Сјајан текст господине Димитријевићу, али, недостаје оно главно. Осврт на садашње стање у СПЦ и стварни однос "црквеног врха" према Јустиновом делу. На истом Сабору на којем су га канонизовали, лицемерно одстрелише његовог најбољег ученика, владику Артемија!
И, тако, кренули смо путем супротним од Јустиновог.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 20 мај 2010 16:13
Зоран Туцаковић
Сетимо се само како је Ава Јустин поучио незнајше, који су хтели да од Растка Немањића одузму све што је обележје Светог Саве:
Тако радећи, скоро сви наши историчари, на челу са Станојем Станојевићем, Андром Гавриловићем, Милошем Црњанским, дају нам мртву схему личности и рада Светога Саве. У самој ствари код њих и нема Светога Саве, јер се њима хоће Растко и Сава, само без Христа. А Свети Сава без Господа Христа, то је најувредљивија бесмислица српске историјске науке. Та у чему је главна сила и моћ, главна свесила и свемоћ Светога Саве? Једино и само у чудесном и чудотворном Господу Христу, вечно живом и животворном Богочовеку. Без Христа, Растко би заувек ocтao Растко, и никад не би постао и остао Свети Сава, света и бесмртна савест српскога народа.
ЖИТИЈА СВЕТИХ - ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ САВЕ, првог Архиепископа Српског
Не бих се сложио са хипергенерализацијом којој је прибегао поштовани Владимир Димитријевић, да су "Срби склони да својим заслужним људима певају посмртне похвале и зидају споменике само да би брже заборавили њихове поруке и завете". Осим што у себи има суштинску противречност, ова тврдња пре доликује "другосрбијанцима" него оном ко указује на њихова непочинства. У свему осталом, посебно са аспекта нарушавања основних моралних постулата у нечему што себе назива "Европска унија", чланак завређује сваку пажњу. Иако се "транспарентно" не показује веза између појмова Logos и Истина, читајући Димитријевићево штиво, можемо се приближити промишљању ових појмова и њихове међусобне везе, на начин како је то сагледао Свети Јустин Ћелијски.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 20 мај 2010 16:24
Branislav
Kako to ide jedno s drugim Slobodan Milosevic i vladika Artemije. Strategija i teologija.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 20 мај 2010 16:46
sergios
Odlican tekst,cestitam.Apostolsko delo oca Justina je ono sto je potrebno Srpstvu da bi se vratilo pravoslavlju i zaustavilu na putu u propast.Gde se nalazi sila i spas Srpstva znali su dobro svi nasi neprijatelji.Otud slicnost u odnosu prema crkvi kod Turaka,latina,fasista,komunista,evroatlantista...Lomaca,
kama,masmediji,svi su u istoj sluzbi prilagodjeni epohi.
Odgovornost za opstanak pravoslavlja nije samo na jerarsima vec na svakom krstenom pojedincu,mi smo ti koji treba da pruzimo otpor i uzdignemo barjak svetosavlja,svako od nas pojedinacno.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 20 мај 2010 16:55
Теодор
" Недавно је у Канади кардинал Левада, шеф Конгрегације за доктрину вере, изјавио да је циљ екуменизма повратак свих хришћана Риму ".
Пошто већи део Јерархије Српске цркве више не скрива своје тежње ка истом циљу (прочитајте поново интервју са владиком Лаврентијем), питање свих питања верујућег народа је: шта сад? Лако је онима којима је тај циљ по вољи (Свјатејшем г. Манојлу, Мислиоцу и иним). Шта да радимо ми, који се не одричемо завета наших старих? Којим путем да кренемо ми, који се грозимо и саме помисли на унију: у катакомбе (где су), у зилоте (ко су), у Русе (чији су)- куда, где, како?
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 20 мај 2010 18:43
Горан Јевтовић
@ Branislav
Kako to ide jedno s drugim Slobodan Milosevic i vladika Artemije. Strategija i teologija.
Уважени Браниславе, евидентно је да је питање упућено мени. Одговор - може да иде. Итекако, наравно уз одређена аргументована образложења.
Бог који је све нас створио дао нам је душу али и разум. Е, сад, од наше воље и духа којим смо испуњени (неки Светим Духом, неки "њу ејџ" духом, неки духом непријатеља Божјег, знамо који је), зависи како ћемо раsуђивати и доносити закључке. Хоћемо ли бити истинољубиви, правдољубиви, родољубиви, реални, толерантни, или нешто супротно наведеном, на нама самима је.
И да закључим, пљујући по Милошевићу а поготову после 10, 20 година и 4 године од његове смрти, чинећи то са танким или никаквим аргументима, нећемо себи помоћи. Напротив, наши непријатељи то обилато користе и на томе зидају своју платформу даљег разбијања Србије.
Пример - председник Тадић је више пута говорио у Савету безбедности ОУН "бранећи" Косово. Како је то чинио? Поред бирократских флоскула и фраза, увек је наглашавао "злодела Милошевићевог режима 90-тих"!!!! Пазите, чак ни Хашки трибунал није успео да то докаже до сада. У то време процес "шесторици" је тек почињао.
И шта онда очекивати од тзв. међународне заједнице, оне исте која нас je разнизала на саставне делове разбијањем СЕРЈ (српског етничког простора), санкцијама, исцрпљивањем, бруталном и злочиначком агресијом???!!!
Како мислите да се одбранимо оптужујући сами себе за оно што се није догодило?!
То што је рецимо Тадић "наумио" није чак ни логички могуће! Дакле, председниче, ако признајеш да је на неком простору "твој народ" починио злочин, немој да очекујеш да ћеш сачувати исти.
Толико о "здравом разуму" који ће нам доћи главе. Само је разум по Богу или од Бога, стварни разум! Е, баш о томе је писао Ава Јустин, баш као и Свети Владика Николај.
Теодор
" Недавно је у Канади кардинал Левада, шеф Конгрегације за доктрину вере, изјавио да је циљ екуменизма повратак свих хришћана Риму ".
Пошто већи део Јерархије Српске цркве више не скрива своје тежње ка истом циљу (прочитајте поново интервју са владиком Лаврентијем), питање свих питања верујућег народа је: шта сад? Лако је онима којима је тај циљ по вољи (Свјатејшем г. Манојлу, Мислиоцу и иним). Шта да радимо ми, који се не одричемо завета наших старих? Којим путем да кренемо ми, који се грозимо и саме помисли на унију: у катакомбе (где су), у зилоте (ко су), у Русе (чији су)- куда, где, како?
Ја бих рекао да треба стрпљиво чекати ако буде Божија воља да се нешто промени промениће се, ако не онда по допуштењу Божијем СПЦ ће се ујединити са Римом.(Читај приклонити папи). Иако смо сведоци у последње време многих аномалија које се јавају у СПЦ, још није време за катакомбе, зилоте још горе, или Русију непотребно. Све док СПЦ јесте невеста Христова не треба помишљати о одлажењу из ње. С обзиром да знамо већ по настојању највећег дела клира СПЦ да се зближи са Римом, да је крајња граница унија са Римом која не сме да се пређе, то је једино вредно одвајања од СПЦ, јер ако СПЦ уђе у унију то ће бити дефинитивно крај. Тада је боље не ићи више у такву цркву него молити се Богу кући. Можда се формира нека Српска Загранична Црква што неће бити лоше. Масовни прогон и одлазак у катакомбе је заблуда, а Русија ништа толико значајано него рецимо Грузија, Румунија...као да се и тамо не може десити ово што се дешава код нас.
Препоруке:
0
0
9
петак, 21 мај 2010 09:58
б.с.
Ако нас Европско једноумље, односно малоумље води ка ''једна држава, једна вера, једна монета''...итд, негирајући Божански принцип различитости, јер Господ је све створио различитим, онда морамо да се спремамо на пут великог трпљења и подвижништва. Не знамо како ће то изгледати.
Ако владике прихвате унију са Ватиканом, за пар деценија наши потомци ће бити хрвати. Унија је прва фаза у прихватању католичанства. Шта ћемо онда са мученицима Јасеновачким, са Владиком Платоном Бањалучким, са владиком Петром Зимоњићем, са свим страдалим од усташког ножа који су прибројани Сабору Светих? Шта ћемо са покојним Патријархом Павлом? хоћемо ли бити достојни његове молитве пред Престолом Свевишњег.
Господ нам је показао да се на наш народ излила Његова Милост у време свеопштег светског јуриша на Србе, дарујући нам Светог Патријарха.
Ако је Свети Владика Николај био у Дахауу заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем, хоћемо ли ми као духовни потомци одбити такву жртву?
Праведни Јов је својој жени рекао:''Добра примасмо из руке Господње, а зла зар нећемо?
Како би рекао наш сеоски парох:''Пазите шта радите, благослов Господњи се тешко стиче, а лако губи.''
Препоруке:
0
0
10
петак, 21 мај 2010 11:42
Оливера Петровић
Зачудио ме је израз у тексту "конфиниран у манастиру Ћелије". Постоји српска реч - "заточен" у манастиру. Господин Димитријевић врло добро пише за српске читаоце али не знам колико је оних који се не би замислили над овом речи. (Још нисам прочитала цео текст али надам се да је ово једина примедба коју могу да имам.)
.jpg)
И, тако, кренули смо путем супротним од Јустиновог.
ЖИТИЈА СВЕТИХ - ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ САВЕ, првог Архиепископа Српског
Не бих се сложио са хипергенерализацијом којој је прибегао поштовани Владимир Димитријевић, да су "Срби склони да својим заслужним људима певају посмртне похвале и зидају споменике само да би брже заборавили њихове поруке и завете". Осим што у себи има суштинску противречност, ова тврдња пре доликује "другосрбијанцима" него оном ко указује на њихова непочинства. У свему осталом, посебно са аспекта нарушавања основних моралних постулата у нечему што себе назива "Европска унија", чланак завређује сваку пажњу. Иако се "транспарентно" не показује веза између појмова Logos и Истина, читајући Димитријевићево штиво, можемо се приближити промишљању ових појмова и њихове међусобне везе, на начин како је то сагледао Свети Јустин Ћелијски.
kama,masmediji,svi su u istoj sluzbi prilagodjeni epohi.
Odgovornost za opstanak pravoslavlja nije samo na jerarsima vec na svakom krstenom pojedincu,mi smo ti koji treba da pruzimo otpor i uzdignemo barjak svetosavlja,svako od nas pojedinacno.
Пошто већи део Јерархије Српске цркве више не скрива своје тежње ка истом циљу (прочитајте поново интервју са владиком Лаврентијем), питање свих питања верујућег народа је: шта сад? Лако је онима којима је тај циљ по вољи (Свјатејшем г. Манојлу, Мислиоцу и иним). Шта да радимо ми, који се не одричемо завета наших старих? Којим путем да кренемо ми, који се грозимо и саме помисли на унију: у катакомбе (где су), у зилоте (ко су), у Русе (чији су)- куда, где, како?
Уважени Браниславе, евидентно је да је питање упућено мени. Одговор - може да иде. Итекако, наравно уз одређена аргументована образложења.
Бог који је све нас створио дао нам је душу али и разум. Е, сад, од наше воље и духа којим смо испуњени (неки Светим Духом, неки "њу ејџ" духом, неки духом непријатеља Божјег, знамо који је), зависи како ћемо раsуђивати и доносити закључке. Хоћемо ли бити истинољубиви, правдољубиви, родољубиви, реални, толерантни, или нешто супротно наведеном, на нама самима је.
И да закључим, пљујући по Милошевићу а поготову после 10, 20 година и 4 године од његове смрти, чинећи то са танким или никаквим аргументима, нећемо себи помоћи. Напротив, наши непријатељи то обилато користе и на томе зидају своју платформу даљег разбијања Србије.
Пример - председник Тадић је више пута говорио у Савету безбедности ОУН "бранећи" Косово. Како је то чинио? Поред бирократских флоскула и фраза, увек је наглашавао "злодела Милошевићевог режима 90-тих"!!!! Пазите, чак ни Хашки трибунал није успео да то докаже до сада. У то време процес "шесторици" је тек почињао.
И шта онда очекивати од тзв. међународне заједнице, оне исте која нас je разнизала на саставне делове разбијањем СЕРЈ (српског етничког простора), санкцијама, исцрпљивањем, бруталном и злочиначком агресијом???!!!
Како мислите да се одбранимо оптужујући сами себе за оно што се није догодило?!
То што је рецимо Тадић "наумио" није чак ни логички могуће! Дакле, председниче, ако признајеш да је на неком простору "твој народ" починио злочин, немој да очекујеш да ћеш сачувати исти.
Толико о "здравом разуму" који ће нам доћи главе. Само је разум по Богу или од Бога, стварни разум! Е, баш о томе је писао Ава Јустин, баш као и Свети Владика Николај.
Поздрав.
http://www.bastabalkana.com/2009/10/irski-referendum-ne-pa-da-evropski-humanisticki-progres/
" Недавно је у Канади кардинал Левада, шеф Конгрегације за доктрину вере, изјавио да је циљ екуменизма повратак свих хришћана Риму ".
Пошто већи део Јерархије Српске цркве више не скрива своје тежње ка истом циљу (прочитајте поново интервју са владиком Лаврентијем), питање свих питања верујућег народа је: шта сад? Лако је онима којима је тај циљ по вољи (Свјатејшем г. Манојлу, Мислиоцу и иним). Шта да радимо ми, који се не одричемо завета наших старих? Којим путем да кренемо ми, који се грозимо и саме помисли на унију: у катакомбе (где су), у зилоте (ко су), у Русе (чији су)- куда, где, како?
Ја бих рекао да треба стрпљиво чекати ако буде Божија воља да се нешто промени промениће се, ако не онда по допуштењу Божијем СПЦ ће се ујединити са Римом.(Читај приклонити папи). Иако смо сведоци у последње време многих аномалија које се јавају у СПЦ, још није време за катакомбе, зилоте још горе, или Русију непотребно. Све док СПЦ јесте невеста Христова не треба помишљати о одлажењу из ње. С обзиром да знамо већ по настојању највећег дела клира СПЦ да се зближи са Римом, да је крајња граница унија са Римом која не сме да се пређе, то је једино вредно одвајања од СПЦ, јер ако СПЦ уђе у унију то ће бити дефинитивно крај. Тада је боље не ићи више у такву цркву него молити се Богу кући. Можда се формира нека Српска Загранична Црква што неће бити лоше. Масовни прогон и одлазак у катакомбе је заблуда, а Русија ништа толико значајано него рецимо Грузија, Румунија...као да се и тамо не може десити ово што се дешава код нас.
Ако владике прихвате унију са Ватиканом, за пар деценија наши потомци ће бити хрвати. Унија је прва фаза у прихватању католичанства. Шта ћемо онда са мученицима Јасеновачким, са Владиком Платоном Бањалучким, са владиком Петром Зимоњићем, са свим страдалим од усташког ножа који су прибројани Сабору Светих? Шта ћемо са покојним Патријархом Павлом? хоћемо ли бити достојни његове молитве пред Престолом Свевишњег.
Господ нам је показао да се на наш народ излила Његова Милост у време свеопштег светског јуриша на Србе, дарујући нам Светог Патријарха.
Ако је Свети Владика Николај био у Дахауу заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем, хоћемо ли ми као духовни потомци одбити такву жртву?
Праведни Јов је својој жени рекао:''Добра примасмо из руке Господње, а зла зар нећемо?
Како би рекао наш сеоски парох:''Пазите шта радите, благослов Господњи се тешко стиче, а лако губи.''