понедељак, 30. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Монетарна Кадињача

Kоментари (8) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 27 фебруар 2009 18:50
Violeta
Neko je nekad negde napisao:"... od drzava napravili smo arene na kojima se odigravaju smutnje i metezi.Jos malo pa ce se neredi i bankrotstvo pojaviti svugde".
Препоруке:
0
0
2 петак, 27 фебруар 2009 23:38
Младен
Поштовани господине Радун,

Узрок кризе није хиперпродукција него пад тражње услед презадужености. Чак је и светски рекордер у штедњи-Јапан у дуговима до гуше, што је на први поглед апсурд. Ми данас на делу немамо инфлацију новца, него управо супротно - огромну дефлацију или несташицу новца у оптицају.

Од кључног је значаја разумети да су новац и кредит две потпуно различите ствари. Највећи део данашњих кредита не потиче из штедње како људи обично мисле, него се буквално стварају "из ваздуха" кроз процес кредитне мултипликације (fractional reserve banking) од стране пословних банака и уз благослов Централних монетарних власти које су и саме често у приватним рукама, попут америчког ФЕД-а или некада Bank of England. Више информација о правој природи новца и узроцима данашње кризе можете наћи на сајту monetary.org
Препоруке:
0
0
3 субота, 28 фебруар 2009 09:33
Сомборац
Не сумњам у најбоље намере аутора да објасни ситуацију, али кад се неко не разуме у нешто (у овом случају у економију), онда боље да о томе и не пише.

...корен проблема у постмодерној хиперпродукцији производње добара и услуга...
---
Маркс – први пут, други пут, продато.

Шпекулативни капитал је вештачки стимулисао постојеће економско-финансијске активности и пренадувао ионако велика очекивања зараде тако да је морало кад-тад доћи до пуцања глобалног финансијског балона.
---
А откуда толики шпекулативни капитал, како га аутор назива? Мислим, није могао настати сам од себе :-).
Препоруке:
0
0
4 субота, 28 фебруар 2009 14:32
Nikola Turajlić
Poštovani g. Radun!
Vaša analiza ekonomske i financijske situacije u Srbiji je uistinu briljantna.
Medjutim dodao bih da neke Vaše tvrdnje treba dopuniti.
To se pre svega odnosi na tvrdnju da je stabilni kurs dinara u interesu srpskih tajkuna zbog uvoznih poslova. Ovo je polovična istina jer su oni zaintersovani za ovakav kurs i zbog otplate ogromnih deviznih kredita. Tajkuni su u sličnoj poziciji kao i ruski oligarsi.
Potvrda Vaše tvrdnje da su devizne rezerve problematično uložene proizlazi iz izjava guvernera NBS da se kurs dinara neće braniti po svaku cenu. Ne verujem da bi takav borac kakav je guverner mahao belom zastavom da mu municija nije na izmaku.
Na kraju da ne ispada da Vas preterano hvalim moram istaknuti da Vaša ocena uzroka globalnih kriza nije "dubinska" i da neuporedivo bolje plivate u lokalnoj kaljuži.
Препоруке:
0
0
5 субота, 28 фебруар 2009 16:23
роб
О овој кризи ћемо се тек начитати, анализа ће бити на хиљаде, народ ће се залуђивати празним причама и високоумним теоријама које све одреда избегавати било какву везу са свакодневним животом. Свако ко покаже на оно што се конкретно ради биће дисквалификован и игнорисан као недовољно стручан, злонамеран и заостао. Само ће експертима бити дозвољено да нам објашњавају шта се ради и куда даље. Ко да верује аутору или својим очима колике су размере шпекулативног капитала, кад имамо разне сајтове, слушамо и гледамо б92, они ће нам објаснити да је то тржиште које диктира да трејлер (мало већа камп приколица стављена на сталне темеље) који кошта мање од $100,000 да се направи заједно за плацем, заправо вреди око $1,400,000 зато што је у Калифорнији. А мало ближе кући, ако имате стан у предграђу Новог Сада од 70 квадрата који 'вреди' 100,000 еура (150?), наставите да слушате експерте, немојте га случајно продати за кућу, земљу, трактор и имање негде у Срему и да вам још остане пун џеп пара, цена ће сигурно порасти још више. А ако вам устреба пара, на основу те 'вредности' можете се задужити код банке, јер овде се не ради о шпекулацији већ о тржишту. Мали податак колико смо се задужили као држава (у току су додатне 2 милијарде ко ММФ и још више код осталих дерикожа), ћемо прећуткивати, то ће ионако враћати ко мора, ми никако. Аутор и остали који сматрају да тако не може довека и да ћемо сви завршити у дужничком ропству, и које крив и ко није, сигурно су само љубоморни на успех оних који знају да се снађу.
Препоруке:
0
0
6 недеља, 01 март 2009 11:46
Rodoljub
Očigledno su ovde u tekstu malo pobrkani "lončići", jer je "kriza hiperprodukcije" marksistički termin, kojim ne može teorijski da se raspravlja, a da ne znači klasičnu "krizu hiperprodukcije", tipičnu za doba industrijskog kapitala. U Marksovo doba nije bilo novca baz pokrića u plemenitim metalima ili vlasničkim pravima, a špekulacija je bila samo izuzetna i mahom zabranjena pojava. Zato autor teksta nije dobro uradio što govori o "krizi hiperprodukcije". Međutim, agregatna potražnja, finansirana špekulativnim kapitalom poslednjih decenija, zaista je podigla nivo proizvodnje. Ova pojava se u ekonomiji prosto zove "rast" i nije potrebno pisati takoda zvuči složenije. Problem je što stalno raste agregatna zaduženost te samo što se nije javio probem solventnosti ekonomskih subjekata. A kad se ispostavi da nenaplativost dugova raste, to će da obori proizvodnju.
U svakom slučaju, da je autor objasnio šta podrazumeva pod "krizom hiperprodukcije", dobro bi bilo, jer to ipak nemože biti onaj marksistički pojam, koliko god to neko želio. Najzad, ne želim da budem pesimista, ali ne radi se o ekonomskoj krizi vec o krahu. Ovo je očito iz cikličnog kretanja ekonomske istorije. Jer kad jedno društvo opterećeno dogmom rasta dođe dotle da dopusti neograničenu špekulaciju, nakon kratkog vremena doživljava ekonomsku propast.

Gospodinu koji govori o ljubomori prema onima što su se snašli, volio bih da razmisli o ovome: Ako lopov ili prevarant uspe u svom delu, a ne uhvate ga, je li se on snašao? Ako mu se nekoprotivi, je li to zavist? I da je zavist, je li gora od lopovluka i prevare?

Dakle, ako autor teksta neadekvatno koristi jedan termin, etika je prava.
Препоруке:
0
0
7 недеља, 01 март 2009 20:14
tva
Strane banke su vezane samo komercijalnim ugovorom sa "maticnim bankama" na slican nacin kao sto je i moja veza sa bankom. Pojasnite jednom da strane banke osim imena nemaju bas nikakve veze sa "maticnim bankama" i da su ona drustva koja rade po zakonima Srbije.
Препоруке:
0
0
8 понедељак, 02 март 2009 11:50
@tva
Домаће банке су биле на пример Београдска банка, Инвестбанка, Беобанка и Југобанка које су као што знамо уништене. Стране банке су у Србију преузеле банкарско тржиште после уништавања 4 највеће српске банке полагањем релативно малог оснивачког капитала. О томе колико су оне домаће, може се видети на http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Search/GeneralEnterpriseSearch.aspx претрагом акционара за сваку од њих.Наравно, од наших монетарних власти се по потреби пласира да су то домаће банке. Радити негде по прописима те земље ипак није довољан предуслов да би се субјект посматра као домаћи. Важно је и то где се креира пословна политика, где завршава профит /и око овога се могу чути званична оправдавања да је увећан осивачки капитал и слично/, или где завршава капитал у кризним ситуацијама као што је сада случај. Ово питање се зато не може тако једноставно третирати, али морам да приметим да није највећи проблем у томе што стране банке овде користе прилику. Проблем је у томе што име је то омогућено. Риба смрди од главе, а глава је наша монетарна власт, као и они што воде економску политику ове земље.Питам се куда и докле?
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер