Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Klasno nejedinstvo

Komentari (111) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 četvrtak, 20 maj 2010 11:31
Željko
Sukob radnika i neradnika deluje domišljato ali u praksi radnici i neradnici su razasuti u obe klasne grupe, u radničkoj klasi i klasi kapitalista (malih, srednjig, velikih).
Neradništvo se snažno zapatilo kod Srba da smo gotovo zaboravili da radimo, a vidi se u odnosu prema svakoj imovini - svojoj i tuđoj. Radnici koji rade za male plate prvom prilikom i u velikom broju bi uskočili u neradničku ulogu samo kada bi to mogli. Mi živimo u društvu koje ima skriveni ali čvrsti stav da pametni i "pametni" lako i bez mnogo rada dolaze do sredstava za život. Mada nam je socijalističko samopuravljanje išlo na ruku što se tiče razvijanja nerada, ono nije bilo presudno da Srbi tako rado okreću leđa radu. Za primer pogledajte Slovence i Hrvate i videćete drugačiju radnu etiku, a kao ugledni primer svaetujem svakom istraživaču da se provoza vozom od Beograda do Ljubljane, da uz promenu 3 posade i 3 lokomotive vidi suštinsku razliku u pristupu radnim obavezama.
Preporuke:
0
0
2 četvrtak, 20 maj 2010 11:39
thinking maize za druga Maria Kalika
Poštovani Mario, ne slažem se u mnogo čemu sa Vama, ali to što se ne slažem, ne znači, da niste u mnogo čemu u pravu! Za sada ne bih izlagao svoje stavove u punoj meri, već bih Vas uputio na jednu referencu i citirao Aleksandra Solženjicina, koji je sve, samo ne komunista! Elem, referenca: "Sv. Jovan Zlatousti i njegovi neprijatelji". Knjigu možete naći u knjižari "Plato"-a u Knez Mihailovoj. Iz uvoda prevodioca i samog autora (jednog ruskog monaha) videćete koliko ima zajedničkog između mišljenja i delovanja jednog crkvenog oca (i to jednog od najpoštovanijih!) sa kraja 4-og i početka 5-og veka i Vaših nazora i razmišljanja! Pa, ako Vam se svidi, pročitajte knjigu do kraja. Drugo, Aleksandar Isajevič Solženjicin, ruski pisac, dugogodišnji žrtva staljinskih progona i jedan od najžešćih kritičara komunizma, izrekao je po svom povratku u Rusiju (a posle više od 20 godina života na Zapadu!) ranih 90-tih godina prošlog veka sledeću misao (navodim po sećanju): "Lenjinova revolucija biće dečja igra, kada se potlačene mase Trećeg Sveta dignu protiv svojih Zapadnih eksploatatora!" Toliko i zdravi bili!
Preporuke:
0
0
3 četvrtak, 20 maj 2010 12:25
Vukadin
Tema teksta mi je zanimljiva, s obzirom da sam zainteresovan za socijalno i nacionalno oslobođenje. Međutim, tekst mi je preopširan i isuviše se bavi Crkvom. Ne bih ovde ulazio u prirodu klasne svesti (zašto ona ne može imati primat nad nacionalnom ili nekom trećom) ili u to koliko je hrišćansko učenje socijalističko, a jeste u velikoj meri...
Ono što mi se najviše sviđa je jak primer ponižene čistaćice. I neki drugi primeri su možda i jači, ali ovaj tačno pokazuje neke stvari. Parabola o "beloj" i "crvenoj" mržnji je odlično izrečena.
A evo s čime se ne bih mogao složiti
Vratimo se nekoliko dana ranije, na 1. maj. Tog dana je na protestima u Beogradu bilo svega nekoliko stotina radnika. Možda i zato što je nekoliko stotina hiljada radnika bilo na svojim radnim mestima. Mnogi su radili i sutradan, drugog dana Praznika rada. Moja sestra ovog puta nije imala slobodne dane, tj. Praznik rada je za nju i sve ostale koji su tog dana radili bio poništen. Dakle, iste kapitalističke gazde koje imaju razumevanja za tradicionalne verske praznike nemaju razumevanja za tradicionalni praznik radničke klase. Toliki slobodni dani bili bi sigurno suviše velika šteta za interese profita. Zato je nešto moralo da se žrtvuje; Đurđevdan je odneo prevagu nad Prvim majem.


Prvo, da se ne lažemo - najviše radnika su bili zauzeti urankom. Bolje se baviti time pa proučiti zašto je klasna (radnička) svest rudimentarna.
Drugo, ono o preimućstvu krsnih slava ne prihvatam tek tako na jednom primeru.
Evo mog sumarnog zaključka - treba se boriti zato da striktno bude ograničena radna nedelja. Gazde moraju plaćati prekovremeno, a onaj ko stalno radi duže od 40 sati nedeljno mora imati neproporcionalno veću platu. Kazne za ovo i ostala kršenja radničkih prava (i zakona koji ih brane) moraju biti drakonske.
Preporuke:
0
0
4 četvrtak, 20 maj 2010 12:29
Goran Jevtović
Ovo je kvalitetna analiza i zaista čestitke gospodinu Kaliku.
Na našu žalost (ili sreću) pogodio je suštinu. Iza vere i nacije skriva se mnogo toga prljavog što nema nikakve veze sa Hristovim učenjem i Božanskom zaostavštinom i zapovestima.

Politički i ekonomski vladari Srbije nemaju nikakve veze sa Pavoslavljem, osim televizijskog lomljenja slavkog kolača što je takođe huljenje na Boga i Svece. Odavno su oni prihvatili protestantsku logiku i ponašanje i to onaj kalvinistički oblik čije rezultate vidimo. Naravno, donacijama i drugim pogodnostima pridobili su sami vrh crkve (otkupili grehove) i jednostavno legalizovali antipravolsavni život, a posebno "rad i ekstraprofit".
Preporuke:
0
0
5 četvrtak, 20 maj 2010 12:31
Triba
Jos samo i da, u Srbiji danas postoje neka sredstva za proizvodnju cija bi eksproprijacija bila moguca, pa da se radnickoj klasi zaista isplati ustajati......Ovako, osim autorove intelektualne ljubavi prema marksistickoj teoriji, ja ovde sa njegove strane ne vidim bas nikakav napor da se prakticno poveze sa stvarnoscu.
Preporuke:
0
0
6 četvrtak, 20 maj 2010 13:21
Marija
Pa nije valjda Milošević za sve kriv, kao što to tvrdi Mario Kalik? Tačno je da su Miloševićevi "marksisti" i "levičari" prvi počeli da praznuju krsne slave i grade pravoslavne hramove. Tačno je, takođe, da je Milošvić ukinuo instituciju radničkog saveta, na koju podseća Kalik, kao i da je obesmislio pojam društvene svojine. Tačno je da je Miloševićeva oligarhija otimala sve ono što su stvarale generacije radnog naroda i tačno je, naravno, da su današnji tajkuni kapital stekli još početkom devedesetih. Mario Kalik je u pravu kada tvrdi da je najveći zločin Miloševićevog režima - zločin nad radničkom klasom... Ali, Kalik nije u pravu kada tvrdi da je Milošević jedini krivac! Valjda jedan deo odgovornosti snose i oni koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast?
Preporuke:
0
0
7 četvrtak, 20 maj 2010 13:21
Vladimir Djurdjevic
Odlican tekst. Direktan, artikulisan, pregledan.

Doista, radnickka klasa danas je pacifikovana brojnim neoliberalnim mitovima.

Uz to, sa jedne strane,putem nevladinih organizacija, vrsi se podela na razlicite grupacije, od kojih svaka nastoji da zadovolji neki parcijalni cilj, a sa druge - plasira se prica o toleranciji, o resavanju sporova mirnim putem, dok se, istovremeno, osudjuju blokade trgova ili raskrsnica od strane nezadovoljnih radnika. Drugim recima, zamagluje se pogled na celinu, sprecava artikulacija nezadovoljstva, i onemogucuje bilo kakva sustinska promena sistema.

U takvoj situaciji, razumljivo, dok prete gubitak posla ili siromastvo, cak i obrazovani o samosvesni ljudi pristaju na kompromise.

Pa ipak, cini mi se da ce nezadovoljstvo ogromnog broja ljudi, kao u Grckoj, pre li kasnije rezultiurati i artiulacijom zajednickog interesa. Iskreno ubedjen u vitalnost ideje komunizma,kao i kolega Mario, cekam taj dan.
Preporuke:
0
0
8 četvrtak, 20 maj 2010 14:38
brm
ovaj tekst bi sasvim lepo stao u rubliku "samo smeh Srbina spasava"... vratio me je u detinjstvo i mladost, kada smo se smejali svakodnevnim ovakvim besmislicama ljudi tada na vlasti i oko vlasti..e više mi nije do smeha....
...e pa nije lepo pljuvati sistem koji ti (mu) omogućava ovako visok položaj u društvu toliko nesrazmerno kompetencijama ...u kom drugom sistemu bi ovaj čovek mogao da predaje (sem na na nekom od novokomponovanih privatnih univerziteta)..Na Fakultetu za kulturu i medije?

potpun je bespredmetno raspravljati koliko "naš" sistem koji dotični opisuje nema veze sa kapitalizmom i zapadnom demokratijom... pomenuta spremačica u svakoj normalnoj državi zapada imala bi ohoho načina da debelo naplati svoja poniženja, a svakog "gazdu" bi inspekcije odrale zbog prekovremenog rada i neplaćanja dadžbina..

razlog zašto inspekcije i ostale institucije ne postoje je upravo "odumiranje države" čiji su najraniji zagovornici bili upravo pobornici ove bajate klasne teorije, a čiji mnogo sofisticiraniji vidovi su današnje NVO, nevladina vlada i ting tengovi... država Srbija je uspešno odumrla..a da bi oživela prvo treba lustrati titoiste, zatim njihove duhovne sledbenike bivše CK i SSOJ aktiviste danas u NVO sektoru i pripadajućim paradržavnim organima, zatim tapšače - penzionere titovih tajnih službi bez civilne kontrole

jedino rekonstituisanje nacije i definisanje nacionalnog interesa - Interesa svih građana države- spremačicu, autorovu sestru i ostale ponižene spasava..a samo nam je još klasna borba falila, malo smo se poklalli među sobom...pozdrav brojnim kometatorima koji hvale ovaj tekst..ne mogu da skrijem gađenje...
Preporuke:
0
0
9 četvrtak, 20 maj 2010 14:42
Ruzica Vujovic
Tekst gospodina Kalika prepun je neistina i preterivanja. Prica o izvredjanoj i ponizenoj cistacici je potresna, ali ona otkriva i odsustvo morala i bedni kukavicluk pojedinih pripadnika radnicke klase.

Iz nostalgicnog prisecanje na zlatna socijalisticka vremena izostavljeno je prisecanje na muku i bedu stotine hiljada onih koji nisu imali priliku da budu deo sistema - stoprocentna zbrinutost vazila je samo za one unutra, a cenu zbrinutosti povlascene radnicke klase placale su tada stasavajuce generacije koje su se rasule po svetu. Da ne govorimo o tome kako je u isto vreme unisteno srpsko selo i o tragici srpskog seljaka. A treba se prisetiti i apsurdnih (ali svakodnevnih) primera terora tzv. radnicke klase i njene avangarde (saveza komunista), kada su, na primer, cistacice kao clanovi radnickog saveta odlucivale o kandidatima za radna mesta za koja su bile potrebne kvalifikacije.

"Ustajte prezreni na svetu" "vi suznji koje mori glad". O cemu to autor govori? Ovo je cista demagogija. Niko u Srbiji ne mora da gladuje ako je spreman da obradjuje parce zemlje, sto je gotovo svima dostupno. Insistiranje na ukidanju klasnih razlika nece realno poboljsati polozaj radnika, vec ce stvoriti jos veci haos, nepravdu i nasilje. Srbiji nije potrebna klasna borba, vec povratak na selo, povratak zemlji i tradiciji, nacionalno osvescenje, veci natalitet, ljubav prema slobodi, prema nezavisnosti od drzave, hrabrost.
Preporuke:
0
0
10 četvrtak, 20 maj 2010 15:01
Mario Kalik
Marija protiv Maria, baš se lepo rimuje :-) Sviđa mi se vaš ironičan, vatren stil. Dakle, draga Marija, tačno je da je u Srbiji i Jugoslaviji za vreme Miloševića moć Crkve i privatnih vlasnika bila mnogo manja nego danas. Tačno je da SPS nije imao svoju krsnu slavu, da Milošević nije išao u Crkvu, i da je Crkva tokom čitavog tog perioda više kritikovala nego podržavala Miloševića. Tačno je da je Milošević sačuvao društvenu svojinu od velike pljačke, jer je svega 25 posto vlasništva bilo privatizovano, a od velikih javnih preduzeća samo Telekom, i to 49 posto, da bi se namirile penzije. Tačno je da su se tajkuni čiju pojavu nisu mogle da spreče ni moćnije leve partije u Evropi od SPS-a, na kraju okrenuli protiv Miloševića, a mnogi od njih su još sredinom 90-tih uspostavili kontakte sa opozicijom. Zašto? Zato što u uslovima Miloševićeve dosledne odbrane zemlje, koja je zbog toga bila kažnjena sankcijama, ratovima i bombardovanjem, nisu mogli da oplođuju svoj kapital, naročito od kad su stavljeni na "crnu listu" EU. Tačno je da je najveći zločin protiv naše radničke klase počinio kapitalistički imperijalizam - Institut G17, koga pretpostavljam ne možemo da sumnjičimo za naklonost Miloševiću, procenio je, nedugo nakon bombardovanja, da je samo od bombardovanja učinjena neposredna šteta od 30, a posredna od 100 mlrd. dolara. Stavite imovinu svih tajkuna na jednu, a ovo na drugu stranu, pa procenite gde dobrano preteže, čak i ako ne računamo štetu od sankcija zbog kojih radnici nisu mogli da rade i zarađuju koliko je trebalo. Ali je takođe tačno da, uprkos svemu ovome, radnici nisu ostajali bez svog radnog mesta i da su se studenti besplatno školovali.

Kao što je verovatno tačno da ste tada bili veoma mladi i izmanipulisani. I da danas pripadate nekoj od samozvanih levičarskih organizacija koje su 5. oktobra koračale zajedno sa agenturom kapitalizma. A koju smo mi, pravi levičari, nazivali NATO-levicom. Ali, nikad nije kasno da sazrite i da se oslobodite opsednutosti Miloševićem.
Preporuke:
0
0
11 četvrtak, 20 maj 2010 15:21
tatjana
@ Vukadin

Evo mog sumarnog zaključka - treba se boriti zato da striktno bude ograničena radna nedelja. Gazde moraju plaćati prekovremeno, a onaj ko stalno radi duže od 40 sati nedeljno mora imati neproporcionalno veću platu. Kazne za ovo i ostala kršenja radničkih prava (i zakona koji ih brane) moraju biti drakonske.

Potpuno se slažem! Za početak, bojkotujmo, ili bar izbegavajmo, kupvinu nedeljom i praznikom u prodavnicama za koje pouzdano znamo da zaposlenima ne plaćaju propisane (dvostruke) dnevnice za rad tim danima. Kome je to teško, neka se ne žali kad i njega snađe neki vid ponižavanja i eksploatacije, makar mu se činilo da je sad blizu samozadovoljnoj "beloj" klasi!
Preporuke:
0
0
12 četvrtak, 20 maj 2010 15:44
Mario Kalik
Vukadine, pozdrav, slažem se da kazne za kršenje radničkih prava moraju biti drakonske. Ali, to je moguće ostvariti jedino u državi koja je u velikoj meri pod kontrolom radničke klase.

Pozdrav i Goranu Jevtoviću, drago mi je što vam se dopao tekst. Naravno, sami ste uočili ono o čemu sam pisao. Svaki iskren i pošten čovek mora to priznati. Nije problem nama koji se izjašnjavamo kao komunisti da govorimo o "mangupima u našim redovima", o njima smo govorili i govorićemo, i ne samo to, sa njima smo se obračunavali i obračunavaćemo se. Problem je kada se u javnosti stvara slika da sve zlo i "greh" dolaze od komunista, a da su njihovi ostrašćeni kritičari savršeni, bezgrešni. Protiv takve jednostrane slike morao sam da reagujem, i zato sam zategao "prut" u sasvim drugu stranu, da bismo doši do nešto uravnoteženije slike. Istorija je u velikoj meri sudila i dalje sudi komunizmu. Ali, nije pravedno da te sudije budu zločinci, svako na svoj način, i da se o njihovim zločinima ćuti. Zato kažem: neka ćuti o komunizmu ko neće da govori o kapitalizmu i klerikalizmu. Rekao bih da je to elementarno poštenje.

Thinking maize, zahvaljujem na preporuci za knjigu, rado ću je pročitati. Mislim da je inače Pravoslavnoj crkvi i njenim vernicima korisnije da obnove izvorno Hristovo učenje, i da glasnije osude nasilje i zločine sadašnjeg, kapitalističkog sistema, nego da o tome ćute, spominjući samo zločine komunizma, stvarne ili izmišljene. Katolička crkva ima u tom pogledu jednu znatno dužu i snažniju tradiciju. Šteta bi bilo da na tom važnom planu Pravoslavna crkva zaostaje, zar ne? Slažem se sa ovom Solženjicinovom misli, Oktobarska revolucija je inače predstavljena kao nekakav stravičan pokolj miliona ljudi kome nema niti će biti premca u istoriji, što je daleko od istine.

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu :-), veliki pozdrav dragom kolegi Vladimiru Đurđeviću, kome nemam ništa posebno da odgovorim, osim da se sa njim, kao i obično, u potpunosti slažem. I da takođe čekam taj veliki dan!
Preporuke:
0
0
13 četvrtak, 20 maj 2010 16:02
gorštak
G. Kalik, ja sam u nedavnoj komentatorskoj polemici sa vama povodom Lazanjskovog teksta o Titu uglavnom rekao sve što sam hteo, pa ne bih da se ponavljam, ali hajde da dodam još nekoliko stvari.
Realizam vašeg pristupa problematici jeste za pohvalu. Za razliku od drugosrbijanske i pseudonacionalne inteligencije, koja se pomodno grozi ''nepismenog, krezavog, pohabanog, primitivnog'' naroda, kako vole da ga oholo etiketiraju, naroda koji se navodno ''ne kupa'' ( Petar Luković ), vi niste intelektualni snob i ne prezirete narod sa svim njegovim nesavršenostima i nevoljama. Vi se ne rugate njegovim izostavljenim ili suvišnim slogovima i umetcima ( tipa ''patriJota'' i sl.), ne ironišete pogrešnu upotrebu padeža da bi na tako jeftin način istakli svoju ''učenost'' ( onako kako to sa puno otrovnog cinizma čine recimo Petar Luković ili Teofil Pančić ). Iako ste deklarisani ateista, ipak odlazite na krsnu slavu kod sestre i zeta, uz puno razumevanja za njihov skroman život, kao prethodno za nevolje saputnika u autobusu ili poniženje čistačice. Iako ste, dakle, ateista, vi paradoksalno činite baš ono što bi trebalo da čini pravi hrišćanin ( ja u svojim intimnim razmišljanjima epohu komunizma često i doživljavam kao Božiju kaznu pravoslavnim narodima zbog nedelatne i farisejske vere koja u međuratnom periodu i jeste paktirala sa zapadnim eksploatatorsko-profiterskim sistemom vrednosti, kao što to u još gorem obliku čini i danas, što nam sugeriše i knjiga Vladike Nikolaja ''Srpskom narodu kroz tamnički prozor'').
U svi tim aspektima vaši stavovi su istiniti.
Međutim, dok u svemu navedenom zvučite prilično realistički i utemeljeno, vaša naknadna uopštavanja po pitanju Vere i Nacije zvuče suviše teorijski. I T.Pančić i P.Luković oberučke bi vas prihvatili u tim tvrdnjama, iako za razliku od njih vi osećate realnog čoveka, koga oni preziru maštajući o nekakvom idealnom Građaninu ( zapravo jednoj od grotesknijih modifikacija Ničeovog Natčoveka ).
Preporuke:
0
0
14 četvrtak, 20 maj 2010 16:26
gorštak
Vaše tumačenje Vere i Nacije puno je šupljina, usled tipično komunističkih predrasuda ( ''Opijum za narod'' i slično ). Bez obzira na aktuelne devijacije, od kojih je uostalom patio i komunizam uprkos svojim fundamentalnim težnjama ( ''crvena buržoazija'' i sl. ), gledano sa pozicija apsolutne istine Vera i Nacija su nešto toliko suštastveno, da ih jednostavno nije moguće iskoreniti bez kardinalnih posledica po ukupnu strukturu čovekovog bića i bića njegove zajednice ( upravo one realne zajednice koju ste prikazali kroz sestru, zeta, putnike u autobusu, čistačicu, a ne nekakve ''internacionalne'' koja suštinski ne može da postoji ). Na tu temu ruski mislilac Ivan Iljin kaže sledeće:

''Denacionalizujući se, čovek gubi pristup najdubljim kladencima duha i svetom ognju života jer su ti kladenci i taj oganj uvek nacionalni: u njima su ugrađeni i žive čitavi vekovi svenarodnog rada, patnji, borbe, sazercanja, molitvi i misli. Kod Rimljana je progonstvo označavano rečima: ''zabrana vode i vatre''. I zaista, čovek koji je izgubio pristup duhovnoj vodi i duhovnom ognju svoga naroda, postaje odrođeni izgnanik, obeskorenjena i jalova skitnica po tuđim duhovnim drumovima, obezličeni internacionalista. Teško njemu i njegovoj deci: preti im opasnost da se pretvore u istorijski pesak i smeće.''

( Ivan Iljin: ''Put duhovne obnove'' )

A što se aktuelnog izobličavanja iskonskog smisla Vere i Nacije tiče, stvar je sažeto opisao Goran Jevtović:

Politički i ekonomski vladari Srbije nemaju nikakve veze sa Pravoslavljem, osim televizijskog lomljenja slavkog kolača što je takođe huljenje na Boga i Svece. Odavno su oni prihvatili protestantsku logiku i ponašanje i to onaj kalvinistički oblik čije rezultate vidimo. Naravno, donacijama i drugim pogodnostima pridobili su sami vrh crkve (otkupili grehove) i jednostavno legalizovali antipravolsavni život, a posebno "rad i ekstraprofit".
Preporuke:
0
0
15 četvrtak, 20 maj 2010 16:38
Mario Kalik
@ Ružica Vujović

Po Vašoj logici bi ispalo i da trpeljivost srpskog seljaka ili bekstvo iz sistema navodno izmučenih, otkriva njihovo odsustvo morala i bedni kukavičluk. Jeste spremni da prihvatite takav zaključak?

Tragika seljaka je što je dobio zemlju, mehanizaciju, povećane prinose? I nisu ljudi tada odlazili u inostranstvo zato što su bili izmučeni i bedni, već zato što nije mogao da bude obezbeđen posao za sve njih. Samo sistem koji za ideal ima punu zaposlenost ima ovakvih problema, u kapitalizmu gde je nezaposlenost nužno sredstvo održavanja sistema koje se smatra tako "normalnim", takvih problema nema. I ne znam o kakvoj ceni koju su oni morali da plate pričate kada je većina njih prošla vrlo uspešno u emigraciji. Zašto? Zato što su u zemlji iz koje su došli dobili solidno obrazovanje ili kvalifikaciju. I za razliku od Vašeg pokušaja podmetanja, oni su se tom zemljom ponosili, uvek su isticali svoju Jugoslaviju, socijalizam i druga Tita. I u svoju otadžbinu rado svraćali. A šta može nezaposleni na Zapadu? Gde on može da ode, sa daleko skromnijim nivoom obrazovanja od nekadašnje naše radničke klase? U svojoj "razvijenoj" zemlji nema posla, a u one nerazvijene ne vredi da ide jer i tamo nema posla. Dalje, nisu čistačice odlučivale o postavljenima koja se tiču stručnih kvalifikacija, već o rukovodećim organima preduzeća. A za takva mesta mnogo je važniji moral pojedinca, nego njegova stručna kvalifikacija koju su svi kandidati razumljivo posedovali. I koji može da proceni jednako čistačica kao i doktor nauka.

Pitate me o čemu govorim kada kažem "Ustajte prezreni na svetu"? Samo o onome što sve više vidim oko sebe, a što i vi vidite, ali se pravite nevešti. A što se tiče povratka selu, čak i da je tako nešto moguće na početku 21. veka, neće biti da je svima dostupno parče zemlje. Od Crkve i starih vlasnika kojima se vraćaju silna imanja teško je doći do takvog parčeta.

Stoga, ako ovo što pričate nije demagogija, neistina ili preterivanje, onda ne znam šta jeste!
Preporuke:
0
0
16 četvrtak, 20 maj 2010 16:58
Odbrana i poslednji dani
Ovde se oseća na marksizam. Šalu na stranu. Srbskom narodu danas, pre svega, treba nacionalno jedinstvo i da u tom smeru vodi svoju borbu, jer je tu mnogo više ugrožen. Dakle, stavio bih nacionalno ispred klasnog. Klasno ćemo ostaviti za neka bolja vremena ako takva za nas uopšte dođu. U ratu smo (trenutno je primirje) i klasna revolucija bi bila kontraproduktivna kao što je bila i ona Oktobarska za Rusiju. Mnogo je važnije da budemo solidarni sa srpskim narodom na Kosmetu i u Republici Srpskoj i pomognemo njihovoj borbi koju vode za goli opstanak, nego da budemo solidarni u klasnom smislu i vodimo borbu za pravednu raspodelu koja lako može da se pretvori u građanski rat. Srbiji takvi sukobi danas najmanje trebaju bilo da su oni uzrokovani klasnim ili ideološkim razlozima. Ako uspijemo da kao narod opstanemo, onda ćemo graditi pravednije društvo.Dakle, jedinstvo po veri, naciji, tradiciji, kulturi, a ne po vlasništvu nad sredstvima za prizvodnju i raspodeli dobara gde se može zaglaviti u bratstvo i jedinstvo koje je nas Srbe skupo koštalo.
Preporuke:
0
0
17 četvrtak, 20 maj 2010 17:57
Marija
O, Mario, hvala Vam što ste mi otvorili oči! Tek sad shvatam ko su tajkuni koji su nastali u vreme Miloševića i kojima je Miloševićev režim, osim narodnih deviza iz Narodne banke, davao čak i ministarska mesta u svojim vladama! Milošević nije imao nikakve veze sa svojim tajkunima, on pojma nije imao da im je davao pare, veze nije imao sa njihovim bogaćenjem na račun naroda, sa otimanjem narodne (društvene) imovine, pljačkanjem najširih slojeva... Verovatno je NATO bombardovenje iz 1999. godine krivo za prethodne godine bede - 1992, 1993, 1994... Zahvaljujući ovom genijalnom objašnjenu koje ste mi ponudili, ja tek sada shvatam da je pravi vlasnik Markovog Bambilenda bio Vojislav Koštunica a da je verovatno Velja Ilić dao Mariji Milošević TV Košavu na upravljanje... Iza Dafine i Jezde stajali su verovatno siromašni studenti koje je zavrbovala Bela kuća... Sve bogatstvo koje su stekli Miloševićevi najbliži saradnici (i porodica) stečeno je na sasvim legalan način! Sada ste me ubedili da su Miloševićevi najbliži saradnici i Miloševićeva porodica sve te milione i milijarde stekli sasvim legalno, poštenim radom. Ja vama, Mario, sve mogu da poverujem, jer sam posle ovih vaših reči doživela pravu katarzu! Nadam se da će takvu katarzu doživeti i drugi komentatori!
Preporuke:
0
0
18 četvrtak, 20 maj 2010 18:11
Zoran Tucaković
Znate šta, gospodine Kalik, kada neko sebe predstavi filozofom po obrazovanju, bilo bi normalno da se očekuje mnogo više od sledećeg:
...moram da priznam da nema većeg zadovoljstva od onog kada uvidite da teorijski stavovi do kojih dolazite apstraktnijim procesima sticanja znanja nalaze svoju empirijsku potvrdu u vašem svakodnevnom životnom iskustvu.


Zar je Vama bio neophodno putovanje autobusom, boravak kod sestre "na slavi" i viđenje sa prijateljicom, da biste empirijski potvrdili vlastite stavove? Sumnjam, ali ne tvrdim da to Vama nije bilo neophodno. No, da vidimo koji su to Vaši stavovi? Iz teksta prozilazi da je Vaš stav da "kapital" nema nameru da skrnavi verski identitet radnika, ali da je vazda spreman da oskrnavi "njihov klasni identitet". Takođe, da bi za dosezanje socijalne pravde bilo neophodno "artikulisanje" ovog domena od strane neke organizacije ili pokreta čiji bi cilj bio obnavljanje "izvornog hrišćanskog socijalnog učenja". I da samo "radikalna levica" može da sagleda klasnu podelu.

Da bi neupućeni čitaoci Vašeg (inače zanimljivog) teksta mogli adekvatno da ga razumeju, čini mi se neophodnim da objasnite sledeće:
- Šta Vi podrazumevate pod kapitalom?
- Šta podrazumevate pod izvornim hrišćanskim socijalnim učenjem?
- Šta podrazumevate pod radikalnom levicom?

Oprostite što Vam se obraćam ovim pute, ali primećujem da rado učestvujete u razmeni mišljenja sa komentatorima Vašeg teksta.
Preporuke:
0
0
19 četvrtak, 20 maj 2010 23:02
Bogoljub
U pravu je Kalik, mnogo je bolje bilo pod Slobom. Ja sam obrijao brkove kad je Sloba pao sa vlasti! Slobo, vrati se!
Preporuke:
0
0
20 petak, 21 maj 2010 00:10
Mario Kalik
@ gorštak

Drago mi je što nastavljamo diskusiju i zahvaljujem na afirmativnim ocenama, makar se to odnosilo samo na jedan deo mog stanovišta; u uslovima zaslepljenog odbacivanja komunizma, s jedne, ili patriotizma, s druge strane, i to je značajan napredak.

Naravno da kao levičar ne mogu da osećam i zastupam socijalni rasizam prema nižim slojevima našeg naroda, koji inače karakteriše "Drugu Srbiju", kako ste to lepo primetili. O njemu sam pre dve godine detaljno pisao u tekstu "Liberalni fašizam i rasizam u Srbiji", i vodio polemiku u "Vremenu" baš sa T. Pančićem, i ovde na NSPM-u sa jednim liberalom. Takođe ste istinito naveli da je Pravoslavna crkva, rekao bih ne toliko vera, u međuratnom periodu uveliko paktirala sa eksploatatorskim klasnim sistemom, što je i danas slučaj. Ovo za Božju kaznu zbog takvog delovanja koja stiže u obliku komunizma direktno navodi i Berđajev.

E sad, ne bih se složio da bi spomenuti jurišnici "Druge Srbije" prihvatili ovakvo moje tumačenje ideologije nacionalnog i verskog jedinstva. Jer, za njih je srpski nacionalizam isto što i šovinizam, što nije tačno, ja tu pravim jasnu razliku. Drugo, oni kritikujući preuveličani srpski šovinizam zapadaju u antisrpski šovinizam, što sam već spomenuo u tekstu kao autošovinizam. Treće, za njih je (veliko)srpski nacionalizam primarni agens razbijanja Jugoslavije i rata na njenom području, dok je za mene on samo reakcija na nacionalizam političkih elita drugih naroda, koji je uostalom na području SR Jugoslavije, kao Šešeljeva politika, bio u podređenom položaju spram Miloševićeve patriotske politike. Četvrto, oni napadajući taj nacionalizam, uopšte ne osporavaju druge nacionalizme, čak su prema njima vrlo blagonakloni i saveznički nastrojeni. To pokazuje drastičnu neprincipijelnost njihove kritike nacionalizma. Isto važi za licemerstvo u kritici crkve - za njih je sporna samo Pravoslavna crkva, ostale čak podržavaju u borbi protiv nje. Moja kritika svih ovih pojava je sa klasnih, a njihova sa antisrpskih osnova
Preporuke:
0
0
21 petak, 21 maj 2010 00:15
Mario Kalik
@ gorštak

A što se tiče pitanja nacije i vere kao takvih, u tekstu se nisam bavio tim problemom, već isključivo time koja je IDEOLOŠKA FUNKCIJA pozivanja na "Naciju" i "Veru", tj. na nacionalno i versko jedinstvo, kao primarno određenje neke društvene zajednice, u ovom slučaju srpskog naroda. Ja inače ne zastupam iskorenjivanje nacije i vere, već samo njihovo podređivanje klasnom identitetu. Sa tog stanovišta radnički internacionalizam nije "denacionalizacija", kako vi sugerišete, već samo prevazilaženje vlastite nacije na osnovi klasnog povezivanja sa radnicima drugih nacija. Jasno je da oni i dalje imaju određenu nacionalnost, samo što je ona podređena radničkom internacionalizmu. I mislim da to nije nikakva utopija, što sam i onda rekao, već vrlo realna stvar. U višenacionalnoj zajednici radnik u realnom društvenom životu ima mnogo više socijalnih kontakta sa radnikom druge nacionalnosti nego sa kapitalistom svoje nacionalnosti; iz ove perspektive, klasno nejedinstvo unutar jedne nacije je mnogo realnije i primarnije nego njeno nacionalno jedinstvo, koje dolazi naknadno, kako rekoh, najčešće u funkciji prikrivanja ove klasne podele. Stoga, ako se ovaj primarni klasni identitet želi prikriti "ukorenjivanjem" radnika u Naciju i Veru, što bi moglo da proiziđe iz navedenog citata Iljina, onda se može reći da takvo "ukorenjivanje" ne može iskoreniti socijalnu iskorenjenost radnika; ono je može samo maskirati i tako očuvati pod iluzornim velom nacionalnog i duhovnog "ognjišta".

Što se tiče same vere, za komuniste je ona privatna stvar. Crkva je u komunističkom poretku svakako odvojena od Države, i njena društvena uloga je naravno smanjena nego što je do sada bio slučaj, ali svakom pojedincu je prepušteno da veruje ili ne veruje. A to da je religija do sada bila uglavnom "opijum za narod" nije predrasuda, nego istorijska činjenica. Njena osnovna društvena funkcija bila je da pacifikuje potlačene mase skretanjem njihove pažnje sa nepravde "ovog" sveta na očekivanje pravde na "onom" svetu.
Preporuke:
0
0
22 petak, 21 maj 2010 00:24
Zdravko
Ima istine i to praktične istine o kojoj govori gospodin Kalik! Kako obespravljeni radnik Srbin koga poslodavac Srbin eksploatiše do maksimuma da u datom trenutku brani srpsku državu koja je omogućila poslodavcu Srbinu takva nečovještva? Strah je zavladao međ Srbljima, upali u kredite i nemilost direktora i robovlasnika punokrvnih Srba zategnutih stomaka.
Preporuke:
0
0
23 petak, 21 maj 2010 00:26
BB jedan
Malo podsećanje za druga Kalika. Ustav Republike Srbije iz 1990. godine ne spominje socijalizam i socijalističko samoupravno društvo ali predviđa i zajemčuje društvenu svojinu koja je svojstvena samo tom društvu. Međutim, 1991. se donosi Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine kojim društvena svojina dobija novo ime - DRUŠTVENI KAPITAL. Promena imena izvršena je na taj način što je Zakon upotrebio tehniku mimikrije: „društvena svojina – u daljem tekstu društveni kapital“. Zakonom se predviđa da se ova svojina može transformisati u akcijski kapital u smislu organizovanja u mešovito ili privatno deoničarsko društvo sa ograničenom odgovornošću. Dakle, putem izdavanja deonica i njihove prodaje, može se vršiti otuđenje odnosno transformacija i privatizacija društvene svojine, ili - rečima Zakona - društvenog kapitala. Istovremeno, nije više bilo moguće stvarati nova društvena preduzeća. Ako se društvena svojina može pretvarati u privatnu a nova društvena preduzeća se ne mogu više osnivati, bilo je jasno da je društvena svojina osuđena da nestane.
Tako je Socijalistička partija Srbije, odnosno,tako su članovi Socijalističke partije Srbije, tada jedine partije u zemlji, UKINULI SOCIJALIZAM. To su činjenice a sve ostalo je mlaćenje prazne slame.
Preporuke:
0
0
24 petak, 21 maj 2010 00:39
Devil
Srbija ima sanse, ali tek za neku godinu da izgradi neki ozbiljniji radnicki pokret. Posto je opozicija totalno razbijena, a levica nedovoljno brojna i nedovoljno bliska radnickom pokretu, veliki je posao pred nama. Cinjenica je da nema ni jedne ozbiljnije marksisticke partije, sajta, prostora za diskusiju. Ni u naznakama prostora za levicu, niti nas toliko da se mozemo deliti na jos sitnije grupe, ipak je nemoguce i nasilno povezivanje, pod okriljem bilo koje druge zastave osim "antikapitalisticke". Svako istupanje, sektasenje, tvrdoglavost, fundamentalizam bilo kog tipa, iskljucivost bilo koje grupacije, osim one kapitalisticke, burzujske je lose. Neka pitanja su prosto goreca, dok druga (i njih ima vise) su manje vaznosti. Ove druge uspesno pomazu sistemu da prezivi, ali nece dugo to trajati. Trenutno realno nema snage koja bi unela malo samopouzdanja u radnicku klasu( koja jednim delom vise ne veruje nikom),ili drugim delom naseda na prazna politicarska obecanja, i primenjuje strajkove kao vid ucene vladajucim slojevima, a oni onda gurnu neku stotinu hiljada eura i svaka mala opstina iznova obnovi svoj mali ugnjetacki aparat, i stegne kais, kriminalnom raspodelom sredstava -od koje na kraju opet profitira. Radnici Prosvete, mesecima u strajku. Rumunija. Tajland. Spanija. Grcka. Portugal.Slovenija. Radnicima Prosvete, 5. maja kada je bio generalni strajk u Grckoj dobacuju sa ulice: "Jos strajkujete! 3 meseca ne radite! sramota!" A nije sramota da se radi za 1. maj! Nije sramota da se radi nedeljom. Da Jedan covek poseduje celu ulicu u Beogradu (mislim na Knez Mihailovu) . Tekst je jako dobro napisan, i mislim da, bar na simbolicki nacin obelezava 1. maj, iako malo kasni...
Preporuke:
0
0
25 petak, 21 maj 2010 00:45
Devil
Ali, ovaj ceo maj bi trebalo obeleziti, i mislim da je i obelezen, kapitalizam se trese, ne tresu ga samo strajkovi i vulkani, on dozivljava trzajeve, i ne zeli da se osvrne za sobom, ne zeli da pusti ni mrvicu svojim robovima da osete ni dahcic predaha, ili nostalgije za nekim boljim vremenom, jer ko zna sta sve moze biti sibica od koje ce buknuti. Konstantno iznurivanje je odlican metod kontrole. Ljudi nemaju vremena da misle, nemaju vremena da gundjaju, da se povezuju, da se bune. (Osim u onim preduzecima koja bas nemaju izgleda da opstanu, ili gde se nista ne radi, a i tamo pre vlada dezorjentacija, bar za sada se nije videlo nista bolje. I Prvi maj je obelezen vise nego skromno, s obzirom na stanje u svetu i situaciju u zemlji. Da li su za to krivi kapitalisti ne znam.
Preporuke:
0
0
26 petak, 21 maj 2010 00:48
Bogoljub
@BB jedan

Pa nemojte tako, imenjače, ima i nas koji smo pod Slobom živeli u pravom komunizmu!
Preporuke:
0
0
27 petak, 21 maj 2010 06:46
vid
Drug Kalik je 0dgovorio skoro svim komentatorima osim @BRM koji je uputio vrlo argumentovanu kritiku.
Kritikovati kapitalizam a ne ziveti i raditi tamo bar par godina je kao da slepac opisuje spektar boja umetniku ...
pozdrav zemljaku iz Krajine (sudeci po prezimenu)
Preporuke:
0
0
28 petak, 21 maj 2010 07:36
Mario Kalik
@ Odbrana i poslednji dani

Odlično što ste spomenuli problem Kosova i Metohije, odnosno patnju srpskog naroda. Za komuniste solidarnost sa tim narodom uopšte nije sporna. Ali, ona se opet zasniva na klasnoj, a ne na nacionalnoj osnovi. Veći deo srpskog naroda, kako na KiM-u, tako i u ostatku Srbije, žrtva je, pre svega, kapitalističkog imperijalizma koji je glavni krivac za razbijanje Jugoslavije, a ne primarno nacionalizama i separatizama podsticanih u drugim narodima od strane njihovih političkih elita; ovi imaju samo pomoćnu ulogu, kao saučesnici u zločinu koji je počinio glavni neprijatelj, a to su zapadne kapitalističke sile kojima, nakon pada Berlinskog zida i njihovog pohoda na Istok, logično nije odgovaralo postojanje jedne velike, a nezavisne i socijalističke države.

Dakle, odbrana potlačenog i eksploatisanog srpskog naroda na KiM-u za komuniste je motivisana ne toliko time što je on srpski, već što je potlačen i ekploatisan. Ne sme se, s druge strane, smetnuti s uma da među Srbima, što na KiM-u ili poreklom sa KiM-a, što u Beogradu, ima onih koji nisu gubitnici ovog procesa razgradnje Jugoslavije i Srbije, već dobitnici, na direktan ili indirektan način, i koji ništa ozbiljno ne preduzimaju protiv nesreće velikog dela svog naroda, već mnogo pre profitiraju na toj nesreći. Da li sa i sa takvima u ovoj borbi za prava postradalih Srba udružujemo samo zato što su Srbi, pa još i pravoslavci? Da li je takvo udruživanje uopšte moguće? O tome je isključivo reč kada kažem da klasni identitet ima primat nad nacionalnim.

Ali, ovo znači i da su na KiM-u ne samo veći deo Srba, nego i veći deo Albanaca tragične žrtve onoga što se dešavalo na tom prostoru. I među Albancima ima onih koji su iz svega toga izašli kao dobitnici u klasnom smislu, dok je ostatak njihovog naroda samo izgubio. Zato se komunisti obraćaju i ovim osiromašenim masama albanskog naroda, pozivajući ih na otpor njihovoj eliti, da prepoznaju da su i oni i ogroman broj Srba žrtve njima zajedničkih neprijatelja
Preporuke:
0
0
29 petak, 21 maj 2010 08:40
Mario Kalik
@ Marija

Drago mi je što povodom samog teksta opet niste imali šta da kažete, a vidim da niste odgovorili ni na pitanje o 5. oktobru i NATO-levici. Pošto kažu da je ćutanje znak odobravanja, mogu samo da zaključim da se sa mojim idejama iznetim u tekstu, kao i Vama upućenoj primedbi, slažete. Dakle, "Mariov tekst uopšte nije sporan i ja jesam učestvovala 5. oktobra, kao pripadnik/-ca NATO-levice, rame uz rame sa agenturom kapitalizma". Ali, nemojte da budete previše zabrinuti, ko priznaje, pola mu se prašta!

Zato, umesto odgovora na ono bolno pitanje "Dete, šta si radilo 5. oktobra?", bezuspešno pokušavajući da zametnete tragove kolaboracije sa zapadnim kapitalizmom i imperijalizmom, Vi naravno histerišete o Miloševiću. Stoga, samo još jednom, zarad šire javnosti, pošto su Vaše namere očigledne. Kritika Miloševića sa "radikalno levih" pozicija, kakve navodno promovišu neke minorne organizacije kojima i Vi po svoj prilici pripadate, previđa da je ostvarenje čistih komunističkih ideala u Jugoslaviji krajem 80-tih godina, iz više razloga, bilo ISTORIJSKI NEMOGUĆE. Istorijski se radilo samo o tome da se spase kakav god socijalizam, a ne da se sprovodi boljševička revolucija, meni inače draga. Pošto vidim da ste brzopotezno reagovali na moj tekst, zahvaljujem što predano pratite moj rad. Ako je već tako, šire objašnjenje ove teze, podsećam Vas, naći ćete upravo na ovom sajtu, u okviru jedne polemike od pre dve godine.

Ali, otkuda ovo nepoznavanje istorijskog konteksta kod "levih" kritizera Miloševića? Jedan mogući odgovor je teorijski i istorijski nezrela svest, tj. neobrazovanost, ima toga podosta među ovakvim organizacijama. No, ja lično pre tipujem na smišljenu propagandu koja, naravno, ima svoje izvore finansiranja. Jer, neobično je da ovakvim "radikalnim levičarima" toliko smeta Milošević, a ni najmanje liberalno-kapitalistička "Druga Srbija" s kojom su tesno povezani. Ono što ideologija "razjedini", čika Soroš ujedini. Njegove milijarde nisu sporne. Toliko o "levici"!
Preporuke:
0
0
30 petak, 21 maj 2010 09:16
Mario Kalik
@ Zoran Tucaković

Nema potrebe da se na neki način izvinjavate, naravno da treba da pitate ono što Vas zanima i da ću Vam rado odgovoriti.

Nisam rekao da mi je sve što sam naveo bilo potrebno da bih empirijski potvrdio svoje teorijske stavove, tj. da su pre toga ti stavovi prosto "lebdeli u vazduhu". Ne, oni su i do tada bilo uveliko empirijski potvrđeni; zato priznajem da se u rečenici koju sam naveo nisam najpreciznije izrazio. Jednostavno, oni su, nakon spomenutih doživljaja, dobili PUNU empirijsku potvrdu - kako rekoh u prvoj rečenici, društvena slika Srbije postala mi je tada DO KRAJA prozirna. Prevaga Đurđevdana nad Prvim majem bilo je ključno saznanje.

Što se tiče Vaša tri pitanja, pretpostavljam da Vam je jasno da u tekstu ovakvog tipa, a tako je čak i u slučaju ozbiljnijih teorijskih analiza, ne može baš sve da se detaljnije razjašnjava, tj. da nešto mora da se podrazumeva. A rekao bih da su ovo što pitate dovoljno poznate stvari koje nisu zahtevale zadržavanje na njima. Ali, ovde ću Vam, naravno, ukratko odgovoriti.

Pod kapitalom podrazumevam ono što se u kritici kapitalizma inače na prvom mestu razume pod tim pojmom, dakle, višak vrednosti koji vlasnik sredstava za proizvodnju stiče eksploatišući tuđi rad, razliku između vrednosti koja se proizvodi određenim radom i najamnine koja je daleko ispod te vrednosti. Izvorno hrišćansko socijalno učenje karakteriše klasna mržnja prema bogatima i socijalna jednakost unutar ranohrišćanske zajednice, što se naročito vidi u Jevanđelju po Luci, a pregnantno je izraženo u čuvenoj poruci: "Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego bogatome ući u carstvo nebesko". Zato se i govori o svojevrsnom hrišćanskom komunizmu. Na kraju, radikalna levica je ona koja ne želi na ovaj ili onaj način da paktira sa kapitalističkim, klasnim društvom, imajući za cilj samo smanjenje klasnih razlika, koje i dalje ostaju neprevladane, već ide za tim da do kraja ukine klasno društvo, da stvori istinsku jednakost socijalnih šansi za sve ljude.
Preporuke:
0
0
31 petak, 21 maj 2010 09:36
paja patak
Prvo da kažem bar nešto lepo o tekstu druga Kalika: Čitko i logično napisano. Žal za mlados`? Dirljivo sentimentalno sećanje na FNRJ/SFRJ/KPJ/CKKPJ/SKJ/SSRNJ i tome slično, a i otrovan napad na sadašnje socijalne prilike u Srbiji. Pošto već mnogo decenija ne živim u njoj – a otišao sam baš zbog toga što mi se život pod FNRJ/SFRJ/KPJ/CKKPJ/SKJ/SSRNJ nimalo nije dopadao, ne mogu da sudim o svim socijalnim nepravdama koje autor tako plastično opisuje. Jer – u onom prethodnom rajskom periodu ja odoh pravo u kandže mrskih zapadnih eksploatatora radničke klase - tih krvopija kapitalista. Izgleda su mi isprali mozak, pa još iuvek (sada kao penzioner) “stenjem“ pod njihovim tlačenjem, a jedna od noćnih mora mi je kad sanjam da me vlasti – ti žbiri odvratnih kapitalističkih eksploatatora deportuju u FNRJ/SFRJ/KPJ/CKKPJ/SKJ/SSRNJ. Šalu na stranu – skoro ni sa čim se sa autorom ne slažem. Mali primer: „....Pretvaranje Prvog maja u radni dan kao i svaki drugi predstavlja simboličku smrt radničke klase. Kapital je prešao poslednju granicu; nakon što je stvarno potčinio radničku klasu, on sada atakuje na njene simbole...“ U Holandiji, naprimer, taj dan nikada nije bio neradni dan. Pokvareni kapitalistički monarhisti su smislili da 30. april proglase “Kraljičinim danom“: tada ima hleba, pića i igara – a sutra (1. Maja) svi na posao! Pa ipak, niko ne ponižava čistačice, a i nezaposleni imaju relativno pristojnu pomoć. Tako je, manje-više i u ostalim zapadnoevropskim zemljama u kojima posle Drugog svetskog rata vlast nisu prigrabili komunisti, i u kojima nije došlo do drastičnog i zločinačkog diskontinuiteta u prirodnom, mirnom razvoju privrednih i društvenih odnosa. Mene zato i ne čudi sve ono nad čim se autor (opravdano) zgražava – ali to shvatam kao neizbežnu i prirodnu posledicu onog čemu se on divi i o povratku čega tako slatko sanja. I, iako nisam čistokrvni Srbin, veoma mi smeta autorov odbojni stav prema naciji i veri (kojima on, najverovatnije i ne pripada).
Preporuke:
0
0
32 petak, 21 maj 2010 09:53
Svetislav Kostić
"Tu na delu imamo jednu, antikomunističku Srbiju! Bravo Mario Kalik, pretpostavljam porijeklom iz mjesta u Krajini istog imena. Protiv komunisza biti, imalo je smisla samo za vrijeme komunizma. A opravdanje jer se ni slututi moglo, kako ima itekako, daleko večeg zla od gorega. A biti danasa ntikomunističke nastrojen kada opasnosti dolaze sa obratne strane, svjedoći o politiko ideološkoj zatupljenosti

Zašto Srbi Krajišnici ne mogu da slijede misaono ne jednu antikomunističku Srbiju, pogotovo ne onu u biti socijalističku Srbiju poslednjih decenija. Možda odgovor leži u zbivanjima posle takozvane balvan revolucije, kako se i dan danas u nekimm krugovima obe Srbije govori o ustanku Krajišnika požetkom devedesetih godina. Ovdje jedna sekvenca iz tih vremena, da se okuša:

"Spisak pobijenih mještana iz područja krajinske opštine Kalik, po kojoj i prezimena Kalik: Kalik pok. Nikole Ilija, Kalik Mara, supruga Ilije - Kalik pok. Nikole Dmitar - Kalik Ana, supruga Dmitra - Kalik Milka, udova Jove - Kalik pok. Stanka Janko - Kalik Ika, supruga Janka - Kalik Marija, udova Jankova. Samo 9 pobijenih iz krajiške porodice Kalik, od privremenog spiska iz kraja 1992. godine. Spisak od 18 pobijenih pripadnika porodice Kalik, završava se ubijenim Markom Kalik, 8-mogodišnjem dječaku. A tu je sadržan i odgovor, Zašto Mario Kalik ili bilo koji tog prezimena i mjesnog porijekla, ne mže da bude antikomunist, pogotovo ne danas i duvati u jedan rog sa "obe Srbije" u kojima su u svim slojevima smješteni zagriženi antikomunisti, dok mu kapitalisti i domaće gulikože, kožu deru
Preporuke:
0
0
33 petak, 21 maj 2010 09:57
Mario Kalik
@ BB jedan

Treba da stvari posmatrate u dužem i širem istorijskom kontekstu. Ne smete da previdite da su ekonomske reforme sistema, koje su išle u pravcu njegove dozirane liberalizacije, počele još 1965. godine, kada su, mnogo pre Ustava iz 1990., u vreme relativno stabilne vladavine socijalističke ideologije, predviđena osnivanja akcionarskih društava. To je bio odgovor na izvestan pad privrednog rasta u odnosu na prethodne godine, rukovodstvo je pomislilo da je taj pad problem, i da njegovo rešenje može da se traži u izvesnom jačanju elemenata privatne svojine i tržišta. Nisam ekonomista, i ne mogu s te tačke da ocenim opravdanost ovih mera, tj. da li su one bile nužne. Ali, evidentno je da je nakon par godina tih reformi došlo do velikog rasta nezaposlenosti, i zapravo tek u tom periodu počinje pojačana emigracija na ekonomski motivisanoj osnovi. Kao rezultat tih rastućih socijalnih tenzija, naravno uz dešavanja na globalnom nivou, pojavljuje se studentska pobuna 1968. koja traži povratak izvornim socijalističkim idealima. Međutim, taj pokret je završio kako je završio, i sistem je manje-više dalje nastavio u pravcu birokratizacije i ambivalentne liberalizacije. Ekonomska kriza nije više nikada do kraja otklonjena i 80-tih godina dostiže vrhunac.

Slično se dešavalo u SSSR-u i Istočnom bloku uopšte. Ne zaboravite da Miloševićevom Ustavu takođe prethodi Gorbačovljeva "perestrojka", koja opet ide u pravcu liberalizacije sistema. I ona nije rešila problem, već ga je samo pojačala.

I za sve to vreme je manje-više bio dominantan koncept društvene svojine. Naravno, ja i dalje mislim da je on u prednosti nad ostalim, ali očigledno da je dolazilo do ozbiljnih poteškoća u njegovoj realizaciji. Dakle, ne može se čitava ova priča svesti na formalno-pravna određenja i ignorisati realni ekonomski problemi, na izvestan način fetišizujući pojam društvene svojine. Sa tako visokog stanovišta socijalizam je možda realno bio ukinut ne tek 1990., već 1965.
Preporuke:
0
0
34 petak, 21 maj 2010 10:11
Vukadin
@Tatjana
Potpuno se slažem! Za početak, bojkotujmo, ili bar izbegavajmo, kupvinu nedeljom i praznikom u prodavnicama za koje pouzdano znamo da zaposlenima ne plaćaju propisane (dvostruke) dnevnice za rad tim danima. Kome je to teško, neka se ne žali kad i njega snađe neki vid ponižavanja i eksploatacije, makar mu se činilo da je sad blizu samozadovoljnoj "beloj" klasi!


Lepo je da se slažemo, ali kako to ostvariti?!
Lično sam skeptičan prema ideji bojkota. Ja bih možda mogao da bojkotujem nedeljom veće kupovine (inače tad ne kupujem), ali šta će onaj kome je nedelja jedini "slobodan" dan?
Najzad, treba znati ko krši zakone. Već sam jednom prilikom ukazao na mogućnost "istraživačkog novinarstva" i na ovom sajtu (ako se sećam povodom rada "javnog servisa"). Ne znam koliko to može da uradi NSPM ekipa, ali valjda neko može. To je tema za "Insajdera", a ne navijači! Naravno na Be92 to nećemo gledati...
Zato je ključno ono što je posle rečeno

@Mario
Ali, to je moguće ostvariti jedino u državi koja je u velikoj meri pod kontrolom radničke klase.


Ne volim mnogo taj izraz, radije bih video da piše građani ili narod (demos). Složićemo se da narod ne kontroliše ovu državu (i to ne mislim u potpunosti, to je utopija, nego ni do mere u kojoj to radi u drugim zemljama). Nego, mislim se, imamo li mi uopšte državu?!?
Preporuke:
0
0
35 petak, 21 maj 2010 10:21
Mario Kalik
@ BB jedan-2.deo

Ako se ovaj duži i širi društveni i istorijski kontekst ne uzme u obzir ili se, pak, ne razume, bojim se da zapadamo u mlaćenje pravne slame. Ustav i drugi pravni akti su mnogo pre izraz realnih društvenih odnosa i trendova, nego apstraktne norme koje se spolja, odozgo, nameću toj realnosti. Ako njihovim odredabama i paragrafima počne da nedostaje realna društvena osnova i moć, one se polako pretvaraju u prazno slovo na papiru. I na kraju imaju mnogo pre ulogu ideologije nego ideala.

U situaciji kada koncept društvene svojine već dugo trpi razgradnju, ne samo u Jugoslaviji, nego u svim socijalističkim zemljama, insistiranje na njegovom beskompromisnom sprovođenju, naročito u trenutku kada dolazi do tragičnog istorijskom sloma socijalističkog sistema, koje se kao takvo ne hvata u koštac sa složenim ekonomskim problemima reprodukcije socijalizma, mnogo više liči na izbegavanje ovih problema bučnim pozivanjem na ishlapele norme, nego na njihovo delatno rešavanje. Nije dovoljno sa bezbednih visina tih normi kritikovati "lažnu" stvarnost, već je daleko više potrebno objasniti zašto je došlo do ove "laži" i ponuditi opipljivu, realističnu, konkretnu praksu njenog uklanjanja. Nisam sreo do sada nijednu levu kritiku Miloševićeve politike koja to nudi, za koju se s pravom može reći da je predstavljala dovoljno snažnu i bolju alternativu. Zato su sve takve kritike mnogo pre kritizerstvo koje ostaje na nivou pukih fraza i deklamacija iz socijalističkih udžbenika i priručnika, i koje ostaju imune na nesumnjivo bolne i tragične promene društvene stvarnosti. A da bi se neka bolest (iz)lečila potreban je novi, obogaćeniji lek, a ne recept starog leka koji je izgubio dejstvo.
Preporuke:
0
0
36 petak, 21 maj 2010 11:09
Vladimir Đurđević
Zadovoljstvo je pratiti kako kolega Kalik uverljivo odgovara na reakcije na njegov tekst. Teško je adekvatno elaborirati komunističke ideje, jer snju one, a to se vidi i na osnovu pristiglih komentara, zaista pritisnuta sa dve strane, od „nacionalista“ i od „druge Srbije“.

Kada je reč o „nacionalistima“, važno je podvući da kumunisti nisu antipatriote, ali da sama patriotska priča, za komuniste, nipošto nije dovoljna. Borba za nacionalna prava ne sme da prenebregne podele unutar same nacije, odnosno, kako je govorio Lenjin, „u svakoj naciji postoje dve nacije, radnička i ne-radnička“.

Razume se, socijalna tenzija se iz vioskorazvijenih zemalja „izvozi“ u zemlje „trećeg sveta“, međutim, otpor prema ovoj „globalizaciji“ kapitalizma ne treba da zatvara oči pred obespravljenošću radnika u Srbiji, novim radnim zakonodavstvom, koje briše gotovo vek i po klasnih borbi, i očigledne podrške koju sistem pruža „preduzetnicima“.
Preporuke:
0
0
37 petak, 21 maj 2010 11:14
LjiljanaNL.
Izgleda da su najveci Srbi ,oni koji nisu Srbi i koji su "pobegli"samo neznam od cega. I ja zivim u Holandiji, gospodine Patak, ali ocigledno u nekoj drugoj.Nista pohvalno ne mogu za ovih 15 godina da kazem.Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica. Mozda bas zbog toga. Imam vise znanja i pameti nego mnogi ovde sa vecim skolama. A to ne moze!!!
Na zalost nisam nikad bila hipokrit i ulizica.Ne mogu da kazem,kao "Hrvatica "Tatjana Simic(a vi znate ko je to?)da nikad nisam videla pun izlog bombona i cokolada u Jugoslaviji ,nego tek u Holandiji i da je sve ovde lepse ,bolje i kulturnije. Zaboravili ste da kazete da je u Nemackoj 1.Maj neradni dan. Kad vam je tako lepo ovde sto dolazite u Srbiju i na srpski sajt?Zao mi je da na ovaj nacim reagujem ali me vi stalno iritirate vasim "istinama".I jos nesto.Ranije su u inostranstvo odlazili ,uglavnom seljaci sa mnogo zemlje. Da bi navodno kupili masine za rad a posle zidali ogromne kuce i vozili mercedese ,da crkne komsija. Znam i mnoge koji su bedno ziveli ali zato u Srbiji kupovali kuce po velikim gradovima i iznajmljivali. Nikad im nije bilo dosta an zivot je samo jedan!
Preporuke:
0
0
38 petak, 21 maj 2010 11:18
LjiljanaNL.
PS. zaboravila sam od silne ljutnje da se zahvalim na divnom clanku. Mozda je bolje pisati iz srca a manje ideoloski i naucno.Kao onaj na jednom drugom sajtu.
Preporuke:
0
0
39 petak, 21 maj 2010 11:21
Mario Kalik
@ paja patak

Vidite, vi i ja živimo u različitim misaonim horizontima. Poslednja zagrada iz vašeg komentara sve govori. Za vas očigledno ako je neko komunista, ne može biti Srbin, pogotovo ne "dobar", a ako je Srbin, mora biti pravoslavac. Za mene Srbi mogu biti I komunisti I ateisti, a možda i pripadnici neke druge vere, ali I kapitalisti I povlašćeni sveštenici. Čiji je misaoni horizont širi, neka procene ostali čitaoci i komentatori.

Drago mi je da ste se kao Srbin pravoslavac odlično snašli u prijateljskoj nam Holandiji! Jedino što ne znam kako, sa svojim mentalnim okvirima, izlazite na kraj sa 41% Holanđana koji se izjašnjavaju kao ateisti. Ali, to mora da su neki loši Holanđani, ako su uopšte Holanđani. Idemo dalje. Prvo, slobodno ste otišli iz Jugoslavije; iz nekih drugih socijalističkih zemalja to niste mogli. Naravno, vi ovo ne beležite kao plus Jugoslaviji, jer vidite i računate samo njene minuse. Drugo, primljeni ste kao radna snaga očigledno jeftinija od mnogih Holanđana koji su, kako sami priznajete, nezaposleni. Što bi vas zapošljavali, a ne svoje sunarodnike? Još jednom se pokazuje da Kapital ne poznaje granice. Pretpostavljam da udeo ima i bolja kvalifikacija koju ste stekli u mrskoj vam Jugoslaviji. Koliko znam, u Holandiji ima i dosta obojenih imigranata koji takođe "otimaju" posao Holanđanima. Kako će se to rešiti, pokazaće budućnost. Videćemo dokle će trajati te "relativno pristojne" nadnice za nezaposlene, dokle će nezaposleni pristajati da žive od nečega što se zove "socijalna pomoć", a što radno sposobnom pojedincu neminovno stvara osećaj degradacije.

Zapravo, u celini je smešno kada poredite iskustvo skoro nedodirnute, bivše kolonijalne sile koja još uvek krcka rezerve iz jedne opljačkane Indonezije, i zemlje koja je pretrpela strahovite materijalne i ljudske gubitke u dva svetska rata, i koja logično nije mogla da ima takav stepen razvoja. A u ovoj drugoj komunizam nije bio ništa manje "prirodan", nego njegov dosadašnji izostanak na Zapadu.
Preporuke:
0
0
40 petak, 21 maj 2010 12:04
Mario Kalik
@ vid

Ne nalazim za shodno da vodim "argumentovanu" raspravu sa osobom koja je, u okviru komentara na tekst Lazanskog o Titu, u jednom trenutku ispoljila neviđenu mržnju prema radničkoj klasi. I na koju je lepo odgovorio "gorštak". Jasno je da je takva osoba u mojim očima trajno diskvalifikovana i da je sa njom nemoguć razgovor koji bi bio nešto više od kafanske svađe i prepucavanja. Svaki dijalog, ma koliko tolerantan, ipak ima svoj prag tolerancije. A on je u ovom slučaju bio grubo pregažen.

A što se tiče vašeg sjajnog zapažanja da treba živeti bar par godina u kapitalizmu da bi se on kritikovao, što bi valjda trebalo da bude neki argument protiv mog teksta, podsećam vas da u tom kapitalizmu mi živimo ne par, već skoro deset godina. I ni o čemu drugom nego o tom kapitalizmu i njegovim ideološkim dimnim zavesama koje treba da prikriju brutalnu klasnu podelu, nisam pričao. Mada, sam po sebi, ovaj "argument" deluje kao kad biste rekli da moram da živim u nacizmu da bih kritikovao nacizam. Ili da živim u robovlasničkom društvu ako mislim da ga kritikujem. Stvarno smešno, onda nijedna kritika ovih sistema danas ne bi bila legitimna. Kada bi ljudi malo više razmišljali pre nego što se odluče da nešto kažu ili napišu, uštedeli bi i sebi i drugima truda koji se može iskoristiti u pametnije svrhe.
Preporuke:
0
0
41 petak, 21 maj 2010 12:32
OKVIR
U tekstu je izneseno nekoliko cinjenica, a iz njih se izvlaci neprimerena kolicina svakakvih zakljucaka, "silna" teoretisanja, a gomile drugih jos vaznijih cinjenica ( sta se tice drustvenih kretanja-promena ), nema ni u natuknicama.
Kako su u praksi prosla drustva koja su bila zasnovana na slicnim brbljarijama ???

Tamo gde je "komunisticki idiotluk" pomocu destrukcije dosao na vlast, jos ce se dugo velika vecina ljudi boriti sa bedom.

"Zapadnoevropska" socijaldemokratija je stvorila bolja drustva.

Zivimo u doba "nacionalnih drzava", tako da negirati ogromnu vaznost ( od svih drugih faktora NAJVAZNIJI za opstanak ) nacije, ne samo da nije razumno vec ...!
I ta negacija ( potcinjavanje "klasnom" ), se servira ovom narodu posle tragicnog ISKUSTVA sa "drugima" u dvadesetom veku!!!

U racionalno organizovanoj NACIONALNOJ drzavi navedeni problemi uoceni i opisani u clanku bi bili retki slucajevi, a i ti retki slucajevi bi se mogli resavati kroz institucije drustva.

Ovde jos nema uredjene drzave - jos smo u dobu pljacke.
Preporuke:
0
0
42 petak, 21 maj 2010 14:03
Mićko
@Ružica Vujović

Koliko parče zemlje vi obrađujete? Koliko ono košta (mora da nije mnogo, čim je svima dostupno)? Čime ga obrađujete? DrveniM ralom i zašiljenim štapom ili je u pitanju nešto ozbiljnije? Koliko taj alat košta? Pa onda : seme, gorivo, pesticidi, herbicidi, đubrivo. Koliko to iznosi?
I onda, na kraju, koliki vam je prihod, kad od zarađenog odbijete sve dažbine?
Delujete mi kao vrlo iskusni u ovoj delatnosti. Pa moram da pitam za neka rešenja.
Moje je zapažanje da na "parčetu zemlje koje je gotovo svakome dostupno" njegov korisnik može samo da se napije vlastite krvi, tj. da provede jedan bedni, skotski život. Ali, u redu, možda je tanjir pasulja i komad hleba dnevno plafon do koga treba da sežu aspiracije? Čovek je, kad se izvuku kranje konsekvence, dosta jeftin za održavanje. Malo hleba, malo vode, neka rita da se u nju uviješ,čatrlja od dva kvadratna metra, i vozi.
Oprostite na zajedljivosti, ali zaista, nema smisla. Imam priliku da se i sam malo bavim "parčetom zemlje", zato mi uvek i smeta ovako oduševljeno hvaljenje te nesrećne poljoprivrede. Šuplje priče. Izvinite, ali tako je.
Bez zle namere, pozdrav!
Preporuke:
0
0
43 petak, 21 maj 2010 14:14
Marija
Ovde je očigledno dopušteno vređanje komentatora i to na ličnoj, klasnoj, nacionalnoj i rodnoj osnovi. Komentator Kalik tako može bez cenzure da napiše kako ja "histerišem" i kako sam strani plaćenik i još pripadnik nekakve "NATO-levice". Ne znam kako je komentator Kalik došao do takvih zaključaka koji strašno podsećaju na izveštaje Miloševićevog DB-a. Moram da razočaram komentatora Kalika: u vreme vladavine S. Miloševića bila sam maloletna, nisam učestvovala u događanjima 5. oktobra 2000. i nisam član neke marginalne levičarske ili neke druge političke organizacije... Čini mi se da Kalik pokušava da nas ubedi kako su svi oni milioni ljudi koje je opljačkao Miloševićev režim - samo strani plaćenici!

Još jednom, moram da kažem da me veoma vređa činjenica da je Kaliku ovde dopušteno da se na ovako neprimeren način obraća komentatorima. Miloševićeve ubice i secikese pravosnažnu su osuđene pred domaćim sudovima i ovakav Kalikov ton ja doživljavam na prvom mestu kao ličnu uvredu, zatim kao vređanje miliona opljačkanih, osiromašenih i poniženih građana ove zemlje i, na kraju, kao skrnavljenje uspomene na žrtve Miloševićevih plaćenih ubica.
Preporuke:
0
0
44 petak, 21 maj 2010 15:40
Gospođica Marija je u pravu!
Podržavam gospođicu Mariju koja s pravom skreće pažnju na neprimeren ton gospodina Kalika! Zaista nije u redu da se na ovom, inače veoma korektnom mediju, provlače ovako uvredljive poruke. Nas, koji smo u Miloševićevim ratovima izgubili svoje najmilije, zaista vređa bahati nastup gospodina Kalika! Želim da kažem da postojimo i mi koji se ne slažemo sa devizom "Viva la Morte!" i koji žalimo za ljudima koji su stradali u Miloševićevim ratovima i u Miloševićevim atentatima, političkim čistkama itd. Gospodin Kalik ima pravo da obožava svog Vožda ali nema pravo da vređa one kojima je isti Vožd naneo neopisivo zlo! Siguran sam da stavovi gospodina Kalika nisu stavovi uvažene gospode urednika ovog sajta i da gospodin Kalik ovde govori samo u svoje ime. Ipak, mislim da bi bilo primerenije ako bi gospodin Kalik ovakve stavove iznosio na nekom sajtu ekstremne desnice a ne na sajtu NSPM-a koji ipak predstavlja (najbolji) izdanak tzv. građanske opcije!
Preporuke:
0
0
45 petak, 21 maj 2010 16:04
paja patak
@Mario Kalik : Slažem se s Vama da i rimokatolik, protestant, musliman ili budista, kao i neborbeni ateista itekako mogu biti dobri Srbi. Isto tako, potpuno se slažem da živimo na različitim misaonim horizontima, a mislim da Vi nemate iskustvo življenja u nekoj uređenoj (severno)evropskoj kapitalističkoj, demokratskoj (sa svim manama) zemlji, pa zato niste u pravu poredeći Vaš prethodni život u socijalizmu sa Vašim sadašnjim, u srpskom divljem ranom kapitalzmu to iskustvo projektujete na sadašnji, moderni kapitalizam u Evropi. Ali – ne zaboravite, te srpske kapitalističke hijene, tajkuni i ajkule nisu pali s Marsa! To su deca (poletraci, pioniri, omladinci) odrasla u onom Vašem divnom vremenu, vaspitavana u porodici i školama na osnovu principa radničkog samoupravljanja, a verovatno su i dobrom broju njih roditelji bili komunisti i (prvo)borci. Rezultate vidimo. Kao radna snaga – došao sam pre 40 godina po pozivu, zbog visokih kvalifikacija i objavljenih stručnih radova u internacionalnim časopisima, a uvek sam bio odlično plaćen (više nego “domoroci“). Inače - povodom Vaše pretpostavke: „Pretpostavljam da udeo ima i bolja kvalifikacija koju ste stekli u mrskoj vam Jugoslaviji.“ – nije tako. To sam stekao na postdiplomskim studijama u SAD, kao Fulbrajtov stipendista – u Jugoslaviji se to nije moglo naučiti (troškove , pa ni putne, nije plaćala Jugoslavija). Po povratku u zemlju, shvatio sam posle otprilike dve godine da ne mogu prihvatiti da živim i radim u tom sistemu i da mi u njemu deca budu vaspitavana, pa sam prihvatio ponudu i odselio se. Nisam bio sasvim usamljen – jer, mada je tada uglavnom odlazila masa radnika i seljaka, bilo je i sličnih meni. A, što se “smešnog poređenja sa skoro nedodirnutim“ (o kolonijalizmu i njegovim plodovima nema prostora) zemljama tiče – nije zgoreg ne zaboraviti: tu nije bilo 27. Marta 1941. godine.
Preporuke:
0
0
46 petak, 21 maj 2010 16:07
BB jedan
@Bogoljub
Ne znam kako da shvatim Vašu primedbu, imenjače. U svakom slučaju, mada nisam bio član ni Saveza komunista ni Socijalističke partije (ovih posleoktobarskih još manje i daleko bilo), pristalica sam komunizma i komunističke ideje, istina, u hrišćanskoj varijanti. Ono što mi nije jasno, zašto su komunisti, odnosno socijalisti, ukinuli samoupravljanje koje je, po meni, predstavljalo optimalan spoj ekonomske efikasnosti i socijalne pravde u datim materijalnim uslovima. A što se tiče Miloševića, o njemu imam veoma visoko mišljenje.
Preporuke:
0
0
47 petak, 21 maj 2010 16:09
BB jedan @Mario Kalik
1.
Promena svojinskog statusa preduzeća imala je za neminovnu posledicu promenu statusa radnika – njegovog klasnog položaja. Od samoupravljača on je pretvoren u najamnika. Tu promenu je izvršila partija na vlasti čije teorijsko polazište je bila Marksova doktrina prema kojoj je „DRUŠTVENA SVOJINA ta koja isključuje povratak bilo kog sistema eksploatacije“ i omogućava izgradnju društva u kome bi postojao „primat opštih nad grupnim interesima, zajedničkih nad pojedinačnim, solidarnosti nad egoizmima“.
Da bi zamaglila činjenicu da privatizacijom poništava idejno-etičke i vrednosne osnove na kojima je sistem počivao (i na koje se ona još uvek pozivala), Socijalistička partija je lansirala dve ideje: ideju o mešovitom društvu i ideju o radničkom akcionarstvu.
Preporuke:
0
0
48 petak, 21 maj 2010 16:15
BB jedan @Mario Kalik
2.
Što se tiče mešovitog društva, to je ideja koja je bila veoma bliska akademiku Markoviću i koja je trebalo da označi stvaranje društva u kome postoji ravnopravnost privatne i društvene svojine i ravnopravnost rada i kapitala. Nije potrebno biti profesor filozofije pa shvatiti da sa tom idejom nešto nije u redu. Naime, ako se zaista želela ravnopravnost svojinskih oblika, bilo je dovoljno legalizovati privatni sektor i u svakom pogledu ga izjednačiti sa društvenim. To znači izložiti ga istim pravilima na tržištu kojima podleže i društveni sektor u pogledu poreskih opterećenja, pristupa kreditima, pravila o stečaju, broju zaposlenih... Zašto bi se u ime ravnopravnosti privatne i društvene svojine predvidelo pretvaranje (samo) društvene svojine u privatnu?

Šta na kraju reći? „Tlačiteljski i hijerarhijski odnos izrabljivača i izrabljivanih, nadređenih i potčinjenih“ je prirodno svojstvo kapitalizma a kapitalizam je u Srbiji uvela Socijalistička partija Srbije time što je ukinula društvenu svojinu i uvela čistu privatnosvojinsku privredu.
Preporuke:
0
0
49 petak, 21 maj 2010 16:19
BB jedan @Mario Kalik
3.
Što se tiče akcionarstva, akcionar nije ni vlasnik ni suvlasnik firme čije akcije poseduje, on se u toj firmi zapošljava na osnovu klasičnog ugovora o radu, tj., marksisitičkom terminologijom rečeno, stupa u KLASIČAN NAJAMNI ODNOS. Posedovanje akcija može – eventualno – uticati na njegov imovinski položaj, ali ne i klasni, pa je stoga radničko akcionarstvo u našim uslovima trebalo da posluži (i poslužilo je) za prikrivenije prevođenje radnika iz statusa samoupravljača u status najamnika.
Preporuke:
0
0
50 petak, 21 maj 2010 16:42
paja patak
@LjiljanaNL: Veoma mi je žao što Vas iritiram (“ali me vi stalno iritirate vasim "istinama"). Razni ljudi na razne načine doživljavaju svoje “istine“. U svojoj silnoj ljutnji ste prevideli da sam kazao da nisam (čistokrvni) Srbin, i nisam “pobegao“ iz Jugoslavije, nego se iselio jer mi se život u socijalizmu nije dopadao. Vaš period boravka od15 godina u Holandiji je znatno kraći od mog, ali ste se, nažalost, napunili silnim ogorčenjem (ja - ne). Ne zaboravite – vrlo malo nas “alohtona“ je došlo po pozivu, pa zato nemamo ni prava da mnogo zahtevamo. Kakav ratoborni stav: “Nista pohvalno ne mogu za ovih 15 godina da kazem.Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica. Mozda bas zbog toga. Imam vise znanja i pameti nego mnogi ovde sa vecim skolama. A to ne moze!!!“ Ako se osećate diskriminisanom, ponižavanom i vređanom, a imate više znanja i pameti – promenite posao, žalite se sindikatu, ombudsmanu, sudu.... I ja sam posle prvih 6 godina napustio prvog poslodavca (ne zbog ponižavanja, nego jer nisam dobio povišicu plate kakvu sam želeo), i nisam se pokajao. Vaš primer “demimondaine“ Tatjane Simić, koja je uzgred budi rečeno Hrvatica, ne kaže mnogo. Takvih praznoglavica je prepuna estradna scena svih zemalja (pa i Srbije), a služe uglavnom samo za ograničenu upotrebu u “izvesne svrhe“ (specifikaciju ne dozvoljava pristojnost). Inače, ranije je u inostranstvo zaista odlazilo mnogo seljaka – ali ne onih sa mnogo zemlje, jer je tada zemljoposed bio ograničen na samo 10 hektara, a šta su sa zarađenim parama radili – to je njihova stvar. U svakom slučaju verujem, da kada biste danas u Srbiji kod nekog novopečenog tajkuna radili isti posao kao u Holandiji, tek onda biste imali mnogo više razloga za ono: “Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica“, a bili biste i mnogo, mnogo manje plaćeni.
Preporuke:
0
0
51 petak, 21 maj 2010 17:32
Simić Manojlo
Pa ovo je stvarno nevjerovatno .Ovako retrogradne
ideje , mogu da se poturaju još jedino u Beogradu.
Autor kroz cijeli tekst podmeće neodrživu paralelu:
početnu fazu u razvoju kapitalizma , koji danas u
Srbiji zaista jeste banditski ( kao u " Žerminalu "
Emila Zole ), i kasnu fazu komunizma, koji je u
našoj verziji titoizma relativno uspio samo zato ,
što je "zapad", nakon što se uvjerio u Titin raskid
sa Staljinom( a poslije njegove smrti održavao hladne
odnose sa SSSR-om ), u jugoslovensku privredu
"upumpao" 100 milijardi $ bezpovratnog kredita ,
" prljavog " kapitalističkog novca , a titoisti to
proglasili "privrednom reformom". A bez tog
"prljavog" novca , mi bismo bili na potpuno istom
stepenu razvoja , kao i Enver Hodžina Albanija .
Ne postoji ,i nikad ni u jednoj zemlji "radnika i
seljaka", nije postojala takva njihova zaštita , kao
u razvijenom kapitalizmu . Amerika svake godine
proizvodnju svojih seljaka pomogne sa 3-4 milijarde
dolara, jer se na poljoprivredu gleda , ne samo kao
na stratešku granu privrede, nego ima i velike
psihološke efekte ( Amerikanac ne vjeruje da je
njegova zemlja bogata , ako se ne vozi kraj polja
žita 10x20 km., privatnog, naravno ).
O industrijskim radnicima navešću primjere koji
potpuno ogoljuju ove komunističke nebuloze :
primjer 1.: Ako radnik u radnoj nedelji (40 sati)
radi do 44 sata ,prekovremeni rad plaćen mu je
na regularnoj osnovi .
Od 44-48 sati , plaćen je 150%
Preko 48 sati , svaki sat plaćen je 200%.
I to je zakon, kojeg se ne usuđuju da prekrše ni
najveći kapitalisti .
primjer 2.: 1 moj prijatelj radi u najvećoj fabrici
automobila na sjeverno-američkom kontinentu .
On je visokokvalivikovani radnik( sve kurseve koje,
je završio da bi to postao , platila je firma ), i
radi u neposrednoj proizvodnji . Njegova satnica u
prošloj 2009.god.bila je 65 $ ,ali su krajem god.
zaprijetili štrajkom( sve velike firme imaju svoj
Sindikat ili Uniju kako ga oni zovu), a na
pregovorima ,gazda se (inače u svi
Preporuke:
0
0
52 petak, 21 maj 2010 17:48
Svetislav Kostić
Konstatujem sa nasladom da je autor Mario Kalik nekolicini mlađih antikomunista, penzionisanih buržoa, a među njima i jednog koji se kao i ja odmetnuo od jugo komunizma već pre više decenija. S jednom bitnom razlikom, da sam ja na Zapadu postepeno prestao da komunizam mrzim, a kapitalizam ne zavolim. Pa ni danas ga ne mrzim, sem onakvog grabežno pljačkaškog kakav u jadnoj petooktobarskoj Srbiji zavladao. A takav nečovječni sistem otvoreno braniti, razbija okvire moći mog shvatanja i zaslužuje u najmanju ruku jednu otvorenu i argumentovanu lekciju od čovjeka i autora članka koji je očigledno daleko inteligentniji i duhovitiji od njegovih gnjevnih i njemu nedoraslih kritičara. A i krajnje vrijeme da se to ljudima i u lice kaže, pre nego što konzervativni i nadmeni elementi i ovdje započnu da vode glavnu riječ i neupučenima služe za primjer. I Novu Srpsku Političku misao, preinaće u konzervativnu i antikomunističku koja nikom više opasna nije, ali može još uvijek da nosioce grabežnog kapitalizma uspaniće.

Havel, u cijdlom svijetu poznati antikomunistički disident i kasnije prvi predsjednik Češke, ostalo zabinježeno kako ne samo jednom prilikom izrekao "da su od komunista gori samo još antikomunisti".
Preporuke:
0
0
53 petak, 21 maj 2010 18:03
Simić Manojlo
nastavak ;
dakle u svijetu poznati kapitalista , obilno
preznojavao ,ali kalkulišući dobit-gubitak , na
kraju morao da pristane na 70$ na sat ( ipak je to
nešto drugačije od svinjskih polutki ).Tako da moj
prijatelj za 8 sati rada ,zaradi dvostruko više nego
njegov kolega u " Crvenoj Zastavi "za čitav mjesec .
A zakoni o zaštiti na radu , zaštiti u slučajevima
ostajanja bez posla , ili povrede na radu, ili tužbe
radnika " Worker's compensation board "-u, totalno
su na strani radnika .
Nezaposlenost u razvijenom kapitalizmu (zaposlenost
je stvarna a ne vještačka kao u komunizmu, gdje
su se na radnom mjestu nanezdrav način rješavali
socijalni slučajevi) kreće se između 5 i 8%,(čitam
da je na tim prostorima svuda oko 40%),za vrijeme
kojeg radnik prima oko 60% od svoje poslednje plate,
sa čime može da se sastavi kraj skrajem , ali je u
suštini , stimulans za traženje novog posla , jer je
nerad , generalno nepopularan .
Što se 1.maja tiče, on jeste počeo na " zapadu ",
ali je tokom vremena postao sasvim simboličan , i
većinom je radni dan .
A autorova paralela 1.maja i Đurđevdana , potpuno
je neprimjerena.
Naravno da je Đurđevdan veći i značajniji praznik.
Sveti Đorđe, pogubljen 303.god.od 1 od poslednjih
paganskih Careva, Dioklecijana, bio je veliki
borac za prava siromašnih i ugroženih (radnika ,u
današnjem smislu).
Tropar za spas duša :
" Kao osloboditelj robova i zaštitnik siromašnih,
lekar bolesnih, pobornik careve pobedonošče,
velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga ,
da se spasu duše naše ".

P.S. Kapitalizmu je potrebno , čak i uz hitno
donošenje zakona o zaštiti radnika (ove naše Vlasti
donose Zakone, koji samo njih štite), najmanje 50 godina mirnog, evolucionog napretka, da bi u
potpunosti eliminisao svaku nepravdu prema radniku.
Ovi komunistički pokliči , ponovo pozivaju na
Revoluciju , i to opet u Beogradu
Preporuke:
0
0
54 petak, 21 maj 2010 20:34
Mario Kalik
@ paja patak

Ja naravno u tekstu govorim isključivo o kapitalizmu u Srbiji koji je takav kakav ste rekli, "divalj". Valjda nije sporno da se o tome govori samo zato što situacija ne liči na holandsku? A spominjem na kraju i trenutno iskustvo Grčke koje pokazuje sve veću osvešćenost izrabljivanih ljudi u pogledu prirode "modernog" kapitalizma koji izgleda, po svoj prilici, nije daleko odmakao od one divljine. Vidim da se i u Vašem susedstvu, Belgiji, dešavaju neki protesti u znak podrške grčkim radnicima, i da uopšte Evropu trese ekonomska kriza koja za isključivi uzrok ima obest bogatih koji bi hteli sve više i više, preko pleća radnog naroda. Možda će ta kriza uzdrmati i Holandiju, nemojte da budete toliko sigurni. Ali, čak i ako se to ne desi, to ne znači da je Vaš idiličan pogled na kapitalizam utemeljen. On je takav samo s obzirom na holandsko ili severnoevropsko iskustvo koje ima svoju genezu, uzroke zašto je takvo, i ne karakteriše kapitalistički svet kao takav. Zato bih pre rekao da Vi projektujete jedno specifično iskustvo severne Evrope na sliku kapitalizma u celini. U većem delu kapitalističkog sveta čistačice jesu ponižene, a nezaposleni nemaju socijalnu pomoć, bar ne onu da sa njom "relativno pristojno" žive. I samo o tome je ovde reč.

To što su "kapitalističke hijene" o kojima ovde govorimo školovane i vaspitavane na osnovu principa radničkog samoupravljanja, čak i da je tako, nije argument protiv ovog samoupravljanja. To je mnogo pre dokaz da su bili loši đaci i da se nisu vaspitali kako treba. A čak i da su im roditelji većinom bili komunisti i (prvo)borci takođe nije dokaz protiv roditelja, već mnogo pre dokaz one stare priče o "bludnom sinu".

Na kraju, drago mi je da ste u mrskoj Vam Jugoslaviji stekli obrazovanje koje Vam je omogućilo da objavljujete u stranim časopisima. Ako ste poreklom iz nižih slojeva, tako nešto moguće je samo u socijalizmu. Fulbrajt dolazi tek na toj osnovi. A ako ste iz viših slojeva, potpuno razumem Vaše nezadovoljstvo socijalizmom.
Preporuke:
0
0
55 subota, 22 maj 2010 08:48
Mario Kalik
@ BB jedan

Bojim se da niste razumeli poentu mog odgovora. Naime, ja se s Vama, kao marksista, potpuno slažem u pogledu IDEJA društvene svojine i radničkog samoupravljanja. Kao što se slažem da su program i praksa SPS-a odstupali od ovih ideja. Jedino pitanje koje sam postavio, a na koje mi niste odgovorili, jeste da li je u tom trenutku bila ISTORIJSKI MOGUĆA neka autentična marksistička ekononomska politika na koju se Vi s pravom pozivati kao IDEJU, s obzirom na širi i duži istorijski kontekst koji sam izložio? Sam Marks je rekao da nije dovoljno da ideja teži stvarnosti, već mora i stvarnost da teži ideji. O ovom drugom, koje se pita za REALNE USLOVE MOGUĆNOSTI ostvarenja neke ideje, u ovom slučaju izvorno marksističke, u Srbiji i Jugoslaviji krajem 80-tih godina prošlog veka, ja se pitam, ne sporeći da društvena stvarnost nije bila u skladu sa marksističkom idejom.

Ili, drugačije rečeno, da li mislite da bi ta stvarnost bila drugačija da su u ustavu ostale odredbe o društvenoj svojini i radničkom samoupravljanju? Ja mislim da ne bi. Kao što sam rekao, formalno-pravna određenja se mnogo pre prilagođavaju društvenoj stvarnosti, nego što se ova prilagođava njima; društvena stvarnost ima svoju vlastitu snagu, uglavnom veću od snage ideja. Zato bih pre rekao da je promena statusa radnika, koja počinje mnogo pre Miloševića, imala za posledicu promenu svojinskog statusa preduzeća. Jer, postavlja se pitanje nije li u samoj STVARNOSTI već dugo na delu bilo odstupanje od onih izvornih ideja? Nisu li procesi eksploatacije i primata grupnih ili pojedinačnih interesa nad opštim i zajedničkim, pod velom društvene svojine i samoupravljanja, već dugo bili u toku? Na to je ukazala još 1968. studentska pobuna, a u pogledu ovog drugog se 80-tih sve više pričalo, i to na nivou političkog rukovodstva zemlje, ne više samo leve opozicije.
Preporuke:
0
0
56 subota, 22 maj 2010 08:54
Mario Kalik
@ BB jedan-2.deo

SPS i Milošević su mislili da će se nagomilani ekonomski problemi moći rešiti odlučnijim prelaskom na mešovitu privredu. Bez namere da idealizujem ikoga, otvoreno ću reći da se oni nisu pitali ne proizilaze li ti problemi PRE iz ODSTUPANjA od ideje društvene svojine i samoupravljanja, koji su se ogledali u dugotrajnoj birokratizaciji i decentralizaciji, nego iz njene dosledne realizacije. Naime, nije sporno da je u Miloševićevim nastupima koji su krajem 80-tih veličali ideju privredne reforme odgovornost za lošu ekonomsku stvarnost pripisana samoj ideji društvene svojine. Ali ja, ponavljam, postavljam jedno dalje, još odlučujuće pitanje. Da li se od Miloševića i SPS-a moglo očekivati nešto radikalno drugo, neki odlučan povratak izvornim marksističkim idejama, u trenutku kada čitav socijalistički projekat trpi snažnu krizu, a potom i slom, a kojima prethodi višegodišnja kriza nižeg intenziteta.

Niko mi do sada nije ponudio ubedljive argumente da je to bilo ISTORIJSKI MOGUĆE, da se krajem 80-tih od naše političke "elite" i celokupnog društvenog stanja mogla očekivati radikalna obnova revolucionarnih ideja marksizma-lenjinizma. A rekao bih da to pitanje ima veću težinu, i praktičnu i teorijsku, od nimalo teškog zaključka da je politika SPS-a odstupala od ovih ideja. Još jednom, nije dovoljno da ideja teži stvarnosti, mora i stvarnost da teži ideji. Budno praćenje i razumevanje ovog drugog je zapravo pre odlika marksističkog pristupa ko materijalističkog, nego kretanje na nivou pukih ideja, makar bile marksističke, sa čijih se visina naravno veoma lako svaka stvarnost može oceniti kao "loša" i "pokvarena".
Preporuke:
0
0
57 subota, 22 maj 2010 08:56
Mario Kalik
@ BB-kraj

Ne bih se složio s Vama da je SPS uveo kapitalizam u Srbiju. Uvedeni su i ojačani samo ELEMENTI kapitalizma koji su, uz to, i ranije postojali u izvesnom obliku. Kako rekoh, mislilo se da će se time rešiti ekonomski problemi zemlje. Da li je to mišljenje bilo opravdano, drugo je pitanje. Uglavnom, ne može se reći da je 90-tih godina na delu bila "čista privatnosvojinska privreda". Sami ste spominjali "mešovitu" privredu. Svega 25 posto preduzeća je bilo privatizovano, i na svaki pritisak koji je ušao u pravcu radikalnije privatizacije (npr. Šešeljev), vladajuća politika je reagovala amortizujući ga, pa i blokirajući. Liberalni kritičari iz redova tadašnje opozicije zamerali su da je privatizacija "zamrznuta", i tu ocenu, iz svoje perspektive, beleželi kao minus sistemu. Iz naše je to naravno plus.

Niko, međutim, ne može sporiti da se jedan deo ljudi tokom perioda izuzetno obogatio. Ali, najveći deo njih stekao je dobit špekulantskim putem koji prirodno jača u uslovima rata i sankcija. I u Rusiji se, nedugo nakon Oktobarske revolucije, u sličnim istorijskim uslovima, pojavila "crna berza" sa kojom je boljševička vlast prvo pokušala da se obračuna metodama ratnog komunizma, a kada nije u tome uspela, jer je došlo do još većeg pogoršanja ekonomske situacije, prešla je na tzv. NEP, odnosno dozvolila je uvođenje elemenata tržišta i privatne svojine. Da li se moglo očekivati da partija koja je daleka transformacija one komunističke, nakon 70 godina od Oktobarske revolucije, postupi boljševičkije od samih boljševika, da njeni rukovodioci budu veći lenjinisti od samog Lenjina? O toj istorijskoj realnosti sve vreme govorim.

O kapitalizmu se u pravom smislu može govoriti tek kada dominantna postane privatna svojina sa pratećom pravnom regulativom. To se u Srbiji dešava počevši od 5. oktobra, kada dolazi do ubrzane i prinudne privatizacije društvenih i državnih preduzeća. Zato odgovornost za kapitalizam i njegove destruktivne posledice nosi mnogo pre nova, nego stara vlast.
Preporuke:
0
0
58 subota, 22 maj 2010 10:25
Mario Kalik
@ Simić Manojlo

Primećujem da neki komentatori, a i Vi ste među njima, pokušavaju da premeste težište diskusije sa teme o kojoj se u tekstu prvenstveno radi, tj. sa kapitalističkog "pakla" u Srbiji i njegovih ideoloških maski i magli, na teren kapitalističkog "raja", recimo u Holandiji ili Americi. Vi čak na početku svog komentara izražavate slaganje sa u tekstu iznetom slikom situacije u Srbiji. Meni je, iskreno rečeno, to dovoljno, bilo da se eksplicitno slažete, bilo da skretanjem pažnje na druge teme, to činite implicitno. Što ne znači, međutim, da nemam šta ili da ne treba da kažem nešto o Vašim pogledima na nekadašnji jugoslovenski socijalizam ili sadašnji američki kapitalizam.

Ta teza da je uspeh jugoslovenskog socijalizma počivao isključivo na američkim milijardama jedna je od dezavuacija koja se vrlo često iznosi protiv tog sistema. I verovatno najnebuloznija od svih. Jer, već prosta računica pokazuje da se sa 100 mlrd. dolara u zemlji od 20 miliona stanovnika u najboljem slučaju može "otkupiti" svega par godina relativnog socijalnog blagostanja. A nikako par decenija koliko je to stanje trajalo. Dakle, najveći deo uspeha leži u vlastitom radu i akumulaciji koju je stvorila jugoslovenska radnička klasa, što je, uzgred, počelo mnogo pre nego što su američke milijarde u značajnijoj meri pristizale.

Dalje, za vas je Amerika izgleda pravi socijalistički raj. Navodite npr. 3-4 mlrd. dolara godišnje za seljake. To je samo po sebi beznačajna suma s obzirom na broj tih seljaka. Razumljivo je zašto. Treba 200 puta više uložiti u vojni budžet, za koji bih onda pre rekao da predstavlja stratešku granu privrede, sa svojim "psihološkim efektima". Govorite o prijatelju radniku koji vrlo uspešno prolazi u najvećoj fabrici automobila koja tamo postoji. Ali, koliko je takvih radnika u celini? Ono što se vidi je da upravo najveće kompanije u SAD doživljavaju kolaps, sa masovnim otpuštanjem radnika. Da li ćete imati toliko poštenja da nam javite ako se nešto slično desi vašem prijatelju?
Preporuke:
0
0
59 subota, 22 maj 2010 10:25
Mario Kalik
@ Simić Manojlo-2. deo

Kažete i da je u komunizmu zaposlenost bila "veštačka" i "nezdrava" (rešavali se "socijalni slučajevi"), a u kapitalizmu je "stvarna". Stvarno ne znam šta je bolje, da li da se "socijalni slučaj" zaposli i počne nešto da proizvodi, ili da bude ostavljen na ulici; podsećam da 50 miliona ljudi u Americi nema osnovno zdravstveno osiguranje, podaci koje Vi navodite za mene spadaju više u domen naučne fantastike, bar kad je o Americi reč. I mnogo pre se može reći da je nezaposlenost u Americi stvarna; većina ljudi nema siguran posao, stalno je u panici da li će sačuvati radno mesto, a zastrašivanje nezaposlenošću u njenim vidljivim oblicima bede i društvene patologije, najbolje je psihološko sredstvo za nametanje minimalnih nadnica i katastrofalnih uslova rada. Za 15 miliona nezaposlenih, a to nije neka fiksna populacija, kako rekoh, nego kroz nju prolaze duže ili kraće mnogo veći broj ljudi, verujem da taj raj o kome vi govorite jednostavno ne postoji. Osim možda u "američkom snu".

Upućujem čitaoce na samo dva linka koji otkrivaju stvaran svet gladnih, nezaposlenih i slabo plaćenih u Americi, a takvih je izveštaja na sve strane:

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/11/19/6-87/
http://quantumfuture.net/sr/korporativna.html

Verujem da je 1. maj u mnogim zapadnim zemljama radan dan. To samo govori o skromnom dometu koji je tamo postigla radnička klasa za ovih skoro dva veka, s obzirom na ono što je mogla i trebalo da učini. Na Zapadu je izostala socijalistička revolucija i zato se radnici još uvek natežu i cenjkaju sa starim gazdama oko svojih najamnina, vrteći se u krug, i tako će se beskrajno iscrpljivati sve dok se ne odluče na radikalnije mere i sebe same shvate i postave kao gazde. Kapitalizam na Zapadu već nekoliko stotina godina ima miran, evolutivan napredak, pa daleko od toga da je "eliminisana svaka nepravda prema radniku".
Preporuke:
0
0
60 subota, 22 maj 2010 10:26
Mario Kalik
@ Simić Manojlo-kraj

Zato se bojim da je potpuna eliminacija ove nepravde moguća samo Revolucijom. Uostalom, svako značajnije poboljšanje položaja radničke klase nije dolazilo mirnim, evolutivnim putem, već isključivo pod pritiskom revolucionarne pretnje. Nikada se vladajući mirno, sami od sebe, iznenada prosvetljeni božanskom iskrom koja nalaže altruizam i solidarnost sa nižima, nisu odrekli ni dela svoje moći i bogatstva. I verujem da toga sve više postaju svesni ne samo potlačeni u Beogradu ili Srbiji, već i u Grčkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji itd.

A ovo što ste naveli za Svetog Đorđa sjajno govori kako deluje verska ideologija koju sam spominjao. Izvorno je on, kako vidimo, bio borac za prava siromašnih i ugroženih i zbog toga bio pogubljen. Ali, Crkva će od njega napraviti sveca koji treba da moli Boga za spas duša ovih potlačenih na "onom" svetu. Dakle, njegovo stvarno delovanje, a to je bilo materijalno "spasenje" potlačenih na "ovom" svetu je potisnuto, zaboravljeno, prikriveno. Ostala je samo briga oko duše i molitva za njeno spasenje, što naravno dovodi do pomirenja sa stvarnom nepravdom i tlačenjem. Još jednom se potvrđuje da je religija "opijum za narod", da to nije nikakva komunistička izmišljotina ili predrasuda, već istinit uvid u to kako funkcioniše verska idelogija. U tom ključu se Crkva povodom Đurđevdana obraća potlačenim vernicima, poziva ih da se okrepe u duši svojoj, a stvarni tlačitelji odgovaraju na ovaj poziv tako što im daju slobodne dane, kako bi skupili snagu za novo tlačenje. Ne valja preterivati, tegleća marva pod silnim teretom može da ugine! Licemeran savez Crkve i kapitalista, vere i tlačenja, može kod svakog čoveka koji još drži do pravde i humanosti, uključujući istinske vernike, da izazove samo osećaj gađenja i revolta.
Preporuke:
0
0
61 subota, 22 maj 2010 10:39
Mario Kalik
@ Svetislav Kostić

Pozdravljam Vas i zahvaljujem na dosadašnjim pozitivnim komentarima!

Lepo je što ste podsetili na familiju Kalik iz Krajine, ne bih da govorim o još nekim istorijskim činjenicama vezanim za ovo prezime, da ne ispadne kako time potenciram svoje poreklo, o čemu sam već rekao da nije moralno primereno lično govoriti ili "pravdati se", a kamoli za tako nešto pitati ili sumnjičiti, bez obzira o kakvom poreklu je reč.

Takođe je lepo što se podsetili na ovu Havelovu izjavu. Svi zagriženi antikomunisti trebalo bi pred njom da se zamisle, pogotovo jer dolazi od nekog ko se sa komunizmom ni najmanje ne može dovesti u vezu. U tom pravcu pridodajem jednu misao francuskog hrišćanskog mislioca Emanuela Munijea: "Teško je biti komunista, ali još teže biti antikomunista".

Stoga, antikomunisti, na vama je red da se branite!
Preporuke:
0
0
62 subota, 22 maj 2010 13:03
Krvave ruke Slobodana Miloševića
Mogu da razumem - SPS je ponovo na vlasti i nije oportuno kritikovati njihovog vođu. Ali, da li je moguće da mi, žrtve Miloševićeve strahovlade, nemamo pravo da kažemo šta o njemu mislimo i šta osećamo? Moj brat je poginuo 1991. Moj otac je umro ubrzo nakon vesti o smrti mog brata. Majka i ja ostale smo same da se u onim užasnim godinama borimo za preživljavanje. Moj brat poginuo je uzaludno, verovao je da brani Jugoslaviju i da brani Srbe u Krajini. Milošević se nije borio za Jugoslaviju a videli smo koliko mu je stalo do krajiških Srba kad prstom nije mrdnuo dok su ustaše sprovodile najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Ja sam izgubila najmilije. Milošević ih je ubio da bi sačuvao svoju vlast. Ne, Miloševiću nije stalo ni do srpskih mučenika iz Srpske Krajine, ni do Republike Srpske ni do Jugoslavije - on se borio samo za svoje interese. Kao što se i njegova svita borila za svoje milionske račune u švajcarskim bankama. Da li mi, apsolutni gubitnici, žrtve Miloševićeve bahatosti, možemo barem da kažemo šta mislimo i šta osećamo? Da li smemo da kažemo kako pamtimo tog krvoloka?
Preporuke:
0
0
63 subota, 22 maj 2010 13:08
Jul je kul
Zaista nije u redu to što se ovde toliko glorifikuje Milošević a potpuno se zapostavlja uloga Mire Marković! Miri dugujemo barem onoliko koliko i Slobi! Zasluge JUL-a nisu (mnogo) manje od zasluga SPS-a. Zato, kad god pominjemo Slobu, setimo se i Mire!
Preporuke:
0
0
64 subota, 22 maj 2010 13:35
Đinđić je levičar
Poznato je da je Zoran Đinđić oduvek bio levičar. U prvoj fazi bio je radikalni levičar, a u drugoj zreloj fazi - socijaldemokrata. Demokratsku stranku uveo je u Socijalističku Internacionalu. Međutim, svoje levičarske ideje Đinđić nije mogao da sprovede u datim istorijskim okolnostima. Kao što reče Kalik, nije dovoljno da ideje streme stvarnosti, potrebno je da i sama stvarnost stremi idejama. U datim istorijskim okolnostima, Đinđić nije mogao da realizuje sve svoje levičarske ideale i potencijale. U krajnjoj liniji, tokom Đinđićeve vladavine, gledano u procentima, manje je firmi privatizovano nego u vreme Miloševića. Pa ko je onda bio veći levičar, Đinđić ili Milošević? Ja mislim da su i Đinđić i Milošević bili autentični levičari kojima istorijske okolnosti jednostavno nisu išle na ruku. To što su neki ljudi iz njihovog okruženja iskoristili rat, sankcije, haos i tranziciju za lično bogaćenje, ne treba stavljati na teret ni Miloševiću a ni Đinđiču! Takvo je bilo vreme!
Preporuke:
0
0
65 subota, 22 maj 2010 17:46
Vladimir Djurdjević
Mislim da bi ovaj razgovor nadalje trebalo usmeriti ka pitanju o tome da li sadašnje istorijske prilike dopuštaju politički program koji će otvoreno pozivati na povratak principima marksizma-lenjinizma. Tu se, naime, najpre otvara pitanja „prosvećenja“. Gromoglasna podrska ideejama liberalne demokratije, njihovo glorifikovanje u medijima, ili i u sistemu obrazovanja, rezltiraju da će se čak i teško ugroženi radnici danas pre zalagati za neki kapitalizam zapadnog tipa (gde mogu „da zarade“), nego za socijalizam. Kao da je potpuno zaboravljena izvesna socijalna sigurnost koji je socijalistički sistem pružao.
Dakle, na koji način iznova artikulisati nezadovoljstvo, pre svega radnika, postojećim društvenim prilikama? Revolucionharno „prosvećenje“ ne treba da ima formu indoktrinacije, nego autentičnog konkretizovanja nezadovoljstva u revolucionarnu aktivnost. Medji su, medjutim, u rukama kapitalista, takodje i sistem obrazovanja, a delovanje putem interneta uvek podrazumeva opasnost od gubljenja u nepreglednom mnoštvu kolateralnih komentara, kao što je i ovde slučaj. Dakle, kako uopšte pristupiti borbi protiv „pomračenja uma“, kada danas svaka bluna može da parodira komunističke ideje, a novostasali srednjoškolci, često, više i ne znaju ko je bio Karl Marks.
U takcoj situaciji, postavlja se pitanje da li otvoreno delovanje, u smislu konstituisanja neke političke partije, treba da istupi sa radiklanim programom, ili treba poći od zahteva za manje ili vise korenitim reformama postojećeg kapitalističkog sistema. Ili ostaje nada da će nagomilano nezadovoljstvo jednom izazvati bujicu spontanog nezadovoljstva i izlazak na ulice, kao u Grčkoj.
Preporuke:
0
0
66 subota, 22 maj 2010 17:59
Vladimir Djurdjević
Nastavak

Ono što pokazuje i iskustvo ovakvih rasprava jeste činjenica da je, u stvari, nemoguće uspostaviti plodotovran dijalog sa apologetima jedne ili druge Srbije, nacionalističke ili liberalne, budući da se i jedni i drugi drže površne i tepretski nefundirane kritike komunizma. Slično je i kada je reč o tribinama i okruglim stolovima. Tako se, delimično, ponavlja situacija o kojoj govori i Marks, u poznatoj kritici uvodnika 179. Broja „Kelnskih novina“, kada konstatuje da kritičari komunizma često sa par ustajalih i banalnih fraza, kao mehure od sapunice, nipodaštavaju čitav jedan diskurs, očigledno bez namere da se upuste u argumentovan dijalog. Međutim, za razliku od Marksovih vremena, danas je gotovo sasvim obesmišljen projekat nekih „Rajnskih novina“, koji bi ostale štivo samo za uzak krug već ubeđenih marksista.
Drugim rečima, put radikalne kritike kapitalizma, u smislu revolucije, poptpuno je nepredvidiv. Kao da nije moguće osmisliti neku dugoročnu revolucionarnu strategiju. Medjutim, same unutrašnje protivrečnosti kapitalizma, potvrđene istorijskim primerima velikih „kriza“, nesumnjivo predstavljaju novu istorijsku šansu.
Interesnatno je, da apologete zapadnog kapitalizma, koji sporadično ukazuju na probleme socijalističke ekonomije, ne obraćaju pažnju na istoriju kapitalističkih kriza. A to može biti dobra tema za novi članak Maria Kalika!
Preporuke:
0
0
67 subota, 22 maj 2010 19:42
Svetislav Kostić
@ Mario Kalik (21 maj 2010 19:34), poštovani gospodine Kalik! Paja patak je jedan naš omiljeni drugar, nezadovoljan kao i mnogi od nas koji "zaglavili" u nekoj od zapadnih zemalja i što nam se bliži ići bogu na istinu, ostaćemo pokopani u "društvu" sa ljudima s kojima nikad ništa zajedničko nismo imali. Tri - četiri godine unatrag, pisao je naš paja patak u Politici kategotične i optimističke komentare po pitanju odbrane Kosova i Metohije. A onda mu se za jedno čitavo vrijeme zagubio trag, da bi se ponovo i za prvo vrijeme povratio u Politiku i zaključio da to nije ona nekadašnja srpska nacionalna gazeta i obreo se u NSPM gdje sem "paja patak", ništa više ne podsjeća na onog starog nekadašnjeg odlučnog i uvjerljivog paju patka.

Tekstovi i ovog i onog paje patka svjedočili su o jednom obrazovanom, vjerovatno jednom visoko obrazovanom savremeniku. U međuvremenu nešto se u paji patku prelomilo. Nekada su već sami pajini komentari govorili o njegovom univerzitetskom obraziovanju. Danas osjeća potrebu da to podvlaći. Možda jer i meni upalo već od početka u oči da NSPM u većem postotku korisnika okuplja ljude sa nivoom.

A meni ga paja patak jednom prilikom osporio. ne ljutim se, ali uzdrmao povjerenje u njegovu moć zdravog rasuđivanja.

Ili je kod onog paje patka iz Politike i ovog u NSPM slučajno riječ samo o dvojici imenjaka?
Preporuke:
0
0
68 subota, 22 maj 2010 20:36
Evropski Srbin
@Đinđić je levičar

Ja sam poštovalac i sledbenik dela Zorana Đinđića i mogu potpuno da se složim sa ovim komentarom, a mogu isto tako da se složim i sa Mariom Kalikom. Ja sam siguran da bi danas, u ovim istorijskim okolnostima, Zoran Đinđić i Slobodan Milošević našli zajednički jezik. Da li treba da podsećam da je i tokom devedesetih bilo pregovora između Miloševića i Zorana o koalicionoj vladi? U krajnjoj liniji, zajednička nam je i Socijalistička Internacionala. Ja mislim da se, i iz Kalikovog teksta i iz komenatara čitalaca, sasvim lepo vidi da je došlo vreme da zakopamo ratne sekire i da shvatimo da između nas nikada nije bilo spora! U pitanju je bio samo tragičan nesporazum! Srbiji će krenuti tek onog dana kada sledbenici Z. Đinđića formiraju zajedničku vlast sa sledbenicima S. Miloševića!
Preporuke:
0
0
69 subota, 22 maj 2010 20:57
Marksista
@Vladimir Djurdjević

Možda gospodin Đurđević to ne čini svesno, ali svakako je veoma uvredljivo kada mnoštvo komentara kvalifikuje kao "kolateralne". Takođe, možda nije u pitanju loša namera, ali činjenica je da je ton g. Đurđevića nedopustivo bahat! One komentatore koji sa levih ili liberalnih pozicija kritikuju ideologiju nacionalnog socijalizma Slobodana Miloševića, gospodin Đurđević naziva neznalicama i apologetama zapadnog kapitalizma...

Moj utisak je sasvim suprotan: meni se čini da su komenatori leve orijentacije sasvim prirodno prepoznali svoje saveznike među komentatorima liberalne orijentacije. I tu nema ničeg neobičnog! Tako je bilo i u II svetskom ratu - i tada su se komunisti i liberali ujedinili u borbi protiv fašizma i nacional-socijalizma!
Preporuke:
0
0
70 nedelja, 23 maj 2010 00:22
BB jedan @Mario Kalik
1.
Odgovoriću samo na Vašu poslednju rečenicu sa kojom se slažem ali uz sledeće napomene.

U vreme donošenja prvog zakona o privatizaciji socijalisti su zvanično isticali svoju privrženost različitim oblicima svojine i insistirali na njihovoj ravnopravnosti. Isto tako zvanično, isticali su da će tek ravnopravna utakmica svojinskih oblika, u nekoj nedefinisanoj budućnosti, odlučiti o krajnjem tipu društvenog uređenja. Dakle, po njima, zemlja se nalazi u procesu tranzicije između dva sistema – postojećeg samoupravnog i nekog budućeg, još nedefinisanog.

To su bili zvanični stavovi u zvaničnim dokumentima. A kako je izgledala praksa? U praksi su privrednici, ljudi iz neposredne proizvodnje, ove stavove shvatili kao ukidanje društvene svojine i prelazak u kapitalizam. Zašto? Pa zato što priča o ravnopravnosti svojinskih oblika nije bila uverljiva. Kao što sam već naveo, nije bilo jasno zašto bi se ravnopravnost svojinskih oblika uspostavljala tako što će se (samo) društvena svojina pretvarati u privatnu. Ako se ima u vidu da je istovremeno bilo onemogućeno stvaranje novih društvenih preduzeća, onda je bilo jasno da je društvena svojina osuđena da nestane. Naime, ako se postojeća društvena preduzeća pretvaraju u privatna, a nova društvena se ne mogu stvarati, onda je samo pitanje vremena kada će sva preduzeća postati privatna a čitava privreda privatnosvojinska. Ljudima u privredi je to bilo jasno i zato svako počinje da grabi šta može. Na delu je dezintegracija preduzeća i rastakanje privrede. U praksi je vladala konfuzija u svim sferama i na svim nivoima društvenog života jer mnoga pravila samoupravnog sistema su bila ukinuta a nova nisu doneta.
Preporuke:
0
0
71 nedelja, 23 maj 2010 00:25
BB jedan @Mario Kalik
2.
To stanje pravne i faktičke neregulisanosti, tačnije hibridnosti, okončala je postpetooktobarska vlast donošenjem zakona o obaveznoj privatizaciji, a nešto kasnije i novog zakona o radu. Prvi zakon je definitivno raskinuo sa idejom mešovite privrede i mešovitog društva, i postavio temelje za čistu privatnosvojinsku privredu. Drugi zakon je raskinuo sa ostacima samoupravne filozofije u oblasti rada, i uveo klasičan najamni odnos. Dakle, formalno gledano, Vi ste u pravu. Suštinski, međutim, ovakvi zakoni su bili NEMINOVNO okončanje procesa koji su inicirali socijalisti.

Svima se izvinjavam za preveliki prostor koji sam zauzeo na ovom sajtu a Vas srdačno pozdravljam.
Preporuke:
0
0
72 nedelja, 23 maj 2010 00:45
Marković
Marija se više ne potpisuje kao Marija ali nije teško uočiti da se ista osoba krije iza ovog vatrenog mrzioca Slobodana Miloševića. Po svemu sudeći oglasila se Druga Srbija koja pokušava da vestim manevrima zamagli Mariev brilijantni nastup. Ta politički korektna Soroševa učenica i štićenica, promoterka lelpih manira koja vrišti kako Mario nije upotrebio odgovarajući rečnik u replici, Slobodana Miloševića naziva "krvolokom". Marija, ili kog god da se krije pod tim imenom, misli da smo mi naivni pa nećemo uočiti njenu zlobu i licemerje. Slobodan Milošević nikad ni pred jednim sudom nije osuđen kao počinilac niti nalogodavac bilo kakvog zločina. Milošević je bio veliki čovek, patriota, heroj, a Marija je za vreme njegove sahrane puštala balone sa Kalemegdana. Marija je sve ono što Slobodan nikad nebi mogao da bude i Slobodan je bio ono što Marija nikad neće moći da postigne.
Preporuke:
0
0
73 nedelja, 23 maj 2010 01:08
DŽon Šepard
Nadam se da posle ovog vrlo neprijatnog, višednevnog, gotovo FORUMSKOG prepucavanja (što NSPM-moderacija nikako ne voli!) g.Kalik neće više imati ovako lagodnu priliku da "podmazuje" i proverava pred javnošću svoje ideje.

Bezveze.
Preporuke:
0
0
74 nedelja, 23 maj 2010 08:00
XY
U vezi primedbe da nije dovoljno da ideje streme stvarnosti već da je potrebno da i sama stvarnost stremi idejama - meni se čini da je u bivšoj Jugoslaviji samoupravljanje bilo stvarnost. Trebalo ga je samo očuvati.
Preporuke:
0
0
75 nedelja, 23 maj 2010 08:52
Mario Kalik
@ NATO-levičari - 1.deo

Kako ćete sigurno prepoznati NATO-levičare? Tako što ćete primetiti da besomučno napadaju, s otvorenom mržnjom, svakoga ko se izjasni kao levičar patriota, ma koliko on ubedljivo dokazivao svoj levičarski stav i kritikovao kapitalizam, bolje rečeno, utoliko pre očekujte da će od njih biti napadnut. I da pri tom koriste prepoznatljiv propagandni obrazac NATO-vladinih organizacija i njihove televizije B-52: s njihove strane prvo kreće provokacija praćena govorom mržnje, koja nema nikakve veze sa samom temom, na koju vi naravno odlučno odgovarate, a onda bivate optuženi da upravo vi koristite "govor mržnje", na šta se nadovezuje još sijaset sinhronizovanih komentara koji se solidarišu sa provokatorom, proglašavajući ga "nemoćnom žrtvom". Srećom, naša javnost je toliko puta iskusila ovu podvalu da ona gotovo nikoga više ne može prevariti.

Sve to imamo ovde. Povodom teksta u kome se Milošević uopšte ne spominje javlja se jedna uigrana grupica komentatora koja galami o "krvoloku Miloševiću" i njegovim "zločinima". Očigledno da samom tekstu nemaju šta da prigovore. Međutim, njima smeta što autor inače javno brani Miloševićevu politiku koja je bila levičarska i patriotska. Jer, osnovni zadatak njihovih organizacija je da raskinu vezu između levice i patriotizma, da patriotizam izjednače sa šovinizmom, i da sebe predstave kao jedine prave kritičare srpskog nacionalizma, odnosno "šovinizma", s levih pozicija. Kada se pojavi neko ko je takođe levičar i ko takođe kritikuje ovaj nacionalizam, ali sebe smatra patriotom i u toj borbi se angažovao i dalje angažuje, podvlačeći bitnu razliku između patriotizma i nacionalizma, a naročito ne dopuštajući da patriotizam bude sveden na šovinizam, jasno je da u njihovim očima on predstavlja opasnog konkurenta koji na sve načine mora biti osujećen i dezavuisan.
Preporuke:
0
0
76 nedelja, 23 maj 2010 08:53
Mario Kalik
@ NATO-levičari - 2.deo

Tako će NATO-levičari Miloševića (uz ironično dodavanje Mire Marković i verovatno još nekog, naravno sa srpske strane) proglasiti APSOLUTNIM KRIVCEM za sva stradanja i zločine koji su se desili na ovim prostorima - za razbijanje Jugoslavije, sankcije, pljačku društvenog bogatstva, osiromašenje radničke klase, ratove i ratne zločine, bombardovanje itd. Svi drugi, od imperijalističkih zapadnih sila, preko šovinističkih i separatističkih političkih elita drugih naroda, do prozapadne srpske opozicije su, po NATO-levičarima, želeli očuvanje i dobrobit Jugoslavije i Srbije, blagostanje radničke klase i mirno rešenje svih sporova, ali avaj, njihovu dobru volju i zainteresovanost za uspeh socijalizma i internacionalizma na ovim prostorima, poremetio je "krvolok Milošević", nadjačavši ih sve zajedno u njihovom Dobru, i umesto njega nametnuvši Zlo i zločine. Šta je krajnja poruka ovog izokretanja? Da nama nije kriva i odgovorna nijedna od gore navedenih sila, već ISKLjUČIVO I SAMO Milošević (i eventualno neko njemu blizak). Umesto njih, on će biti optužen za njihove masovne zločine. Nije li onda sasvim logično što Alijansa želi ovakve "levičare", one koji će razjarenim povicima na Miloševića skrenuti pažnju sa njenih zločina?

Evo samo jednog primera. U jednom komentaru se spominju stradanja na ratištu u Krajini i ustaška etnička čišćenja, ali se zaključuje da je za sve to kriv Milošević, da je on "ubica". Dakle, ustaški zlikovci, možete mirno da spavate. Niste vi ubijali, nego Milošević! Nije li ovo, uz sve ostalo, velika uvreda za milione nastradalih pod terorom zapadnih sila, antisrpskih šovinista i današnjih kapitalističkih političara, a nekadašnjih vatrenih antimiloševićevaca? Hoće li se NATO-levičari izviniti za ovo bestidno omalovažavanje tolikih nedužnih žrtava?
Preporuke:
0
0
77 nedelja, 23 maj 2010 09:05
Mario Kalik
@ NATO-levičari - 3.deo

Snažno dejstvo udružene propagande NATO-vlada i "naših" NATO-vladinih organizacija i stranaka mnogim ljudima je tokom 90-tih toliko suzila svest da su u svakoj nesreći i šteti koja se desila na ovim prostorima počeli da priviđaju "zločinačko delovanje Miloševića". Ipak, nakon bolnog iskustva u poslednjih deset godina, veći deo ovih ljudi se osvestio, shvatio, pa i prihvatio, onu Miloševićevu izjavu uoči 5. oktobra: "Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, već napadaju Miloševića zbog Srbije".

Ali, ne i NATO-levičari. Oni i dalje, kako vidimo, uporno napadaju i optužuju Miloševića za sve i svašta. Još uvek se dvoumim da li su se oni identifikovali sa pravim agresorom samo iz zablude ili tu ima i neke dublje pozadine, mada u poslednje vreme, prateći njihovo delovanje, sve više preteže ovo drugo. U svakom slučaju, njihovo delovanje se odlično uklapa u strateški cilj NATO-a i njegovih ovdašnjih filijala u obliku LDP-a i NATO-vladinih organizacija koje se sve skupa valjaju u milionima dolara dobijenih od kapitaliste Soroša. Jer, Srbija još uvek nije sasvim slomljena i dovoljno izdrobljena, pa treba besno suzbijati svaku naznaku patriotizma, pogotovo ako se deklariše kao levičarski.

Gde god se danas levičari patrioti usude da u javnosti promole glavu ovi NATO-levičari, dobro obavešteni o takvom "zločinačkom" delovanju, spremno reaguju. Vidimo ih 2007. kako pokušavaju da miniraju tribinu o levici na Filozofskom fakultetu, a glavna meta im je Mihailo Marković koga napadaju na najvulgarniji način. Vidimo ih 2008. kako prave incident na tribini o '68. u kojoj učestvuju, između ostalih, Mihailo Marković, Ljubiša Ristić i Mila Alečković. TV B-52 koja je, gle čuda, jedina bila prisutna od medija, brže-bolje šalje izveštaj u kome o samoj tribini naravno nema ni reči, nego je u prvom planu provokatorka koja sebe predstavlja kao "žrtvu" (taj manevar je već uveliko providan)...
Preporuke:
0
0
78 nedelja, 23 maj 2010 09:09
Mario Kalik
@ NATO-levičari - kraj

...Iste godine, povodom moje polemike sa prof. Kuljićem u "Politici", u kojoj sam branio patriotski karakter levice, na njihovoj internoj listi, samo zato što sam se deklarisao kao patriota, bivam označen kao "četnik" i "socijalni šovinista". Evo ih ponovo ovde, gde u tipičnom provokatorskom stilu ponovo pokušavaju da kompromituju patriotizam napadajući "krvoloka Miloševića".

Za sve to vreme u njihovim programima i proglasima brani se, između ostalih, nezavisnost Crne Gore i Kosova, naravno od Srbije, ne od NATO-a. U poslednje dve godine počeli su i javno da se udružuju sa liberalno-kapitalističkom "Drugom Srbijom". Od ove im, zauzvrat, stiže javna podrška. A sve više napadaju i one njima konkurentske organizacije i pojedince koji se polako oslobađaju fiksiranosti za "Miloševića" i "srpski nacionalizam" kao isključive mete napada, i pokušavaju da težište kritičkog delovanja premeste na aktuelni kapitalistički sistem u Srbiji. Kod ovih NATO-levičara, dakle, sam kapitalizam nikada nije bio naročito zanimljiv za osporavanje. Primarna meta je patriotizam, ponižen u njihovoj propagandi do šovinizma, pa i fašizma.

Zato je jasno da oni pokušavaju da kompromituju autentičnu levicu, lažno se predstavljajući kao levičari. Na žalost, na ovu prevaru uveliko nasedaju nacionalisti, pa misle da je levica nužno "antisrpska", "izdajnička". Ali, nadam se da će bar moje delovanje nešto doprineti razobličavanju ove perfidne rabote, da će se shvatiti da je reč samo o NATO-kapitalističkoj grupaciji preobučenoj u kvazilevičarsko ruho.
Preporuke:
0
0
79 nedelja, 23 maj 2010 11:53
Marković
@DŽon Šepard

Nisu to nikakve "Marijve ideje" gopodine "DŽon Šepard". Mario je samo hrabriji i elokventniji od većine nas, koji razmišljamo na sličan način. Pošto je istorija ljudskog roda istorija klasnog varničenja i napona, ne možete očekivati da tolika gomila potlačenih i uniženih nikad ne uzvrati udarac tlačitelju i eksploatatoru. I na vašu žalost, uvek će toga biti; Danas je to Mario, sutra će biti neko drugi, sve dok bude ekploatacije i tlačenja biće i otpora i ideje za slobodu. Vaša klasa (ili klasa kojoj verno služite) po rečima Noam Čomskog vodi "jednostrani rat" protiv radničke klase i kako Čomski kaže ta vaša klasa čini sve da tog rata eksploatisani nikad ne budu svesni. Zato vas i pogađa ovaj Mariev tekst - zato što mi postajemo svesni da se protiv nas vodi jednostrani rat. Verovatno se brinete za svoje privilegije koje vam omogućava sistem ekploatacije - što je normalno. Razumem i vaš strah - i on je normalan. Jer kako jedna Kineska poslovica kaže: "Kad miš postane sudija, vreme je da mačke napuste selo"
Preporuke:
0
0
80 nedelja, 23 maj 2010 12:26
Simić Manojlo
za Mario Kalik;

Vi ste mene gosp.Kalik , Vašim stavovima (ja sebi
dozvoljavam slobodu da ih nazovem nakaradnim)doveli
u situaciju , da branim nešto čega sam i sam najoštriji kritičar ( Ameriku i "zapad" uopšte ,
Evropa je samo nešto bleđa kopija Amerike ).
Iz razloga potpuno drugačijih od Vaših , i iz
više različitih uglova .
Ja moram da priznam da sam Vašim stavovima prilično
razočaran , i potpuno obeshrabren u pogledu daljeg
razvoja događaja u Srbiji u kojoj na sceni nije
Kapitalizam , nego bezakonje , lov u mutnom i
notorni banditizam ,koji uključuje eksploataciju
" čovjeka po čovjeku ", tačno onako kako je to
predstavio Marksov nauk, sredinom 19.vijeka .
Vi prihvatate da se "dijalektički materijalizam"
odnosi samo na dinamičan razvoj radništva u komunizmu ,a da je u kapitalizmu sve stalo 1850-ih
pa onaj rudar i dalje noću spava na gomili uglja ,
koju je prethodnog dana iskopao. To gosp. Kalik ,
više jednostavno nije tako .
Pripadnost nekoj ideologiji , bilo kojoj, u korijenu sasijeca svaki razvoj slobodne misli ,i
stimuliše razmišljanje u zadatim koordinatama .
Kapitalizam nije ideologija , nego ukalkulisano
prirodno stanje ljudi kao vrste ,sa svim najgorim
osobinama :sebičnost , gramzivost , pohlepa ,
pokvarenjaštva svih vrsta , moralna gnjilost i etička
nesavršenost .Kada Planetu zemlju budu nastanjivala
neka druga , savršenija bića nego što su ljudi , Vi
ćete sigurno biti u pravu .
Ako se neki primitivni Amerikanac (ne bi trebalo
uopštavati , ali su u ogromnoj većini ,zaista takvi
u nešto na ovom svijetu razumije ,onda je to novac.
Prve riječi koje će da izgovori ( kao što će beba
prvo da kaže mama ili tata )u komunikaciji sa gazdom , partnerom , razbojnikom ili Predsednikom,
biće :" show me the money ". I nema tu nikakve
snishodljivosti , straha ili zazora , odnosno ima ,
ali obostranog.Zašto Vi mislite , da će jedan takav
radnik dozvoliti sebi da bude prevaren .
Jedan moj mladi rođak u Beogradu , radio je u nekom
restoranu ( gulio
Preporuke:
0
0
81 nedelja, 23 maj 2010 13:07
Simić Manojlo
nastavak ;
gulio je , dakle krompir u stražnjoj sobi ,i svake
noći ostajao prekovremeno po 3-4 sata , a gazdu
nije smio ni da pita da mu plati .Kaže, nikad nisi
siguran da će da plati i one regularne sate , a
kamoli prekovremeni .To je na " zapadu "potpuno
nezamislivo.Zato Vi gosp. Kalik, u svom tekstu
opisujete najdrskije razbojništvo , a ne kapitalizam .Ove Vlasti u Srbiji ,uz potpunu
nesposobnost , neodgovornost i nerad , pokazuju da
im je namjera ,koju uspješno provode u praksu , da
zakonima zaštite samo sebe i svoje bliske saradnike.
Znate li, gosp. Kalik ,da je Kina , komunistička i
jednopartijska , u potpunosti odbacila marksizam
kao nauku , u pogledu tržišta ,proizvodnih odnosa,
efikasnosti proizvodnje ,cijene rada ,a usvojila
Adama Smita .Nedavno je šef kineske privredne
delegacije u posjeti Americi , Gao Xiqing ( ja
neznam kako se to na srpskom, fonetski izgovara )
koji u svom sektoru kineske Vlade pod kontrolom
drži 200 milijardi( od ukupno 2 triliona $ koje
Kina drži u obveznicama , stokovima i vrijednosnim
papirima , zapravo američki dug Kini- ovaj podatak
je iz 12.2008.god., vjerovatno je sada dug i veći)
oštro kritikovao najveće američke Kapitaliste ,
da se nedovoljno drže Adama Smita .I još im je rekao (praktično zaprijetio):" Be nice to the
Countries that lend you money ".
Vi takođe u svom odgovoru meni ,omalovažavate 100
milijardi $ bespovratnog kredita koje je Tito dobio
od "zapada", čime pokazujete da ne poznajete
novčane relacije .Sa tim novcem pravilno usmjerenim
i investiranim u nove fabrike sa novim tehnologijama ,sposobnim menadžmentom ,moglo je
da se zaposli 500.000 novih dobro obučenih radnika
raznih profila ,a održavanjem niskog kursa dinara
čime bi se postigla konkurentnost naši proizvoda
na evropskom tržištu , napravi pravi prodor .
Ništa od toga nije se dogodilo .Davali su se jeftini krediti za kola i vikendice ,kupovao se socijalni mir , i produbljivala ljubav naših naroda
i narodnosti prema socijalizmu i
Preporuke:
0
0
82 nedelja, 23 maj 2010 13:23
Svetislav Kostić
Nije teško od šire javnost u Srbiji, izolovane od direktnog posmatranja političkih odnosa u zemljama „briselske“ Evrope i u nemogućnosti da vrši poređenja, skrivati da su političko ideološka razmještanja na Leve i na Desne u potpunosti poremećena i prevaziđena u odnosu na pravila koja su jos pre manje od jedne decenije važila u Zapadnoj Evropi. U međuvremenu Evropa je imala jednog Toni Blera lidera Laburističke Leve partije i britanskog premijera ili Gerharda Šredera lidera njemačkih socijalista i kancelara Njemačke sa vicekancelarom i MIP-om Joška Fišerom koji 1998-99 izmislio u Srbiji nacističke logore i na Srbiji naučio kako se bacaju bombe i civilno stanovništvo iz sigurnih daljina ubija a njegove infrastrukture razaraju i Srbija vraća u kameno doba. Dotle se Joša Fišer i nadalje busa u ljevičarska kukavička prsa. A u tom vremenu u Italiji predsjednik države bivsi komunist. Sva ta „ljevičarska“ gospoda trenirana bombardovanje na Srbiji 1999 i kako se civilno stanovnistvo ubija. Dakle, niti je Tadić, uostalom i po vlastitom priznanju nikakav levičar niti je to Toni Bler ili Grk Papandreu, inače u predsjedništvu Socijalisticke internacionale, a u „sporednoj“ funkciji, clan odbora po zlu poznate Belderberg Gruppe u kojoj žare i pale figure poput Ahtisarija, Joška Fišera, Hop Šefera ondašnjeg Gen. Sekr. Natoa, českog MIP Švarcenberga, koji protiv volje Predsjednika Česke Klausa priznao Kosovo, krazi državu. Ričarda Holbruka, Klintonovih, Dejvid Rokefelera itd. – Svjetska vlada u tajnosti. Pitam se, sta tu imaju da traže takozvani „levicari“? Svaki kasniji predsjednik ili jedan od izabranih kandidata za Bjelu kuću – prethodno je bio pozvan na jednu od redovnih godišnjih sastanaka Bilderberg Gruppe gde se odlucivalo o budućim akcijama u svijetu. Na poslednom sastanku nalazio se i Obama, a pre njega Klinton. Članstvo u Socijalističkoj internacionali u ranija vremena predstavljala je levu legitimaciju. Danas je to sve izopaćeno. Danas su oni svi Levi NATO-ovci.
Preporuke:
0
0
83 nedelja, 23 maj 2010 13:28
Vladimir Đurđević
@marksista

Ne znam o kom „gospodinu Đurđeviću“ mislite. Jer, ja nisam napisao ni reč o tome, o čemu želite da sa mnom polemišete. Nikoga nisam nazvao apologetom zapadnog kapitalizma, niti neznalicom, jer su takve kvalifikacije, čini mi se, neprimerene ovakvoj formi rasprave (kao što se nisam ni dotakao teme o Slobodanu Miloševiću, jer je to tema za posebnu, dugu raspravu). Dakle, sa Vama nemam o čemu da polemišem, jer ste me, možda „bez zle namere“, pomešali sa nekim drugim diskutantom.
Preporuke:
0
0
84 nedelja, 23 maj 2010 13:44
Simić Manojlo
nastavak;

I drugu Titi , dakle .
Vi takođe kažete da 3-4 milijarde $ američkim
seljacima svake godine ,i nije neki novac obzirom
na broj seljaka ,čime ignorišete egzaktne pokazatelje
samo 1,2% od ukupnog broja zaposlenih ,radi u poljo-
privredi. Više djece (od 16.g.na više) prevrće
pljeskavice u Mekdonaldsu ( 4 miliona zaposlenih )
i više tzv " rufera " zakucava ekserčiće u krovove
kuća ( 2 miliona zaposlenih )nego što radi u agru .
I za kraj , navešću još jedan primjer ,iz realnog,
svakodnevnog života radnika .
Sa mnom su u jednoj firmi radili muž i žena (oni su
ostali tamo da rade), čistač i čistačica . Kako su
radili različite smjene , svako je na posao dolazio
svojim kolima . Imali su kuću , ne sa 6 soba i 3
kupatila ili više kako to imaju bogataši , nego sa
3 sobe i jednim i po kupatilom (ono "pola" znači da osim WC-a ima samo tuš kabinu , a ne kadu),3
kompjutera ,naručivali su hranu iz restorana itd.
Radili su svojski i pošteno (nije bilo ćoška u koji se nisu zavlačili ,klečeći , ležeći i na sve
načine da bi dosegli i dobro očistili . Svi su ih
poštovali kao dobre radnike ,iako su uvijek bili
oznojeni , a da li su smrdili , neznam (vjerovatnije je da su neprijatni mirisi bili
zamaskirani nekim dezodoransom).To kako se ponijela ta šefica prema toj čistačici , govori
o njenom nerazumijevanju , nevaspitanju i nedostatku
kućnog i religioznog odgoja .
Primite pozdrav gospodine ili ,ako Vas to vrijeđa,
druže Kalik .

P.S. Pokušao sam da govorim o kapitalističkom
načinu privređivanja ,privredi , ekonomiji ,radničkim pravima, i da podvučem razliku u korist kapitalizma u odnosu na komunizam
što je više nego evidentno .
Nisam govorio o mešetarima sa Volstrita , koji
kupuju, prodaju i preprodaju novac , čime mogu,
kada iznosi pređu kritičnu tačku , sve da uruše .
Ali, to je druga tema .
P.S.S. I možda bi to mene obradovalo više nego Vas.
Preporuke:
0
0
85 nedelja, 23 maj 2010 14:00
Vladimir Đurđević
Sluteći da ova raprava neminovno prestaje da bude u žiži interesovanja, potisnuta novijimn tekstovima, moram da nešto dodam argumentaciji Maria Kalika.

Kapitalisti, čije delovanje Kalik opisuje, imaju više obzira od nekih "gazda" i "buržujčića" u unutrašnjosti. Ima mesta u Srbiji gde je mesečna plata oko 100 evra, gde radnici privatnog supermarketa od svoje zarade plaćaju troškove nekupljene robe, kojoj je u medjuvremenu istekao rok trajanja, gde je zabranjen čak svaki vid sindikalnog organizovanja, gde radnici nemaju ni jedan slobodan dan tokom meseca, niti pravo na bolovanje. Ovi primeri, razume se, ne pokazuju samo žalosno stanje u našoj zemlji, već i pravi lik kapitalizma, koji, podsetimo, u planetarnim razmerama raskida sa idejom "države blagostanja".

Prenebregavati ovakve primere, ili ih objašnjavati, tek, potezima aktuelne vlade, znači biti uistinu bahat. Jer, odbrana kapitalizma, u suočavanju sa navedenim neposrednim oblicima njegovog ispoljavanja, pretpostavlja bespogovornu odanost ideološkom obrascu "desnice".

Odbrana zapadnog modela kapitalizma, koji je navodno emancipiovan od domaće varijante, podrazumeva zatvaranje očiju pred njegvim osnovnim mehanizmom, koji se u Srbiji samo jasnije uočava.
A "nacionalistička" odbrana Srbije od uticaja Zapada takodje zatvara oči, pred nesumnjivom klasnom podelom društva. O kakvoj "poštebnoj privatizaciji" može biti reči, i kako je moguće zasnovati solidarnost kapitalista i njihovih radnika, kada to nije u duhu samog kapitalističkog uređenja? Naposteku, kako se može, i u ime čega se sme pozivati na nacionalno jedinstvo, kada su, ekonomski, radnici i kapitalisti tako bolno razdvojeni? Sama eksplatacija poništava humanitet radnika, i zato umesto bratske ljubavi, na nju se može uzvratiti jedino dubokom klasnom mržnjom.

I zato je, čini mi se, primeren samo razgovor o strategiji klasne borbe. Plodotovrna rasprava, medjutim, uvek zastaje, kada se ispreče ideološki zidovi. Pokazje to i ovde upriličeni razgovor.
Preporuke:
0
0
86 nedelja, 23 maj 2010 14:01
Mario Kalik
Poštovani druže Markoviću, po svoj prilici se ne znamo lično, ali na osnovu ovih i komentara povodom teksta o profesoru Markoviću, vidim da pratite moj rad, i imate o njemu izuzetno dobro mišljenje. Zato vam se ovim putem duboko zahvaljujem na lepim rečima i iskrenoj podršci! Iako ste vi to rekli sa časnom skromnošću, ja moram reći da od mene niste ništa manje hrabri i elokventni. Zaista sam impresioniran vašom pronicljivošću, razumevanjem temeljnih ideja koje zastupam, i raskošnim polemičkim stilom izražavanja koji, ma koliko bio oštar i ubojit, ostaje ipak dostojanstven, ne padajući na prizeman nivo ovde iznetih optužbi. Sa svega nekoliko izuzetno markantnih i efektnih komentara pokazali ste da posedujete respektabilnu snagu mišljenja.

Rekli ste u poslednjem komentaru dve vrlo važne stvari koje može da razume samo onaj ko duboko živi marksističku ideju, koji je ne dotiče samo teorijskim umom, već mnogo pre ona dotiče, bolje rečeno, prožima čitavu njegovu egzistenciju: da je na delu, kao i do sada u istoriji, klasna borba u kojoj se ne može očekivati da potlačeni i poniženi u jednom trenutku odlučno i snažno ne uzvrate, i da vladajuća klasa ima klasni interes da ovu borbu zamagli, pacifikuje, neutrališe posredstvom svoje ideologije. Ove istine su verovatno srž marksističkog učenja koje se, bar za one koje sebe smatraju marksistima, nikako ne smeju izgubiti iz vida, naročito danas kada klasna borba ponovo izbija na površinu društvene stvarnosti u svom gotovo čistom obliku, nakon dugog vremena potisnutosti i prikrivenosti.

U toj borbi ne smemo verovati onome što ljudi pričaju o sebi, već samo onome što oni objektivno čine. Mnogi deklarisani "levičari" objektivno rade za interese svetskog kapitalističkog imperijalizma, što je i do sada bio slučaj. A kod nas, na žalost, po svoj prilici mnogi to rade i subjektivno, iz nekog prizemnog interesa. Prepoznaćemo ih tako što ne samo da ne pružaju otpor ovom imperijalizmu, već ga, naprotiv, uporno podrivaju. Ne birajući sredstva.
Preporuke:
0
0
87 nedelja, 23 maj 2010 14:24
Amon Got
Ne znam čemu ova netrpeljivost prema Mariju Kaliku. Zar ne bi trebali da poštujemo sve razlike? Ako je Mario Kalik i socijalista i nacionalista u isto vreme onda je on pravi primer bogatstva razlika ka kom svi težimo u savremenom svetu. Na kraju, nije da je to neka pozicija za koju već nismo ranije čuli ili koju nismo imali na delu u savremenoj istoriji.
Preporuke:
0
0
88 nedelja, 23 maj 2010 15:15
mačor
@Marković: ` Razumem i vaš strah - i on je normalan. Jer kako jedna Kineska poslovica kaže: "Kad miš postane sudija, vreme je da mačke napuste selo"` : Evolutivno i istorijsko iskustvo nas uči da je to samo privremeno, i da miš uvek ostaje miš, a mačka - mačka, a i hvala Bogu, jer šta bi mi mačori bez mačkica?
Preporuke:
0
0
89 nedelja, 23 maj 2010 15:49
Mario Kalik je nevin!
Ja mislim da nije u redu to što neki komentatori napadaju Maria Kalika zbog nekih zločina režima Slobodana Miloševića. Ne može Kalik da bude odgovoran za zločine bivšeg režima! Tačno je da je bilo zločina koje počinio Miloševićev režim ali nije u redu to što se sada sve pristalice S. Miloševića optužuju za te zločine. Bilo je i ljudi koji su iz čistih ubeđenja podržavali Miloševića a bilo je i onih drugih. Na primer, krajem devedesetih na Filozofoskom fakultetu u Beogradu, jedan student i član SPS-a slučajno je izgubio materijale sa partijskog sastanka; čistačica je pronašla ove dokumente i dostavila ih Nastavno-naučnom veću. Na opšte zgražavanje profesora Filozofoskog fakulteta, ispostavilo se da ovi dokumenti sadrže "bezbednosne procene" studenata i profesora, dosijee "nacionalno i ideološki kompromitivanih osoba" i tome slično... Da bi kolege zaštitila od progona, uprava fakulteta fotokopirala je ove dokumente i okačila ih po oglasnim tablama - tako su svi saznali ko je proganjan i ko su progonitelji. Dakle, činjenica je da je bilo progona na nacionalnoj, verskoj i političkoj osnovi, što ipak ne znači da su svi članovi SPS-a odgovorni za ovakve drastične slučajeve... I zbog toga molim komentatore da budu obazrivi kada kritikuju pristalice Slobodana Miloševića. Bez obzira na neke drastčne izuzetke, bilo je tu i ljudi koji su iz ubeđenja a ne iz neke koristi ušli u SPS i koji nikome nisu naneli zlo!
Preporuke:
0
0
90 nedelja, 23 maj 2010 16:05
Marija
Marija se potpisuje isključivo kao "Marija"! Moram da zamerim moderaciji zbog toga što dopušta da i mene i druge komentatore M. Kalik uporno vređa! Ja sam sigurna da je u pitanju nenameran propust i da na ovom site-u inače nema mesta za diskriminaciju na rasnoj, nacionalnoj i rodnoj osnovi! Međutim, ubeđena sam da njegove uvrede i posebno njegove paranoične konstrukcije, govore više o samom Kaliku nego o onima koje on proganja i vređa. Sigurna sam da tako razmišljalju i drugi komentatori.
Preporuke:
0
0
91 nedelja, 23 maj 2010 16:38
Nevinost bez zaštite
@Mario Kalik je nevin!

Imam utisak da komentator koji se potpisao kao "Mario Kalik je nevin!", polazi od shvatanja o identitetu ličnog i političkog, pa iz činjenice da je Kalik nevin na ličnom planu, zaključuje da on ne može da bude politički odgovoran za onu političku opciju koju zastupa. Ja mogu da poverujem da je Kalik uspeo da sačuva svoju moralnu čednost ali takođe verujem da to ne znači da u političkim stvarima on ne treba da bude odgovoran koliko i svaki drugi građanin koji uzima učešća u društveno-političkom životu! Ja se u nekim momentima slažem sa Kalikom a u nekim ne, ali mislim da on ima pravo da brani ovu svoju političku poziciju i da za tu poziciju treba da snosi odgovornst kao svaki drugi punoletni građanin. Nije u redu da građane delimo na nevine i na one druge i da ih na taj način politički infantilizujemo! Svi smo odgovorni, a neki su nevini dok neki drugi to nisu. To što neko ima iskustva u nekim stvarima, dok neko drugi samo sa distance posmatra i promišlja politički život, ne znači da i jedan i drugi nisu politički odgovorni!
Preporuke:
0
0
92 nedelja, 23 maj 2010 17:44
Svetislav Kostić
@ Marija, Marija! Već po drugi ili treći put žalite se kako vas autor navodno vrijeđa. Niko vama ne osporava pravo da se osjećate subjektivno ili objektivno od nekog trećeg pogođeni. Međutim, da vi i vaši ekstrmni istomišljenici i zagriženi pro-NATO-ovci koji svim silama nastojao da vam vašu otadžbinu Srbiju povrati u kameno doba i na životu ostanu samo NATO pristalice koji će i takav podmladak da rađaju i odgajaju, na strani takvih dušmana i krvoloka biti, to su istimska vređanja zdravog razuma ogromne većine srpskog naroda. Pa i Osjećanja Marija Kalika.

Držite položaj kod B92, tamo se duva u jedan pro-Nato-ovski rog. A Tadića i slične nikakav novi proces pranja srpskih mozgova i lagarija neće moći ponovo da dovede na vlast. I vi ste toga potpuno svjesni i otuda i panika kod vas. Jer poslije niste nigdje više pristali i jedini put u društvo jeste deanacifikacija kao u poraženojhitlerovskoj Njemačkoj poslije Drugog svjetskog rata.

A da vama i vam jednakima, Mario Kalik itekako žestoko stao na žulj i ulio strah u kosti i da jednog skorašnjeg dana budete vi i vama jednaki prisiljeni da živite u jednoj drugačijoj Srbiji iz kakve bi Tadić i njegova kamarila morali da na drugoj strani svijeta zatraže smještaj, ako neće da u Srbiji budu pozvani na krivičnu odgovornost zbog nedjela veleizdaje u povratu.
Preporuke:
0
0
93 nedelja, 23 maj 2010 19:05
Mario Kalik
@ BB jedan - 1.deo

Vaša zapažanja o problemu privatizacije u Srbiji meni su vrlo interesantna, uvek rado diskutujem s nekim ko dobronamerno uviđa potencijalna odstupanja društvene prakse koja se poziva na ideje levice od samih tih ideja. To nam nesumnjivo pomaže da samu tu praksu još više izoštrimo i unapredimo u pravcu levice. Zato, bar za mene, prostor koji ste zauzeli svojim komentarima uopšte nije prevelik i itekako je ispunio svoj cilj.

Drago mi je da smo se složili oko ovog pitanja s njegove formalne strane, tj. da smo zaključili da je u domenu zakonske regulative istinski temelj za kapitalističku privredu postavila ne stara, već nova, petooktobarska vlasti koju, pre svega s obzirom na taj momenat, često nazivam kontrarevolucionarnom. Za mene je kapitalizam u pravom smislu te reči samo onaj poredak kod koga je privatna svojina postavljena kao društveno dominantna i racionalno regulisana kroz važeće pravne norme i mehanizme. U tom smislu sledim, između ostalog, Veberovo tumačenje kapitalizma. Po njemu, u istoriji su uvek postojali grabežljivi, nelegalni oblici prisvajanja vrednosti ("pljačke"), ali tek u kapitalizmu to dobija potpuno "racionalan", jasno regulisan i legalan oblik. I zato se odlučujući početak, bolje rečeno, restauracija kapitalizma u Srbiji vezuje, po meni, za 5. oktobar, a ne za Miloševićev period, tokom kojeg je u određenom stepenu nesumnjivo postojala pljačka društvene imovine. No, kako ste sami rekli, to se obavljalo u uslovima iracionalne društvene stihije i konfuzije.

Međutim, rekao bih da ovo važi i u domenu društvene stvarnosti, a ne samo pravnih formi. Očigledno da se na tom planu i dalje razilazimo. Naime, ne verujem da su prokapitalistički zakoni koje je donela nova vlast NEMINOVAN izraz prethodnih procesa koji su inicirani od strane socijalista. Podaci koji se mogu naći na stranici srpske Vikipedije, pod odrednicom "Privatizacija", potvrđuju stav koji sam izneo u prethodnom komentaru.
Preporuke:
0
0
94 nedelja, 23 maj 2010 19:06
Mario Kalik
@ BB jedan - 2.deo

Po njima se vidi da je privatizacija u Srbiji u velikoj meri bila "zamrznuta", tj. blokirana. To što se formalno dozvolilo da se društvena svojina pretvara u privatnu, i da ne mogu da se osnivaju nova društvena preduzeća, nije samo po sebi značilo da će privatna svojina NUŽNO preovladati u praksi. To se zaista i nije desilo. Ostaje pitanje šta su bili uzroci toga. Ali, verovatno bi jedan od važnih mogao da bude taj da se, u uslovima ratova i sankcija, vlast koja se legitimisala idejama društvene solidarnosti nije odlučivala na davanje prevelike slobode privatnoj inicijativi i procesu privatizacije uopšte koji bi logično doveli do jasne podele na bogate VLASNIKE i NjIHOVE siromašne NAJAMNE RADNIKE, što bi u tim trenucima delovalo socijalno eksplozivno. Jedan deo pojedinaca, a među njima mnogi bliski vlasti, zaista se dosta obogatio, ali su oni to činili mahom posredstvom špekulacije koja neminovno jača u uslovima ekonomske izolacije, ili privilegovanih položaja u državnim preduzećima. Oni se nisu dominantno pojavljivali kao privatni vlasnici sa svojim najamnim radnicima, kako je to slučaj od 5. oktobra.

Zato mislim da ovaj radikalan prelaz na kapitalističku privredu započinje sa Oktobarskom kontrarevolucijom. On nije nužna posledica dotadašnjeg toka stvari, već slobodna odluka nove vladajuće garniture, opsednute liberalnom ideologijom. Prisustvovali smo mučnim scenama javnih aukcija koje su prenošene preko TV-a, valjda da bi nam proces privatizacije bio "transparentan", da ne bi bilo mesta "spekulacijama". I zaista smo mogli sasvim transparentno da vidimo šta jeste privatizacija. Nekakvi (s)mutni tipovi, od kojih su mnogi bili samo izaslanici netransparentnih vlasnika, kupovali su čitava preduzeća, sa sve ljudskim dušama, za nama nepojmljive sume novca. Svakom časnom čoveku koji pošteno živi od svog rada to je moralo delovati krajnje gnusno i bizarno.

Da je tako nešto dozvolila stara vlast, bio bih protiv nje u prvim borbenim redovima.
Preporuke:
0
0
95 nedelja, 23 maj 2010 19:47
Mario Kalik
@ Simić Manojlo

Očigledno da govorimo o sasvim različitim stvarima, i da je među nama dalja diskusija bespredmetna. Za vas je kapitalizam svet visoko plaćenih radnika, sa sigurnim radnim mestom, izuzetnim uslovima rada i svim ostalim blagodetima koje poseduje radnička klasa. Za mene je to, naprotiv, socijalizam. Povodom linkova koje sam poslao, a koji pokazuju sasvim drugačije lice američkog kapitalizma, izraženo u egzaktnim statističkim pokazateljima, niste ništa rekli. Tačnije, ni na jednu moju primedbu povodom Vašeg početnog komentara ili uopšte niste odgovorili ili je taj odgovor nedorečen. Umesto toga, pozivate se na neke svetle primere bezbrižnog života radnika iz ličnog iskustva i odatle izvodite zaključak da je tako svuda na Zapadu, u svakoj zemlji i za svakog radnika. Vrlo sumnjivo zaključivanje. Pa čak i da je tako, da su radnici svuda sasvim solidno plaćeni, to i dalje ne znači da nisu eksploatisani. Hoćete reći da je podela na one koji su malobrojni vlasnici ili top-menadžeri, i zarađuju milione dolara, i one milione radnika koji za njih i pod njima naporno rade, i zarađuju u najboljem slučaju koju desetinu hiljada dolara, izmišljena?! Sinoć sam u prolazu čuo na TV-u da jedan čuveni fudbalski trener zarađuje 10 miliona evra godišnje. E pa izem ti sistem u kome fudbaleri i njihovi treneri, ma koliko uspešni bili, zarađuju hiljadu puta više od onih koji stvaraju materijalne temelje svakog društva, mogućnost da sve drugo u njemu uopšte postoji, uključujući i stadion, loptu, sportsku opremu, reklamne panoe, komunikacionu tehniku itd.! Sa takvim sistemom ocenjivanja vrednosti nekog rada i raspodelom bogatstva nešto samo po sebi duboko nije u redu. Da ne govorim o tome da, s druge strane, ti uskraćeni milioni mnoge, bilo u tim zemljama, bilo drugde, onemogućavaju da imaju elementarnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, u krajnjem pristojan krov nad glavom.

E vidite, tako nečeg, ma šta vi mislili o tome, u socijalizmu nije bilo. A sve manje ga ima i u Kini na koju se pozivate.
Preporuke:
0
0
96 nedelja, 23 maj 2010 20:33
Marković
Hvala Mario. Jednom smo pričali telefonom pre 2 godine kad sam vas pozvao i pitao zašto više ne pišete za Pečat.

@ Marija

Marija - nije Mario nego sam ja tvrdio da su još neki komentari ovde vaši iako nisu potpisani "Marija". Vi ste možda na forumima B92 navikli da je normalno da Predsednika Miloševića nazivate "krvolok" (bez da ste ikada ponudili bilo kakav opipljiv dokaz) ali da niko od nas istinskih levičara na B92 forumima, na primer, ne može da napiše komentar u kome bi Robina Kuka ili Bila Klintona nazvao "agresorom" što oni tehnički nesporno jesu - da ne govorimo da nas puste da kažemo (i da argumentujemo) za koga mi mislimo da je krvolok. Vi ste izgleda nenaviknuti da druga strana ikad može nešto da kaže u svoju odbranu pa, sasvim razumljlivo, ovde se prenemažete i apelujete na moderatora. Za vas nije govor mržnje ili rasističko-nacistički stav kada komentator gore potpisan kao "mačor" eksplicitno izjavi da je ceo jedan drušveni stalež (veći deo populacije) po prirodi stvari inferioran (miševi)a drugi - valjda kapitalisti - superioran (mačke)? Vi na to ne upozoravate moderatora? Šta čovek drugo da zaključi nego da i vi imate isti svetonadzor kao i "mačor".
Preporuke:
0
0
97 ponedeljak, 24 maj 2010 09:45
Marković 2
Videlo se da je njima bilo stalo, pre svega, do identiteta disidenata, a ne do ideja. Nisu ni pokušali da razmišljaju o tome da, ako postoji makar mala šansa da se ostvari socijalistička ideja - da bi trebalo da su na toj strani, a ne da se, insistirajući na svom statusu protivnika režima, nađu na strani neprijatelja socijalizma...Izgledalo je da nas drži na okupu čvrsto idejno jedinstvo, ali se, nažalost, pokazalo da ono nije imalo jake temelje... Ljudski potencijali su neuporedivo veći nego što smo toga svesni. U nama je skrivena ogromna snaga. Čovek treba da ide svojim putem i ulaže maksimalno moguće napore sve do samog kraja, dok ga više sile u tom hodu definitivno ne spreče.
Preporuke:
0
0
98 ponedeljak, 24 maj 2010 14:02
Simić Manojlo
za Vladimir Djurdjevic;

Ovaj primjer koji Vi navodite , o samovolji vlasnika
Supermarketa , da radnici nemaju nijedan slobodan
dan u mjesecu , i druge nepravilnosti , potpuno je
isključeno da može da se dogodi u razvijenom
Kapitalizmu, u kojemu nikome ništa nije prepušteno
navolju i " slobodnu " interpretaciju Zakona .
Ti bi radnici iz svoje izborne jedinice ,imali svog
predstavnika u Parlamentu, koji bi ( ako su oni
osvojili većinu u toj konstituenti )morao da zastupa tačno ono što mu oni kažu , i da za te
stavove grize noktima i zubima kako bi u Parlamentu
osvojio većinu i njihove zahtjeve pretočio u Zakon .
On nije nikakva Vlast , nego njihov službenik .
I abolirati Vladu , koja je Izvršna Vlast i koja je
u principu uvijek i za sve kriva , ukazuje na naš
podanički mentalitet .
Taj vlasnik Supermarketa ne bi ni shvatio kojom bi
se brzinom našao na Sudu a onda , velika novčana
kazna , isplata radnicima svakog sata a ne dana i
za sve drugo za šta su bili zakinuti .A u ponovljenom slučaju provođenja terora i samovolje ,
ključ u bravu njegovog Supermarketa , još veća
finansijska kazna , ako ne i zatvor .A radnici ,
na socijalnu pomoć nešto malo umanjenu u odnosu na
njihove zarade ,koju će da primaju sve dok ne nađu
novi posao ,uz uslov da dokumentuju da posao traže
a ne da samo čekaju .
Taj naš " rajinski mentalitet ", dozvoljava i
Skupštini i Vladi i Predsjedniku , da rade šta
god hoće, a da zato nikome ne polažu račune .
Oni vladaju , umjesto da služe .
A kad vladaju , onda mogu i da prave dilove sa
Kapitalistima .Ko u doba Miloša Obrenovića .
Preporuke:
0
0
99 utorak, 25 maj 2010 08:58
Vladimir Djurdjevic
@Simić Manojlo

Verovatno bi se u Nemačkoj ili Francuskoj dogodilo to što opisujete. Međutim, ja sam te primere naveo da bih ukazao na suštinu kapitalističkih odnosa. I na Zapadu se napušta koncept „države blagostanja“, pa se tako ukidaju socijalne beneficije. Otvoreno se govori, na primer, da je Japanski model potpune socijalne zaštite – nefunkcionalan i da ga treba napustiti. U SAD, na primer, i posle Obamine reforme, sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita su i dalje nedostupne za ogroman broj ljudi, a prvenstveno su na udaru upravo radnici koji rade manje složene poslove. A tek nezaposleni!

Pa onda – bolovanja. Znate li da u većini američkih firmi i preduzeća zaposleni mogu samo pet dana godišnje da budu na bolovanju, a ukoliko se ozbiljno razbole, dok su u bolnici – nije im garantovano radno mesto. Ukoliko lečenje ne pokriva polisa osiguranja (a ona je skupa, kada je reč o tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti, tako da je mnogi ne uplaćuju, niti im te tipove osiguranja pokriva ugovor sa firmom u kojoj rade), mnogi zapadaju u pravo „dužničko ropstvo“. Dakle, ostaju bez posla, ušteđevine, često i celokupne imovine, bolensi i nesposobni da se zbog bolesti ponovo zaposle. Pogledajte sajtove koje preporučuje Mario Kalik, ima tamo dosta primera.

Dakle, kapitalizam ide linijom odustajanja od opšte socijalne zaštite. Kode nas je, razume se, stvar još drastičnija, ali pokazuje pravi duh kapitalističkih odnosa.
Preporuke:
0
0
100 utorak, 25 maj 2010 13:18
BB jedan@Simić Manojlo
Kako objašnjavate masovna samoubista radnika u Frans Telekomu? Čak ni francuska (režimska) štampa ne spori da je u pitanju maltretiranje na radnom mestu, beznađe i očaj tih ljudi koji masovno ostaju bez posla.
Preporuke:
0
0
101 sreda, 26 maj 2010 10:55
Simić Manojlo
za Vladimir Djurdjevic;

Ja sam ogorčeni protivnik "zapada" u cjelini ,a
Amerike posebno .Njihovo nastojanje da budu "svjetski
policajac" u spoljnoj politici (u njihovoj štampi se
uopšte ne diskutuje da li to treba da budu ili ne ,
nego samo o načinima dominacije),njihovo bahato ,
kaubojsko oslanjanje na silu u međunarodnim poslovima
smjenjivanje i postavljanje Vlada širom svijeta ,vođenje
izazivanje i podmetanje ratova , drsko ispiranje mozga
posredstvom " svojih "medija ,i još čitav niz
drugih negativnosti ,što ih čini samo malo
sofistikovanijom verzijom najgorih totalitarnih
sistema 20.vijeka , nacizma i fašizma .I komunizam
je bio totalitaran , sa suprotnim predznakom , što
ne umanjuje strašne posljedice koje je proizveo .
Lenjin je svoju borbu za radnička prava ( nakon što
je podmetnut od "zapada" ,što je u potpunosti dokazano i dobro dokumentovano )počeo u jeku 1.sv
rata , čvrsto riješen da se za njih bori do posljednjeg Rusa .Pa još onda ubije ruskog Cara
Nikolaja 2.Romanova ,kojiu je od njega bio daleko
veći humanista , i cijelu njegovu porodicu ,ne
poštedjevši ni djecu. Eto, to je taj komunistički
moral: ubij sve i vrati se sam .
Isto se dogodilo i kod nas za vrijeme Titine
komunističke revolucije , kada je srpski Narod
razapet na mengele između Pavelićevog fašizma i
Titinog komunizma .Posljedice vidimo .
Sve što je negativno na " zapadu " je jedno , a
predmet naše diskusije nešto sasvim drugo .
Kad ste Vi gosp.Đurđeviću poslednji put poslali
imejl Vašem predstavniku u Skupštini Srbije , ili
ili mu telefonirali ili mu pisali i obavijestili ga
vi njegovi glasači ,zahtijevate od njega da na
Skupštini kaže tačno ono što vi glasači od njega
zahtijevate .
Ako vi njega ne držite pod kontrolom , neće ni on
držati pod kontrolom onog vlasnika Supermarketa .
U ovoj eri brzih komunikacija postoji mogućnost
da glasači u potpunosti kontrolišu predstavnike
koje su oni izabrali da u Skupštini brane njihove
interese , sa tendencijom da ta kontrola preraste
Preporuke:
0
0
102 sreda, 26 maj 2010 11:30
Simić Manojlo
nastavak;
da preraste dakle ,u skoro svakodnevni Referendum .
U protivnom , on će i dalje u Skupštini da se ponaša
oportuno ,povijajući se kako parlamentarni vjetrovi
duvaju i politička podobnost nameće .I još će zato
da dobija dobru platu i naknade , a povremeno će i
da se slika za televiziju . I sve to bez ikakve
odgovornosti prema vama biračima , koji ste ga na
to mjesto postavili. Svi znamo da vlast kvari ljude.
Bezgranična vlast , kvari bezgranično .Nema te
moralne ljudske gromade ,kroz čitavu istoriju ,koju
vlast nije pokvarila , ako nije kontrolisana .
Ja neznam kome po Ustavu treba da polaže račune
Boris Tadić , ali vidim da se ponaša ko Car Boris.
Narod mora da drži pod kontrolom svoje političare ,
i moraju za to da se pronađu adekvatni modusi .
Ne kaže se džaba da je politika isuviše ozbiljna stvar , da bi se prepustila samo političarima .
A što se Marksizma i Marksovog Kapitala tiče ,
simptomatično je da je za njegovog života postojalo
samo jedno izdanje , a da su sva naknadna štampana
pod kontrolom i u interpretaciji tzv.talmudskih
kritičara (pozitivnih) i njegovih učenika .
U tom 1.izdanju Marks o kapitalizmu govori kroz usta
Šekspirovog Šajloka ,uključujući i frazu " Timona
Atinjanina "da je novac " obična kurva čovječanstva"
Bila je to prva "socijalistička" kritika "kapitalizma" .U svakom slučaju njegova
djela ,naročito " Kapital " i "Kritika gotskog
programa", zaslužuju da budu čitana , sve dok
postoji Kapitalizam .A to znači da su toliko dobra
i značajna , da nikada neće izgubiti na vrijednosti
Znam da se komunistima diže kosa na glavi .
Tja , najbolje im je da oćelave .

za BB jedan ;

Po mom mišljenju , samoubistva su posljedica
fatalističkog pristupa .Zapadnjaci su programirani
od malih nogu ,da se plaše 3 stvari : bolesti ,
siromaštva i Rusa .A kako strahovi rađaju mržnje ,
oni te 3 stvari najviše i mrze .Protiv bolesti ,
mislim da je ne dobiju , ne mogu ništa , protiv
Rusa još i manje , e u njihovom domenu ,ostalo je
siroa
Preporuke:
0
0
103 sreda, 26 maj 2010 11:42
Simić Manojlo
Siromaštvo je vrlo rastegljiv pojam .Kod nas je to,
kad nemaš šta da jedeš , i košulju da promijeniš .
A kod njih je to lišavanje pogodnosti i visokog
standarda života na koje su navikli , dok su radili. Neće više voziti dva nova auta , nego jedno
staro ,neće na večere ići u restoran ,nego u
Mekdonalds ,neće- imati veliku, nego malu kuću ili
stan , neće više putovati ni u susjedni grad , a
kamoli po svijetu .Za njih ne važi stara istočnjačka
mudrost da nije bogat onaj ko puno ima , nego onaj
ko malo traži .Siromaštvo je za njih , stid i poraz.
Imate i drastičnije primjere nego što je francuski.
Svakoga dana neko u Japanu skoči sa 18. sprata ili
izvrđi harikiri .
Sve su to samo izuzeci koji potvrđuju pravilo .
Preporuke:
0
0
104 sreda, 26 maj 2010 18:12
Vladimir Đurđević
@Simic Manojlo

Moram da Vam kazem da ja, u principu, ne odgovaram na parolaske poruke, zasnovane na predrasudama. Ovo sto cu reci, dakle, nije odgovor Vama, nego, pre svega, odgovor na Vas malokrvni pamflet namenjen mladjim citaocima, koji, mozda, nikada nisu bili u prilici da se suoce sa relevantnom literaturom.
Sto se tice humanosti ruskog cara, neka kao ilustracija posluži podatak da je taj isti car naredio svojoj gardi da puca u goloruke, gladne ljude, koji su išli da mu se poklone, verovatno uplašen ovim prizorom. Carska Rusija je bila gladna, zaostala zemlja. Boljševici su od takve Rusije veoma brzo napravili zemlju u kojoj je razvijena industrija, uspostavljena opšta zdravstvena zaštita, besplatno školstvo. Govori li nešto činjenica dasu za vreme socijalizma Rusi otišli u kosmos (pre SAD), da su Ruski sportisti ostvarivali najbolje rezultate, u mnoštvu sportskih disciplina, i slično?

A kada je reč o Titovom vremenu, treba se prisetiti da je Srpski narod, o kome vi govorite, kao i drugi Jugoslovenski narodi, upravo u ovom istorijskom razdoblju ostvario najhumanije društveno uređenje u svojoj istoriji. Tercijalna zdravstvena zaštita bila je besplatna i svima dostupna, što danas nije slučaj.

Tačno je da narod mora da drži pod kontrolom svoje političare, ali to nije dovoljno. Potrebno je da u rukama naroda budeu i plodovi njegovog rada. A to nije moguće postići u kapitalizmu, pa u tom smislu ni „politika“, u buržoaskom društvu, ne može da bude pod kontrolom naroda.

Sve ovo je već više puta pomenuto u ovoj diskusiji, ali Vi, očigledno, obraćate paznju samo na ono što odgovara Vašoj argumentaciji. Namam nameru da se upuštam u razgovore o "teorijama zavere". Iz tog razloga smatram da je beskorisno nastavljati dijalog sa Vama.
Preporuke:
0
0
105 sreda, 26 maj 2010 19:36
Simić Manojlo
" Ko o brijeg štono
zalud morski bije val
od mene tako tvoja
odbija se riječ "

Okovani Prometej
Preporuke:
0
0
106 sreda, 26 maj 2010 21:54
Ljubitelj cirkusa
Da samo znate kako uživam?
Cirkus ipo ...

Posle svoje vlasti svaka levica se pravda da su stvari loše - ѕato što levice nije bilo još više (68-maški sindrom)!
A i drug Lenjin nam je još uvek autoritet, blago nama Srbima i a Srbiji, državi!
Preporuke:
0
0
107 četvrtak, 27 maj 2010 11:41
Marković
@Simić Manojlo


Niko bolje od profesora Majkla Parentija nije argumentovao takozvani "Global Rollback" - povratak u ranije, nepovoljnije stadijume kapitalizma, u takozvanim razvijenim kapitalističkim zemljama i dokazao da je kolaps socijalizma i komunističke misli na istoku upravo doveo do ovoga.

Parenti iscrpno dokazuje svoju tezu - da je relativno visok životni standard običnih ljudi na zapadu u rapidnom nestajanju jer više nema socijalizma na istoku, bolje alternative u koju bi Amerikanci upirali prstom.

Menije žao što ovaj tekst nije preveden na sprski, ali nadam se da će moderator odobriti ovaj link jer radi se o velikom piscu i izuzetnom tekstu.
http://www.thirdworldtraveler.com/Parenti/Global_Rollback_Parenti.html

Nakon što pročitate ovaj tekst, što vam neće biti problem jer, vidim, živite u Americi, nadam se da ćete moći da se oslobodite predrasuda do kojih ste došli čitajući samo jednu vrstu literature.
Preporuke:
0
0
108 petak, 28 maj 2010 13:03
Simić Manojlo
za gosp. Markovića;

Izgleda gospodine, da smo ispali iz 1. lige .

Moram da priznam da tu Parentijevu knjigu još nisam
pročitao , a jesam onu raniju, o nama :" To kill
a Nation - The atack on Yugoslavia ",sa kojom se
uglavnom slažem , al ima i observacija iz kojih se
da primijetiti slabo poznavanje Balkana . Od njega je
međutim , mnogo gori Robert Kaplan ,autor "Balkan
Ghosts" ,kao i mnogo drugih knjiga (jedna je, između
ostalog , o ocu Mileve Marić-Ajnštajn ,u vrijeme
Revolucije 1848 . pod Lajošem Košutom), i tekstova
u nekim časopisima i novinama ("New York Times" i
" The Atlantic ,monthly "),koji je sebi uobrazio
da poznaje Balkan , a u stvari je jedan običan
zevzelek .Na našu šalost , ima veliki uticaj na
Klintonove i Bajdena (na ovog poslednjeg , još veći
uticaj ima katolički svećenik Živković ,iz Rame-Prozor ,čijoj diocezi Bajden pripada).
Ja svojim veoma oštrim kritikama Amerike i"zapada"
najoštrijim rekao bih ,ne bih da pridodajem nikakve
komunističke ,sholastičke ,pokazalo se ,teze, koje
su svi događaji 20.v. demantovali , i ostavili ih
u krpicama . Meni je strašno žao , da su tako
žestoko postradala 2 Naroda , Rusi i Srbi , nad
kojima je izvršen eksperiment " in vivo ",sa
nemilosrdnim " šefovima laboratorija " na čelu .
Rezultati su više nego katastrofalni .
Srpski Narod imao je šansu da uoči 2.sv.rata posluša najpametnije i najobrazovanije ljude na
Balkanu toga doba : Princa Pavla , Ivu Andrića i
Slobodana Jovanovića .Mi smo nažalost ,bezglavo
uletili u zamke komunističke alaše . Bio je to
već 2. promašaj u 20.v.(1. je bio 1918.).Isuviše
je to , za jedan tako mali Narod na vjetrometini.
Rusi se polako bude( ali i Kinezi )i ubrzano raz
vijaju svoje kapitalističke privrede( iako su
izgubili 70 god.u razvoju ),štoje jedini ispravan
put i moguć način, da se dostignu u razvoju Amerika
i Evropa , i na miran način (dovoljna je samo prijetnja) za sva vremena stavi ad akta anglosaksonska hegemonija , dominacija i teror .
Preporuke:
0
0
109 petak, 28 maj 2010 13:15
Simić Manojlo
nastavak;

Kod nas , međutim - " mrtvo more ".
Ove partije koje sebe smatraju "levim", pa se zbog
toga, iz razloga potpuno čudnih, istovremeno smatraju i " naprednim "po kriterijima propalih
vremena ,samo su derivati neuspjelog komunističkog
koncepta .Pa , po inerciji , sebi dozvoljavaju da
oni određuju ko je " levo " a ko " desno " na skali
političkog spektra . Sa njima ,napredak nije moguć.
O predrasudama koje mi na kraju spočitavate , a koje sam stekao čitajući samo literaturu jedne vrste ,mogu da kažem da sam im zaista robovao ,prvih 50 god.svog života ,na način
manifestovan kod nekih komentatora na ovom sajtu .
Preporuke:
0
0
110 subota, 29 maj 2010 00:00
Breznjev
Druze Kalik apsolutno ste u pravu sve sto ste napisali. U srbiji je na delu najobicniji pljackaski kapitalizam najsurovijih razmera.Taj sistem uspostavili su oni koji su 5 oktobra na vlast dosi na krilima Nato aviona,a predvodio ih je Djindjic.Djindjicev zakon o privatizaciji je opustosio ovu zemlju a omogucio njegovim prijateljima Hamovicu,Lazarevicu,Cedi,Bebi,Kosticu,Subotiu.Krmivu da se enormno obogate.Marionetska vlast u Srbiji je kontrolisana i uspostavljena spolja i oni mogu da rade sta hoce u Srbiji sve dok ispunjavaju naloge stranih gazdi,pa je tako u Srbiji na delu sprega korumpirani politicari(iz pozicije i opozicije)-tajkuni-mafija. Cinjenica je da je brutalno pokradeno sve ono sto je ovaj narod stvarao 150 god i to je najteze krivicno delo zbog kojeg mnogi treba da budu u zatvorima a ne da se smenjuju na vlasti i opoziciji.Naravno da je vreme u Srbiji za klasnu borbu i to klasnu borbu bez kompromisa,jer kompromisa sa njima ne sme biti zarad nase buducnosti i buducnosti srbije.
Preporuke:
0
0
111 subota, 29 maj 2010 14:18
Simić Manojlo
Neće sloboda " umeti da peva ", sve dok je interpretira sužanjska komunistička misao .
Preporuke:
0
0

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner