Neko je nekad negde napisao:"... od drzava napravili smo arene na kojima se odigravaju smutnje i metezi.Jos malo pa ce se neredi i bankrotstvo pojaviti svugde".
Preporuke:
0
0
2
subota, 28 februar 2009 00:38
Mladen
Poštovani gospodine Radun,
Uzrok krize nije hiperprodukcija nego pad tražnje usled prezaduženosti. Čak je i svetski rekorder u štednji-Japan u dugovima do guše, što je na prvi pogled apsurd. Mi danas na delu nemamo inflaciju novca, nego upravo suprotno - ogromnu deflaciju ili nestašicu novca u opticaju.
Od ključnog je značaja razumeti da su novac i kredit dve potpuno različite stvari. Najveći deo današnjih kredita ne potiče iz štednje kako ljudi obično misle, nego se bukvalno stvaraju "iz vazduha" kroz proces kreditne multiplikacije (fractional reserve banking) od strane poslovnih banaka i uz blagoslov Centralnih monetarnih vlasti koje su i same često u privatnim rukama, poput američkog FED-a ili nekada Bank of England. Više informacija o pravoj prirodi novca i uzrocima današnje krize možete naći na sajtu monetary.org
Preporuke:
0
0
3
subota, 28 februar 2009 10:33
Somborac
Ne sumnjam u najbolje namere autora da objasni situaciju, ali kad se neko ne razume u nešto (u ovom slučaju u ekonomiju), onda bolje da o tome i ne piše.
...koren problema u postmodernoj hiperprodukciji proizvodnje dobara i usluga...
---
Marks – prvi put, drugi put, prodato.
Špekulativni kapital je veštački stimulisao postojeće ekonomsko-finansijske aktivnosti i prenaduvao ionako velika očekivanja zarade tako da je moralo kad-tad doći do pucanja globalnog finansijskog balona.
---
A otkuda toliki špekulativni kapital, kako ga autor naziva? Mislim, nije mogao nastati sam od sebe :-).
Preporuke:
0
0
4
subota, 28 februar 2009 15:32
Nikola Turajlić
Poštovani g. Radun!
Vaša analiza ekonomske i financijske situacije u Srbiji je uistinu briljantna.
Medjutim dodao bih da neke Vaše tvrdnje treba dopuniti.
To se pre svega odnosi na tvrdnju da je stabilni kurs dinara u interesu srpskih tajkuna zbog uvoznih poslova. Ovo je polovična istina jer su oni zaintersovani za ovakav kurs i zbog otplate ogromnih deviznih kredita. Tajkuni su u sličnoj poziciji kao i ruski oligarsi.
Potvrda Vaše tvrdnje da su devizne rezerve problematično uložene proizlazi iz izjava guvernera NBS da se kurs dinara neće braniti po svaku cenu. Ne verujem da bi takav borac kakav je guverner mahao belom zastavom da mu municija nije na izmaku.
Na kraju da ne ispada da Vas preterano hvalim moram istaknuti da Vaša ocena uzroka globalnih kriza nije "dubinska" i da neuporedivo bolje plivate u lokalnoj kaljuži.
Preporuke:
0
0
5
subota, 28 februar 2009 17:23
rob
O ovoj krizi ćemo se tek načitati, analiza će biti na hiljade, narod će se zaluđivati praznim pričama i visokoumnim teorijama koje sve odreda izbegavati bilo kakvu vezu sa svakodnevnim životom. Svako ko pokaže na ono što se konkretno radi biće diskvalifikovan i ignorisan kao nedovoljno stručan, zlonameran i zaostao. Samo će ekspertima biti dozvoljeno da nam objašnjavaju šta se radi i kuda dalje. Ko da veruje autoru ili svojim očima kolike su razmere špekulativnog kapitala, kad imamo razne sajtove, slušamo i gledamo b92, oni će nam objasniti da je to tržište koje diktira da trejler (malo veća kamp prikolica stavljena na stalne temelje) koji košta manje od $100,000 da se napravi zajedno za placem, zapravo vredi oko $1,400,000 zato što je u Kaliforniji. A malo bliže kući, ako imate stan u predgrađu Novog Sada od 70 kvadrata koji 'vredi' 100,000 eura (150?), nastavite da slušate eksperte, nemojte ga slučajno prodati za kuću, zemlju, traktor i imanje negde u Sremu i da vam još ostane pun džep para, cena će sigurno porasti još više. A ako vam ustreba para, na osnovu te 'vrednosti' možete se zadužiti kod banke, jer ovde se ne radi o špekulaciji već o tržištu. Mali podatak koliko smo se zadužili kao država (u toku su dodatne 2 milijarde ko MMF i još više kod ostalih derikoža), ćemo prećutkivati, to će ionako vraćati ko mora, mi nikako. Autor i ostali koji smatraju da tako ne može doveka i da ćemo svi završiti u dužničkom ropstvu, i koje kriv i ko nije, sigurno su samo ljubomorni na uspeh onih koji znaju da se snađu.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 01 mart 2009 12:46
Rodoljub
Očigledno su ovde u tekstu malo pobrkani "lončići", jer je "kriza hiperprodukcije" marksistički termin, kojim ne može teorijski da se raspravlja, a da ne znači klasičnu "krizu hiperprodukcije", tipičnu za doba industrijskog kapitala. U Marksovo doba nije bilo novca baz pokrića u plemenitim metalima ili vlasničkim pravima, a špekulacija je bila samo izuzetna i mahom zabranjena pojava. Zato autor teksta nije dobro uradio što govori o "krizi hiperprodukcije". Međutim, agregatna potražnja, finansirana špekulativnim kapitalom poslednjih decenija, zaista je podigla nivo proizvodnje. Ova pojava se u ekonomiji prosto zove "rast" i nije potrebno pisati takoda zvuči složenije. Problem je što stalno raste agregatna zaduženost te samo što se nije javio probem solventnosti ekonomskih subjekata. A kad se ispostavi da nenaplativost dugova raste, to će da obori proizvodnju.
U svakom slučaju, da je autor objasnio šta podrazumeva pod "krizom hiperprodukcije", dobro bi bilo, jer to ipak nemože biti onaj marksistički pojam, koliko god to neko želio. Najzad, ne želim da budem pesimista, ali ne radi se o ekonomskoj krizi vec o krahu. Ovo je očito iz cikličnog kretanja ekonomske istorije. Jer kad jedno društvo opterećeno dogmom rasta dođe dotle da dopusti neograničenu špekulaciju, nakon kratkog vremena doživljava ekonomsku propast.
Gospodinu koji govori o ljubomori prema onima što su se snašli, volio bih da razmisli o ovome: Ako lopov ili prevarant uspe u svom delu, a ne uhvate ga, je li se on snašao? Ako mu se nekoprotivi, je li to zavist? I da je zavist, je li gora od lopovluka i prevare?
Dakle, ako autor teksta neadekvatno koristi jedan termin, etika je prava.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 01 mart 2009 21:14
tva
Strane banke su vezane samo komercijalnim ugovorom sa "maticnim bankama" na slican nacin kao sto je i moja veza sa bankom. Pojasnite jednom da strane banke osim imena nemaju bas nikakve veze sa "maticnim bankama" i da su ona drustva koja rade po zakonima Srbije.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 02 mart 2009 12:50
@tva
Domaće banke su bile na primer Beogradska banka, Investbanka, Beobanka i Jugobanka koje su kao što znamo uništene. Strane banke su u Srbiju preuzele bankarsko tržište posle uništavanja 4 najveće srpske banke polaganjem relativno malog osnivačkog kapitala. O tome koliko su one domaće, može se videti na http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Search/GeneralEnterpriseSearch.aspx pretragom akcionara za svaku od njih.Naravno, od naših monetarnih vlasti se po potrebi plasira da su to domaće banke. Raditi negde po propisima te zemlje ipak nije dovoljan preduslov da bi se subjekt posmatra kao domaći. Važno je i to gde se kreira poslovna politika, gde završava profit /i oko ovoga se mogu čuti zvanična opravdavanja da je uvećan osivački kapital i slično/, ili gde završava kapital u kriznim situacijama kao što je sada slučaj. Ovo pitanje se zato ne može tako jednostavno tretirati, ali moram da primetim da nije najveći problem u tome što strane banke ovde koriste priliku. Problem je u tome što ime je to omogućeno. Riba smrdi od glave, a glava je naša monetarna vlast, kao i oni što vode ekonomsku politiku ove zemlje.Pitam se kuda i dokle?
.jpg)
Uzrok krize nije hiperprodukcija nego pad tražnje usled prezaduženosti. Čak je i svetski rekorder u štednji-Japan u dugovima do guše, što je na prvi pogled apsurd. Mi danas na delu nemamo inflaciju novca, nego upravo suprotno - ogromnu deflaciju ili nestašicu novca u opticaju.
Od ključnog je značaja razumeti da su novac i kredit dve potpuno različite stvari. Najveći deo današnjih kredita ne potiče iz štednje kako ljudi obično misle, nego se bukvalno stvaraju "iz vazduha" kroz proces kreditne multiplikacije (fractional reserve banking) od strane poslovnih banaka i uz blagoslov Centralnih monetarnih vlasti koje su i same često u privatnim rukama, poput američkog FED-a ili nekada Bank of England. Više informacija o pravoj prirodi novca i uzrocima današnje krize možete naći na sajtu monetary.org
...koren problema u postmodernoj hiperprodukciji proizvodnje dobara i usluga...
---
Marks – prvi put, drugi put, prodato.
Špekulativni kapital je veštački stimulisao postojeće ekonomsko-finansijske aktivnosti i prenaduvao ionako velika očekivanja zarade tako da je moralo kad-tad doći do pucanja globalnog finansijskog balona.
---
A otkuda toliki špekulativni kapital, kako ga autor naziva? Mislim, nije mogao nastati sam od sebe :-).
Vaša analiza ekonomske i financijske situacije u Srbiji je uistinu briljantna.
Medjutim dodao bih da neke Vaše tvrdnje treba dopuniti.
To se pre svega odnosi na tvrdnju da je stabilni kurs dinara u interesu srpskih tajkuna zbog uvoznih poslova. Ovo je polovična istina jer su oni zaintersovani za ovakav kurs i zbog otplate ogromnih deviznih kredita. Tajkuni su u sličnoj poziciji kao i ruski oligarsi.
Potvrda Vaše tvrdnje da su devizne rezerve problematično uložene proizlazi iz izjava guvernera NBS da se kurs dinara neće braniti po svaku cenu. Ne verujem da bi takav borac kakav je guverner mahao belom zastavom da mu municija nije na izmaku.
Na kraju da ne ispada da Vas preterano hvalim moram istaknuti da Vaša ocena uzroka globalnih kriza nije "dubinska" i da neuporedivo bolje plivate u lokalnoj kaljuži.
U svakom slučaju, da je autor objasnio šta podrazumeva pod "krizom hiperprodukcije", dobro bi bilo, jer to ipak nemože biti onaj marksistički pojam, koliko god to neko želio. Najzad, ne želim da budem pesimista, ali ne radi se o ekonomskoj krizi vec o krahu. Ovo je očito iz cikličnog kretanja ekonomske istorije. Jer kad jedno društvo opterećeno dogmom rasta dođe dotle da dopusti neograničenu špekulaciju, nakon kratkog vremena doživljava ekonomsku propast.
Gospodinu koji govori o ljubomori prema onima što su se snašli, volio bih da razmisli o ovome: Ako lopov ili prevarant uspe u svom delu, a ne uhvate ga, je li se on snašao? Ako mu se nekoprotivi, je li to zavist? I da je zavist, je li gora od lopovluka i prevare?
Dakle, ako autor teksta neadekvatno koristi jedan termin, etika je prava.