Хвала Вам г. Никчевићу као и уредништву НСПМ-а на дивном тексту који сте нам приредили!
Неко је прошао овим путем и записао нешто што нисмо смели заборавити!
С.М.Љ.
Проклети Кам
- приповијест грбаљска крајем петнаестога вијека -
(V Превлака)
На сред тога рта, насађена лозом и маслином, бјелио се за времена наше повјеснице православни манастир превлачки намијењен Сабору Арханђела Михаила. Кажу да га је градио при крају дванаестога вијека првовјенчани краљ Немања први, и да му је звоник био такве висине, да, кад су га Млечићи прахом оборили, подигао је својијем падом у море тако страшни водени слап, да је одскочке ошкропио оближње кртољске куће. Но да сву истину речем, ја се нијесам толико потежио да обазнам ко је тому манастиру темељ ударио, и количак му је звоник био, но сам се бавио највише да знам и изнађем ко га је и с чега у гомилу претворио.
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 31 мај 2010 08:37
Mićko
Lep tekst. Neobično, pomereno, zanimljivo. Svaka čast.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 31 мај 2010 08:53
bodin
ova pokvarena, a koja nije, crnogorska vlast, pokusava na sve nacine da uradi da se Stefan Ljubisa ne pominje.Oni su spremni i materijalno da pomognu da njegova senka bude tamo gde je vec godinama. I da cuti koliko god moze.Svako otvaranje groba ljubisinog je teska mora crnogorska jer ih on bije iz svog najaceg oruzja:RIJECIMA!
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 31 мај 2010 14:51
D. Kovačević
Bravo Želidraže,
Fenomenalan tekst.
Odavno nisam pročitao nešto tako toplo, iskreno, plemenito a znalački, suptilno i rafinirano napisano. Svaka čast. Moje poštovanje.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 31 мај 2010 15:22
pastrovic
Dukljanskoj vlasti je vazno da Ljubisu prikaze kao crnogorca da bi lakse sproveli plan,(koji su napravili Drljevic i druge crnogorske ustase,a preuzeli i nastavili tvorci "pasjih groblja"),da se Srbi sa primorja asimiliraju u nacionalne Crnogorce. Tako su uspjeli da smisljeno,decenijama ,teritoriju Boke zamjene nazivom "crnogorsko primorje",iako su tim priobalnim dijelom vladali mnogi,ali do 45`.,crnogorci nikada.Ucenici budvanske O.S."Stjepan Mitrov Ljubisa" danas ne uce srpski jezik,ali zato uce da je srpska vojska 1918. okupirala Crnu Goru i da je covjek po kome se njihova skola zove bio crnogorski knjizevnik i diplomata
Препоруке:
0
0
6
уторак, 01 јун 2010 10:42
Вујатовић Бранимир
Души су мелем благе и топле братске речи.Капа доле аутору!
Препоруке:
0
0
7
уторак, 01 јун 2010 14:42
Marko
"Pastrovicu", ko ima dobro kucno vaspitanje,losa skola mu ne moze nista.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 08 јун 2010 16:40
Petrushin
конфигурацију терена, локалне предрасуде.
приморског амбијента
текуће контексте...
хетерогених прича и дискурзивних фамилија...
националне духовности...
идентитета заједнице...
диспозитив...
приповједачке гериле...
његову логистику...
детектовати...
синтаксом изгравирани фантазам...
прагматике тих приповијести...
модус чини тако ефикасним...
амбивалентна, тактички ослабљена оригиналност приповједача...
аутономан, већ обрнуто – хетерономан...
суберзивне епизоде...
трансакционо поље...
супстанцу...
националне духовности...
српског идентитета...
најмаркантнијих споменика...
интензитет...
национално ... суверено...
рафинирани читалачки лајтмотив...
резонанцу наше расуте националне енергије...
G. Nikcevicu,
Srpstvo i Srpska narodna knjizevnost se mogu opisati JEDINO srpskim NARODNIM jezikom - ovim vasim nikada i nikako!
Siguran sam da S.M. Ljubisa ne bi shvatio sustinu ove vase danasnje 'srpske' NACIONAL(N)E pisanije!
Zato i meni "puce srce od bola", kao nekad Ljubisi, kad vidjeh sta ste napisali, a sve toboze, u ime zastite SRPSTVA i srpskog jezika:
„Ја нијесам никад мислио писати за штампе, ни препуњати ионако препуне сандуке наших књижара сухопарним књигама, но видећи грдни расап што се по штампи чини лијепим нашим језиком, пуче ми срце од бола, пак се дадох и ја да нешто пишем, као неки просвјед противу таквог расапа. Да ли ћу успјети, бојим се љуто, јер су се на пустоши наше књиге удомазетили облици туђих културних језика, као да одјенеш Херцеговца у француски фрак.“
Препоруке:
0
0
9
среда, 09 јун 2010 15:02
Đuro
Mislim da bi bilo veoma zanimljivo uporediti Ljubišinu Boku sa magistarskim radom Slavka Perovića o primorskoj kulturi, ako se ne varam.
.jpg)
Неко је прошао овим путем и записао нешто што нисмо смели заборавити!
Проклети Кам
- приповијест грбаљска крајем петнаестога вијека -
(V Превлака)
На сред тога рта, насађена лозом и маслином, бјелио се за времена наше повјеснице православни манастир превлачки намијењен Сабору Арханђела Михаила. Кажу да га је градио при крају дванаестога вијека првовјенчани краљ Немања први, и да му је звоник био такве висине, да, кад су га Млечићи прахом оборили, подигао је својијем падом у море тако страшни водени слап, да је одскочке ошкропио оближње кртољске куће. Но да сву истину речем, ја се нијесам толико потежио да обазнам ко је тому манастиру темељ ударио, и количак му је звоник био, но сам се бавио највише да знам и изнађем ко га је и с чега у гомилу претворио.
Fenomenalan tekst.
Odavno nisam pročitao nešto tako toplo, iskreno, plemenito a znalački, suptilno i rafinirano napisano. Svaka čast. Moje poštovanje.
конфигурацију терена, локалне предрасуде.
приморског амбијента
текуће контексте...
хетерогених прича и дискурзивних фамилија...
националне духовности...
идентитета заједнице...
диспозитив...
приповједачке гериле...
његову логистику...
детектовати...
синтаксом изгравирани фантазам...
прагматике тих приповијести...
модус чини тако ефикасним...
амбивалентна, тактички ослабљена оригиналност приповједача...
аутономан, већ обрнуто – хетерономан...
суберзивне епизоде...
трансакционо поље...
супстанцу...
националне духовности...
српског идентитета...
најмаркантнијих споменика...
интензитет...
национално ... суверено...
рафинирани читалачки лајтмотив...
резонанцу наше расуте националне енергије...
G. Nikcevicu,
Srpstvo i Srpska narodna knjizevnost se mogu opisati JEDINO srpskim NARODNIM jezikom - ovim vasim nikada i nikako!
Siguran sam da S.M. Ljubisa ne bi shvatio sustinu ove vase danasnje 'srpske' NACIONAL(N)E pisanije!
Zato i meni "puce srce od bola", kao nekad Ljubisi, kad vidjeh sta ste napisali, a sve toboze, u ime zastite SRPSTVA i srpskog jezika:
„Ја нијесам никад мислио писати за штампе, ни препуњати ионако препуне сандуке наших књижара сухопарним књигама, но видећи грдни расап што се по штампи чини лијепим нашим језиком, пуче ми срце од бола, пак се дадох и ја да нешто пишем, као неки просвјед противу таквог расапа. Да ли ћу успјети, бојим се љуто, јер су се на пустоши наше књиге удомазетили облици туђих културних језика, као да одјенеш Херцеговца у француски фрак.“
Odličan tekst.