Sarkozi je bolji. Meni se svidja ova ideja rasnog mijesanja u Francuskoj. Volio bi da Sarkozijeve ideje uspiju. Nije vazno kako po izboru ili kao obaveza.
L’objectif, c’est relever le défi du métissage.
Ce n’est pas un choix, c’est une obligation.
On ne peut pas faire autrement.
Au risque de nous trouver confrontés à des problèmes considérables. Nous devons changer
partout en même temps, dans l’entreprise, dans les administrations, à l’éducation, dans les
partis politiques. Et on va se mettre des obligations de résultat. Si ce volontarisme républicain ne fonctionnait pas, il faudra alors que la République passe à des méthodes plus contraignantes encore. »
Препоруке:
0
0
3
уторак, 29 јун 2010 22:07
wickid
Francuska je godinama bila ikona novog svetskog poredka i simbiol "marionetskih" drzava u zapadnoj Evropi. Njena politika je raskinula sve veze sa svojim istorijskim iskustvom, politika je postala neodgovorna i nesamostalna u najmanju ruku.
Jedna velika zemlja nase civilizacije je prosto nestala sa mape sveta, polako se gaseci u mraku globalizovanog sveta. Sva nova pravila koja su joj nametnuta bila su na drugom kraju ideala na kojima je sazidana.
Njene tekovine, koje su vekovima bile inspiracija za druge narode u Evropi. U medjuvremenu pretvorila se u jedno od najvecih razocarenja, bar za mene.
Jos jedan fantastican clanak gdje Aleckovic, i zaista se nadam da ce Francuska biti dovoljno jaka da se podigne sa kolena i bude deo resenja umesto problema. kao sto de Vilpen treba njegov narod, tako i sve zemlje Evropu trebaju Francusku, vise nego ikad do sad.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 29 јун 2010 23:16
Здравко
Ово о злочиначкој организацији која се одазива на НАТО је сјајно! У исто вријеме на сва три јавна емитера у БиХ до лудила се врте промотивни спотови о потреби НАТО снага. Ајд за Федерацију БиХ то и може проћи али људи моји Република Српска баш као и Србија је осјетила злочиначку машинерију на кожи свог народа и имовине народне. Сјетимо се Снага за брза дејства (Британци и Французи) и њихове далекометне артиљерије по Грахову, Дрвару, Петровцу.... Сјетимо се удара НАТО авијације (Британци, Французи и каубоји) по положајима Војске Републике Српске. Сјетимо се и поратног дијела, иживљавање на пароху паљанском оцу Страовлаху и његовом сину. Обогаљили су их док живе. Сјетимо се убиства мајке породице Абаџић код Вишеграда и тешко рањавање оца и сина. Срамота је то што гледамо на каналу РТРС-а, капитулантски и поданички, улизички. Ма немам ријечи!
И једна мала дигресија. Тај појам ОСТАВКА је код Срба са ове и оне стране Дрине потпуно непознат и неистражен појам. Волио бих да ме неко демантује али ја мислим да нема примјера да је један српски политичар од ниво мјесне заједнице до државе икада поднио оставку због неиспуњених обећања или пропуста.
Препоруке:
0
0
5
среда, 30 јун 2010 00:35
Pjotr Cibukov
A kako bese sa onim da ce Notr dam zvoniti povodom 600-godisnjice Kosovske bitke? Vrati li iko deset godina kasnije francuski Orden legije casti u znak protesta protiv francuskog nemilosrdnog bombardovanja Srbije? Jesam li ja budala ili zlopamtilo sto ne dajem ni pet para za i na dijasporu i njene price?
Препоруке:
0
0
6
среда, 30 јун 2010 02:00
ББ један
Ви сте реалиста,Pjotr Cibukov.
Препоруке:
0
0
7
среда, 30 јун 2010 06:41
м. -ић
Питајте ви тог Вилпена шта он мисли о Србији и о Француској окупацији и подршци наркомафијозима. Ако би он радио исто што и Саркози, Србији се исто 'вата. Чак штавише, докле год је Француска непријатељ Србије, а тренутно јесте, и јесте већ једно 20 година, тада једино што се може рећи: што горе по Француску, то боље по Србију.
Препоруке:
0
0
8
среда, 30 јун 2010 08:10
Вукадин
Скептичан сам према могућности промена (изнутра?) у земљама чланицама ЕУ. Мислим да је време Де Гола одавно прошло. Један говор не може да ме убеди.
Али сам такође отворена ума. Према томе, видећемо. Док не видим не мењам став. Мој став одређује то да су ме бомбардовали, истини за вољу Французи су смањили списак мета. Мој став такође одређује да су међу првима признали "Kosova".
Но, кад сам већ отворена ума, не могу да не приметим детант (како Амери воле рећи "ресетовање") према Русији. Смена власти у Украјини, одлазак атлантиста па чак и пораз мекше прозападне струје - прошао је без већих проблема. Ствари нису црно-беле.
Наравно, ниједна сила, посебно не Америка, не попушта вођена алтруизмом.
Свет свеједно постаје сложенији. Што се НАТО тиче, пре верујем у лагано труљење него нагле обрте. Тај савез је војно-политички неспособан - говорим о савезу, односно америчким савезницима. То се види у Авганистану.
Препоруке:
0
0
9
среда, 30 јун 2010 08:12
Џон Шепард
"Француска и Енглеска, биће земља пролетерска..." :D
(стара комунистичка песма)
Препоруке:
0
0
10
среда, 30 јун 2010 08:28
@@
Понело ауторку и то је у реду,међутим и Французи су дубоко одмакли са процесом "раскида са ружном прошлошћу", бојим се да им повратка нема .Ушли су им у све поре.
Препоруке:
0
0
11
среда, 30 јун 2010 11:53
брм
овај сајт постаје легло људи који обожавају - Француску, Русију, Немачку, Чиле, Кину, Бразил, Турску..обожаватеља САД нема они су на другом сајту
има ли негде сајт обожаватеља Србије?
драга Миро бајки о нашим политичарима ми је стварно доста..само ми још фали неки Вилпен који спаја неспиојиво - ватру и воду, левичаре и десничаре, немачку и Францускуи а против НАТО..
већ виђено у лику ДР вОЈИСЛАВА
ајте молим вас...
Препоруке:
0
0
12
среда, 30 јун 2010 12:13
Никола Смоленски
Не вреди. Према његовим ставовима о Косову и Србији, овај је гори и од Кушнера:
Varate se. Put do Srbije vodi preko Rusije, a Rusiji je bitan savez sa Francuskom i Nemackom , jer tada USA manje vrsljaju. Dok se ne probude sile koje su postovale Srbiju, nista mi ne mozemo. Probajte da promenite vlast u Srbiji. Nemoguce, svi su se umrezili u korupciji. Upravo su oni (vlast) najveci obozavaoci tih zapadnih zemalja i njihovih administratora. A nasi ljudi koji su ziveli u svetu dobro govore gde je izlaz. Traziti relativno normalne i obrazovane ljude svuda po svetu.
Odlican tekst.
Препоруке:
0
0
14
среда, 30 јун 2010 14:48
milorad s. dodatak
sto se tice toga sta je s cim spojivo, tacno je da gledano cisto partijski liberali, socijalisti i komunisti nisu spojivi. Ali, ako se gleda drzavotvorno i drzavno, onda jesu, tj. moraju da budu. U tome i lezi nerazumevanje degolisticke politike, to nije politika partija, vec je to najvisa drzavotvorna politika. Nazalost, nasa Srbija je jos ne poznaje.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 13 јул 2010 09:32
Славомир
Док се читају ови редови М. Алечковић о Вилпену и шанси која се рађа у Француској човек се осећа радосно, буди се нада у њему. Ауторкин занос и инспирација, убеђење да ће Вилпен победити и донети нешто добро и ново, не само Француској, узбуђује и делује оптимистички код читаоца.
Остаје питање колико је све ово реално, колико је могуће да се ово догоди?
Краци глобализма стигли су и до најудаљенијих држава и крајева света, пипци мондијалиастичке хоботнице стижу да ухвате и у најудаљенијим крајевима његово становништво. Имају ли обични људи снаге и моћи да се томе одупиру годинама уназад и у годинама које следе? Чекајући неког свог Вилпена хоће ли поклекнути, како ће успети да опстану у супростављању глобализмиу и либаралној економији? Од чега ће, банално говорећи, да живе они и њихова деца до тада ако се супроставе нехуманом глобализму?
Постављање ових питања није песимизам ни ширење дефетизма већ реалан проблем који траје годинама уназад. Ако помоћ или лек не стигну на време узалуд стрпљење и борба - човек одустане или умре!
Како дочекати солидарнији и праведнији свет, друштво које ће више бринути о огромном броју неравноправних?
Како дочекати да најспособнији добију шансу, а не партијски послушници?
Знамо сви да се околности тешко мењају, да озбиљне друштвене промене чак и кад су усмерене на бољитак већине у друштву наилазе на огромне отпоре моћних, сурово богатих. Утолико гајим потпуно разумевање за истинско опредељење веће друштвене солидарности и хуманијег и праведнијег друштва и света, али исто тако гајим и велику скепсу да наша цивилизација иде у том смеру.
То не значи да се не треба борити за бољу будућност и свет равноправнијих држава и грађана. Уверен сам да ове садашње генерације то неће дочекати не зато што за тај преврат нису способне и спремне, већ што је својим дугим животом глобализам продро дубоко у све кључне поре живота.
.jpg)
L’objectif, c’est relever le défi du métissage.
Ce n’est pas un choix, c’est une obligation.
On ne peut pas faire autrement.
Au risque de nous trouver confrontés à des problèmes considérables. Nous devons changer
partout en même temps, dans l’entreprise, dans les administrations, à l’éducation, dans les
partis politiques. Et on va se mettre des obligations de résultat. Si ce volontarisme républicain ne fonctionnait pas, il faudra alors que la République passe à des méthodes plus contraignantes encore. »
Jedna velika zemlja nase civilizacije je prosto nestala sa mape sveta, polako se gaseci u mraku globalizovanog sveta. Sva nova pravila koja su joj nametnuta bila su na drugom kraju ideala na kojima je sazidana.
Njene tekovine, koje su vekovima bile inspiracija za druge narode u Evropi. U medjuvremenu pretvorila se u jedno od najvecih razocarenja, bar za mene.
Jos jedan fantastican clanak gdje Aleckovic, i zaista se nadam da ce Francuska biti dovoljno jaka da se podigne sa kolena i bude deo resenja umesto problema. kao sto de Vilpen treba njegov narod, tako i sve zemlje Evropu trebaju Francusku, vise nego ikad do sad.
И једна мала дигресија. Тај појам ОСТАВКА је код Срба са ове и оне стране Дрине потпуно непознат и неистражен појам. Волио бих да ме неко демантује али ја мислим да нема примјера да је један српски политичар од ниво мјесне заједнице до државе икада поднио оставку због неиспуњених обећања или пропуста.
Али сам такође отворена ума. Према томе, видећемо. Док не видим не мењам став. Мој став одређује то да су ме бомбардовали, истини за вољу Французи су смањили списак мета. Мој став такође одређује да су међу првима признали "Kosova".
Но, кад сам већ отворена ума, не могу да не приметим детант (како Амери воле рећи "ресетовање") према Русији. Смена власти у Украјини, одлазак атлантиста па чак и пораз мекше прозападне струје - прошао је без већих проблема. Ствари нису црно-беле.
Наравно, ниједна сила, посебно не Америка, не попушта вођена алтруизмом.
Свет свеједно постаје сложенији. Што се НАТО тиче, пре верујем у лагано труљење него нагле обрте. Тај савез је војно-политички неспособан - говорим о савезу, односно америчким савезницима. То се види у Авганистану.
(стара комунистичка песма)
има ли негде сајт обожаватеља Србије?
драга Миро бајки о нашим политичарима ми је стварно доста..само ми још фали неки Вилпен који спаја неспиојиво - ватру и воду, левичаре и десничаре, немачку и Францускуи а против НАТО..
већ виђено у лику ДР вОЈИСЛАВА
ајте молим вас...
http://www.google.com/search?q="Dominique+de+Villepin"+kosovo+site%3Aambafrance-uk.org
Odlican tekst.
Остаје питање колико је све ово реално, колико је могуће да се ово догоди?
Краци глобализма стигли су и до најудаљенијих држава и крајева света, пипци мондијалиастичке хоботнице стижу да ухвате и у најудаљенијим крајевима његово становништво. Имају ли обични људи снаге и моћи да се томе одупиру годинама уназад и у годинама које следе? Чекајући неког свог Вилпена хоће ли поклекнути, како ће успети да опстану у супростављању глобализмиу и либаралној економији? Од чега ће, банално говорећи, да живе они и њихова деца до тада ако се супроставе нехуманом глобализму?
Постављање ових питања није песимизам ни ширење дефетизма већ реалан проблем који траје годинама уназад. Ако помоћ или лек не стигну на време узалуд стрпљење и борба - човек одустане или умре!
Како дочекати солидарнији и праведнији свет, друштво које ће више бринути о огромном броју неравноправних?
Како дочекати да најспособнији добију шансу, а не партијски послушници?
Знамо сви да се околности тешко мењају, да озбиљне друштвене промене чак и кад су усмерене на бољитак већине у друштву наилазе на огромне отпоре моћних, сурово богатих. Утолико гајим потпуно разумевање за истинско опредељење веће друштвене солидарности и хуманијег и праведнијег друштва и света, али исто тако гајим и велику скепсу да наша цивилизација иде у том смеру.
То не значи да се не треба борити за бољу будућност и свет равноправнијих држава и грађана. Уверен сам да ове садашње генерације то неће дочекати не зато што за тај преврат нису способне и спремне, већ што је својим дугим животом глобализам продро дубоко у све кључне поре живота.