Kada se to zna, utoliko veću osudu zaslužuju odgovorni članovi vlade u Beogradu na čelu sa Borisom Tadićem, zbog krajnje destruktivnih izjava i takvog odnosa kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije i status Kosova i Metohije unutar granica priznatim po Medjunarodnom javnom pravu. Tadiću se ni malo slučajno „omicale“ krajnje štetne izjave kada sudbina Južne srpske pokrajine stajala na dispoziciji.
Počevši od njegovih izjava 2. oktobra 2006. prilikom Tadićevih turneja po evropskim prestonicama o "Kosovu koje je bliže nezavisnosti", "praktično već nezavisno", "mi se borimo da Kosovo povratimo, ali nasi prioriteti su ulazak u EU i u NATO". Potom Tadićeve mlake izjave u Budimpešti o "svim diplomatskim sredstvima" u kontekstu sa Kosovom i Metohijom", uz istovremeno pominjanje članstva Srbije u EU i Natou, čime relativizuje cak i nagovještene "diplomatske napore".
Ili Tadićeva već ranije imperativna poruka slobodno izabranim parlamentarcima, kako oni "moraju" doneti deklaraciju u Skupštini kojom se u ime Srbije posipaju pokajničkim pepelom zbog "genocida" u Srebrenici i time prejudiciraju za sva vremena sukrivicu Srbije za događaje tamo, izlazeći cak iz okvira ionako več pristrasne sudske presude u Hagu, iz koje Tadić jednu preporuku simboličnog karaktera prekvalifikuje u "conditio sine qua non". Kako inače protumačiti Tadićevu izjavu, da Srbija neće odustati od zahtjeva za ulazak u EU, „nezavisno od toga kako se Brisel postavi po pitanju statusa" Kosova i Metohije“
U Vašingtonu i prestonicama zapadne Evrope nije nikakva nepoznanica da je za Tadića apsolutni prioritet clanstvo u EU, a time i u NATO. Tako u analitičkom komentaru 28 oktobra 2008. engleskog autora John Laughland-a za ruske RIA NOVOSTI na engleskom jeziku, i kod nas poznati engleski autor, piše "da je predsjednik Tadić očigledno spreman da plati svaku cijenu za ulaznicu u EU". Imajući pri tome na umu Kosovo i Metohiju. U tom pogledu Tadić se nije promijenio ni za dlaku.
Препоруке:
0
0
5
субота, 26 јун 2010 14:46
зоран
Нека је благословен долазак на Газиместан, свих оних са Видовданског марша, вреднијих и бољих од мене , који су пошли 14. јуна. И свих оних који им се придруже - до циља на Косову и Метохији.
Кренули су једноставно и без помпе, душом и срцем поведени.
ПС.
* Молим се Богу, да они који су окупирали и отели туђе, размисле (ако хоће)- и, шта после свега?
Препоруке:
0
0
6
среда, 30 јун 2010 13:46
Саша
Све то што наши историчари говоре о Косовском боју, и о наводном српском поразу има један озбиљан недостатак. Нико не може да објасни, како то да победничка страна (по нашим историчарима - турска) заузме Вучитрн, који је од Газиместана удаљен једва 1 сат хода тек након 70 година. Звечан знатно касније. Ово озбиљно баца сенку на наводну ``турску победу``. Биће да ње није било на бојном пољу, већ у каснијим унутарсрпским размирицама, што ни нашој генерацији није страно.
.jpg)
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Косовска_битка_(вишезначна_одредница)
Počevši od njegovih izjava 2. oktobra 2006. prilikom Tadićevih turneja po evropskim prestonicama o "Kosovu koje je bliže nezavisnosti", "praktično već nezavisno", "mi se borimo da Kosovo povratimo, ali nasi prioriteti su ulazak u EU i u NATO". Potom Tadićeve mlake izjave u Budimpešti o "svim diplomatskim sredstvima" u kontekstu sa Kosovom i Metohijom", uz istovremeno pominjanje članstva Srbije u EU i Natou, čime relativizuje cak i nagovještene "diplomatske napore".
Ili Tadićeva već ranije imperativna poruka slobodno izabranim parlamentarcima, kako oni "moraju" doneti deklaraciju u Skupštini kojom se u ime Srbije posipaju pokajničkim pepelom zbog "genocida" u Srebrenici i time prejudiciraju za sva vremena sukrivicu Srbije za događaje tamo, izlazeći cak iz okvira ionako več pristrasne sudske presude u Hagu, iz koje Tadić jednu preporuku simboličnog karaktera prekvalifikuje u "conditio sine qua non". Kako inače protumačiti Tadićevu izjavu, da Srbija neće odustati od zahtjeva za ulazak u EU, „nezavisno od toga kako se Brisel postavi po pitanju statusa" Kosova i Metohije“
U Vašingtonu i prestonicama zapadne Evrope nije nikakva nepoznanica da je za Tadića apsolutni prioritet clanstvo u EU, a time i u NATO. Tako u analitičkom komentaru 28 oktobra 2008. engleskog autora John Laughland-a za ruske RIA NOVOSTI na engleskom jeziku, i kod nas poznati engleski autor, piše "da je predsjednik Tadić očigledno spreman da plati svaku cijenu za ulaznicu u EU". Imajući pri tome na umu Kosovo i Metohiju. U tom pogledu Tadić se nije promijenio ni za dlaku.
Кренули су једноставно и без помпе, душом и срцем поведени.
ПС.
* Молим се Богу, да они који су окупирали и отели туђе, размисле (ако хоће)- и, шта после свега?