Уважени владико, направили сте РАСКОЛ и ударили ГЛОГОВ КОЛАЦ Светосављу каквог познајемо и каквим смо живели!

А шта ћете са оних 9 + 6 владика који се нису сложили са пензионисањем и уклањањем Артемија? По логици, они су истомишљеници и подржаваоци "неканонског рада" владике Артемија.
И све ово је вама "љубав"? А докази владико? Где су? Зашто их не изнесете? Од када се то у Православљу гласа? Од када се то имитира скупштинкса већина? Где то пише?
Шта би са једномислијем архијереја и Духом Светим, Богом који једини има право на истину?...

Слажем се са претходним коментарима! Неки су се врло потрудили да осрамоте владику Артемија, срећа па ми знамо какав је човјек! Овим је само још једном дошло до раскола унутар СПЦ, једни за, други против... То је само почетак. Не желим ни да помишљам на будуће подјеле поводом славља у Нишу и могућег доласка папе! ЈЕДИНСТВО је најпрече, без тога ништа!

''Владика Артемије није поражен одлуком Сабора, осим ако сам не жели да буде поражен. Ако би се и осећао пораженим, то би значило да је поражен црквеним редом и нашом љубављу према њему, а љубављу се не може бити поражен,...''
Naravno da nije. Poražena je SPC, srpski narod i srpska država. No, Bog to neće dugo trpeti.

Придружујем се виђењима Сање БЛ, с тим што по обићају износим једну оштрију, али и вјеродостојну оцјену, наиме, да ће Владика Артемије у окружењу православног народа Републике Српске, имати на својој страни наклоност медија, институција и владе Републике Српске. И под тим измењеним условима, моћи више да се посвети свом духовном раду, намјесто да као у Србији мора да своју енергију троши на расправе у оквирима једног њему лично и његовој вјерној околини ни мало наклоњеног режима у једној неолибеларистичкој Србији којој Српска Православна Црква треба да служи само као декор и алиби. Поносим се да нисам припадао оним вјерницима који су новоустолићеном Патријарху без резерве и паушално скуте цјеливали као да га је уистину лично Свевишњи крунисао. Патријарх Павле је био симбол СПЦ, овај од београдског режима фаворизовани то неће никад постићи.

Ja ne poznajem lično ni Vladiku Artemija ni ostale, ali znam ponešto o redu među crkvenim velikodostojnicima, a Njegovo Preosveštenstvo Artemije to jeste.
Crkveni velikodostojnici po svojim običajima ne bi trebali da se direktno angažuju po ekonomskim i političkim pitanjima iz kategorije dnevne politike i finansijskih transakcija. To nije isto imati svav o političkim pitanjima i imati uvid i planove oko poslova koji koštaju kao što su popravke i izgradnja.
Meni je zasmetalo pre desetak i više godina kad su Vladiku Artemija u toku kampanje rušenja Miloševića angažovali više nego što priliči vladiki. Stalno je sa Momčikom Trajkovićem nekud išao i tražio od stranaca da smene Miloševića, i strancima se žaliio na njega.
Šta će njemu Momčilo Trajković, šta će njemu taj Vilovski, kao da niko drugi na svetu nije mogao voditi finansije Eparhije?
Njegova Hristoljubivost i odanost srpstvu i Crkvi nisu sporni, ali dragi gospodine Jevtoviću, zar ne vidite da je imao propuste.
Pomenuli ste reč RASKOL, ja se ne bojim raskola u Crkvi koju Bog čuva, ja se bojim pritisaka na Crkvu od strane vlasti, koje mogu da nanesu štetu, kao i prihvatanja Konkordata od strane vlasti, a naša crkva je ko ruža rumena, nju čuva Bog, kao i srpski narod.

„Patrijarh je pokazao da je patrijarh”.-Не бих се сложила.Патијарх у СПЦ је први међу једнаким.Патијрах Иринеј је прекршио устав својим инсистирањем да састав Синода остане исти, иако је митрополиту Амфилохију истекао мандат.Уместо да се изабере нови владика за нишку епархију патријрх је задржао и епископску функцију у тој епархији.Мишљење мења пребрзо за одговорног човека, а камо ли за патријарха.У фебруару је изјавио да је владика Артемије честит човек,а сад одједном није.У првом интервјуу који је дао је рекао да није за подлеле епархија, већ за ароднацију, па је и о томе променио мишљење.СПЦ не треба ни папа, ни да се патријарх понаша као да је он папа.Пича о љубави коју просипа епископ Григорије је тако цинична да је нећу коментарисати.Поделити народ оволико за пар месеци откако је постао патријарх не говори у прилог томе да смо поново добили патријрха по милости Божијој.Ја више не верујем нашој цркви.Даће Бог да свећа и овом кукољу у СПЦ догори па да поново добијемо владике и патријраха достојне наших светитеља.

Господине Хроничар, чак и да је све тако како сте навели, а верујте није, због чега је драстично прекршена процедура коју су утемељили још Свети Апостоли у чувеним "Апостолским правилима", па затим Канони седам Васељенских Сабора, Канони поједних Помесних цркава кроз историју и на крају Устав СПЦ који, и поред мањкавости, врло јасно предвиђа како поступати?
Да ли вам то није сумњиво?
Зашто до дана данашњег, не само да нисмо чули уверљиве доказе о "криминалу" (Виловског је рецимо грчка полиција пустила на слободу управо због танке документације српских колега), него да зло буде веће, ни формална оптужница није подигнута против Артемија, а камоли поведен поступак. Било световни, било црквени који је обавезан. И то, мора да се води тако да је Епископ сво време на својој катедри! Па још у два степена.
Да ли знате да када се Владика једном хиротонише да је то "брак са Богом" и да само Бог може да га расчини? И то је предвиђено Уставом СПЦ!
Да ли знате да је правило "гласања" угурано у СПЦ у оно чувено време комунизма (на силу) и да Православље не функционише тако него по принципу искрене братске љубави и једномислија? Баш како су функционисали и Свети Апостоли у првим временима.
Да ли знате да је и "пензија" угурана у Православље и још много тога католичког и протестантског? Да ли знате да је то урађено циљано? Баш као и екуменистички покрет и Светски савез цркава, творевине глобализма и НСП.
Шта значи ово "забрана повратка на КиМ"? Где то пише, у ком црквеном правилу и да ли је то у скалду са људксим правима?
Поздрав.

Господине Вид, илузорно је са вама полемисати јер имам утисак да сте управо дошли из оне чувене "синодске комисије" који је саставила још "чувенији извештај" који никако да видимо!!!
Само једно питање и доста је. Да ли знате како је изабран патријарх Герман и којом "Божјом руком"??? Ако вам није познато, могу да вам детаљно опишем. Бојим се да та "рука" и даље води СПЦ!

За оне којима није било јасно да је у избор господина Иринеја био много више уз помоћ људских руку него Божије руке,постало је јасно већ након његове прве изјаве, када је истргнут дио његове изјаве о муслиманима Албанцима.По навици дежурни СРБОМРЗЦИ су га одмах напали. НЕВЈЕРОВАТНОМ брзиноим, као по наредби, сва кампања је престала.И невјерним Томама је јасно како је другосрбијанској аждаји објашњено да је то у складу са папиним изјавама и све је утихнуло.
Нарвно да је сва ова прича око долазка папе у Ниш и ломљења јединог ослонца СРБСКОГ народа на Косову и Метохији Владике Артемија са својим вјерним клиром и народом.Ако већ причамо о владикама који су највише се ангажовали у политици онда је ПЕНЗИОНЕР атанасије сигурно негативни шампион и по томе колико је био ангажован, а нарочито по рјечнику недостојном ни Србина, ни свештеника а камо ли монаха и још уз то владике. Његови предходни позиви на вјешања, убијања су равни само салто мортале који је Вук Драшковић био у стању да направи.Још да нас убједе да је то једина епархија гдје се краде или да све владике које се возикају у аудијима и сличним овоземаљским лађама су то поштено зарадили платили порез држави па ће бити по оној народној и Вук сит и овце на броју.

Маја

Шта одговорити вернику који избор патријарха Иринеја сматра Божјом казном?! Признајем да сам затечен!

Горан Јевтовић

бојим се да нисте разумели оно што сам написао! Знам како је упокојени патријарх Герман изабран на то место, а не сумњам да ви о томе имате детаљне информације! Нисам имао прилике да прочитам извештај о раду вашег владике, али ја верујем свом патријарху, као што ви вероватно верујете свом, ма ко он био!

Кроз читаву историју Цркве можемо да приметимо различите ставове Светих отаца према начинима спасења. Неки оци су показивали велику строгост и ревност, пре свега у свом личном духовном животу, а онда и према својој духовној деци. Подвижништво и ревност су узидани у саме темеље Цркве – зар није и сам Господ Исус Христос био подвижник и ревнитељ? Па ипак, нису сви људи рођени са истим духовним способностима – већина људи нема духовну снагу за мучеништво или подвижништво (по Јеванђелској причи, дато им је мање талената). Зато су у првим вековима Цркве, примани назад и они који су се у страху од прогона одрекли Христа (чак и свештеницима који су се одрекли Христа, а затим се покајали, није одузиман свештени чин). Управо због тога се појавила и једна од првих “ревнитељских” јереси, која носи име свога оснивача Доната. Донатисти нису хтели да прихвате свештенике који су се одрекли Христа у току прогона, без обзира на њихово покајање, а пошто свој став нису успели да наметну Цркви, одлучили су се за раскол (стварање нове цркве). Можда би неко и данас помислио да су донатисти били у праву што се тиче аргумената; они, бар у почетку, нису инсистирали на изопштењу проблематичних свештеника из Цркве, већ пре свега на одузимању свештеног чина. Ипак, чини нам се да њихов грех није толико у размишљању (јер Христос није поробио људе, већ нас је ослободио ропства греху), колико је у пракси – свесном и намерном цепању јединства Цркве, наводно због ревности и бриге за чистоту вере. Историјски су потврђени многи лични и политички разлози, који су навели донатисте да формирају своју цркву, али та сазнања су дошла сувише касно за оне људе које су успели да заведу и преваре.
Донатова секта тако може да буде пример како нека аргументација у питањима Цркве може и не мора да буде тачна, али и како лоша пракса и најбољу аргументацију може да учини штетном.