Što jes' jes. Obećao sam da više neću postovati na NSPM, ali ovde jednostavno nisam mogao da ignorišem neistine.


Vulkanska prašina nije baš nepoznata opasnost, na Wikipediji recimo imate dosta solidne opise bar dva komercialna leta, na kojima je "gadno zagustilo" i koja su se skoro tragično završila baš zbog oblaka vulkanske prašine.

A troškovi popravke aviona su bili ogromni.

Evo prvog linka, koji na kraju sadrži i drugi:

http://en.wikipedia.org/wiki/British_Airways_Flight_9

Čovek na samom početku teksta kaže kako se ništa ne razume u prirodne nauke, ni, uostalom u temu kojom se ovde bavi, ali mu to nimalo ne smeta da se raspiše o "pravim" razlozima prekida letova i nadugačko jadikuje o nedostatku hrabrosti evropskih lidera. Sjajno. Zbog takvih stručnjaka su društvene nauke na lošem glasu.

Steta je sto se autor nije pozvao na razvoj zavisnosti od donosenja odluka na osnovu racunarskih modela. Tada bi morao da primeti da je posle odusevljenja racunarima desetogodinji period, negde do 1995-7, pa i koju godinu kasnije bio period kada se veoma dobro znalo da su modeli nepotpuni i nedovoljno dobri. Islo se u drugu krajnost, pa su racunari izbacivani iz sala u kojima se donose odluke, iako su njihove anaize uzimane u obzir. Zatim je stasala generacija koja je poznavala samo virtuelni svet, i primitizovnim skolstvom obucavala se za zivot "prezentacijama"... i racunari su, pa i modeli vraceni u centar. Vec desetak godina odluke donose racunarski modeli, ne ljudi. Istovremeno smo sofisticiranom opremom, pa i aviona, postali krhko drustvo. Dobri stari klipni avioni bi, ako ne nad Islandom, nad Evropom leteli bez problema. Strah jeste najbolji osnov vladanja, kada je drustvo u krizi, postrojavanje ljudi s problemima, kao sto se to po svetu radi tokom ove godine najzesce krize, jeste nacin da se stekne prevlast i gradjanin pretvori u pokornog poslusnika. Sto se tog aspekta tice, tek cemo se cuda nagledati. (Mi smo poceli malo ranije, LK i pasosi bili su probno polje). Visoko tehnoloski svet ne samo u distopiji jeste krhki svet straha, ili bar strepenje. I, sve bi bilo dobro, da covek koji strepi nije los proizvodjac, sto visoko tehnoloski svet vodi degradaciji. Hm, 10 Nobela za recept koji bi sacuvao prednosti oba!

Evo, ni ja se ne razumem u aviomehaniku. Ali se razumem u geografiju. Koliko ima vulkana u Indoneziji, i prašine nad nebom Indonezije, pa žive s tim rizikom...
Pisac je odlično pogodio kulturu straha. U genijalnom delu simpatičnog naslova Propast Zapada Špengler opisuje taj strah "poslednjih ljudi" od života. On čak kaže da je njihova parola bolje rob nego grob, nasuprot obrnutom, što očigledno nije srpski izum, nego postoji kod svakog živog naroda. Recimo, stara frizijska izreka je lever doodt als sklaav. Ali "savremeni" se boje svega i pristaće na sve, zarad malo sigurnosti...
Čovek kaže da će neki budući istoričari pisati. Ali koji? Arapski, kineski, indijski, hispanoamerički, nadam se i ruski. Zapad je prešao crtu posle koje nema povratka u životnost. Oni mogu samo da reprodukuju zadate obrasce. I da se plaše i vlastite senke. A nekad je Kamoiš znao da keže "Da je još sveta, i tamo bi stigli!"

Tekst otvara pitanje liderstva, i o toj temi bi imalo šta da se kaže. Ako pogledamo svetsku ekonomiju, finansijsku krizu, jasno je da nešto krupno nije u redu što se tiče i vođenja i kontrole finasija u SAD a onda u Evropi i šire. Političari su bez vizije, a skandali se samo ređaju i kod nas i u Evropi i SAD.
Pažljivijim čitanjem tekstova u medijima možemo zapazati da lideri sve više posežu za manipulacijom građana, i onih koji predvode na bilo kom nivou. To se vidi od manupulisanja informacijama do konkretnih poteza.
Druga stvar je fokusiranje na ličnu poziciju, i ličnu dobrobit umesto na dobrobit onih koje predvode. Sa tim u vezi je i donošenje odluka, koje su odmerene tako da oni kao odgovorni budu u bezbednoj zoni bez obzira kakav bude ishod.
Činjenica je da se sasvim namernim i smišljenim potezima stvara osećaj nesigurnosti i straha u narodima, ne radi naše koristi nego da bi od toga imali korist oni koji imaju moć i sredstva da svoju moć i dalje uvećavaju. Ohrabruje i usmerava nas na slične akcije ponašanje miliona ljudi prošle sezone u vezi gripa i vakcinisanja. Ovaj skandal je ostavio ogromnu ljagu na odgovornima na mnogim nivoima od vrha SZO, pa preko vlada i ministara, do najodgovrnijih u drugim institucijama i pridodaje očitoj krizi liderstva u svetu.

Davno su oni prešli sa 'manipulisanja' na sveopšte kreiranje svake stavke onog što se nekada zvalo život. Avioni, kamioni, svinjski grip, globalno otopljavanje, gay rights, terorizam, skupljaju fanatike u sve ove torove, i sve tako dok jednog jutra se niodkud pojavi vest o Madovu koji je proneverio 60 milijardi dolara. Javnosti je uperen reflektor u oči, i pošto se navikla na njega, ništa ne vidi izvan te svetiljke, i onda počinje onaj čuveni leptirov let. Na svu sreću, letu i bumbarovi, pa čak i medvedi...

Čitajte Naomi Klajn i njenu "Šok doktrinu". Samo se nastavlja...