понедељак, 06. децембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Андрић и Црњански као жртве културног етничког чишћења

Kоментари (34) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 уторак, 17 фебруар 2009 21:35
ж.
Сјајан текст. Браво.
Препоруке:
0
0
2 уторак, 17 фебруар 2009 21:36
Газда Груја
Има она народна - о рањеном/матором лаву и његовој судбини ; ништа ово не треба да нас чуди. Расрбљавање није почело јуче ; и није почело са стране. Расрбљавање је почело изнутра.
И одавно...
Од латинице, преко "Магазина" и "Парног Ваљка", до презира према "сељацима", труби, Цркви и на крају, самој Србији. И Србима.
Ено вам, гомила таквих на Б92 форуму - "стидим се што припадам овом примитивном народу..." У "ник-у" (надимку) број 89 - значи хиљаду деветсто осамдесет девето годиште. 20 година. Двадесет година - и стиди се. Машала.

Господа Андрић и Црњански су само колатерална штета у светлу чињенице да их ми концептуално више не доживљавамо као своје, да их ми не баштинимо више - ми, мислим на младе људе, нову генерацију - јер, док трепнете данашњи национално потпуно слепи омладинци и омладинке ће "преузети ствар" и позиције у друштву ; елем, не баштинимо, дакле, више ни саму Србију као своју.
Лако ћемо за господу А. и Ц... Кад има Србије они су "зелбстферштендлих" што кажу у европској унији.
Лако ћемо ми за њих.
Него, мене брине што Србије нема.
То је већи проблем. А свака част и Андрићу и Црњанском...
Препоруке:
0
0
3 уторак, 17 фебруар 2009 21:55
miroslav
veoma inspirativan tekst. Cestitam autoru.Zaista je sramota sta sve dozvoljavamo da nam se radi.
Препоруке:
0
0
4 среда, 18 фебруар 2009 00:45
Жељко Пауновић
@Газда Груја. Лепо речено. Остаје само да замолим вас и све којима је пре свега другог, Србија на срцу (без алтернативе) да сваког дана, непрестано и неуморно подсећате наше сународнике ко смо, шта смо, шта су наше вредности, чиме можемо да се поносимо и чиме можемо да допринесемо глобалној култури и цивилизацији. Радо ћу се на том прегнућу придружити свима онима којима је преча Србија од магловитих евроантлантских интеграција.
Препоруке:
0
0
5 среда, 18 фебруар 2009 01:24
Jovan
Zalosno ograniceno shvatanje tradicije. Autor se ponasa kao neko kome su ukrali sat ili auto pa sad dokazuje pred sudom da je auto njegov. Nemacki i francuski naucnik samo su ukazivali na slozenost kulturne situacije u kojoj su Andric i Crnjanski stvarali, a autor ovog teksta celu stvar pretvara u neku vrstu trange-frange svojatanja, pretvarajuci celu stvar u pitanje ni manje ni vise nego etnickog ciscenja!
Ogranicen i zalostan pristup kulturi!
Препоруке:
0
0
6 среда, 18 фебруар 2009 09:01
neobizantinac
Nije kulturno etnicko ciscenje, vec pravi kulturni genocid koji se nad nama srbima vrsi (pored ekonomskog, bioloskog, politickog i inih genocida)
Препоруке:
0
0
7 среда, 18 фебруар 2009 09:09
слободан новаковић
Tакође!
Препоруке:
0
0
8 среда, 18 фебруар 2009 10:17
брм
изјава "...Андрић примећује да је Симо Матавуљ проширио географску основицу наше приповетке, смештајући њену радњу на јадранску обалу, то јест на море..."ме је мало збунила и као да сведочи да се Андрић баш и није доследно одрекао младалачких југословенских убеђења. Наиме Југославија је била заједница "једног народа" са три "племена", а "српско племе" су чинили једино православни. Цитирана изјава је смислена једино у том кључу...ја лично, ризикујући да испаднем глуп у друштвцу, не могу да се сетим ниједног значајног хрватског књижевника "који је сместио радњу на обалу", али могу многих српских - Петра Хекторовића, Гундулића, Држића, Ћипика...али они по југословенск0ом кључу не спадају у српско племе...а по српском?
Препоруке:
0
0
9 среда, 18 фебруар 2009 10:41
Нишлија
Изгледа да су култура и политика два тешко одвојива друштвена поља.
Препоруке:
0
0
10 среда, 18 фебруар 2009 10:46
историчар уметности
"Не тако давно неко је приредио идеју да немањићке задужбине припадају албанској културној традицији, јер су албански радници вукли греде и камен за зидање" ...
Јован Деспотовић (историчар уметности) био је тај откривалац. И још није у ЛДП-у, замислите!
Препоруке:
0
0
11 среда, 18 фебруар 2009 11:18
Тон_мајстор
Газда Грујо, Жељко... остали:

Пошто нисмо нацисти и не треба нам некакав "Stormfront", већ домаћини и родољуби који се не стиде свог народа и порекла, ево нама овог сајта НСПМ, па са њега даље дејствујмо и ширимо наше ставове. Има нас доста, али нас "Друга Србија" медијски гази где стигне. Уз подршку власти, наравно.

Мада, већ сам помислио да смо "попешчанили" када је НСПМ-у пао сервер (ТРАС!) пре неки дан! :D

Пошто одавно немам своју опцију у Парламенту, права је штета што НСПМ нема неко организовано јавно политичко "крило", да се мало окупимо око њега. Мада, бојим се да би се то "предузеће" убрзо претворило у оно што већ гледамо око нас у Скупштини, или у чист инат "Другој Србији".

Но, треба се надати. ;)

Поздрав!
Препоруке:
0
0
12 среда, 18 фебруар 2009 14:15
Concordia
За Јована

Кад ти неко отима најважније писце, то је много горе него кад ти украду ауто или сат, осим ако немаш ужасно ограничен приступ животу.
Препоруке:
0
0
13 среда, 18 фебруар 2009 15:35
Nikola
To brisanje kulturnog identiteta sastavni je dio Šok doktrine, kako ju je u istoimenoj knjizi nazvala Naomi Klein.

Potreban je kulturni format C: da bi se neoliberalni proždrljivi kapitalizam usadio kako treba.

Emir Kusturica je planirao 1990. godine da snimi film Na Drini ćuprija. Valjalo bi ga podsjetiti i finansirati produkciju iz budžeta.

Film je vrlo značajan medij koji je potpuno progutan od strane evrotalibana.
Препоруке:
0
0
14 среда, 18 фебруар 2009 17:48
Jovan
Kultura je mnogo kompleksna stvar, i zato se pisci ne mogu otimati kao auto ili sat. U tome je poenta. Ovde se sve svodi odmah na nekakvu nacionalisticku matricu. Kao nesto nam otimaju. Ma ne otima niko nista, smirite se ljudi.
Citava halabuka se digla oko tvrdnje da bi Andric, da je danas ziv, rekao da pripada i srpskoj i hrvarskoj i bosnjackoj knjizevnosti. Pa naravno da bi rekao! Andric je covek koji je ziveo u Jugoslaviji i nesumnjivo bio vezan i za Bosnu i za Srbiju, i pritom verovao u tu Jugoslaviju. Nisu nemacki i francuski naucnici ti koji se opsesivno bave svojatanjem nego autor ovog teksta koji izmislja problem tamo gde problema nema!
Препоруке:
0
0
15 четвртак, 19 фебруар 2009 10:53
краљ-вештац
По Јовану би било најбоље да су Енглези током другог свестског признали да је Шекспир био Немац, као што је то тврдила нацистичка пропаганда.
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 19 фебруар 2009 13:50
Nikola
Jovane, Andrić je nekoliko godina prije smrti rekao da se više nikad neće vratiti u Bosnu zbog sarajevskih fundamentalista. On naravno nije ikoristio tu riječ - fundamentalisti - ali svi su znali na šta misli.

U taj haos nije htio da se vraća, i sigurno se ne bi nazvao bosanskim piscem. Što se tiče Hrvatske, pa nije on pisao eseje o Krleži već o Njegošu i Vuku Karadžiću.

Kada je, zbog toga što je bio član Mlade Bosne bio u austrougarskom zatvoru početkom Prvog svjetskog rata, zapisao je:

''Kada će stići KRALJEVE (kralja Petra Karađorđevića!) vojske? ja očekujem dane velikih djela!''

Srbin, Srbin, Srbin. Tačka.
Препоруке:
0
0
17 четвртак, 19 фебруар 2009 16:07
Jovan
@ краљ-вештац Sekspir sasvim sigurno nije bio Nemac, ali je zato Andric bio etnicki Hrvat (sto ne znaci da ne pripada srpskoj knjizevnosti)!
Препоруке:
0
0
18 петак, 20 фебруар 2009 03:18
Branislav Djordjevic
Ivo Andric je sam rekao ko je i sta je, i to onda kada je to bilo tesko reci.
U pismu upucenom iz Soko Banje 18. septembra 1942. na adresu Srpske knjizevne zadruge, g. Dr. Svet. Stefanovicu, Andic kazze;
Postovani gospodine
U odgovoru na vase pismo od 11. om. koje sam primio danas, a kojim me pozivate na saradnju u vasoj Antologiji srpske savremene pripovetke, cast mi je isvestiti Vas da mi nije moguce odazvati se vasem pozivu da dam moj prilog za tu Antologiju,
Kao srpski pripovedac, kao dugogodisnji saradnik Srpske knjiz. zadruge i clan njenog bivseg knjizevnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguce, jer u sadasnjim izuzetnim prilikama ne zelim i ne mogu da ucestvujem ni u kakvim publikacijama, ni sa novim ni sa vec objavljenim svojim radovima..."
Slede izraz postovanja i potpis.
Tako je govorio SRPSKI PRIPOVEDAC, iz Srbije i u IZUZETNIM PRILIKAMA, i to je dovoljno samo procitati da bi se razumeo ne samo njegov nacionalni osechaj vec i visoko eticki stav u odnosu na okupaciju Srbije i stradanje njegovog naroda. I iz toga treba uciti kako se ponasa SRPSKI PRIPOVEDAC (i Srbin uopste, ako mi je dozvoljeno da kazem), u IZUZETNIM PRILIKAMA, koje na nasu nesrecu traju u nasem vremenu vec gotovo dve decenije.
Препоруке:
0
0
19 петак, 20 фебруар 2009 12:57
Miroslav Svircevic, trenutno u Sofiji
Nema sumnje da Ivo Andric pripada srpskoj knjizevnosti i srpskoj kulturi. Neko je pomenuo da je bio katolik i po rodjenju Hrvat. To nista ne menja na stvari. On je sebe pronasao u srpskom jeziku i kulturu i na srpskom jeziku je napisao svoje najlepse i najvrednije romane. Andric se nikada ne bi tako opredelio kako to tvrdi sef katedre za juznoslovenske knjizevnosti na Sorboni. Rec je zapravo o podmukloj politici zatiranja svih kulturnih vrednosti srpskog naroda, kako bi se lakse eliminisao i pretopio u druge narode. Kako je krenulo izgleda da ce se ostvariti rasisticka teza Ante Starcevica da Srba nema ni u samoj Srbiji. Krajnje je vreme da se Srbija uozbilji i promisljenom politikom da brani svoj nacionalni i kulturni identitet u neprijateljskom okruzenju u licemernoj EU.
Препоруке:
0
0
20 петак, 20 фебруар 2009 14:15
краљ-вештац
Јоване, није тачно да је био етнички Хрват.
Препоруке:
0
0
21 петак, 20 фебруар 2009 17:44
Jovan
Da razjasnim jednu stvar. Nemam ja nista protiv tvrdnje da Andric pripada pre svega srpskoj knjizevnosti. Na kraju krajeva, sedeo je covek u Beogradu i pisao ekavicom.
Meni samo nije jasno zasto jedna u sustini bezazlena sugestija, gde se govorilo o Andricu kao o jugoslovenskom piscu - ne kao o nekome ko ne pripada srpskoj knjizevnosti, nego kao o piscu koji pripada jos necemu - pretvorila u pricu o "kulturnom etnickom ciscenju". Sugestija da Andric ima nesto sa drugim kutlurama bivse Jugoslavije nije besmislena s obzirom da je Andric rodjen kao Hrvat i Katolik (ma koliko ta cinjenica bolela neke ljude), da je poceo da pise na jeziku koji je leksicki i gramaticki blizi standardnom hrvatskom nego srpskom, da se citavog zivota bavio pre svega Bosnom. Dakle u pitanju je pisac sa slozenim nasledjem koji je pisao u vreme postojanja jednog kulturnog prostora koji danas vise ne postoji kao jedinstven, i ne vidim nista strasno u tome da se taj pisac razmatra u ukupnom kontekstu nekadasnje jugoslovenske kulture. Nazalost, autor ovog teksta, kao sto sam u svom prvom komentaru napisao, shvata kulturu iskljucivo kao stvar svojevrsnog "nacionalnog knjigovodstva". Andric je nas onoliko koliko je nasa kultura u stanju da nesto sa njim pametno ucini, onoliko koliko on ima uticaja na srpsku knjizevnost i onoliko koliko su srpski naucnici u stanju da daju nova tumacenja njegovog dela. A da bi se dala neka nova tumacenja Andricevog dela za pocetak je potrebno izaci iz matrice svojatanja, i zaista se na produktivan nacin baviti Andricem. Od onoga sto radi autor ovog teksta koristi nemaju ni Andric ni srpska kultura.
Препоруке:
0
0
22 субота, 21 фебруар 2009 00:08
М.
Питање је да ли је Андрић био Хрват или Србин католик. Али то је небитно. Нацију не чини етничко порекло, него култура. Штавише, треба да нам импонује што се определио за српску књижевност. Тзв. друга Србија мора да се суочи са том истином, тј. да је један Иво Андрић изабрао оно што они упорно понижавају. Андрић и његов суд вреде више од Радета Констатиновића и свих другосрбаша заједно.
Препоруке:
0
0
23 субота, 21 фебруар 2009 23:59
Милоје
„Само неуки, неразумни људи могу да сматрају и да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио и осећао и радио нераскидиво уткао у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости“. Сврха уметности је у повезивању прошлости, садашњости и будућности, у повезивању „супротних обала живота, у простору, у времену, у духу.“

Иво Андрић

Својатање српске, хрватске, босанске културе, данас, са још недовољне временске дистанце је врло незахвално. Не може се у један културни образац спаковати педесет година историје, било које земље, а нарочито ових земаља које су читав низ година провеле под заједничким кровом.
Уопште, ако посматрамо само српску културу, не можемо је тако лако дефинисати. Кроз историју, она је пролазила кроз различите периоде и утицаје које је и данас тешко раздвојити. А можда нема ни превелике потребе за тим. Сиромашан је онај народ који не прихвата вредности других култура.
Препоруке:
0
0
24 недеља, 22 фебруар 2009 15:01
Драшко Вуксановић
Не знам одакле Милоју идеја да неко овде не прихвата вредности других култура. Очување идентитета сопствене културе нешто је сасвим различито од културног аутизма. Тако Енглези не признају право Американцима да својатају Т. С. Елиота, па им због тога нико не спочитава да не прихватају вредности других култура.
Изгледа да је Милоје Андрићеву мисао да прошлост није мртва схватио као могућност да се она слободно мења. Но кључна синтагма у Андрићевом тексту јесте „уношење светлости научне истине у прошлост”. Па ако су манастири на Косову албански, ако је Вук украо језик Црногорцима и дао га Србима, ако Његош под придевом српски није подразумевао националну припадност, него православну веру, ако све то представља „уношење научне светлости у прошлост”, онда можемо да пустимо да се ствари одвијају по вољи свакога ко се дохвати тастатуре и пожели да фалсификује културну историју.
Исто важи за реченице француског слависте „Шта би рекао Иво Андрић кад бисмо га питали чији је писац”, и за његов одговор да би Андрић казао „да је и српски, и хрватски, и босански писац”. Он говори у Андрићево име, уместо да истакне чињенице из којих се види да се писац недвосмислено определио и да његово дело морфолошки припада корпусу српске књижевности. Ни овај исказ француског стручњака не „уноси светлост научне истине у прошлост”, него представља волунтаризам који прошлост искривљује. Тако може да поступа само човек који заиста сматра да је прошлост мртва и нема, па се с њом може радити шта ти падне на памет.
Препоруке:
0
0
25 недеља, 22 фебруар 2009 17:53
Милоје Мијаиловић
Томас Елиот се неретко и сам изјашњавао о свом пореклу и о томе коме припада и увек истицао да његова поезија не би била то што јесте да је рођен у Енглеској и исто тако не би била иста да је остао у Америци. А својатање и једних и других за његовим наследством је обична политика, уосталом, као и ова прича о Иви Андрићу.

Прошлост, наравно, не може да се мења, колико год појединци или групе то желели. Андрић је део једног времена и тамо је и остао.

Уосталом, шта је то што одваја једног српског писца од босанског, нпр.? То што пише другим идиомом? Хоће ли он постати босански писац простом променом начина писања?

И зато, никоме не треба ускратити право и потребу да присвоји део заслуга што је Андрићева књижевност то што јесте.
Препоруке:
0
0
26 недеља, 22 фебруар 2009 20:11
Jovan
@ Drasko Vuksanovic
Gospodin Vuksanovic tvrdi da "Englezi ne priznaju pravo Amerikancima da svojataju T.S. Eliot". Izvinite, a zsto onda Enciklopedija Britanika navodi da je Eliot "Americko-Engleski pesnik"? I zasto skoro svaki drugi izvor o Eliotu izbegava da da jasnu nacionalnu odrednicu uz njegovo ime? T.S Eliot upravo je idealan primer zasto nije dovoljno da se sledi to kako se pisac opredelio. To sto se Eliot opredelio da bude Britanski drzavljanin, ne menja cinjenicu da je on ponikao i odrastao u Americi, kao i da je bio pod uticajem raznih americkih mislilaca. Otuda su u poslednjih nekoliko godina objavljene knjige kao sto su "T.S. Eliot: Stvaranje americkog pesnika" ili "T.S. Eliot i americka filozofija", itd, itd. Poenta je u tome da T.S. Eliot jednostavno nije predmet nikakve bitke medju kulturama, i sto nikome ne pada na pamet da povodom njega govori o "kulturnom enickom ciscenju".
Ivo Andric je nesumnjivo prevashodno deo srpske kulture, ali je isto tako nesumnjivo i neraskidivo vezan za Bosnu, kao sto je svojim poreklom i ranim tekstovima vezan za hrvatsku naciju, a da ne govorimo o cinjenici da je pisao u vreme postojanja zajednicke drzave i kulturnog prostora. I kada neko inistira na toj slozenosti Andriceve pozicije, to nije nikakva "kradja", jos manje "etnicko ciscenje".
Problem je sto autor ovog teksta ne razume da pominjanje Hrvatske i Bosne povodom Andrica nema za cilj nikakvu kradju, nego uvazavanje slozenosti kulturne situacije u kojoj je pisac delovao. Verovali ili ne, postoje ljudi na ovom svetu koje proucavanje knjizevnosti i kulture zanima iz jos nekog razloga a ne samo zato da bi dokazivlai sta je "nase" a sta "njihovo". Takvi, medjutim, nesto slabo pisu za NSPM.
Препоруке:
0
0
27 недеља, 22 фебруар 2009 23:11
Јасно и гласно
Лепо речено, аргументовано...Из коментара се види коме смета овако поштен текст. Исти они који се залажу за статут без референдума, који одобравају отцепљење Косова, који правдају бомбардовање..., е баш ти исти "не разумеју аутора", сматрају да је питање тако "комплексно" да аутор не може рећи да Андрић (иако се изјаснио да је Србин, иако је писао екавицом, живео у Београду и није хтео ни туристички да путује у Босну) припада српској књижевности, као што треба прећутати Његошево јасно српско опредељење, крађу српског језика од стране црногорских и босанских националиста и да не набрајам...Тужна је, претужна, друга Србија...Текућа светска криза је оголила ди краја глобалистички геноцид малих култура, само што нашим другосрбијанцима још нико није јавио да је цар го! Уосталом, коме се не свиђа српска ћуприја, има босанску пирамиду сунца, чему то приземно својатање?
Препоруке:
0
0
28 недеља, 22 фебруар 2009 23:36
Драшко Вуксановић
Када у простор за претраживање на Гуглу укуцате Т. С. Елиот, добиће бројне поднаслове који управо сведоче о натезању око литерарног идентитета овог песника. Јован је дао једну страну, па ћу се ја ограничити на другу.

Thomas Stearns Eliot (1888-09-26 – 1965-01-04 ) was an American-born English poet, dramatist, and literary critic.

An American by birth and education, Eliot came to dominate English literary...

English Poet, born in the US

T.S. Eliot quotes (American born English Editor, Playwright, Poet and Critic, 1888-1965).

American-born, anglocized author

Thomas Stearns Eliot (1888-1965), American-born writer and thinker (became .... its publication was a landmark in the development of modern English poetry. ...

American-born English poet, literary critic, dramatist, and winner of the Nobel Prize for Literature.

Овим ћу завршити расправу. Захваљујем свима на коментарима.
Препоруке:
0
0
29 понедељак, 23 фебруар 2009 01:37
Jovan
Ne postoji natezanje oko kulturnog identiteta T.S. Eliota. Postoje razlicite kvalifikacije njegovog identiteta, ali nema nikave kulturne bitke oko toga ciji je Eliot, prosto zato sto se u americkom i engleskom proucavanju knjizevnosti godine 2009 ne vodi ta vrsta rasprave. Pisci nisu predmet svojatanja, a ako kod nekog, kao kod Eliota, Dzejmsa ili Dzojsa postoji pitanje identiteta to je tema za strucnu diskusiju o kompleksnosti pisceve kulturne pozicije, a ne za price o etnickom ciscenju. To je zato sto se britanski i americi naucnici bave naukom, a kod nas se mnogi bave ne naukom nego potpaljivanjem nacionalnih strasti.
Препоруке:
0
0
30 понедељак, 23 фебруар 2009 12:17
Милоје
Није ово пијаца, колико год НСПМ личио на такво место, нити је Андрић тенисер, па да се око њега отимамо, мало Србија, мало Хрватска, а мало Аустралија.

Овој теми није место у оваквој расправи.
Препоруке:
0
0
31 среда, 25 фебруар 2009 12:12
Татијана
Дочекивали смо ми и испраћали оне некадашње високе конзуле, испратићемо и ове високе комесаре за стабилизацију свега и свачега, за придруживање свему и свакоме а све у циљу реформи транзитног друштва.
Било би добро направити један списак политичких израза који су у данашњој употреби и назвати све својим правим именом.
Поѕдрав
Препоруке:
0
0
32 четвртак, 26 фебруар 2009 23:47
Хајдук
Већ доста дуго дозвољављмо да нас етнички чисте. Ево, сад нас и културно чисте на подао начин. Лустрирају нас. Најрадије би користили хлорни креч или лизол којим сам чистио чучавце у војсци. То ће потрајати све док их трпимо. А зашто их трпимо...не знам? Генерала ЛАЗАРЕВИЋА осудише. Хероја који се часно борио и можда одбранио Косово да не беше гадова у његовим (нашим) редовима. Запитајми се колико смо и ми сами допринели сакаћењу државе и народне свести.
Препоруке:
0
0
33 петак, 27 фебруар 2009 02:12
слађана
Свиђа ми се чланак. Сматрам да одлично сви знају ко су Милош Црнјански и Иво Андрић. Не могу никако да нам напакосте. А ја ћу да причам док не онемим оно што знам о њима. Ко има уши да чује, нека чује.
Препоруке:
0
0
34 субота, 28 фебруар 2009 22:03
dragan
Pročitao sam ponešto od Andrića, a dosta sam naučio o samom piscu iz dela koje je napisao Karaulac M. Tokom prošle godine, "Politika" je objavila i intervju M.Karaulca. Koliko sam shvatio Andrić je vizionar društvenih pokreta 20 i 21 prvog veka, a to je vidljivo u Karaulčevim zapisima o Andrićevoj analizi pojave fašizma u Italiji, gde je budući nobelovac boravio kod svog prijatelja, vojnog izaslanika Jugoslavije, tada kraljevine. Predlažem svakom da pročita Andrićevu biografiju M. Karaulca, čak i ako nije pročitao bar neko delo ovog svetskog pisca, političkog robijaša, diplomate, nobelovca... šta više reći.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће на референдуму 16. јануара бити усвојене измене Устава?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер