После овако квалитетног реферата и "отварања очију" и најзагриженијима, сувишно је било шта рећи, осим браво професоре и свака част!

Е, сада, за оне који не верују у "теорију завере" и главне циљеве исте, поверујте бар у праксу и евидентне "резултате". Сада би и коначно требало да буде свима јасно шта је значио сурови поход на бившу СФРЈ, разбијање, а затим вишегодишњи обрачун са Србијом и довођење на власт послушника и извршиоца прљавих радова у пљачки овога народа и свих могућих ресурса.
И када се неко супростави аргментима да је одавно направљен план, стварно је мучно.

Апсолутно феноменалан текст, сигурно најбољи који сам до сада имао прилике да прочитам, на тему економије то јест одсуством исте у Србији.

Све је тако подробно, а опет сажето објашњено, и здравом логиком разумљиво. Једноставно је страшно, СТРАШНО, шта је учињено са државаом Србијом и њеном економијом, која и није била богзна каква, али је имала некакву производњу и привреду, док је сада као очерупана кокошка.

Одавно већ кружи теорија о "нултом индустријком" развоју, или "пост-идустријској" ери човјечанства, што је жеља свјетских моћника који уосталом и контролишу ММФ, Свјетску банку и Свјетску трговинску организацију, не би ли уништили средњу класу и довели је до ропства и глади.

Опет теорија завјере, рећи ће разни експерти(паметни и књишки људи), али зар ико више и може да сумња у постајање завјере? Послије свега?

Ова криза економска, се није случајно десила, као што ни економски крах Србије и дужничко ропство већине земаља није случајно и непланирано само "дошло". Све иде својим планом. Ништа, апсолутно ништа није случајно, и све је врло детаљно испланирано. Криза је испланирана и тек долази, да би се дала легитимност долазећој реформи светског финансијског система, као и да би се обориле све тренутне главне монете.

Једна нова свјетка монета, један централизован свјетски финансијски систем, једна влада и једно глобално свјетско тржиште. То је циљ на коме се ради, и све иде мање више по плану за сад.

Изванредан текст.

Zelim samo da dodam da je S.Milosevic bio prepreka sprovodjenju tog koncepta i zbog toga je uklonjen sa vlasti,verovatno ce jednog dana uci u istoriju kao antiglobalista.
Medjutim ono sto je tuzno je cinjenica da smo zbog kasnjenja u reformama ,mogli da vidimo svu pogubnost istih,(npr u Rusiji,pod Jeljcinom i Cubajsom),ali nasa opozicija i korumpirana elita,je to kasnjenje predstavljala kao veliki hendikep i katasrofu za Srbiju,a naravno zna se ko je bio krivac za kasnjenje u "svetlu ekonomsku i neoliberalnu buducnost" Srbije.
Po dolasku na vlast ,samo su ispunjavali naloge,a korumpirana elita je cutala.Retko koji ekonomista je dizao glas,medju njima i prof.Dusanic,doduse ne na novoosvojenim "slobodnim" medijima,jer na njima nije bilo mesta,protivnicima i kriticarima ekonomskih reformi.

- Sta tek reci na vest sa naslovne strane da "Немачка, нажалост, није вољна да подржи приступање Србије ЕУ".

Pa zar tako od nase jedine alternative ?!?

Молим НСПМ да овај текст уваженог Г.Душанића одштампа и достави свим релевантним политичким странкама,посланицима Скупштине РС,Блади и свим министарствима у што више примерака.Предлажем да читаоци сајта НСПМ оснују фонд из кога ће се платити да овај текст објавимо у свим најтиражнијим дневним и недељним новинама у Србији.

Sve je jasno-Srbija je porobljena u svakom pogledu,pa i ekonomskom,naravno.
Vlast od 05.10.2000-te,je postavljena od neprijatelja srba zato sto je nekvalitetna a prema njima(usa,pre svega) poslusna.
Samo borba srbina spasava!

Autor je jedan od malog broja srpskih ekonomista koji su, uporno godinama, dokazivali svu pogubnost bezumne ekonomske politike postoktobarskih srpskih vlasti.
U svim svojim autorskim tekstovima on osudjuje promotere Vašingtonskog svetog trojstva, te ukazuje na katastrofalne posledice pridržavanja istog, što je za svakog razumnog ekonomski obrazovanog čoveka, nepobitno.
U ovom tekstu, pored uobičajene kritike ekonomske politike, autor u fusnotama iznosi i poneke "pikanterije", što tekst čini interesantnijim.
Medjutim napred navedeno nije razlog mojeg javljanja, već činjenica da se autor ne upušta u bilo kakovo predlaganje mera za ispravljanje stanja izazvanog dosadašnjom katastrofalnom ekonomskom politikom. Drugim rečima oko ovog pitanja kruži kao kiša oko Kragujevca, za razliku od "suboraca" Kovačevića i Katića, koji predlažu široki dijapazon mera (želja), koje nisu previše u korelaciji sa stanjem stvari.
Postavlja se pitanje da li autor takove predloge mera uopšte ima ili iste sakriva kao zmija noge, iz samo njemu znanih razloga.

@Nikola nije pravedno prema podstanarima,ali mnoge stvari nisu pravedne,takav je zivot ,sto bi se reklo.
Ali ako nije bilo dovoljno stanova da se podele svim gradjanima tj i podstanarima ,to ne znaci da je losa ideja da onima koji su imali drustvene stanove ne bude omoguceno da ih jeftino otkupe.Da nije to uradjeno tada ,danas bi retko ko u Srbiji imao stan u vlasnistvu.Ipak je to uradjeno u korist gradjana,odn makar dela gradjana.
Isto tako prema Milosevicevom Zakonu o privatizaciji zaposleni su dobijali akcije i mnogi koji su radili u uspesnim firmama,dobili su lepe pare od prodaje tih akcija,a npr bili su obicni radnici u tim firmama.I ja to ne smatram nepravdom,jer ne mozemo svi raditi u uspesnim firmama.Naprotiv radujem se da bar neko od obicnih gradjana nesto dobije od drzave,iako ja licno nisam dobila nijednu akciju,niti cu je dobiti jer radim u drzavnoj ustanovi.
Pitam se sta je za vreme ove dosovske vlasti dobio bilo koji gradjanin,pod uslovom da nije tajkun,"bizmismen"ili politicar?
Ako ne racunamo Dinkicevih "1000evra" od akcija.

Пре свега не спадам у оне који оптужују Милошевића за све и свашта. Имао је храбре државничке потезе, имао је и превиде и погрешне процене. Његово држање у Хагу му служи на част као што служи на част српском народу. Његово испоручивање у Хаг служи на срамоту онима који су га испоручили али и онима који су се правили да не знају за то испоручивање. Толико о Милошевићу. А сада о приватизацији. Не постоји добар закон о приватизацији ЦЕЛОКУПНЕ ПРИВРЕДЕ И СВИХ РЕСУРСА једне земље. Таква приватизација може бити само пљачкашка. Поштена приватизација би подразумевала да се за ресурсе који из друштвеног власништва прелази у приватно власништво плати пуна цена. Такве паре једноставно не постоје па оно што је државно (или друштвено) може постати приватно само путем поклона (као станови) или путем пљачке (као привредне организације). А пошто поклон нису добили сви ,онда је и тај поклон један вид пљачке.

Међутим, суштинско питање на које Ви можда имате одговор а које превазилазе моју машту, је следеће: зашто су социјалисти на челу са Милошевићем уопште донели закон о приватизацији? Ноторна је ствар да је колективна својина синоним за социјализам а да је приватна својина синоним за капитализам. Зато су комунисти после освајања власти 1945. извршили национализацију –приватну својину претворили у државну. Е сад, како неко може да се назива социјалистом, да се у свом партијском програму позива на Маркса и да истовремено донесе закон којим се та друштвена својина, синоним социјализма, претвара у приватну својину, која неминовно подразумева капитализам.

Коначно, Ви вероватно знате да у великим градовима, пре свега у Београду, има доста младих људи од 20 или 30 година, који су власници два, три стана из откупа које су наследили од једне бабе, од друге бабе, од неудате тетке..... Истовремено, у великим градовима, пре свега у Београду, има маса официрских породица најурених из бивших југо република, којe се потуцају по нужним смештајима и самачким хотелима. Да ли Вам то смета?

Odlican tekst. Nisam bio upoznat sa detaljima nase ekonomske veleizdaje ali sam vec po-odavno prestao da verujem prodatim dusama iz vladajuce koalicije i dosao do nivoa gde svaki njihov politicki ili ekonomski komentar shvatam kao propagandu koja nema nikakve veze sa realnoscu i ciji je jedini cilj opravdanje svoje nesposobnosti i odrzavanje na vlasti po svaku cenu.

Ono sto me duboko brine je sto cemo svi mi ovaj nas bez padobrana tek osetiti kada nam isti ti bezalternativci rasprodaju i ono malo sto je ostalo i mi dodjemo do nivoa onih scene iz Afrike i Indije gde hiljade ceprkaju po djubristima ne bi li nasli hranu ili nekakav materijal za prodaju da bi preziveli.

Posmatrajuci celokupno ponasanje ljudi koji trenutno upravljaju Srbijom i sve vise price oko podrucja postradalih poplavama (kojih je bilo i ranije ali se nije o njima pricalo u ovako velikom obimu kao sada) namece se pitanje:
Da li je prekomerna prica oko poplava i stete koju naseljima nanose neregulisani vodotoci priprema naroda za prodaju drzavnih voda stranicima?
ili
Podizanje adrenalina narodu i skretanje paznje na druge stvari da ne bi razmisljao kako tesko zivi?
Mislim da je i jedno i drugo.

Zakon koji su doneli socijalisti je bio zakon o poštenoj privatizaciji jer su oni hteli da uvedu pošten kapitalizam. Dobro, to nije baš dosledno ali, Bože moj, ne treba biti cepidlaka. Osim toga, nekada su mislili da je sitnosopstvenički mentalitet veliko zlo, a onda su razmislili, promenili mišljenje i počeli da forsiraju mala i srednja preduzeća. A što se tiče onih piljara, knjižara, apotekara kojima su posle rata oduzeli radnjice, apoteke, knjižare i ostavili ih na ulici bez igde ičega - šta se može – takav je život. Nekada su mislili i da je renta nemoralna, da svako treba da živi od svog rada. Posle su promenili mišljenje, i tako sada ti klinci bez jednog dana radnog staža koji su se preko baba i deda dočepali dva tri (društvena) stana mogu na miru da rentiraju te stanove. Što neki radnici koji su radili dvadeset i trideset godina nisu došli na red da dobiju društveni stan pa su i dalje podstanari – šta da se radi. I što su stanovi koje su predratne babe i dede ostavile svojim unucima posle rata oduzeti, nacionalizovani i pretvoreni u državne – šta se može. Takav je život.

Da, jedini realan, pošten i spasonosan program izlaska iz krize bi bio onaj koji predvidja nacionalizacija svega što je privatizovano. Ono što je narod stvorio treba narodu i vratiti. A ko hoće da bude privatni vlasnik stana, radnje, fabrike – neka izvoli. Neka zasuče rukave a društvo treba da ga pomogne. Onaj ko se trudi, radi i zaradi zaslužuje poštovanje. Svako drugo vlasništvo stana, radnje, fabrike je obično lešinarenje nad imovinom koju je godinama stvarao čitav narod. I zato su svi ti antiprogrami koji se zasnivaju na kritici dosadašnje privatizacije, isto tako prazna i licemerna priča kao i programi koje navodno kritikuju.

Pošto profesor Dušanić -čini mi se - nema običaj da odgovara komentatorima ovog sajta, bilo bi dragoceno da nas uputi na neki svoj tekst u kome izlaže svoje viđenje izlaska iz krize. Kritike neoliberalne ekonomske politike su opšte poznate i, kao što je primećeno u jednom komentaru, postaje malo zamorno, da ne kažem dosadno, čitati o pogubnosti te politke. Dakle, nadajmo se da ćemo uskoro imati prilike da se upoznamo sa konkretnim predlozima profesora Dušanića.

(за: Nikola Turajlić и Pragmatičan)

Са задовољством читам коментара на моје текстове (и свима сам, који их пишу, заиста захвалан на томе), али не мислим да и ја треба да се укључујем у расправе.
Сада то чиним, због молбе неких читаоца да их упутим на моје раније текстове у којима излажем предлоге реформисања српске привреде.
На сајту (http://www.dusanic.rs/) се налази обимнији текст који сам написао још у децембру 2000. године (објављен у часопису Финансије бр.1-2/01) и где постоји и поглавље – Шта да се ради у Југославији ? – (Видети: http://www.dusanic.rs/1-jugoslovenskaprivreda.pdf).
Такође, могу се у мојој књизи „Бећарска економија“ погледати поглавља – Како реформисати српску привреду ?, те Ко да предводи модернизацију ? – (Видети: http://www.dusanic.rs/becarska.html).

- Ma, apsolutno. Kao sto je i sve sto smo raskucili bilo sve sam odlican do odlicnog posla, u kojima smo stekli sve same 'strateske partnere'.

Doduse, jest da smo ostali bez icega svog, i raskantali ono sto su generacije sticale, al' se bar neko vreme zivelo, onako evropski...jer i kad se propada, nek se bar propada 'sa stilom'.

Економска политика је начин управљања економским системом. То значи да је избор економске политике одређен (у претежној мери) типом економског система а тип економског система је одређен (у претежној мери) својинском структуром једне привреде. И тако долазимо до суштине нашег проблема. Својинска структура коју су створили петооктобарци је приватносвојинска са малим учешћем државне својине и са великим изгледима да у скорој будућности буде тотално приватносвојинска. Економски систем успостављен на таквој својинској структури практично не оставља маневарски простор за избор економске политике. Свака мера економске политике која није по вољи приватног капитала и приватног интереса може бити анулирана тако што ће се приватни капитал делоцирати у земљу која има прописе и законе који њему одговарају. Сама могућност делокације делује као уцена па у земљама као што је Србија власт и не доноси законе и мере економске политике које би „наљутиле“ приватан капитал и потенцијалне приватне инвеститоре. Закључак је да са оваквом својинском структуром и њој примереним економским системом није могуће водити битно друкчију економску политику. И мада предлози неких коментатора о национализацији могу изгледати претерано, питање подржављења неких грана и области ће морати да се постави пре или касније. У противном све те приче о неком друкчијој економској политици су једноставно бесмислене.

Ja mislim da je deplasirano raspravljati o ekonomskoj politici u Srbiji,kad čovek nešto ima nameru da uradi dobro sve svoje snage usmerava prema tim ciljevima a šta su bili ciljevi vladujućeg establišmenta Srbije u poslednjoj deceniji? Tajkunizacija,dakle nije ekonomski progres države.
Inaće ja sam pristalica privatizacije javnog sektora ali sa strateškim partnerima a novac od privatizacije mora se usmeravati u razvoj,tu nema dilema a šta ovi rade,znate svi ,služi im da se održe na vlasti pokrivajući javnu potrošnju i još plus krediti.
Profit javnih preduzeća??? Kad god se izvrši revizija poslovanja dođemo do stvarnog stanja,oni su ustvari gubitaši koji služe vladajućim grupacijama za lično bogačenje i pokrivanje partijskih izdataka.
Cene i kvalitet uslužnog proizvoda javnih preduzeća?
To je nemerljivo,zašto bi građaninu neka smrknuta poštanska službenica pružala uslugu,ja hoću kao da sam u marketu,uostalom vladajuća garnitura nije izvršila ni reformu javne uprave i neće,reagovaće političko tržište i odoše sa vlasti.
Nema nam spasa sa ovom "ekonomskom politikom" !!!

Имате право, тајкунизација није исто што и економски прогрес државе. Али ни приватизација јавног сектора није исто што и економски прогрес. Ево зашто:
Када се говори о јавним предузећима неопходно је правити разлику између финансијске рентабилности, економске рентабилности и друштвене рентабилности.

Неко предузеће може бити финансијски рентабилно а економски и друштвено нерентабилно и чак штетно. То је случај са индустријом наоружања, трговином оружјем, производњом и продајом дроге али и многим услугама које не спадају у криминалну сферу и која најчешће остварују надпросечне профите али ништа не доприносе економском бољитку друштва. Напротив, њихово пословање најчешће производи негативне ефекте.

Затим постоје предузећа која су рентабилна економски али не и друштвено, тачније, са становишта ширег друштвеног интереса су неутрална. То је случај са већином приватних фирми које добро послују. Оне доносе корист само својим власницима и уском кругу запослених.

Коначно, постоје предузећа која су друштвено рентабилна. То су јавна предузећа која се тако и зову зато што послују у јавном, друштвеном интересу. Циљ њиховог пословања и није остваривање профита већ пре свега обезбеђивање свим грађанима неке услуге или неког производа по приступачним ценама. Ради се о услугама и производима који се у одређеном тренутку сматрају као саставни део цивилизованог живота. То су рецимо вода, електрична енергија, превоз. Примера ради, ова предузећа омогућавају свим грађанима превоз, укључујући и оне из забачених крајева где приватни капитал нема интереса да послује; свим грађанима чине доступним коришћење воде и електричне енергије и одржавају водоводне и електромреже и тамо где приватни капитал нема интереса да се ангажује. Оваквим пословањем јавна предузећа доприносе економској рентабилности читаве привреде па се зато може рећи да је њихова економска рентабилност посредна.

У сваком случају, пословање јавних предузећа се не може процењивати са уско финансијског становишта.