Недостаје нам само одговор на тако једноставно питање: а шта после – када све распродамо?
Naravno da odgovor ne nedostaje. Kad sve rasprodamo sledi devalvacija dinara koju ce tada diktirati trziste kad vec nisu umeli ili smeli vajni ekonomski strucnjaci. Ista ona cackalica cija se proizvodnja danas srpskoj privredi uopste ne isplati, i koja je srpskom potrosacu bivala najeftinija kad je za njega proizvede Nemac, kostace u novim, realnim okolnostima pola srpske plate.
I tako, ako budemo ikada vise zeleli da cackamo zube, tj. najpre da medju njih uopste nesto stavimo, moci cemo to jedino ako sami proizvedemo. Naravno ovaj zakljucak bice jako bolan, pracen dramaticnim socijalnim posledicama, i njegovu cenu platice upravo najneduzniji i najmanje zasticeni. Uostalom ovaj scenario nije nov, i nije potrebno nikakvo hipoteticko spekulisanje. On se vec vise puta odigrao u zemljama ciji je toboznji razvoj projektovan po istom ekonomskom modelu. Narocito je poucan primer Argentine 2001. godine. Za one znatizeljne da na jos plasticniji nacin sagledaju slike nadolazece buducnosti predlazem sjajan dokumentarac Fernanda Solanasa - Socijalni genocid.
Препоруке:
0
0
2
петак, 07 мај 2010 13:57
thinking maize
Поводом једног сличног разматрања погубне економске политике "наших" економских "стручњака" компрадорске провенијенције поменуо сам стару народну НА ЉУТУ РАНУ ЉУТА ТРАВА. Да будем конкретан и да подсетим на то како је један сличан лоповлук у бившем СФРЈоту кажњен. Мислим на онај Стјепана Ђурековића, тада директора "INA"-e, најмоћније фирме бившег СФРЈота. Елем, исти је отперјао на "демо(но)кратски" Запад са 4-5 десетина милиона долара и самопрогласио се прогоњеним политичким емигрантом. Наравно, добио је и политички азил, иако си Западњаци знали о коме се ради. Ради камуфлаже исти се pro forma повезао и са усташком емиграцијом, а можда је и имао политичке амбиције, ко зна?! У сваком случају, једне лепе вечери је заноћио, али јутро није дочекао будан... Тако је те ствари Броз (ма, шта о њему мислили!) решавао, када се ко са ових простора дрзнуо да га изазива! А узети 4-5 десетина милиона долара, отперјати на Запад и још прогласити се политичким емигрантом, е..., то је за Броза и његове било превише! И овде би још цитирао старог и мудрог проту Матеју Ненадовића, једног од очева модерне Србије, који је помињући један пример Карађорђеве строгости (Карађорђе је стрељао 3 српска сељака, због тога што су исти у близини Ваљева 1805 провели турску војску иза леђа српских устаника! То је довело до веће дисциплине међу устаницима!) навео: "Ето видите децо, како паметна строгост доноси плода!" И немојте да неко помиње "да је двадесет први век, да је ово Европа" и сличне глупости! У ЕВРОПИ СЕ ОВАКО И ОВОЛИКО НЕ КРАДЕ! Према томе: ДОСТА!
Препоруке:
0
0
3
петак, 07 мај 2010 14:42
milton
koncept koji iznosite je interesantan. politika NBS-a je kao u vakuumu, ne uzima u obzir realnu proivodnju, stopa inflacije, drzavno zaduzivanje. iskljucivo je fokusirano na odrzavanje kursa. Po mom misljenju za politiku "currency peg-a" vam nije potrebna institucija sa 1000 zaposlenih. Dosta vam je ekipa od 4 trgovaca sa bloomberg ekranom i telefonom.
NBS svojom politikom nista drugo ne kaze, nego da je problem mikroekonomski, t.j. srbi su lenji, nekonkurentni i glupi. Sa njihove strane oni su stvorili okvir u kome moze racionalno i planski da se posluje. sitnice kao kapitalna izlaganja za preduzeca (koliki vam profit treba da biste platili 18% kamate??) za njih nisu relevantna. Sta se tice zapadnih profitabilnih banaka: nisam siguran da su profitabilni. Nema NBS ni kadra, ni nadzor, ni sposobnosti, ni zelje, da pritisne banke da se izjasne koliko trulih kredita imaju na bilansu (non performing loans, NPL's), tu su pravi balkanci: kako cemo? lako cemo!
tuzno i strasno. pisace se jos o tome, ali niko nece hteti da cita.
Препоруке:
0
0
4
петак, 07 мај 2010 14:43
Prof. dr. Predrag Milosevic
Da li to ovi vajni a brojni strucnjaci koji stalno vape za propascu dinara svoje stambene i slicne viskove iznajmljuju za evre i slicno, pa sto bi ih nas dinar zanimao, ili oni prosto zele da obezvredjenjem srpskih zarada i dalje isteruju i mlade i druge njima smetajuce strucnjake iz Srbije?
Препоруке:
0
0
5
петак, 07 мај 2010 15:04
Поздрав!
Г. Душанићу, пред следеће изборе се квалитетно повежите са неким родољубним покретом, и/или наступите као НЕЗАВИСНИ кандидат за гувернера/министар финансија.
Имате мој ГЛАС!
Поздрав!
П.С. Волео бих да чујем Ваш став око "БРИК"-а и финансиског банкрота САД и неких чланова ЕУ.
Препоруке:
0
0
6
петак, 07 мај 2010 15:08
Stefan
Svaka cast za clanak, g. Dusanicu! Nikad nisam bio neki matematicar i ekonomija mi nije bila strana, ali vasi fantasticni tekstovi i primjeri su jako razumljivi i na zalost surovo realni i stice se utisak da na ovom brodu-krstarici koji se zove "Srbija" koji je realno i izgleda definitivno na krstarenju u nepoznatom pravcu i na kojem sve izgleda bajno i carobno osim cinjenice sto niko od putnika (gradjana Srbije) ne zna ni da kormilar a ni osoblje broda (predsjednik i politicari)nemaju plan u kojem se pravcu krecu jer ne da su izgubili kompas - nego ne znaju da ga koriste a kojim im i nije bitan, jer dok brod vidi obalu (citaj EU) poskidace oni s njega sve sto sija i sto je iole vrijedno. A kasnije i brod prodati budizasto.
Препоруке:
0
0
7
петак, 07 мај 2010 17:09
XXXX
Недостаје нам само одговор на тако једноставно питање: а шта после – када све распродамо?
Е онда кад ништа не буде више наше, ни вода, ни земља ,ни ваздух онда ће газда рећи селите се!Ко ће тад да нас прими у своју земљу?
Препоруке:
0
0
8
петак, 07 мај 2010 18:14
Petrushin
Profesor Dusanic pomalo iznenadjuje ovim tekstom.
Zar Kinezi nemaju preko 50% BDP-a pod tim istim obveznicama i zar profesor ne shvata da je to put i sudbina svake valute i ekonomije Treceg Svijeta.
Da biste mogli da zastitite valutu od napada spekulanata, morate da imate velike devizne rezerve, kojim cete u takvim trenucima biti u mogucnosti da intervenisete na trzistu novca. Sto su trziste i rezerve valute manje, to je valuta podloznija napadima spekulanata, pa su i rezerve strazmjerno uvecane.
Sjetimo se Azijske Krize i napada na njihove valute koje su napravile haos na njihovim trzistima i proizveli dugogodisnju krizu. Otuda imamo da danas te iste Azijske drzave - da bi se odbranile od ponavljanja istog scenarija - moraju da drze u rezervama preko 8 triliona dolara, zajedno.
Takav kapital je mrtav kapital, ali im omogucava da pravovremeno intervenisu i zastite svoju valutu od fluktuacija i poremecaja na trzistu novca.
Ni Azijske zemlje ne zaradjuju na tim rezervama, nego gube na razlici u kamatama, ali posto su izvozno orijentisani, imaju veliki priliv deviza, pa ne placaju dodatne provizije, za razliku od onih drzava, koje dodatno placaju "haircut", da bi svoje zalihe pretvorili u dolare.
U tom grmu i lezi [Zapadni finansijski] zec.
Svetski Finansijski sistem je napravljen da slabe "domace valute" moraju - htjele ne htjele - da drze u rezervama veliki dio akumuliranog kapitala, koji prvenstveno sluzi Zapadnim bankama i korporacijama za finasiranje svojih projekata i rasta standarda stanovnistvu.
Ukratko: ovo je dodatni porez na vec oporezovanu dobit.
Nije Srbija sama u tome, vec je to sudbina svih malih i slabih ekonomija, koje nemaju jaku i konvertibilnu valutu. A ne mogu je teorijski, pod sadasnjim uslovima, nikada ni imati!
Zacarani krug iz koga niko ne moze da izadje!
Kinezi imaju $2 triliona dolara u zapadnim rezervama i povracaj na taj novac je negativan, ali omogucava kineskoj valuti dugorocnu sigurnost...
Препоруке:
0
0
9
петак, 07 мај 2010 18:26
Petrushin
Srbija na danasnji dan ima obaveza prema inostranim bankama u iznosu od $24 milijarde (BIS Report 2009).
Zamislite sada situaciju da strani kapital pocne masovno da napusta zemlju, sto bi dovelo do naglog pada dinara i kolapsa platnog prometa. Stedise bi u toj panici (kao pravilo) potrcale da izvuku svoju ustedjevinu (run on the bank) i imate totalni privredni i platni kolaps.
Ukoliko u ovakvim slucajevima nemate dodatni slobodni kapital da ubacite na trziste i pokrijete manjak, ovakve stvari su pravilo a ne slucajnost.
Zamislite sada da u svom gore pomenutom haosu, nekoliko stranih hedz fondova - u istom trenutku - izbace na prodaju drzavne obveznice i na taj nacin namjerno stvore paniku na Berzi, a vi nijeste u stanju da otkupite na vrijeme te iste papire i njihova vrijednost padne za 50%. Dinar nastavi da prati taj pad, te platezna moc opadne za trecinu u par dana. Vas kredit rejting ode jos vise u minus i osiguranje na buduce kredite bude - kao nedavno za Ukrajinu - preko 50%: placate osiguranje na svakih $10 miliona novih kredita dodatnih $5 miliona, da biste ih osigurali/dobili.
U takvim uslovima nema privredjivanja, nema stranih investicija i inflacija u par nedelja moze da probije 50%.
Posto drzava garantuje (cini mi se) svu ustedjevinu, ona mora da ima u rezervi taj novac, da bi mogla da ga isplacuje, ako dodje do toga.
Da li je pravedno da nasih desetak milijardi nosi kamatu 3%, dok privreda pozamljuje po dva-tri puta vecim kamatama nije pitanje, nego sta je druga opcija ako uopste postoji?
Svetski finansijski sistem je namjerno tako napravljen, da morate da radite ono sto vam se kaze. Ukoliko dobro slusate, dobijete neku koschicu preko SB-a, MMF-a i raznih drugih fondova, koji su pod direktnom kontrolom Velikog Brata.
Ako ne slusate, placate DEBELI /haircut/ na svoj novac ili vec privredjivanje!
Okrece li se?!
Препоруке:
0
0
10
петак, 07 мај 2010 18:38
ББ један
На једноставно питање - шта после кад све распродамо,постоји још једноставнији одговор: онда треба све да национализујемо. Нажалост, овај једноставан одговор има мало присталица чак и међу патриотски настројеним економистима. Мада критикују неолибералну мантру, већина њих ипак верује у погубност државне својине. Уосталом и маса грађана сматра да је релативно висок стандард у претходном систему био резултат страних кредита а не привређивања на бази друштвене (државне) својине. Мада је причу о кредитима лако демантовати ако се на једну страну стави само вредност изграђених станова (34 милијарде евра)и пар инфраструктурних објеката (Ђердап,аутопут) да не говоримо о улагању у здравство, културу, спорт, школство, раднички стандард - а на другу износ укупних дугова - то уверење је тако укорењено да никакве цифре и чињенице ту не помажу.
Препоруке:
0
0
11
субота, 08 мај 2010 00:12
Rado
Pitate"sta kada sve rasprodamo?" Na ostavinskoj raspravi kada mi je umro otac sudija me pita: da li se odricete nasledstva (zemlje)? A ja sudiji odgovaram pitanjem: a, ko sam ja da se odricem onoga sto nisam stvorio. Zar time ne ostecujem svoje potomke, proklece me? Moral mi kaze: mozes pokloniti ili procerdati ono sto si zaradio, ali ne i ono sto si nasledio.To je samo privremeno tvoje i moras ga neumanjene vrednosti preneti na svoje potomke. To rade domacini i savesni ljudi". Tako je tekla ta ostavinska rasprava. Sada ja pitam srpske politicare:Ko su oni da "procerdaju" pljackaskom i burazerskom privatizacijom, izmisljenom od strane stranog kapitala, generacijama sticano bogatstvo. Oni moraju domacinski da gazduju ono sto im je narod poverio, pogotovo sto je to bila drustvena (znaci narodna) a ne njihova pa cak ne ni drzavna svojina i da tu imovinu neumenjene vrednosti prenesu na nove generacije. Zaludjeni ek. teorijom neoliberalnog kapitalizma, sumnjivim privatizacijama "opranim" parama, njihova teorija je:prodajmo sve da bi ziveli u demokratiji. Kako izaci iz ovog "beznadja" (kako sam smeo upotrebiti ovu rec koju je zabranio predsednik Tadic)? Ja naslucujem da ce se u celom svetu morati pribeci nacionalizaciji, iako mocni kazu da "domoroci" ne smeju posedovati vlastite resurse.
Препоруке:
0
0
12
субота, 08 мај 2010 01:27
Јован Б. Душанић (за Petrushin-а)
Јован Б. Душанић (за Petrushin-а)
Са задовољством читам коментара на моје текстове и свима сам, који их пишу, заиста захвалан на томе. До сада нисам одговарао на њих, а сада ћу да направим изузетак.
У тексту сам настојао да будем јасан. Нисам тврдио да је за државу лоше ако има девизне резерве, него сам написао:
Акумулирање великих износа девизних резерви и њихово пласирање у државне обвезнице или депозите банака богатих земаља, те у исто време задуживање код истих оних где су пласиране девизне резерве – погубно је за привреду, и друштво у целини, економски слабо развијених земаља. То је нарочито погубно за државе које воде политику прецењеног курса домаћег новца, као што је то случај са Србијом. Сви ми, па претпостављам и уважени Petrushin, знамо људе који имају своје приватне девизне резерве које држе у „сламарици“ код куће у сефу банке или као штедни улог у банци.
Међутим, нико од њих не узима кредит од банке, и на њега плаћа високе камате, да би створио своје девизне резерве које не доносе никакав принос („сламарица“ и сеф) или где је камата много мања (штедни улози) од оне коју плаћају на узети кредит.
Препоруке:
0
0
13
субота, 08 мај 2010 01:29
Јован Б. Душанић (за Petrushin-а)
Јован Б. Душанић (за Petrushin-а)
Што се тиче Кине и њених огромних девизних резерви, напомињем да су оне резултат великог суфицита који земља остварује са иностранством, а да се у исто време не задужују у иностранству, а поред тога Кина води и политику потцењеног (а не прецењеног) курса домаћег новца.
Оно што је можда важније, а што би захтевало ширу елаборацију, кратко ћу само назначити. Кина је озбиљна држава и сигурно је на дуги рок разрадила националну стратегију, која претпоставља да се у одређено време имају огромне девизне резерве које ће се искористити за преузимање примата у светској економији и устоличење кинеске националне валуте као једне од главних, ако не и једине, светске резервне валуте. За тако велики циљ, питање тренутног приноса на девизне резерве је од другоразредног значаја.
Препоруке:
0
0
14
субота, 08 мај 2010 01:35
Marko
Slažem se sa nekoliko prethodnih komentatora. Uz još najviše nekolicinu ekonomista koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke i još da ti neki prst ostane slobodan, profesor Dušanić je jedan od retkih časnih i umnih stručnjaka koji od početka upozoravaju kuda vodi ovaj poguban ekonomski kurs kojim već čitavu deceniju idemo. I koji je još početkom ove decenije stvari imenovao pravim imenom: neokolonijalizam i "bećarska ekonomija". Da li će mu se izviniti što ga nisu slušali? Da li su ga angažovali na spasavanju onoga što se spasiti može? Sumnjam.
Препоруке:
0
0
15
субота, 08 мај 2010 03:02
Sokenekos
@Rado. Ko su ti političari? Pa oni koje su Srbi birali na izborima.
@Petrushin. - Uz konstataciju da ste više nego u pravu opisujući ovaj svojevrsni monetarni terorizam, zanima me (kao lajika) ako postoji iole teoretska šansa za neku alternativu ovom poretku o kome znate nešto? Ili bar nekim preduslovima za istu?
Sa tim u vezi, i ja bi voleo čuti Prof. Dušanićevo mišljnje u vezi sa BRIK blokom i njihovom stvarnom moći da nešto promene u međunarodnoj monetarnoj politici. Hvala!
Препоруке:
0
0
16
субота, 08 мај 2010 10:57
@Јован Б. Душанчић
Мали предлог, ако може.
Наиме, ако још нисте, а биће вероватно да нисте (јер је отпуно игнорисан) видите шта је то написао у својој књизи, или шта о томе мисле други, - дакле шта је написао између осталог и министар финансија, многи се више не сећају или им није позната: Баварске совјетске републике (иначе творевине врло кратког века), дакле Прус одн.Немац, Силвио Гесел (Silvio Gesell), иначе познат као противник идеја Карла Маркса, сада изгледа опет актуелних, иако је јасно да се ради о два наизглед или површно гледано два опречна система. Као нпр. навијаш за Звезду, што треба да подразумева твоју опредељеност против Партизана, а ти заправо тиме заговараш исту идеологију (њ. симболи) тј. нема неке разлике. Дакле, на неки начин, "од дрвећа ниси у стању да видиш шуму".
Препоруке:
0
0
17
субота, 08 мај 2010 15:51
Petrushin
Uvazeni profesore Dusanicu,
neizmjerno Vam hvala na pojasnjenju, ali mi se cini da se opet vrtimo u onom finansijskom zacaranom krugu:
1. Kina isto ima nekih 600 milijardi dugovanja, koje je dala kao garanciju domacim preduzecima, da se zaduzuju u inostranstvu. Taj kapital je znatno skuplji, nego sto sto Kina zaradjuje na US bondove. Razlika u kamatama je direktni gubitak za/na kineske rezerve.
2. Ako Srbija smanji vrijednost dinaru, onda automatski uvecava svoj strani dug za isti procenat, samim tim i procenat BDP-a koji mora da se odvoji za vracanje tog duga. To ste u vasem prethodnom tekstu veoma jasno objasnili.
Pad dinara za 10%, podize spoljni dug za isti procenat, a udio BDP-a na otplatu duga za 1-2%. Istovremeno ce kapital koji je vec u Srbiji da se povuce zbog devalvacije, kreditni rejting ce da padne, kamate ce da skoce, kapital ce da poskupi, inflacija ce da skoci, nezaposlenost ce da poraste, likvidnost da opadne, povecace se bakrotstvo domacih firmi, otpis unutrasnjih potrazivanja/dugovanja ce porasti, a drzava ce sve na kraju morati da pokrije skupljim obveznicama/bondovima i slabijim rejtingom na finansijskom trzistu.
3. Srbija treba ove godine da vrati ili reprogramira $5,776 milijardi, a iduce godine pristize jos $1,368 milijardi. U trecoj godini treba pronaci jos $6,986 milijardi. Uporedite ove podatke sa nasim deviznim rezervama, dodajte im drzavne garancije - koje ce se izdati u naredne tri godine i vidjecete da su rezerve cak i na granici dozvoljenog. Ne zaboravite da uracunate milijardu evra koja je u 2009. izasla iz Srbije.
4. I sami ste zakljucili da Srbija mora da odvoji 10% BDP-a, da bi placala kamate na uzete strane kredite, sto u prevodu znaci da mora da razvija svoju privredu 10% godisnje, da bi SAMO ostala na pozitivnoj nuli.
5. Ako budemo obezvredjivali dinar i pravili ga nesigurnim, ko ce to da ulaze u Srbiju i kako ce da se razvija po ovako velikim stopama? Prof. Milosevic je u pravu kada kaze da ce mladi napustit
Препоруке:
0
0
18
субота, 08 мај 2010 15:59
Petrushin
Sokenekos,
BRIC je vec preduzeo neke mjere direktih kreditnih linija i barter razmjene unutar BRIC-a, ali da se Veliki Brat moze zaobici je za sada prosto nemoguce, dok se ne formira jaka valuta, koja ce da parira bezvrednom dolaru, laznim kreditnim rejtinzima, lopovskim revizorima i laznim zapadnim statistickim mahinacijama.
Препоруке:
0
0
19
недеља, 09 мај 2010 23:44
mokša
Poštovani profesor Dušanić u svojoj analizi često koristi reč "MANTRA" u smislu nametanja stava,neka vrsta "apsolutne" istine koja se uzima zdravo za gotovo.
MANTRA je pojam koji dolazi iz vedske indijske duhovne tradicije i koristi se u procesu meditacije.Ona dolazi od reči MAN-misliti i TRA-oruđe.MANTRA je misao koja prosvetljuje duh,ali NE tako što se ona neprestano ponavlja,sa teznjom da je neprestano sadrzana u svesti,jer onda je u pitanju KONCENTRACIJA,a ne MEDITACIJA.U procesu KONCETRACIJE,MANTRA gubi svoje svojstvo i ne vodi duh,koji je misli,do svog konačnog cilja-prosvetljenja.
MANTRA se ne ponavlja,naprotiv ona se menja,gubi i nestaje u procesu MEDITACIJE.
U javnom i privatnom diskursu koristi se ova reč na pogrešan način.Primerenije je reći bajalica,pokvarena ploča,papagjaski govor.
Izvinjavam se profesoru i ostalima,ako je ovo bilo van konteksta i u obliku pametovanja.
Препоруке:
0
0
20
среда, 12 мај 2010 18:58
Petrushin
Ekonomija Srbije maj 2010 - Miroslav Zdravković
http://tinyurl.com/38yhuky
Препоруке:
0
0
21
четвртак, 13 мај 2010 14:59
šarka
za Petrušina
Ovo je sve tačno ako se gleda na kratak rok. Međutim, stav prof. Dušanića ne treba gledati tako, već na srednji i dugačak rok i priču iz domena finansijskih transakcija prevesti u realan sektor. Odnosno, država mora odrediti komparativne prednosti privrede na dugačak rok ( min 10 god ), a onda sistemom carinskih, poreskih i kreditnih olakšica razvijati određene sektore u zemlji.
Naša prednost u ovom momentu jeste što nismo član WTO-a ili EU te ne moramo se pridržavati određenih pravila ( a u prilici smo da vidimo da i najača sila današnjice u momentima kada joj to odgovara pribegava zaobilaženju pravila WTO-a)
Pri tome monitoring i kalkulacija i cost benefit analiza mora biti u kratkim rokovima kako bi se efekti mogli sagledavati brzo i korektivne mere peduzimati u optimalnim rokovima.
Ono što bi se dobilo ( da prevedem na običan jezik ) jeste da bi smo umesto plasmana u precenjenu i problematični finansijsku aktivu rezerve prebacili u realnu aktivu društva i pri tome ostvaribvali prihod ( na dugi rok ).
Slažem se sa Vama da je nerealno pričati o tome da se na ovaj način sve devizne rezerve mogu koristiti ali zna se koliki je to minimalan iznos koji je potreban za nesmetano funkcionisanje države.
Na taj način bi se i bankarski sektor prebrao jer današnje banke nemaju interesa da rade društvenu alokaciju resursa već se bave u najvećoj meri lihvarstvom ( cilj im je stanovništvo i državne obveznice ), a veoma malo razvoj investicionog poslovanja i bankarstva.
Препоруке:
0
0
22
четвртак, 13 мај 2010 21:24
Petrushin
Пакет за не дај боже
/.../
– Сада се банци нуди државна помоћ. Међутим, као основни критеријум за одлуку да ли ће држава исплатити новац из фонда осигураних депозита или ће подржати финансијску институцију биће то шта је већи трошак за пореске обвезнике – објашњавају у Министарству финансија како ће се спречити да на крају буде скупља дара него мера.
Како би се спречиле злоупотребе, односно да се не би свака финансијска институција јављала за државну помоћ, предлагачи измена и допуна ових закона увешће и неке дестимулативне мере.
– Корисници државне помоћи неће моћи, као што је то био случај у свету, да исплаћују дивиденде запосленима и бонусе менаџерима, али ни да повећавају плате – објашњавају у надлежном министарству.
Истичу да се сет закона доноси за нека будућа времена, само у случају системске кризе, и да Србија никако није реаговала са закашњењем. Додају и то да наш финансијски систем није био угрожен овом кризом.
– Почели смо у право време, јер су у обзир узета најбоља светска искуства у условима кризе, као и препоруке Европске комисије – наводе у надлежном министарству и додају да ће пакет закона бити пред посланицима на лето, током јунског и јулском заседања.
Осим Министарства финансија у креирању кризног пакета закона учествовали су и Народна банка Србије и Агенција за осигурање депозита.
Иначе, одлазећи гувернер Радован Јелашић истицао је у неколико наврата како штедише грчких банака могу мирно да спавају, јер су оне у Србији стабилне. Са друге стране међународне финансијске агенције у последњих неколико месеци упозоравале су како постоји опасност да се криза из Грчке прелије на српски банкарски сектор, јер тамошње банке у нашој земљи имају око 16 одсто тржишног колача.
umjesto da kresemo javnu potrosnju, koja je porasla za 300% u odnosu na 2000, vi predlazete (pretpostavljam) da se rezerve koriste da bi se odrzao sadasnji haos i nerad.
Srbija nema suficit, da bi mogla da radi sta ona hoce (mislim na vladu), tako da ne vidim kako vi zamisljate uzimanje dijela rezervi, a da njihovo povlacenje ne izazove nered na odluivu i dolivu deviza, padu na berzi i platnom prometu.
Rezerve su vec na granici neophodnog i bilo kakvo njeno kresanje, zahtijeva izdavanje novog drzavnog duga (ovog puta skupljeg), jer ce kapital neminovno kao posledica tog poteza sve vise da odlazi; posebno ako vi pocnete da ulazete u privredne projekte kojima je sponzor i kreator drzava.
Srbija boluje od toga sto niko ne nudi neki jasan i dugorocni biznis plan, a ne zato sto novac nece da dodje u Srbiju. Znaci, ovdje je prvenstveno problem znanje i strucnost pojedinaca i njihovih projekata, a ne finansije.
Da li je vama poznato da u Srbija - na danasnji dan - ima vise cinovnika nego u citavoj bivsoj Jugoslaviji?
Takve probleme ne resavate sto cete odrzavati status kvo, nego ostrim rezovima, poduprtim dobrim obrazovnim programima i investicijama u niche privredne grane.
Slazem se da sve ovo zahtijeva jasan 10-godisnji ili 20-godisnji plan razvoja Srbije. Zato ne shvatam profesora Dusanica - zasto za sve osudjuje bivseg i sadasnjeg guvernera, ako se radi o sistemskom problemu!
Prije nego pocnete da planirate pogledajte strmoglavi rast zaduzivanja privrede i stanovnista, a samim tim pada stednje. Uz sve to, imamo porast odliva SDI u 2009. a verovatno i u 2010.
Odakle ce se pokriti ti deficiti, prije nego sto formirate buducu drzavnu investicionu banku?
Препоруке:
0
0
24
петак, 14 мај 2010 10:24
šarka
Za Petrushina
Mi iz ovoga vidim pričamo o istom i to mi je drago. Kada govorite o haosu i neredu i ja se slažem da dodatno ulaganje u ovu i ovakvu privredu je bespredmetno. Drago mi je da smo se složili da rešenje se neće dobiti ni bilo kakvim drugim populističkim aktom ( prodajom, podelom i ls. ) i da je rok o kome treba da razmišljamo ozbiljan rok, sa ozbiljnim analizama i radom.
Kada govorite o trenutnoj situaciji apslolutno se slažem sa Vama i to je stanovište svih teorijskih i praktičnih rešenja u svetu u zadnjih 50 god.
Ali ja ne pričam o tome. Ja pričam o državi sa novim institucijam ( koje ona sada nema ) sa novim ljudima, sa novom poslovnom idejom ( a mislim da nam je potrebna i šira društvena promena mišljenja kako bi mogli da izađemo iz trenutnih poslovnih i društvenih mantri koje nam u ovom momentu ne donose benefit ) i sa novom strukturom privrede. Rast na bazi povećanja domaće tražnje u našem slučaju je skroz pogrešan i sva reforma od 1965 god. se zasniva na tome da se uvozno supstitutivna privreda promeni u exportno komplementarnu privredu.
Podsetiću da su sve zemlje koje doživljavamo kao tigrove u business-u razvijali ovakav koncept, odakle bi mi mogli i da nešto vidimo. Navešću primer bivše Zapadne Nemačke, Japana, Južne Koreje, u malo promenjenom konceptu Singapura, pa zašto da ne i Kine.
Kada se govori o kritici guvernera ja ne bih ovo pitanje personalizovao u nijednom obliku. Ja ga doživljavam kao kritiku moralne i stručne hipokrizije sadašnjih elita ( poslovnih, naučnih, akademskih i naravno širih narodnih, odnosno na svim nivoima ).
Ne može se govoriti da niko nije kriv. Moje stanovište jeste da smo svi krivi i da svaki posao koji radimo ( pre svega mislim na državne poslove ) i ja sam delimično kriv. Završiću sa onom Pašićevom " kakvi ste Vi Englezi, takav sam i ja engleski premijer ".
Препоруке:
0
0
25
петак, 14 мај 2010 17:54
Petrushin
Postovani sarka,
Većina studenata bi se iselila iz Srbije
Više od 66 odsto studenata Univerziteta u Beogradu razmišlja da napusti Srbiju posle završetka studija, dok gotovo 46 odsto njih ne bi izašlo na parlamentarne izbore kada bi se oni održavali u ovom trenutku.
Najviše studenata bi, prema istraživanju „Marketing radionice” Ekonomskog fakulteta u Beogradu, otišlo odmah čim bi im se za to ukazala povoljna prilika - 56 odsto od ukupno ispitanog broja.
Zbog školovanja bi otišao 21 odsto ispitanika, a šest odsto zbog lošeg životnog standarda, navela je na konferenciji za novinare članica studentske organizacije „Marketing radionica” Milanka Vasiljević....
„Marketing radionica je studentska organizacija u okviru Ekonomskog fakulteta, a njeni članovi su studenti koji kroz realizaciju projekata stiču potrebno praktično znanje i iskustvo”, istakla je Vasiljvićeva koja je napomenula da je ovo istraživanje rađeno četiri dana tokom poslednje sedmice aprila....
(Tanjug)
Kao sto vidite problem nije samo finansijski i ekonomski, vec politicki, socioloski i psiholoski.
Kako stvoriti obrazac i sistem koji ce zaustaviti odliv mozgova, unistiti bijelu kugu, smanjiti nepotizam, sprijeciti korupciju i mito, okupiti srpsko "zdravo jezgro" i poceti nesto planirati je pitanje nad pitanjima.
Situacija na trenu je skoro pa uzasna: politicari gledaju svoja posla i svoj dzep, uvozni lobi kreira ekonomsku politiku, tajkuni su sve i svja i bilo kakvo planiranje van njihovih interesa su nepozeljni; omladina vidi svoju buducnost van Srbije; stanovnistvo je sve starije; omladina sve nepismenija; javasluk i lopovluk sve izrazeniji; spoljni dug sve veci; narod sve zaduzeniji i siromasniji.
Ono sto zabrinjava da od ovoliko tekstova na NSPM-u nigdje jednog da zapocne sa gradjom tog dugogodisnjeg plana?
Da i ja zavrsim po engleski:
Invest only in businesses that an idiot can run, because sooner or later an idiot will.
Препоруке:
0
0
26
недеља, 16 мај 2010 18:54
Petrushin
У Србији пљуштало 550 отказа дневно
/.../
Стручњаци „Кварталног монитора”, билтена који уређују професори Економског факултета, истичу да је запосленост, након што је криза протресла тржиште рада, достигла историјски минимум у последњих неколико деценија.
Истина је да су се са проблемом незапослености у последњих годину и по дана суочиле све земље света, али је мука у Србији већа:
– Тек свака друга радно способна особа, успела је да сачува радну књижицу. Да би се достигла садашња просечна стопа запослености у Европској унији потребно је да се број оних који раде у Србији повећа за 800.000, што ће бити готово немогуће остварити током наредне деценије – оцењују у „Кварталном монитору”.
Највише отказа пљуштало је у приватном сектору, који би, иначе, требало да буде окосница привредног раста. У последњих годину дана у прерађивачкој индустрији посао је изгубило 33.000 људи, у трговини на велико и мало 7.000, затим у грађевинарству 5.000, док је у хотелима и ресторанима отказе добило 2.000 радника. Са дуге стране, запосленост у јавном сектору остала је стабилна, Ипак, кад се на процес отпуштања у државној администрацији стави тачка, број запослених у јавном сектору биће мањи за 1,7 одсто, показује рачуница „Кварталног монитора”.
Nadam se da ce profesor Dusanic u nekom od sledecih tekstova napisati jednu analizu procesa funkcionisanja centralnih banaka u Evropi i predlozio neki od sistema koji bi nama odgovarao.
Britanski model (Bank of England) nezavisnog funkcionisanja njihove CB-a i donosenja odluka nadglasavanjem savjeta (Monetary Policy Committee) od 9 clanova je interesantan primjer, ciji savjet cine nezavisni i apoliticni strucnjaci, pa je i njihova odluka vise odraz strucnosti i planiranja, umjesto politickih nadigravanja i nadglasavanja.
U jednom takvom savjetu ili odboru, moglo bi onda da se nadje mjesta i za vanstranacke strucnjake, poput profesora Dusanica.
Ono najvaznije, da sve buduce odluke CB-a budu transparentne i dostupne na uvid javnosti.
Moramo da se ucimo na tudjim greskama, umjesto sto non-stop udaramo glavom kroz zid i pitamo se zasto je tako bolno!
Znate vec za onu izreku:
Srbi se uce na svojim greskama, a Englezi na Oksfordu!
ps. Profesore, ne zamjerite na mojoj slobodi i formi! Hvala na javljanju!
.jpg)
Naravno da odgovor ne nedostaje. Kad sve rasprodamo sledi devalvacija dinara koju ce tada diktirati trziste kad vec nisu umeli ili smeli vajni ekonomski strucnjaci. Ista ona cackalica cija se proizvodnja danas srpskoj privredi uopste ne isplati, i koja je srpskom potrosacu bivala najeftinija kad je za njega proizvede Nemac, kostace u novim, realnim okolnostima pola srpske plate.
I tako, ako budemo ikada vise zeleli da cackamo zube, tj. najpre da medju njih uopste nesto stavimo, moci cemo to jedino ako sami proizvedemo. Naravno ovaj zakljucak bice jako bolan, pracen dramaticnim socijalnim posledicama, i njegovu cenu platice upravo najneduzniji i najmanje zasticeni. Uostalom ovaj scenario nije nov, i nije potrebno nikakvo hipoteticko spekulisanje. On se vec vise puta odigrao u zemljama ciji je toboznji razvoj projektovan po istom ekonomskom modelu. Narocito je poucan primer Argentine 2001. godine. Za one znatizeljne da na jos plasticniji nacin sagledaju slike nadolazece buducnosti predlazem sjajan dokumentarac Fernanda Solanasa - Socijalni genocid.
NBS svojom politikom nista drugo ne kaze, nego da je problem mikroekonomski, t.j. srbi su lenji, nekonkurentni i glupi. Sa njihove strane oni su stvorili okvir u kome moze racionalno i planski da se posluje. sitnice kao kapitalna izlaganja za preduzeca (koliki vam profit treba da biste platili 18% kamate??) za njih nisu relevantna. Sta se tice zapadnih profitabilnih banaka: nisam siguran da su profitabilni. Nema NBS ni kadra, ni nadzor, ni sposobnosti, ni zelje, da pritisne banke da se izjasne koliko trulih kredita imaju na bilansu (non performing loans, NPL's), tu su pravi balkanci: kako cemo? lako cemo!
tuzno i strasno. pisace se jos o tome, ali niko nece hteti da cita.
Имате мој ГЛАС!
Поздрав!
П.С. Волео бих да чујем Ваш став око "БРИК"-а и финансиског банкрота САД и неких чланова ЕУ.
Е онда кад ништа не буде више наше, ни вода, ни земља ,ни ваздух онда ће газда рећи селите се!Ко ће тад да нас прими у своју земљу?
Zar Kinezi nemaju preko 50% BDP-a pod tim istim obveznicama i zar profesor ne shvata da je to put i sudbina svake valute i ekonomije Treceg Svijeta.
Da biste mogli da zastitite valutu od napada spekulanata, morate da imate velike devizne rezerve, kojim cete u takvim trenucima biti u mogucnosti da intervenisete na trzistu novca. Sto su trziste i rezerve valute manje, to je valuta podloznija napadima spekulanata, pa su i rezerve strazmjerno uvecane.
Sjetimo se Azijske Krize i napada na njihove valute koje su napravile haos na njihovim trzistima i proizveli dugogodisnju krizu. Otuda imamo da danas te iste Azijske drzave - da bi se odbranile od ponavljanja istog scenarija - moraju da drze u rezervama preko 8 triliona dolara, zajedno.
Takav kapital je mrtav kapital, ali im omogucava da pravovremeno intervenisu i zastite svoju valutu od fluktuacija i poremecaja na trzistu novca.
Ni Azijske zemlje ne zaradjuju na tim rezervama, nego gube na razlici u kamatama, ali posto su izvozno orijentisani, imaju veliki priliv deviza, pa ne placaju dodatne provizije, za razliku od onih drzava, koje dodatno placaju "haircut", da bi svoje zalihe pretvorili u dolare.
U tom grmu i lezi [Zapadni finansijski] zec.
Svetski Finansijski sistem je napravljen da slabe "domace valute" moraju - htjele ne htjele - da drze u rezervama veliki dio akumuliranog kapitala, koji prvenstveno sluzi Zapadnim bankama i korporacijama za finasiranje svojih projekata i rasta standarda stanovnistvu.
Ukratko: ovo je dodatni porez na vec oporezovanu dobit.
Nije Srbija sama u tome, vec je to sudbina svih malih i slabih ekonomija, koje nemaju jaku i konvertibilnu valutu. A ne mogu je teorijski, pod sadasnjim uslovima, nikada ni imati!
Zacarani krug iz koga niko ne moze da izadje!
Kinezi imaju $2 triliona dolara u zapadnim rezervama i povracaj na taj novac je negativan, ali omogucava kineskoj valuti dugorocnu sigurnost...
Privatni sektor duguje $15.533 milijardi.
Javni sektor duguje skoro $3 milijarde.
Banke $5.211 milijardi...
Zamislite sada situaciju da strani kapital pocne masovno da napusta zemlju, sto bi dovelo do naglog pada dinara i kolapsa platnog prometa. Stedise bi u toj panici (kao pravilo) potrcale da izvuku svoju ustedjevinu (run on the bank) i imate totalni privredni i platni kolaps.
Ukoliko u ovakvim slucajevima nemate dodatni slobodni kapital da ubacite na trziste i pokrijete manjak, ovakve stvari su pravilo a ne slucajnost.
Zamislite sada da u svom gore pomenutom haosu, nekoliko stranih hedz fondova - u istom trenutku - izbace na prodaju drzavne obveznice i na taj nacin namjerno stvore paniku na Berzi, a vi nijeste u stanju da otkupite na vrijeme te iste papire i njihova vrijednost padne za 50%. Dinar nastavi da prati taj pad, te platezna moc opadne za trecinu u par dana. Vas kredit rejting ode jos vise u minus i osiguranje na buduce kredite bude - kao nedavno za Ukrajinu - preko 50%: placate osiguranje na svakih $10 miliona novih kredita dodatnih $5 miliona, da biste ih osigurali/dobili.
U takvim uslovima nema privredjivanja, nema stranih investicija i inflacija u par nedelja moze da probije 50%.
Posto drzava garantuje (cini mi se) svu ustedjevinu, ona mora da ima u rezervi taj novac, da bi mogla da ga isplacuje, ako dodje do toga.
Da li je pravedno da nasih desetak milijardi nosi kamatu 3%, dok privreda pozamljuje po dva-tri puta vecim kamatama nije pitanje, nego sta je druga opcija ako uopste postoji?
Svetski finansijski sistem je namjerno tako napravljen, da morate da radite ono sto vam se kaze. Ukoliko dobro slusate, dobijete neku koschicu preko SB-a, MMF-a i raznih drugih fondova, koji su pod direktnom kontrolom Velikog Brata.
Ako ne slusate, placate DEBELI /haircut/ na svoj novac ili vec privredjivanje!
Okrece li se?!
Са задовољством читам коментара на моје текстове и свима сам, који их пишу, заиста захвалан на томе. До сада нисам одговарао на њих, а сада ћу да направим изузетак.
У тексту сам настојао да будем јасан. Нисам тврдио да је за државу лоше ако има девизне резерве, него сам написао:
Акумулирање великих износа девизних резерви и њихово пласирање у државне обвезнице или депозите банака богатих земаља, те у исто време задуживање код истих оних где су пласиране девизне резерве – погубно је за привреду, и друштво у целини, економски слабо развијених земаља. То је нарочито погубно за државе које воде политику прецењеног курса домаћег новца, као што је то случај са Србијом.
Сви ми, па претпостављам и уважени Petrushin, знамо људе који имају своје приватне девизне резерве које држе у „сламарици“ код куће у сефу банке или као штедни улог у банци.
Међутим, нико од њих не узима кредит од банке, и на њега плаћа високе камате, да би створио своје девизне резерве које не доносе никакав принос („сламарица“ и сеф) или где је камата много мања (штедни улози) од оне коју плаћају на узети кредит.
Што се тиче Кине и њених огромних девизних резерви, напомињем да су оне резултат великог суфицита који земља остварује са иностранством, а да се у исто време не задужују у иностранству, а поред тога Кина води и политику потцењеног (а не прецењеног) курса домаћег новца.
Оно што је можда важније, а што би захтевало ширу елаборацију, кратко ћу само назначити. Кина је озбиљна држава и сигурно је на дуги рок разрадила националну стратегију, која претпоставља да се у одређено време имају огромне девизне резерве које ће се искористити за преузимање примата у светској економији и устоличење кинеске националне валуте као једне од главних, ако не и једине, светске резервне валуте. За тако велики циљ, питање тренутног приноса на девизне резерве је од другоразредног значаја.
@Petrushin. - Uz konstataciju da ste više nego u pravu opisujući ovaj svojevrsni monetarni terorizam, zanima me (kao lajika) ako postoji iole teoretska šansa za neku alternativu ovom poretku o kome znate nešto? Ili bar nekim preduslovima za istu?
Sa tim u vezi, i ja bi voleo čuti Prof. Dušanićevo mišljnje u vezi sa BRIK blokom i njihovom stvarnom moći da nešto promene u međunarodnoj monetarnoj politici. Hvala!
Наиме, ако још нисте, а биће вероватно да нисте (јер је отпуно игнорисан) видите шта је то написао у својој књизи, или шта о томе мисле други, - дакле шта је написао између осталог и министар финансија, многи се више не сећају или им није позната: Баварске совјетске републике (иначе творевине врло кратког века), дакле Прус одн.Немац, Силвио Гесел (Silvio Gesell), иначе познат као противник идеја Карла Маркса, сада изгледа опет актуелних, иако је јасно да се ради о два наизглед или површно гледано два опречна система. Као нпр. навијаш за Звезду, што треба да подразумева твоју опредељеност против Партизана, а ти заправо тиме заговараш исту идеологију (њ. симболи) тј. нема неке разлике. Дакле, на неки начин, "од дрвећа ниси у стању да видиш шуму".
neizmjerno Vam hvala na pojasnjenju, ali mi se cini da se opet vrtimo u onom finansijskom zacaranom krugu:
1. Kina isto ima nekih 600 milijardi dugovanja, koje je dala kao garanciju domacim preduzecima, da se zaduzuju u inostranstvu. Taj kapital je znatno skuplji, nego sto sto Kina zaradjuje na US bondove. Razlika u kamatama je direktni gubitak za/na kineske rezerve.
2. Ako Srbija smanji vrijednost dinaru, onda automatski uvecava svoj strani dug za isti procenat, samim tim i procenat BDP-a koji mora da se odvoji za vracanje tog duga. To ste u vasem prethodnom tekstu veoma jasno objasnili.
Pad dinara za 10%, podize spoljni dug za isti procenat, a udio BDP-a na otplatu duga za 1-2%. Istovremeno ce kapital koji je vec u Srbiji da se povuce zbog devalvacije, kreditni rejting ce da padne, kamate ce da skoce, kapital ce da poskupi, inflacija ce da skoci, nezaposlenost ce da poraste, likvidnost da opadne, povecace se bakrotstvo domacih firmi, otpis unutrasnjih potrazivanja/dugovanja ce porasti, a drzava ce sve na kraju morati da pokrije skupljim obveznicama/bondovima i slabijim rejtingom na finansijskom trzistu.
3. Srbija treba ove godine da vrati ili reprogramira $5,776 milijardi, a iduce godine pristize jos $1,368 milijardi. U trecoj godini treba pronaci jos $6,986 milijardi. Uporedite ove podatke sa nasim deviznim rezervama, dodajte im drzavne garancije - koje ce se izdati u naredne tri godine i vidjecete da su rezerve cak i na granici dozvoljenog. Ne zaboravite da uracunate milijardu evra koja je u 2009. izasla iz Srbije.
4. I sami ste zakljucili da Srbija mora da odvoji 10% BDP-a, da bi placala kamate na uzete strane kredite, sto u prevodu znaci da mora da razvija svoju privredu 10% godisnje, da bi SAMO ostala na pozitivnoj nuli.
5. Ako budemo obezvredjivali dinar i pravili ga nesigurnim, ko ce to da ulaze u Srbiju i kako ce da se razvija po ovako velikim stopama? Prof. Milosevic je u pravu kada kaze da ce mladi napustit
BRIC je vec preduzeo neke mjere direktih kreditnih linija i barter razmjene unutar BRIC-a, ali da se Veliki Brat moze zaobici je za sada prosto nemoguce, dok se ne formira jaka valuta, koja ce da parira bezvrednom dolaru, laznim kreditnim rejtinzima, lopovskim revizorima i laznim zapadnim statistickim mahinacijama.
MANTRA je pojam koji dolazi iz vedske indijske duhovne tradicije i koristi se u procesu meditacije.Ona dolazi od reči MAN-misliti i TRA-oruđe.MANTRA je misao koja prosvetljuje duh,ali NE tako što se ona neprestano ponavlja,sa teznjom da je neprestano sadrzana u svesti,jer onda je u pitanju KONCENTRACIJA,a ne MEDITACIJA.U procesu KONCETRACIJE,MANTRA gubi svoje svojstvo i ne vodi duh,koji je misli,do svog konačnog cilja-prosvetljenja.
MANTRA se ne ponavlja,naprotiv ona se menja,gubi i nestaje u procesu MEDITACIJE.
U javnom i privatnom diskursu koristi se ova reč na pogrešan način.Primerenije je reći bajalica,pokvarena ploča,papagjaski govor.
Izvinjavam se profesoru i ostalima,ako je ovo bilo van konteksta i u obliku pametovanja.
http://tinyurl.com/38yhuky
Ovo je sve tačno ako se gleda na kratak rok. Međutim, stav prof. Dušanića ne treba gledati tako, već na srednji i dugačak rok i priču iz domena finansijskih transakcija prevesti u realan sektor. Odnosno, država mora odrediti komparativne prednosti privrede na dugačak rok ( min 10 god ), a onda sistemom carinskih, poreskih i kreditnih olakšica razvijati određene sektore u zemlji.
Naša prednost u ovom momentu jeste što nismo član WTO-a ili EU te ne moramo se pridržavati određenih pravila ( a u prilici smo da vidimo da i najača sila današnjice u momentima kada joj to odgovara pribegava zaobilaženju pravila WTO-a)
Pri tome monitoring i kalkulacija i cost benefit analiza mora biti u kratkim rokovima kako bi se efekti mogli sagledavati brzo i korektivne mere peduzimati u optimalnim rokovima.
Ono što bi se dobilo ( da prevedem na običan jezik ) jeste da bi smo umesto plasmana u precenjenu i problematični finansijsku aktivu rezerve prebacili u realnu aktivu društva i pri tome ostvaribvali prihod ( na dugi rok ).
Slažem se sa Vama da je nerealno pričati o tome da se na ovaj način sve devizne rezerve mogu koristiti ali zna se koliki je to minimalan iznos koji je potreban za nesmetano funkcionisanje države.
Na taj način bi se i bankarski sektor prebrao jer današnje banke nemaju interesa da rade društvenu alokaciju resursa već se bave u najvećoj meri lihvarstvom ( cilj im je stanovništvo i državne obveznice ), a veoma malo razvoj investicionog poslovanja i bankarstva.
/.../
– Сада се банци нуди државна помоћ. Међутим, као основни критеријум за одлуку да ли ће држава исплатити новац из фонда осигураних депозита или ће подржати финансијску институцију биће то шта је већи трошак за пореске обвезнике – објашњавају у Министарству финансија како ће се спречити да на крају буде скупља дара него мера.
Како би се спречиле злоупотребе, односно да се не би свака финансијска институција јављала за државну помоћ, предлагачи измена и допуна ових закона увешће и неке дестимулативне мере.
– Корисници државне помоћи неће моћи, као што је то био случај у свету, да исплаћују дивиденде запосленима и бонусе менаџерима, али ни да повећавају плате – објашњавају у надлежном министарству.
Истичу да се сет закона доноси за нека будућа времена, само у случају системске кризе, и да Србија никако није реаговала са закашњењем. Додају и то да наш финансијски систем није био угрожен овом кризом.
– Почели смо у право време, јер су у обзир узета најбоља светска искуства у условима кризе, као и препоруке Европске комисије – наводе у надлежном министарству и додају да ће пакет закона бити пред посланицима на лето, током јунског и јулском заседања.
Осим Министарства финансија у креирању кризног пакета закона учествовали су и Народна банка Србије и Агенција за осигурање депозита.
Иначе, одлазећи гувернер Радован Јелашић истицао је у неколико наврата како штедише грчких банака могу мирно да спавају, јер су оне у Србији стабилне. Са друге стране међународне финансијске агенције у последњих неколико месеци упозоравале су како постоји опасност да се криза из Грчке прелије на српски банкарски сектор, јер тамошње банке у нашој земљи имају око 16 одсто тржишног колача.
А. Николић
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Paket-za-ne-daj-boze.sr.html
umjesto da kresemo javnu potrosnju, koja je porasla za 300% u odnosu na 2000, vi predlazete (pretpostavljam) da se rezerve koriste da bi se odrzao sadasnji haos i nerad.
Srbija nema suficit, da bi mogla da radi sta ona hoce (mislim na vladu), tako da ne vidim kako vi zamisljate uzimanje dijela rezervi, a da njihovo povlacenje ne izazove nered na odluivu i dolivu deviza, padu na berzi i platnom prometu.
Rezerve su vec na granici neophodnog i bilo kakvo njeno kresanje, zahtijeva izdavanje novog drzavnog duga (ovog puta skupljeg), jer ce kapital neminovno kao posledica tog poteza sve vise da odlazi; posebno ako vi pocnete da ulazete u privredne projekte kojima je sponzor i kreator drzava.
Srbija boluje od toga sto niko ne nudi neki jasan i dugorocni biznis plan, a ne zato sto novac nece da dodje u Srbiju. Znaci, ovdje je prvenstveno problem znanje i strucnost pojedinaca i njihovih projekata, a ne finansije.
Da li je vama poznato da u Srbija - na danasnji dan - ima vise cinovnika nego u citavoj bivsoj Jugoslaviji?
Takve probleme ne resavate sto cete odrzavati status kvo, nego ostrim rezovima, poduprtim dobrim obrazovnim programima i investicijama u niche privredne grane.
Slazem se da sve ovo zahtijeva jasan 10-godisnji ili 20-godisnji plan razvoja Srbije. Zato ne shvatam profesora Dusanica - zasto za sve osudjuje bivseg i sadasnjeg guvernera, ako se radi o sistemskom problemu!
Prije nego pocnete da planirate pogledajte strmoglavi rast zaduzivanja privrede i stanovnista, a samim tim pada stednje. Uz sve to, imamo porast odliva SDI u 2009. a verovatno i u 2010.
Odakle ce se pokriti ti deficiti, prije nego sto formirate buducu drzavnu investicionu banku?
Mi iz ovoga vidim pričamo o istom i to mi je drago. Kada govorite o haosu i neredu i ja se slažem da dodatno ulaganje u ovu i ovakvu privredu je bespredmetno. Drago mi je da smo se složili da rešenje se neće dobiti ni bilo kakvim drugim populističkim aktom ( prodajom, podelom i ls. ) i da je rok o kome treba da razmišljamo ozbiljan rok, sa ozbiljnim analizama i radom.
Kada govorite o trenutnoj situaciji apslolutno se slažem sa Vama i to je stanovište svih teorijskih i praktičnih rešenja u svetu u zadnjih 50 god.
Ali ja ne pričam o tome. Ja pričam o državi sa novim institucijam ( koje ona sada nema ) sa novim ljudima, sa novom poslovnom idejom ( a mislim da nam je potrebna i šira društvena promena mišljenja kako bi mogli da izađemo iz trenutnih poslovnih i društvenih mantri koje nam u ovom momentu ne donose benefit ) i sa novom strukturom privrede. Rast na bazi povećanja domaće tražnje u našem slučaju je skroz pogrešan i sva reforma od 1965 god. se zasniva na tome da se uvozno supstitutivna privreda promeni u exportno komplementarnu privredu.
Podsetiću da su sve zemlje koje doživljavamo kao tigrove u business-u razvijali ovakav koncept, odakle bi mi mogli i da nešto vidimo. Navešću primer bivše Zapadne Nemačke, Japana, Južne Koreje, u malo promenjenom konceptu Singapura, pa zašto da ne i Kine.
Kada se govori o kritici guvernera ja ne bih ovo pitanje personalizovao u nijednom obliku. Ja ga doživljavam kao kritiku moralne i stručne hipokrizije sadašnjih elita ( poslovnih, naučnih, akademskih i naravno širih narodnih, odnosno na svim nivoima ).
Ne može se govoriti da niko nije kriv. Moje stanovište jeste da smo svi krivi i da svaki posao koji radimo ( pre svega mislim na državne poslove ) i ja sam delimično kriv. Završiću sa onom Pašićevom " kakvi ste Vi Englezi, takav sam i ja engleski premijer ".
Više od 66 odsto studenata Univerziteta u Beogradu razmišlja da napusti Srbiju posle završetka studija, dok gotovo 46 odsto njih ne bi izašlo na parlamentarne izbore kada bi se oni održavali u ovom trenutku.
Najviše studenata bi, prema istraživanju „Marketing radionice” Ekonomskog fakulteta u Beogradu, otišlo odmah čim bi im se za to ukazala povoljna prilika - 56 odsto od ukupno ispitanog broja.
Zbog školovanja bi otišao 21 odsto ispitanika, a šest odsto zbog lošeg životnog standarda, navela je na konferenciji za novinare članica studentske organizacije „Marketing radionica” Milanka Vasiljević....
„Marketing radionica je studentska organizacija u okviru Ekonomskog fakulteta, a njeni članovi su studenti koji kroz realizaciju projekata stiču potrebno praktično znanje i iskustvo”, istakla je Vasiljvićeva koja je napomenula da je ovo istraživanje rađeno četiri dana tokom poslednje sedmice aprila....
(Tanjug)
Kao sto vidite problem nije samo finansijski i ekonomski, vec politicki, socioloski i psiholoski.
Kako stvoriti obrazac i sistem koji ce zaustaviti odliv mozgova, unistiti bijelu kugu, smanjiti nepotizam, sprijeciti korupciju i mito, okupiti srpsko "zdravo jezgro" i poceti nesto planirati je pitanje nad pitanjima.
Situacija na trenu je skoro pa uzasna: politicari gledaju svoja posla i svoj dzep, uvozni lobi kreira ekonomsku politiku, tajkuni su sve i svja i bilo kakvo planiranje van njihovih interesa su nepozeljni; omladina vidi svoju buducnost van Srbije; stanovnistvo je sve starije; omladina sve nepismenija; javasluk i lopovluk sve izrazeniji; spoljni dug sve veci; narod sve zaduzeniji i siromasniji.
Ono sto zabrinjava da od ovoliko tekstova na NSPM-u nigdje jednog da zapocne sa gradjom tog dugogodisnjeg plana?
Da i ja zavrsim po engleski:
Invest only in businesses that an idiot can run, because sooner or later an idiot will.
/.../
Стручњаци „Кварталног монитора”, билтена који уређују професори Економског факултета, истичу да је запосленост, након што је криза протресла тржиште рада, достигла историјски минимум у последњих неколико деценија.
Истина је да су се са проблемом незапослености у последњих годину и по дана суочиле све земље света, али је мука у Србији већа:
– Тек свака друга радно способна особа, успела је да сачува радну књижицу. Да би се достигла садашња просечна стопа запослености у Европској унији потребно је да се број оних који раде у Србији повећа за 800.000, што ће бити готово немогуће остварити током наредне деценије – оцењују у „Кварталном монитору”.
Највише отказа пљуштало је у приватном сектору, који би, иначе, требало да буде окосница привредног раста. У последњих годину дана у прерађивачкој индустрији посао је изгубило 33.000 људи, у трговини на велико и мало 7.000, затим у грађевинарству 5.000, док је у хотелима и ресторанима отказе добило 2.000 радника. Са дуге стране, запосленост у јавном сектору остала је стабилна, Ипак, кад се на процес отпуштања у државној администрацији стави тачка, број запослених у јавном сектору биће мањи за 1,7 одсто, показује рачуница „Кварталног монитора”.
А. Николић
www.politika.rs
http://www.raskrsca.tv/index.php?option=com_hwdvideoshare&task=viewvideo&Itemid=53&video_id=152
Britanski model (Bank of England) nezavisnog funkcionisanja njihove CB-a i donosenja odluka nadglasavanjem savjeta (Monetary Policy Committee) od 9 clanova je interesantan primjer, ciji savjet cine nezavisni i apoliticni strucnjaci, pa je i njihova odluka vise odraz strucnosti i planiranja, umjesto politickih nadigravanja i nadglasavanja.
U jednom takvom savjetu ili odboru, moglo bi onda da se nadje mjesta i za vanstranacke strucnjake, poput profesora Dusanica.
Ono najvaznije, da sve buduce odluke CB-a budu transparentne i dostupne na uvid javnosti.
Moramo da se ucimo na tudjim greskama, umjesto sto non-stop udaramo glavom kroz zid i pitamo se zasto je tako bolno!
Znate vec za onu izreku:
Srbi se uce na svojim greskama, a Englezi na Oksfordu!
ps. Profesore, ne zamjerite na mojoj slobodi i formi! Hvala na javljanju!