Bravo,Radovane!
Ovaj clanak treba da posluzi svakom ucitelju, profesoru istorije kao putokaz kuda prvo da odvede djake:da obidju sva srpska stratista kako bi postovali proskost,sebe,svoju drzavu;kako bi znali da je brane znanjem,vaspitanjem,diplomatijom i ,pre svega,ljubavlju.
Препоруке:
0
0
2
субота, 21 фебруар 2009 22:39
teško
G. Kalabiću,
kako mislite da se branite od nemačkih revizionista kada istovremeno sami podržavate reviziju istorije II svetskog rata? Ako smo mi rehabilitovali fašističke kolaboracioniste, a tok i ishod II rata kakav smo učili u poslednjih pola veka proglasili za komunističku ujdurmu, onda ne treba da nas čudi to što neki nemački revizionisti osećaju da je došao njihov trenutak za prekrajanje istorije ovih prostora.
Препоруке:
0
0
3
субота, 21 фебруар 2009 23:39
To Danka
Sve si rekla, slazem se.
Препоруке:
0
0
4
субота, 21 фебруар 2009 23:46
Средњошколски наставник
БОЖАНСТВЕНИ текст!
Намењен онима који су из немарности заборавили ко су, онима који су плаћени да забораве и онима који не знају-омладини и немају ни прилику да у оваквом посувраћеном друштву било где сазнају и науче.
Зато нас овај текст подсећа и позива да се вратимо себи. Да спознамо ко смо, какви смо, са свим врлинама и манама. Да прихватимо и заволимо себе како би смо могли да кренемо у сусрет другима усправљено, поносно, и будемо прихваћени и поштовани.
Да радимо на себи, све што је лоше да поправљамо.Да знамо границу између добра и зла, мржње и љубави, истине и лажи.
Хвала аутору и редакцији.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 22 фебруар 2009 06:33
Небојша Малић
Пошто је, је ли, опште познато да комунисти никад нису хтели разбијање ”тамнице народа” Југославије, нити су поделили Југославију на ”републике” а Србију додатно на ”аутономне покрајине,” нити су за све што по њима није ваљало у мрачним временима пре социјалистичке револуције кривили ”великосрпски буржоаски империјализам”... Ама нипошто. Па јесмо ли то лепо учили педесет година у школама, под Титовом сликом, па то зато мора да буде истина...?
Препоруке:
0
0
6
недеља, 22 фебруар 2009 15:38
Jasna Simonovic
U ovom sjajnom tekstu bilo bi lepo dodati da je, pored dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, oporuku srpskom narodu ostavila je i RUTH MITCHELL KNOWLES koja je 1943. napisala knjigu "Srbi su izabrali rat", a koju je kod nas 2007.izdala IP Novine Borba.
Zbog nedostataka prostora citiracu samo deo te "oporuke":
"Dala sam muškarcima i ženama Srbije, koji su umirali, svoje obećanje da ću ostatak života provesti starajući se o njihovoj deci. Obećala sam da Amerika neće nikada zaboraviti obavezu i dug. Zaklela sam se u američku čast da će njihova amrička braća i sestre negovati hiljade siročića koji su ostali u razrušenoj zemlji.
Imajući u vidu šta su sve Srbi učinili - za nas, imajući u vidu sve šta su oni izgubili u borbi - za nas, imajuči u vidu sve što su oni sačuvali - nama - u novcu i životima, predlažem da za izgradnju i budućnost Srije izdvojimo sumu u vrednosti troška jednog dana ratovanja.
Znajući da ništa ne može biti bliže borbenom srcu moga brata od borbenih Srba, u znak sećanja na generala Bilija Mičela osnovala sam Memorijalnu fondaciju za omladinu Balkana.
Zaklela sam se u čast moje zemlje. Sa punim poverenjem oslanajam se na moje sunarodnike da će mi pomoći da tu zakletnu ispunim."
Препоруке:
0
0
7
недеља, 22 фебруар 2009 23:51
Дубоки наклон...
...аутору! Сјајан текст! Надам се да ће бити читан и прочитаван...
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 23 фебруар 2009 00:22
Vladimir Djilas
Kapitalan tekst! Hvala autoru.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 23 фебруар 2009 10:37
dragan
briljantan tekst koji otvara oci oslepelom srbskom naradu, kamo lepe srece da ih je vise, zato brate Radovane ucestaj pisanje, a ne da cekamo po mesec-dva, jer narodu trebaju ovakvi tekstovi, da vide ko je vera, a ko ne vera, ko nam dobro misli, a ko bi vrat da nam slomi
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 23 фебруар 2009 11:51
брм
одличан текст...није тема али ... и на врхи Ловћена је срушена црква и подигнут пагански храм... узгред зар авалски торањ који се сада гради није могао једноставном интервенцијом да буде у облику крста?
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 23 фебруар 2009 12:59
hiraeth
A gde je spomenik Caslavu Klonimirovicu? Svevladu? Petru Gojnikovicu? Mihailu Viseslavicu? I mnogim drugim pred-Nemanjickim Srbima? Zar oni nisu zaduzili srpski narod? Gde je spomenik zrtvama GENOCIDA od 1800 - 2??? ? U britanskoj stampi rec genocid je prvi put upotrebljenja da se opise ono sto su Turci radili srpskom zivlju u okolini Aleksinca i Nisa u predvecerje bitke na Deligradu!!! 200 godina genocida nad srpskim narodom (ima ih mnogo vise, ali je izraz skorijeg datuma), a nigde srpskog "Jad Vasema"... I mi se nesto jos pitamo... Drzava Caslava Klonimirovica obuhvatala je celu danasnju Srbiju, Crnu Goru, vece delove Bosne i Hercegovine. Danasnja Srbija (koja je samo pola Caslavljeve Srbije) zvala se Zagorje (Transmontana na latinskom - cak je i Vatikan sacuvao ime), a kasnije Raska. A covek, eto,nije zasluzio spomenik u Beogradu. Strasno....
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 23 фебруар 2009 15:35
hiraeth
A, da imam jos jedno pitanje, pomalo retoricko - zasto se u savremenoj Srbiji toliko forsiraju I i II ustanak, a vrlo malo Nemanjici ili pred-Nemanjicka epoha? Zasto Vidovdan nije nacionalni praznik (neradni dan?)? Da nije to zbog toga sto Srbi, secanjem na Dusanovo Carstvo, na Stefana Nemanju i Svetog Savu (zasto ni 27.1. nije drzavni praznik) mogu da se sete kakav su narod njihovi preci bili i sta su im u amanet ostavili, pa pocnu da misle svojom glavom i konacno progledaju. Onda ce videti i shvatiti da nama ne treba EU i "evropske" vrednosti, imamo mi nase vrednosti, hvala na pitanju. Uvidece i da se nasi preci, ukljucujuci tu i slavne vladare i obican narod od davnina do danasnjih dana nisu borili za utapanje srpskog suvereniteta (stecenog zrtvom ko zna koliko generacija unazad)ni u Jugoslaviju ni u EU. Nece biti vise kompleksa nize vrednosti pred "prefinjenim" Evropljanima... Zato ne bi bilo lose da svako pred spavanje zatvori oci i zamisli sjaj Dusanovog ili Milutinovog dvora - pouzdano leci "evropske" komplekse... A tek o "zlatnim kasikama" da ne pricamo...
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 23 фебруар 2009 20:24
Мирко Максимовић Неготин
Коментар на текст мр. Радована Калабића
''Песак и брашно камен и крст''
Камење и крст је у ствари крик господина Калабића, крик као упозорење да се освестимо. Да раздвојимо у нашем памћењу и садашњости, пријатеље од непријатеља. Да Енглезе поставимо на место које им и припада, за све што су урадили и раде, већ читаво столеће. Читав век Енглези гурају Србију у свеколика и свеобухватна страдања.
У прошлом веку у два велика рата Србија је изгубила више од половине свог репродуктивног становништва, управо за рачун Европе у којој Енглези имају доминантан утицај. И сада неки наши Европејци, из ко зна каквих побуда, бацају им се, мазохистички, огољени, без стида, развратно без имало самопоштовања и поштовања државе којој припадају, у загрљај срамни!
Немо, ћутећи, понижени, без речи, пристају да Европа за коју су гинули наши славни преци данас нам растура државу на најбруталнији начин, перфидно под тобожним плаштом демократије.
А шта је са нашом православном браћом. Њих се изгледа стидимо. Као да смо заборавили Генерала Исаијева, који је храбро испред руске коњице јуришао на турске ровове заједно са Хајдук Вељком.
Заборавили смо пуковника Рајевског који храбро даде и свој живот у Србији и за Србију.
Прошетајмо до споменика ослободиоцима Београда па ћемо се сетити на скоро хиљаду погинулих Руса октобра месеца 1944. год. приликом ослобађања Београда.
Хиљаде војника наше православне браће Руса оставило је своје кости надомак Београда и у равници Срема.
Данас кад желе да нам отму дедовину и избришу наше највеће и најдуже колективно памћење, кад нам отимају Метохију и равно Косово, кад је отимачина извршена под патронатом Европе, једино Руси не признају и неће признати фалсификат републику Косово.
Нисам сигуран да ће Калабићев крик пробудити успавану савест данашњих Европејаца.
23.02.2009. год. Мирко Максимовић из Неготина
Препоруке:
0
0
14
уторак, 24 фебруар 2009 15:16
Берислав С. Кузмановић
Клањам се овим речима створеним пером великог борца за васкрс истине и очување Српства. Ово је светионик за потоње и писани споменик за блаженопочивше, текст који опомиње, учи и надглашава јецај нас свих, национално свесних. Данас кад туђе заставе вихоре у нашој отаџбини и када млади хрле у загрљај ЕВРОПИ Господин Калабић нас подсећа да није све изгубљено и поробљено. Остала је слободна мисао нас свесних, довољно светло оружије за борбу против окупационог режима Америке која колонизује Европу и тежи да своје циљеве оствари и на тлу Србије. Аутор нас само подсећа на историју, он нас не учи, нажалост, многи је заборавише а многи је и дан данас честито и не знају. Ја свесно осећам, у мени куца срце патриоте и Србина и стога сам захвалан Господину Радовану Калабићу што својим писаним гласом опомиње залутале Србе и представља узор нама млађима како се поштују преци и заступају интереси народа и државе. На коренима, традицији и хиљадама палих лежи наша отаџбина, вреди ли то Европе и интересних сфера Америке?
Хвала аутору на овом чланку који заискри у тами овог времена, посве бездушног и обезљуђеног, препуног ЕВРОПСКИХ И АМЕРИЧКИХ ЛАКЕЈА!
Препоруке:
0
0
15
среда, 25 фебруар 2009 10:52
Srboljub Savic
Gospodinu Radovanu Kalabicu - hvala! Nas narod ima
lepu izreku, a ja eto, ne nalazim dovoljno vredne
reci zahvalnosti.
Koliko je ovaj napis melem! Upravo je objavljen osvrt g.-d. Latinke Perovic," Прошлост није исто што и историја", gde nemackog istoricara H.Z., pored kvalifikacije naucnika, daruje (da je bar u svoje ime)i epitetom "prijatelj srpskog naroda". Njoj ne smeta sto vrli "naucnik" prvo nebo okrene
pod noge, pa svojevrsnom verbalnom akrobatikom,
brani otimanje KiM i floskulom -"pravo naroda na
samoopredeljenje", izvrcuci niz cinjenica u svom
"naucnom razmatranju".
S. Savic
Препоруке:
0
0
16
петак, 27 фебруар 2009 01:45
Tihomir Barbulovic, Kraljevina Danska
Cestitam g-dine Kalabicu.
Da se nikada ne zaboravi!Bilo je sve to pre samo 10 godina.Ne,nasi Evropejci to nisu zaboravili,oni su samo "losi" glumci. Gde ce im dusa?
Mozda je posljednja recenica iz testamenta pesnika Jovana Ducica "Verujem u Boga i u Srpstvo" upravo sinteza naseg zivota.Vi ste svojim divnim pisanjem nebrojano puta opominjali,podsecate i sada...ali potrebno je da taj vas "vapaj" Srpstvu neko i cuje!
On odzvanja daleko i opominje. I zato,da se ne zaboravi!!!
Препоруке:
0
0
17
петак, 27 фебруар 2009 01:47
Илија Р. Лубарда
Калабићев изузетно вредан есеј морали би пре свих пажљиво прочитати српски политичари, јер, многи од њих корупцијом, полтронством,извињавањем па чак и издајством на нов начин мешају песак и брашно, као што је то заиста радио Србин, чији је син касније био вернан Брозу. Добро српском народу у овом
,,глувом добу човечанства" могуће је остварити, и поред уцене Запада, ако политичари схвате др Рајса који се ,,руководио искључиво узвишеним етичким начелима Истине и Правде" а ,,каменом и крстом" прецима одало заслужно признање. Калабићев есеј пригодно се објавњује поводом десетогодишњице НАТО-вог од Америке предвођеног зликовачо-садистичког бомбардовања, да би од Србије одвојила њена света територија Косово и Метојија и Шитарима омогућило да у њој хараче.
Србин из Америке
Препоруке:
0
0
18
петак, 27 фебруар 2009 15:06
Veliki Inkvizitor
I u tekstu ''Pesak i brašno...'' g.Kalabić, tvrdoglavo srpski govori istinu. A u Srbiji, memljivim snom pospanoj, do istine je malo kome stalo.Pokušavao je od nas samih da nas brani veliki dr. Rajs, ali mi smo mu dali ausvajs! Sve Ravnoapostolne smo prezreli, jer nam trebaju ravnoevropski, ravnoamerički i drugi ravni pogledi na svet. Baš to je dobar recept da od Srbije, uprkos svim njenim uzvišenjima, ostane pusta ravnina. G.Kalabiću, ako niste znali, pesak u brašnu je vrlo potreban Srbima, jer pesak i ptice kljucaju; on čisti probavni trakt, olakšava varenje i, pored ostalog, zato ptice lete. Kako ćemo mi postati nebeski narod ako ne poletimo s ovog sveta. U tome nam svi (bez)dušno pomažu, ali vi Kalabiću, postajete remetilački element u pokušajima našeg konačnog uzleta. Zar nam treba neka istina pored toliko laži, licemerja, bacanja prašine u oči itd.Zar Vi ne vidite da je u Srbiji hit sve što je šit? Zar ne uočavate da je autentična intelektualna i moralna elita sklonjena, delom u NSPM, a delom po belom svetu, progonjena? Da li se pitate kako će se ova teritorija zvati krajem ovog veka, ako se ovaj trend svakovrsnog posrnuća Srbije nastavi, a zasad nema sile koja ga može zaustaviti.Vaše insistiranje na istini i moralu u politici ima konkretne kliničke opise, ali je neizlečivo! Kad bolest postaje opšte stanje stvari, tada je prizivanje moralnog zdravlja opasno po narod i oligarhiju koja nas vodi tamo gde nam se, čini se, ide.Iz iskustva znam da se otuda niko nikada vratio nije.Narod koji bira najgore između sebe zaslužio je da mu se događa baš ovo.Kad su bila neka bolja vremena, ljudi kao Vi Kalabiću, imali su rešetkast pogled na svet i živeli su o državnom trošku, doduše, tucajući kamen.Zar Vi mislite da se nešto može učiniti za narod koji po trgovima peva dok ga bombarduju i groblja mu postaju sve veća. Da li je iko ikada igde objasnio po čijem nalogu je organizovano to nekrofilno orgijanje.Pozdravljam vaše ''zaludno pero''.Carstvo je moje! K(Amen)!
Препоруке:
0
0
19
петак, 27 фебруар 2009 16:14
Гимназијалац
Из овог текста више сазнајемо о нашој српској историји, него из бројних историјских читанки. Предлажем да се књига др Рајса ''Чујте Срби'' уврсти у обавезну литературу.
Хвала сајту НСПМ. Аутору - свака част!
Препоруке:
0
0
20
недеља, 01 март 2009 00:46
Vladan Miloradovic Inzbruk-Austrija
Neznam sta ce na ovo reci Biserko ,Kandicka ,Sutanovac,Mlada, Ivica i Marica... svejadno ,ali autoru ovog teksta svaka cast
.jpg)
Ovaj clanak treba da posluzi svakom ucitelju, profesoru istorije kao putokaz kuda prvo da odvede djake:da obidju sva srpska stratista kako bi postovali proskost,sebe,svoju drzavu;kako bi znali da je brane znanjem,vaspitanjem,diplomatijom i ,pre svega,ljubavlju.
kako mislite da se branite od nemačkih revizionista kada istovremeno sami podržavate reviziju istorije II svetskog rata? Ako smo mi rehabilitovali fašističke kolaboracioniste, a tok i ishod II rata kakav smo učili u poslednjih pola veka proglasili za komunističku ujdurmu, onda ne treba da nas čudi to što neki nemački revizionisti osećaju da je došao njihov trenutak za prekrajanje istorije ovih prostora.
Намењен онима који су из немарности заборавили ко су, онима који су плаћени да забораве и онима који не знају-омладини и немају ни прилику да у оваквом посувраћеном друштву било где сазнају и науче.
Зато нас овај текст подсећа и позива да се вратимо себи. Да спознамо ко смо, какви смо, са свим врлинама и манама. Да прихватимо и заволимо себе како би смо могли да кренемо у сусрет другима усправљено, поносно, и будемо прихваћени и поштовани.
Да радимо на себи, све што је лоше да поправљамо.Да знамо границу између добра и зла, мржње и љубави, истине и лажи.
Хвала аутору и редакцији.
Zbog nedostataka prostora citiracu samo deo te "oporuke":
"Dala sam muškarcima i ženama Srbije, koji su umirali, svoje obećanje da ću ostatak života provesti starajući se o njihovoj deci. Obećala sam da Amerika neće nikada zaboraviti obavezu i dug. Zaklela sam se u američku čast da će njihova amrička braća i sestre negovati hiljade siročića koji su ostali u razrušenoj zemlji.
Imajući u vidu šta su sve Srbi učinili - za nas, imajući u vidu sve šta su oni izgubili u borbi - za nas, imajuči u vidu sve što su oni sačuvali - nama - u novcu i životima, predlažem da za izgradnju i budućnost Srije izdvojimo sumu u vrednosti troška jednog dana ratovanja.
Znajući da ništa ne može biti bliže borbenom srcu moga brata od borbenih Srba, u znak sećanja na generala Bilija Mičela osnovala sam Memorijalnu fondaciju za omladinu Balkana.
Zaklela sam se u čast moje zemlje. Sa punim poverenjem oslanajam se na moje sunarodnike da će mi pomoći da tu zakletnu ispunim."
''Песак и брашно камен и крст''
Камење и крст је у ствари крик господина Калабића, крик као упозорење да се освестимо. Да раздвојимо у нашем памћењу и садашњости, пријатеље од непријатеља. Да Енглезе поставимо на место које им и припада, за све што су урадили и раде, већ читаво столеће. Читав век Енглези гурају Србију у свеколика и свеобухватна страдања.
У прошлом веку у два велика рата Србија је изгубила више од половине свог репродуктивног становништва, управо за рачун Европе у којој Енглези имају доминантан утицај. И сада неки наши Европејци, из ко зна каквих побуда, бацају им се, мазохистички, огољени, без стида, развратно без имало самопоштовања и поштовања државе којој припадају, у загрљај срамни!
Немо, ћутећи, понижени, без речи, пристају да Европа за коју су гинули наши славни преци данас нам растура државу на најбруталнији начин, перфидно под тобожним плаштом демократије.
А шта је са нашом православном браћом. Њих се изгледа стидимо. Као да смо заборавили Генерала Исаијева, који је храбро испред руске коњице јуришао на турске ровове заједно са Хајдук Вељком.
Заборавили смо пуковника Рајевског који храбро даде и свој живот у Србији и за Србију.
Прошетајмо до споменика ослободиоцима Београда па ћемо се сетити на скоро хиљаду погинулих Руса октобра месеца 1944. год. приликом ослобађања Београда.
Хиљаде војника наше православне браће Руса оставило је своје кости надомак Београда и у равници Срема.
Данас кад желе да нам отму дедовину и избришу наше највеће и најдуже колективно памћење, кад нам отимају Метохију и равно Косово, кад је отимачина извршена под патронатом Европе, једино Руси не признају и неће признати фалсификат републику Косово.
Нисам сигуран да ће Калабићев крик пробудити успавану савест данашњих Европејаца.
23.02.2009. год. Мирко Максимовић из Неготина
Хвала аутору на овом чланку који заискри у тами овог времена, посве бездушног и обезљуђеног, препуног ЕВРОПСКИХ И АМЕРИЧКИХ ЛАКЕЈА!
lepu izreku, a ja eto, ne nalazim dovoljno vredne
reci zahvalnosti.
Koliko je ovaj napis melem! Upravo je objavljen osvrt g.-d. Latinke Perovic," Прошлост није исто што и историја", gde nemackog istoricara H.Z., pored kvalifikacije naucnika, daruje (da je bar u svoje ime)i epitetom "prijatelj srpskog naroda". Njoj ne smeta sto vrli "naucnik" prvo nebo okrene
pod noge, pa svojevrsnom verbalnom akrobatikom,
brani otimanje KiM i floskulom -"pravo naroda na
samoopredeljenje", izvrcuci niz cinjenica u svom
"naucnom razmatranju".
S. Savic
Da se nikada ne zaboravi!Bilo je sve to pre samo 10 godina.Ne,nasi Evropejci to nisu zaboravili,oni su samo "losi" glumci. Gde ce im dusa?
Mozda je posljednja recenica iz testamenta pesnika Jovana Ducica "Verujem u Boga i u Srpstvo" upravo sinteza naseg zivota.Vi ste svojim divnim pisanjem nebrojano puta opominjali,podsecate i sada...ali potrebno je da taj vas "vapaj" Srpstvu neko i cuje!
On odzvanja daleko i opominje. I zato,da se ne zaboravi!!!
,,глувом добу човечанства" могуће је остварити, и поред уцене Запада, ако политичари схвате др Рајса који се ,,руководио искључиво узвишеним етичким начелима Истине и Правде" а ,,каменом и крстом" прецима одало заслужно признање. Калабићев есеј пригодно се објавњује поводом десетогодишњице НАТО-вог од Америке предвођеног зликовачо-садистичког бомбардовања, да би од Србије одвојила њена света територија Косово и Метојија и Шитарима омогућило да у њој хараче.
Србин из Америке
Хвала сајту НСПМ. Аутору - свака част!