипе, да не набрајам даље.

А да ли неки други Немци у свом обичном животу дају све од себе, радећи за добробит своје породице, али богами и у корист своје нације и државе? Свакако.

Када се и ми тако будемо понашали, неко на зеленом правоугаонику, између кошева или у базену, а неко на свом радном месту и уопште у животу, кад нам на првом месту буду КК, ФК, ВК, репрезентација, али и отаџбина, тада ћемо пролазити као Немци.

То је била суштина мог коментара.

Препоруке:

@ Бладане Ненадићу
1)суштину коментара сам схватио из прве и - поздрављам
2)као припадник супарничког табора морао сам по "дифолту" да се јавим - просто 30 година стажа на северу..

па зато смо и пропали у фудбалу што клинци више не играју на ледини и мали фудбал- тренирају у школама фудбала ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ИМЕНА:БЕОСОКЕР, НАЦИОНАЛ, РОЈАЛса ипсилон,има још горих ..ниједан на српском и ћирилици..а ту долазимо на терен оног о чему thinking maize пише великим словима..и треба јер треба да УРЛАМО ДО НЕБА на такве идиотлуке

а те приче о коефицијенту интелигенције - делимичмно си у праву
НАШИ фудбалери имају мањи коеф. инт. од НАШИх кошаркаша и ватерполиста. ШТО СА НЕМАЧКИМ, БРАЗИЛСКИМ ИЛИ ХОЛАНСДИМ НИЈЕ СЛУЧАЈ па зато и они и ми пролазимо како пролазимо - различито

поздрав и напред партизан у Европи (у кошарци и ватреполу)СЕМ КАД ИГРА ПРОТИВ ОЛИМПИЈАКОСА

Препоруке:

а ови као хернандез....што навијају против Србије да неки ликови не би користили усехе..

то је стање нације којој је потребна ДИЈАГНОЗА а не коментари

Препоруке:

@ брм

Слажем се са оба коментара, од речи до речи.

Поздрав,колеги са супротне стране стадиона и све најбоље.

Препоруке:

@ брм

Навијамо против Србије? Пошто је спорт оно што ће нам помоћи да се ишчупамо из мртвила у коме нам се налази национална свест, економија, црква?
Не заносимо се, кад нам је спорт заиста помогао? То је разбибрига, матори људи који јуре за лоптом (не кажем да није занимљиво али то је то).
А код нас, мада не само код нас, се приде користи да се скрене пажња са разних лоповлука, малих и великих, да се негативна енергија усмери на бенигне ствари као што је судија, статива или противнички играч.
Не треба бркати 23 одлично плаћена професионалца са љубављу према својој земљи.

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ