Случај Катин је обелоданио Јозеф Гебелс 1943. године. И гле чуда, пољска емигрантска Влада у Лондону, прихвата немачку верзију као готову, утврђену истину, док с друге стране Немци убијају Пољаке. Ни срамно извињење Горбачова, Јељцина и Путин није Пољацима довољно. Реч је, наравно, о репарацијама и територијалним претензијама према Русији и њеним богатствима. Све у духу недавне Резолуције Парламентарне скупштине ОЕБС, о совјетско-немачком злом савезу против остатка човечанства и проглашењу 23. августа за Дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма.
Препоруке:
0
0
2
субота, 17 април 2010 18:23
Алекса
Чини се да аутор поприлично претерује са давањем већих шанси Јарославу Качињском у председничким изборима; велико је питање да ли ће уопште да суделује?
Сасвим је јасно да се политичке смернице на глобалном плану неће много променити без обзира на испољавање симпатије према пољском народу од стране руског народа и руководства, али то што се већ променило у Пољској је одбацивање досад владајућих стереотипа о Русима од великог броја обичних људи, а слично се догађа и са руске стране; уопште, у Пољској су стално присутне велике симпатије према руској култури.Укратко, политика се неће много променити, али односи између обичних људи хоће. Видећемо колико ће то да утиче на политику.
Врло је важно то што су Путин и Медведев откривши Катињски злочин пред Русима убрзали обрачун са наслеђем комунистичке владавине у Русији. Анджеј Вајда је учинио много да до тога дође, а ако сте пратили свечаност на гробљу у Катињу 7. априла могли сте остетити присуство духа Александра Солжењицина.
Аутор би, пошто је из Украјине, требао да зна како у западној Украјини виде не само Пољаке, него и Русе, тако да нема потребе да се узбуђује због тобожњег пољског надирања; што се Белорусије тиче тамо ширење пољских утицаја могу имати већу шансу. Ипак прецењује аутор снагу Пољске.
И запажање техничке природе: Жечпосполита (тако звучи на пољском реч која) значи исто што и Републике и не би требало да се појављује у облику као у тексу; чини ми се да проба убацивања неколико изабраних од аутора појмова у колико толико изворном облику треба да изазове негативан пријем код читалаца.
Још једна ствар, суштина увођења Четврте Жечпосполите је превазилажење Треће, која је настала договором комунистичких власти у Пољској са делом опозиције окупљеном некад у Солидарности, а активности Пољске државе у односу на пољске мањине у Белорусији и Литви немају превише везе са руским интересима или каквим мислима о проби враћања неких од некадашњих територија под окриље Пољске.
Аутор пише у смеру конфронтације
Препоруке:
0
0
3
субота, 17 април 2010 21:10
Одбрана и последњи дани
Нису остали по страни ни Американци. Саветник Барака Обаме, етнички Пољак Збигњев Бжежински позвао је пољско руководство да претвори гроб Леха Качињског у место поклоњења, на коме би се сваки Пољак могао још једном сетити пољских официра, стрељаних у Катињу (!?).
А нама забрањују да се враћамо у прошлост. Добра је само она прошлост која њима иде у прилог. Пожељна је пољска национална хомогенизација, али српску треба спречити свим средствима. Двоструки стандард постаје правило.
Препоруке:
0
0
4
субота, 17 април 2010 23:12
Mитар
Како се нико не сети 70.000 Руса заробљених 1920. од стране пољака и одведених у логоре у Пољску.
Ниједан се од 70.000 није се ЖИВ вратио.
Пољаци су након Судетске кризе, предлагали Немцима, Хитлеру да учествују у окупацији Чехословачке.
Пре Пакта Молотов - Рибентроп, Пољаци су понудили да са Немцима - Хитлером нападну СССР.
У ослобођењу Пољске погинуло је 750.000 војника Црвене армије у Другом светском рату.
Чињеница да су се бројни Пољаци борили храбро на фонтовима у Северној Африци, Италији, Француској.
Кад су се кројиле границе после Другог светског рата, СССР је Пољкој дао најјачи Немачки индустријски басен Шлезију сада се зове Шљонск.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 18 април 2010 03:21
mmne
uz svo saucesce zbog tragedije poljskih gradjana u smolensku, imam nesto urezano u glavi sto me "muci".
naime gledajuci mapu, katinske sume se nalaze kod smolenska u RF (sadasnjoj) na 300-tinak kilometara od moskve, nazad prema minsku je 400 kilometara (belorusija ) i dalje na oko 1000 km je varsava tj. poljska. pitanje za 8 razred osnovne skole iz logike: cak i da je tacna gebelsova verzija ( a nije jer svi znamo "objektivnost" tog tadasnjeg dzemi o sheia), STA JE TRAZILO 12000 POLJSKIH "ELITNIH" OFICIRA na ruskoj teritoriji? branili je od napada nacista? cuvali svoje ( na tom mestu) nepostojece sugradjane? bili si plavi slemovi? hteli su da se prikljuce crvenoj armiji? vrlo bi korektno bilo pojasniti ulogu poljaka i katolicke crkve u svojim istorijskim pretenzijama i zlodelima prema ruskom narodu, a zadnji vrhovnik mracne katolicke organizacije je bio poljak sa nacistickom prosloscu ( po stampi i izjavama). ko kome treba da se izvinjava?
naravno da mi je zao poginulih, na nekom forumu sam vec izrazio saucesce, ali, red je de se stvari nazovu svojim imenom, jer sva zapadna stampa je pet minuta po katastrofi izvukla "kompletan" pregled katinskih dogadjaja.. ali na zapadu ih ima toliko odskolovanih da je ovih dana bljutavo citati zapadnu stampu i TV.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 18 април 2010 04:21
angelina
Pozdrav g. Mitru, ali Poljska ne samo da "je ponudila" Hitleru da "ucestvuje u okupaciji Cehoslovacke", vec je to i ucinila. Uvek nam pozno leto 1939. i nemacki napad na Poljsku, zaseni dogadjaje iz proleca iste godine, kada su i Poljska, a i Madjarska, ucestvovale u komadanju Ceske. ___ Nije neobicno da autor iz Ukrajine, pa i Rusije napise ovako ostar tekst, bar kada se radi o poljskim konzervativnim politicarima, a i inace. II Republika nije ostala u svetlom secanju gradjanima dalje od istocnih granica Poljske, a vreme i vrednosti Pilsudskog koliko su god na ponos i diku Poljacima, toliko je i secanje na zastrasujuce lice Poljske za istocne susede, kao sto vreme posle 1945, ponovo budi suprtne emocije na obe strane.___Bez obzira na jaku notu prozelitizma brace Kacinjski,u ovoj situaciji ne izgleda izvesno, a nema ni spoljne potpore (naprotiv) da bi neki novi Pilsudski mogao povesti na Kowno. Svakako, neki jos neidentifikovani glas koji krije crna kutija, mogao bi,medjutim, ovu situaciju odvesti u jednu ili drugu krajnost.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 18 април 2010 07:11
Djordje Popovic
Postovana redakcijo,
kao redovni citalac vaseg lista i simpatizer idejnog pravca NSPM-a, a istovremeno kao poznavalac poljskog, ukrajinskog i ruskog jezika, saljem vam nekoliko objasnjenja, koja ce, nadam se, poboljsati ovaj - koliko mi se cini - na brzu ruku uradjen prevod teksta gospodina Guljevica.
Prvi problem je nespretan prevod poljskog izraza Reczpospolita, koji je i sam prevod latinskog Res Publica (na poljskom Rzecz - stvar, Pospolita - javna, svakodnevna, obicna). Verujem da cete se sloziti sa mnom da za prosecnog srpskog citaoca, pa cak i prosecnog intelektualca, izraz 'IV Rec Pospolita' zvuci u najmanju ruku cudno, da ne kazem besmisleno (i ostavljajuci po strani cinjenicu da vas prevodilac po padezima menja "Rec" ali ne i "Pospolita"). Za Poljake pak ovaj izraz je prakticno sinonim za drzavu. Dakle srpski prevod treba da glasi jednostavno Cetvrta republika, sto je i bila zamisao pokojnog Leha Kacinjskog: da nakon Prve republike(Poljsko-litvanske Unije 1358 - 1795), Druge republike(1918 - 1939), i aktuelne Trece republike (1989 - do danas) izgradi novu, moralno preporodjenu i politicku osnaznjenu Poljsku.
Zatim, fonetska transkripcija izraza '(mala) polszczyzna' glasi poljscizNa, dakle n a ne nj.
Dalje: ne znam koji je smisao zadrzavanja izraza 'poljski ksedzi' - prosecan Srbin opet nista ne razume dok u zagradi ne procita da se radi o svestenicima - ali ako se i slozim sa tim zarad recimo slikovitosti, moram reci da izraz 'ksendzi' (svestenici) ne postoji u poljskom jeziku. Mnozina od reci 'ksiadz' glasi 'ksieza' (sa nazalnim e i tackicom iznad z), i fonetska transkripcija bila bi 'ksjenza' sa z kao u zivot. Ksendzi je (iskrivljena) ukrajinska varijanta koja oznacava (i to u dosta pogrdnom smislu kad je koriste pravoslavni) katolicko svestenstvo. Ako zelimo sacuvati polupodrugljivi karakter ovog izraza, predlazem da ga prevedemo sa 'velecasni'-ovaj izraz u Bosni katolici koriste sa postovanjem a pravoslavni sa ironijom-a ako ne, onda svestenik
Препоруке:
0
0
8
недеља, 18 април 2010 19:07
Redakcija NSPM za Djordja Popovica
Postovani gospodine Popovicu,
Veliko Vam hvala na razjasnjenjima. Sve sugestije su i ubuduce dobrodosle. Tim pre kada je rec o prevodima i clancima koji se ticu poljskog i ukrajinskog jezika. Strucni resursi u nasoj redakciji za pomenute jezike su vise nego skromni. A i nazalost ne uspevamo uvek - i svaki tekst - da ispratimo sa strucnom paznjom koju nesumnjivo zasluzuje. Hvala Vam takodje na podrsci.
Препоруке:
0
0
9
недеља, 18 април 2010 19:55
Djordje Popovic
nekoliko istorijskih cinjenica koje je lako proveriti:
1. Poljski elitni oficiri koji su postradali u Katinju bili su ratni zarobljenici koje je Crvena Armija zarobila u septembru 1939. u istocnim oblastima tadasnje poljske drzave. Poznato je da su Sovjetski Savez i nacisticka Nemacka dogovorili podelu Poljske tajnim paragrafima pakta Ribentrop-Molotov, i u skladu sa tim, Crvena Armija je 17. septembra 1939. (dakle 17 dana nakon napada Nemacke na Poljsku, i u vreme dok se Poljska jos uvek organizovano branila) sa oko 500 hiljada vojnika i nekoliko hiljada tenkova usla na teritoriju (tadasnje) istocne Poljske. Nisu dakle katinski stradalnici bili nikakvi plavi slemovi ili okupatori, vec ljudi koji su branili svoju otadzbinu i nakon poraza zavrsili u logoru za ratne zarobljenike.
2. Sami Rusi priznaju da se radi o zlocinu koji su pocinili pripadnici NKVD-a. O nalogodavcima i motivima moze se raspravljati, i ne tvrdim da je moja interpretacija tacna: da su Sovjeti hteli ukloniti potencijalno jezgro obnove poljske anti-komunisticke drzave. Medju zarobljenim oficirima nalazio se cvet poljskih intelektualaca (zbog pravila u tadasnjoj poljskoj armiji da osobe sa univerzitetskom diplomom automatski imaju status rezervnih oficira), a velika vecina njih nije simpatizovala komuniste.
3. Sam sovjetski napad na Poljsku u septembru 1939. je u najmanju ruku jednako sramotan kao i poljsko ucesce u komadanju Cehoslovacke. Poljska je 1938 okupirala Zaolzje, jednu pogranicnu opstinu naseljenu Poljacima, i taj cin sam po sebi nije bio sudbonosan za propast Cehoslovacke koja se nije branila. Crvena Armija je pak zabila noz u ledja jedinoj zemlji koja se (osim samog SSSR-a kasnije:) junacki branila pred nemackom agresijom, okupiravsi oko 30% poljske drzave dok je ova jos itekako pruzala otpor Nemcima (Varsava je pala u nemacke ruke 28. septembra, 11 dana nakon sovjetskog upada, a posljednja poljska jedinica je kapitulirala 6. oktobra na Helu pokraj Gdanjska).
Препоруке:
0
0
10
недеља, 18 април 2010 20:37
Djordje Popovic
... a nakon kratkog istorijskog pregleda, moj komentar/apel:
Dragi sunarodnici, ne ruzite Poljake samo zato sto su katolicke vere, i ne branite Ruse po svaku cenu samo zato sto su pravoslavni.
Tacno je da Poljaci nisu bili blagi prema Ukrajincima tokom istorije, i mogu razumeti da se mnogim Ukrajincima (poput, recimo g. Guljevica) dize kosa na glavi kad se spomene obnova 'Rzeczpospolitej'. U osnovi poljsko-ukrajinskog sukoba nisu lezale religijske vec prevashodno klasne razlike: vecina Poljaka koji su ziveli u danasnjoj Ukrajini, Belorusiji ili Litvaniji bili su aristokratskog porekla, cak i kad nisu bili bogati (takozvana poljska 'szlachta'), dok su Ukrajinci (i katolici, i unijati i pravoslavni) bili seljaci - sto slobodni (kozaci), sto kmetovi. Slicna situacija je postojala (i slicna uzajamna mrznja ostala) u Litvaniji, iako su i oni katolici kao i Poljaci.
I premda, kao sto rekoh, razumem razloge mrznje Ukrajinaca (ili Litvanaca) prema Poljacima, ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge.
Nista nije crno-belo. Pogubljeni oficiri su bili poljske patriote koji su zavrsili u logoru (i kasnije u grobu) jer su branili i voleli svoju otadzbinu. Jeste se ta otadzbina prostirala na teritorijama naseljenim Ukrajincima, ali i nasa se otadzbina, makar formalno, prostire na 11000km2 teritorije naseljene skoro iskljucivo Albancima. Da li to cini nase vojnike koji su se tamo borili 1998. i 1999. nekakvim agresorima?
Pokojni Leh Kacinjski nije bio samo 'americki covek', iako ga je njegova rusofobija na zalost cesto stavljala u takvu poziciju. Kacinjski je bio poljski patriota starog kova: desnicar u pogledu morala i gotovo levicar u pogledu svoje brige za dobrobit obicnih Poljaka, umereni euroskeptik, legalista i iznad svega covek cistih ruku. Mi Srbi ne trebamo zaboraviti da je Kacinjski bio i ostao protivnik nezavisnosti Kosova, dok je fleksibilni premijer Tusk pozurio da ga prizna i dodvori se USA, kao sto i sad hita ka Putinu.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 18 април 2010 21:02
Иван
Одговор за mmne и Лазара:Покушаћу да одговорим на ове логичке дилеме.Ти пољски официри нису својом вољом боравили у Русији, већ су као ратни заробљеници доведени на територију СССР-а, јер не заборавимо да је СССР заједно са Немачком учествовао у агресији на Пољску. Да ли је или није верзија Јозефа Гебелса о овом покољу тачна, то не можемо знати, али ако је Владимир Путин, несумњиви руски патриота, признао да су ти невини људи дивљачки побијени, зашто ми Срби увек морамо да будемо" већи католици од папе"? Сад, што се тиче наводних пољских претензија на територију Русије као и евентуалних репарација, било би занимљиво видети на који би их то начин Пољска остварила, са својом војском која је много слабија од руске. Ако неко мисли да би јој у томе помогао НАТО, тај се грдно вара.
Што се тиче тона и духа већине осталих коментара, не знам чему оволики гнев усмерен на режим Каћинског. Као да се заборавља да је управо овај режим,одржавањем забране абортуса, обрачуном са "геј" активистима, наглашеним евроскептицизмом и многим другим стварима допринео очувању здравог друштва у Пољској, па коментатори треба да се запитају зашто онда пољски народ постаје све већи и напреднији, док смо ми и Руси који се наводно боримо против Новог светског поретка шампиони у абортусима. Уосталом, не треба заборавити да је бивши СССР био весник "европских вредности" јер је прва земља у свету која је легализовала абортус, а Совјети и ми смо порушили пуно својих цркава, што Пољацима ни у комунизму није пало ни на крај памети. И на крају не треба заборавити да је Каћински, као доследан противник "европских вредности" био одлучно против признања независности Косова.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 18 април 2010 21:21
Иван
Свака част, господине Поповићу. Да сам видео ваш коментар, не бих послао свој.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 19 април 2010 10:06
брм
дубоко поштовање за начин размишљања г. Поповића
заиста се пречесто већина коментатора понаша као павловљеви пси дресирани да реже на све што није руско...
"ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge. "
не разумем ни ја, поготово што имамо слична лоша искуства са црвеном армијом и њеним сателитима ( Зидани мост и катинску шуму нпр..) као и Пољаци, а врло је дискутабилно који нам је народ "етнички" ближи - словенско - монголски Руси (10% гена данапњих Срба) или сарматска браћа Пољаци (то фамозно племство су наследници Сармата - сербоа који су освојили и наметнули власт тамошљим словенским племенима..касније се део њих доселио на балкан и дао нам данашње име Срби
а паралеле са оцем пљске нације Писулдским и нажалост југославизмом заборављеним тековинама српске револуције (1. и 2. српског устанка) и Гарашанимовог начертанија под утицајем Пољака..
и још пуно тога..
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 19 април 2010 11:10
м. -ић
Па, прво, ко је шта заговарао у Пољској, можда знамо а можда и не знамо, тек Пољска подржа независност окупиране српске покрајине, и то још у првом таласу стаде на страну непријатеља српског народа. Пољска је, за свако поштовање, демократска држава, и власт поштује глас народа, а из тог народа се реч није чула у прилог Србији. Према томе, може се само закључити да народ пољске подржава непријатељски и покварени поступак њихове владе. Руси, какви су, такви су, шти се мене тиче нек су далеко од Србије, тек руска влада држи страну Србији више него иједна друга у свету. Ако се у дипломатији пријатељство рачуна по интересу, Пољска пријатељ Србије одавно није, ако је икад и била.
Друго, ти пољаци 1939 нису бранили Пољску, него су се борили да задрже окупиране руске територије. Пољаци су на подмукли начин окупирали 1919 западне делове тадашње Русије, док је комунистички терор гушио државну власт. Пољска није на то имала право, мировни споразум је источне пољске границе одредио тамо где су данас, а не тамо где су биле од 1919 до 1939. Совјетски савез је 1939 године једноставно повратио претходно окупиране руске територије.
Иначе, речпосполита заиста значи држава, пре него република. Источни суседи Пољске су доста осетљиви на употребу баш те речи, јер је то био и назив средњевековног пољско литванског савеза, краљевине и војводства, који је био једна од најмоћнијих и највећих држава у Европи, и који је укључивао и земље све до Естоније, до Крима и скоро до Волге. И то је та Пољска на коју се мисли кад год се каже Речпосполита, и у Белорусији, и у Украјини, а чија се обнова прижељкује у Пољској.
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 19 април 2010 12:11
ТОПОЉ
Покојни пољски предсједник Лех Качињски није био светац.Нашао сам податак даје још као градоначелник Варшаве подржао иницијативу да један од градских тргова добије име по злогласном чеченском терористи Џохару Дудајеву.Подржавати оавакву иницијативу равно је подршци звијерима одговорним за недавну трагедију у Москви,у московском метроу.Ово је,ако се тако може рећи,много више од русофобије.Није волио одласке у Москву.Њих се клонио.Познато је да је боравио у Катину 2007-ме.Његову тврдоглавост капетан авиона који је управљао авионом аугуста 2008-ме ипак је игнорисао и авион који је требао да слети у Тбилиси,слетио је у Азербејџан.А сад да поставимо нека незгодна питања.Шта је намјеравао покојни пољски предједник да ради у Тбилисију аугуста 2008-ме?Да да отворену подршку диктатору и злочинцу Сакашвилију?Биће да је тако.Војска овог злочинца своје "подвиге" на Кавказу у аугусту 2008-ме снимала је мобителима.Резултат тих "подвига" је много мртвих цивила и руских мировњака.Из првог питања и закључка послије, намеће се питање које је поставио господин Митар у свом коментару:Како се нико не сјети 70.000 Руса одведених у логоре 1920-те од стране Пољака?Сјете се ријетки.Стварно,како се тога нико не сјети?На сајтовима по Србији примјетио сам једну веома чудну појаву у србском националном корпусу.Када почну изливи саосјећања са патњама Пољака,Грузина итд,а све на рачун оних "злочестих" Руса,то нису било каква саосјећања.То прераста у нешто што спада у домен једне озбиљне психоанализе.Па највеће жртве поднио је управо руски народ.Колико је погинуло Руса у 20-том вијеку?Мијери се милионима.Надаље,кад се прича о демографији у Русији,ти исти који то злонамјерно пласирају,умјесто да ћуте и не проговарају ни једне,они поприлично злурадо о томе причају.Зна се шта је утицало на демографски минус у Русији."Пријатељи" Русије.Од 1917-те па све до краја 1999-те.Нека га сада направе?Никада више.На земљи можеш да лажеш али оног горе не можеш.Свако зашто има своје зато.
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 19 април 2010 22:32
Иван
Одговор за м.-ића:Прво, веома добро знамо ко је шта подржавао у Пољској у вези са Косовом. Управо је покојни Каћински био жестоко против признања Косова, јер је био пољски националиста и као такав антиевропејац и противник исламског фундаментализма. На нашу жалост,његова странка је изгубила изборе, али не због става према Косову, а осим тога странка Доналда Туска, који је заслужан за признање Косова, није у свој предизборни програм ставила да ће признати Косово. Сви добро знамо да политичари пред изборе причају оно што народу прија, а када дођу на власт раде оно што од њих очекују њихови медијски и финансијски спонзори.Према томе, тврдња да пољски народ подржава све поступке своје владе једноставно не стоји.Овакве приче о демократији и поштовању воље народа су или одраз велике наивности, или пак софизам чији је циљ да се пољски народ облати.Све у свему, Каћински није успео, и поред најбоље воље, да спречи признање Косова, јер је по пољском уставу признање нових држава у надлежности владе, у којој је већину имао и још увек има Доналд Туск.Није тачна тврдња да је пољска војска у Другом светском рату бранила окупиране руске територије од Црвене армије. Ту су у питању територије које су први пут у историји постале руске као резултат поделе Пољске између Русије, Прусије и Аустрије крајем осамнаестог века, а пре тога су биле у саставу пољске државе око девет стотина година. А ту границу између СССР-а и Пољске, коју је наводно одредио некакав мировни уговор је заправо нацртао лорд Керзон, Британац, па се сад поставља питање да ли су западњаци добри када цртају границе Пољске у корист СССР-а, а када нама раде то исто у корист Албанаца, е онда су лоши.Разуме се да Пољаци нису пристали на ово исцртавање граница, већ су повратили оно што им је припадало од десетог до осамнаестог века, а осим тога, на тој спорној територији и нису живели Руси, већ измешани Украјинци, Пољаци и Литванци.
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 19 април 2010 23:21
Иван
Одговор Топољу: Ја нигде нисам у србском националном корпусу приметио неке посебне изливе саосећања према патњама Грузина или Пољака.Ови први, Грузини, су за своје патње сами криви, јер су покушали да изврше погром над Осетима, па се Русија праведно умешала да то спречи.Што се тиче патњи Пољака у Другом светском рату, Пољаци за њих нису били криви јер би немачки напад на њих уследио ма шта да су урадили. А што се тиче руских патњи и губитака, нису то били само руски губици и патње, већ губици и патње свих народа који су настањивали Руску империју и потом Совјетски Савез. Али ово уопште није важно, јер патња је патња, ма ко да је доживљава, али је важно да ли су Руси, као у случају Грузије, за своју патњу сами криви, или, као у случају Пољске,им је она била наметнута мимо њихове воље. Руси нису морали за рачун англо-француских смутљиваца и њихових српских експонената да, неприпремљени, улазе у рат против својих природних евроазијских савезника. Пошто су то већ учинили и доживели шта су доживели, нису требали да допусте да их јашу креатуре попут Лењина и Стаљина. А пошто су и то дозволили и доживели шта су доживели, нису смели да мирно гледају како Хитлер уништава западни фронт, јер да је СССР напао Немачку у мају 1940. када је комплетни Вермахт био заузет ломљењем Француза и Британаца, рат би се завршио са врло мало руских жртава. Оно што покушавам да кажем је чињеница да је Русија у двадесетом веку била сувише велика и јака да би јој било ко могао нанети било какво зло, а да му она сама то не дозволи. Да би се схватила природа руске катастрофе у двадесетом веку, морају се читати дела Гогоља и Достојевског, али и читавог низа руских светаца и боготражитеља који су предвиђали да ће руски народ, због своје издаје Христа, доживети велику патњу. И да поновим на крају: Рускиње и Српкиње абортирају "све у шеснаест",а Бог је заповедио "Рађајте се и множите се и напуните земљу". Онда када се ми православни коначно покајемо за своје грехе, спасићемо се и ми и остатак света.
Препоруке:
0
0
18
уторак, 20 април 2010 01:16
ТОПОЉ
@Иван...Да почнем од овог задњег,од абортуса.Слажем се да је то зло узело маха када су Србкиње у питању.Нажалост,истина је.Дај Боже да то зло заувјек оде.Али код Рускиња то зло је у далеко мањем обиму.Демографија у Русији је у порасту.Пустимо Бжежинског,Олбрајтову и њихове институте крају.Пустимо крају њихове анализе.Пустимо приче тзв,србских Европејаца.Немају везе са истином.Кратко и јасно.Другачије се дише у Русији.Зна се тамо ко коси а ко воду носи.Ви би сте Иване били у праву када би ову Вашу констатацију заокружили на период од 1991-ве па до краја децембра 1999-те,када је у Русији извршен државни удар.Знају ФСБ и Владимир Владимирович шта раде.Веома добро знају.А зна и одговорна руска гласачка машинерија.А да ли зна србска гласачка машинерија?Е о томе можемо нашироко и надугачко.У једној јединој ријечи-не зна.И зато Срби никада неће имати свог Путина.Они имају неког другог.Видите му радни учинак.Нека,тако Србији и треба.Све по заслузи.Изливи саосјећања према Пољацима и Грузинима се могу примјетити.Чуди ме да то нисте примјетили.Блиц,Б92,Политика,Ве.Новости,Прес и остали који су објављивали саучешћа поводом смрти пољског предсједника у коментарима корисника,запитајте се колико су објавили коментара да је покојни пољски предсједник подржао идеју да се једном тргу у Варшави да име Џохара Дудајева?Већ сам то поменуо.Колико је коментара објављено поут господина Митра?Веома мало.Скоро па ништа.Слажем се да су Грузини за своје патње сами криви,али то господине не треба причати мени.Ја то знам.То треба причати онима са Б92 и публици горе побројаних медија.Те медије треба питати јесу ли пали са крушке или дуда?Треба их питати што се баве цензуром?Зашто лажу?Зашто трују лажима србку младост?Тачно је да Руси нису требали пустити да их јашу Лењини и Стаљини.Зато данас Русијом управљају Руси.Имају Путина и ФСБ.А имају и најмоћнији нуклеарни арсенал.Па нека пробају да поново узјашу.И све ово Руси имају јер воле своју домовину спрам Срба који воле мазохизам.Све најбоље!!
Препоруке:
0
0
19
среда, 21 април 2010 05:12
spectator
Nije mi poznato da je došlo do nekih izmena u pravopisu srpskog jezika, ali mi užasno smeta kad neko piše ''srbski'' umesto srpski. Ovo sam odavno primetio u komentarima koji se objavljuju u Radio Slobodna Evropa, ali sam to tumačio da su autori emigranti, obojeni jednom Srbima prepoznatljivom bojom. Naime reč ''srbski'' je bila u upotrebi za vreme Endehazije, po tadašnjem ''korienskom'' pravopisu Mila Budaka. Još nešto: otkud autoru komentara brm misao da su crvenoarmejci ubijali u Zidanom Mostu i uopšte vršili bilo kakve zločine u Srbiji? Bilo mi je 13 i po godina kada sam ugledao crvenoarmejce u BGD i odahnuo kad sam video zarobljene nemačke vojnike. Trebalo je pretrpeti 3 i po godine ropstva, nemačka i saveznička bombardovanja Beograda, da bi se taj trenutak urezao u istinski trajno sećanje. Šta je posle bilo, to je druga tema. Trenutak kada sam konačno ugledao crvenoarmejce i leševe vojnika vermahta ostaje u meni, verujem i u većini Beograđana (koji su još živi). Koliko mi je poznato Crvena armija je produžila na sever prema Budimpešti, dok su partizani krenuli prema Sremu (i to je priča za sebe).
Препоруке:
0
0
20
среда, 21 април 2010 12:39
orao beli
Zbivanja oko sahrane poginulog predsednika Poljske, pokazuju da su i Evropa i Vatikan rekli Poljacima da traze dogovor sa Rusima, koji ce biti i otvaranjem mogucnosti saradnje katolika i pravoslavnih (nikakve unije, nikakvi dijalozi). Nazalost, u Poljskoj u politici glavnu rec ne vode Poljaci; ne odlucuju ni Amerikanci, vec ko treci. Za tog treceg radio bi posredno, ako mu uspe da se dohvati mesta predsednika, brat blizanac poginulog predsednika.
Препоруке:
0
0
21
среда, 21 април 2010 18:56
ТОПОЉ
@spectator...Већу логику има србски него српски.Нисмо Српи него Срби.Не постоји Српија него Србија.Срп асоцира на нешто много гадно по Србе плус онај што удара у наковањ.Води се полемика шта је исправније.До Вукове реформе постојао је славјаносербски језик(мјешавина рускословенског и народног језика).Вукова реформа претрпила је озбиљну критику.Трпи је и данас.Није грешка написати србски.Ја сам у својим ранијим коментарима користио искључиво термине српски,српско,Српкиња итд.Лично сматрам да сам тада правио грешку и да је овако боље.А ни сам Вук Караџић није по овом питању светац.Много му се шта замјера на тему правописа.Посебно је упечатљиво његово додворавање бечком двору.Одатле вјетрови дувају.Иначе,Вукова прва дјела из 1813 и 1814 имају називе сербски("Мала простонародна славјаносербска пјесмарица" и "Писменица сербскога језика").Само покушавам да отклоним своје личне грешке из прошлости.Не узмите ово за зло.Мислим да сам гријешио пишући српски.Логичније је србски.Свако добро и све најбоље!!
Препоруке:
0
0
22
среда, 21 април 2010 23:02
ТОПОЉ
Дугујем једну исправку.Пјеснарица а не пјесмарица.Грешке се догађају кад се брзо куца.Извињавам се.
.jpg)
Сасвим је јасно да се политичке смернице на глобалном плану неће много променити без обзира на испољавање симпатије према пољском народу од стране руског народа и руководства, али то што се већ променило у Пољској је одбацивање досад владајућих стереотипа о Русима од великог броја обичних људи, а слично се догађа и са руске стране; уопште, у Пољској су стално присутне велике симпатије према руској култури.Укратко, политика се неће много променити, али односи између обичних људи хоће. Видећемо колико ће то да утиче на политику.
Врло је важно то што су Путин и Медведев откривши Катињски злочин пред Русима убрзали обрачун са наслеђем комунистичке владавине у Русији. Анджеј Вајда је учинио много да до тога дође, а ако сте пратили свечаност на гробљу у Катињу 7. априла могли сте остетити присуство духа Александра Солжењицина.
Аутор би, пошто је из Украјине, требао да зна како у западној Украјини виде не само Пољаке, него и Русе, тако да нема потребе да се узбуђује због тобожњег пољског надирања; што се Белорусије тиче тамо ширење пољских утицаја могу имати већу шансу. Ипак прецењује аутор снагу Пољске.
И запажање техничке природе: Жечпосполита (тако звучи на пољском реч која) значи исто што и Републике и не би требало да се појављује у облику као у тексу; чини ми се да проба убацивања неколико изабраних од аутора појмова у колико толико изворном облику треба да изазове негативан пријем код читалаца.
Још једна ствар, суштина увођења Четврте Жечпосполите је превазилажење Треће, која је настала договором комунистичких власти у Пољској са делом опозиције окупљеном некад у Солидарности, а активности Пољске државе у односу на пољске мањине у Белорусији и Литви немају превише везе са руским интересима или каквим мислима о проби враћања неких од некадашњих територија под окриље Пољске.
Аутор пише у смеру конфронтације
А нама забрањују да се враћамо у прошлост. Добра је само она прошлост која њима иде у прилог. Пожељна је пољска национална хомогенизација, али српску треба спречити свим средствима. Двоструки стандард постаје правило.
Ниједан се од 70.000 није се ЖИВ вратио.
Пољаци су након Судетске кризе, предлагали Немцима, Хитлеру да учествују у окупацији Чехословачке.
Пре Пакта Молотов - Рибентроп, Пољаци су понудили да са Немцима - Хитлером нападну СССР.
У ослобођењу Пољске погинуло је 750.000 војника Црвене армије у Другом светском рату.
Чињеница да су се бројни Пољаци борили храбро на фонтовима у Северној Африци, Италији, Француској.
Кад су се кројиле границе после Другог светског рата, СССР је Пољкој дао најјачи Немачки индустријски басен Шлезију сада се зове Шљонск.
naime gledajuci mapu, katinske sume se nalaze kod smolenska u RF (sadasnjoj) na 300-tinak kilometara od moskve, nazad prema minsku je 400 kilometara (belorusija ) i dalje na oko 1000 km je varsava tj. poljska. pitanje za 8 razred osnovne skole iz logike: cak i da je tacna gebelsova verzija ( a nije jer svi znamo "objektivnost" tog tadasnjeg dzemi o sheia), STA JE TRAZILO 12000 POLJSKIH "ELITNIH" OFICIRA na ruskoj teritoriji? branili je od napada nacista? cuvali svoje ( na tom mestu) nepostojece sugradjane? bili si plavi slemovi? hteli su da se prikljuce crvenoj armiji? vrlo bi korektno bilo pojasniti ulogu poljaka i katolicke crkve u svojim istorijskim pretenzijama i zlodelima prema ruskom narodu, a zadnji vrhovnik mracne katolicke organizacije je bio poljak sa nacistickom prosloscu ( po stampi i izjavama). ko kome treba da se izvinjava?
naravno da mi je zao poginulih, na nekom forumu sam vec izrazio saucesce, ali, red je de se stvari nazovu svojim imenom, jer sva zapadna stampa je pet minuta po katastrofi izvukla "kompletan" pregled katinskih dogadjaja.. ali na zapadu ih ima toliko odskolovanih da je ovih dana bljutavo citati zapadnu stampu i TV.
kao redovni citalac vaseg lista i simpatizer idejnog pravca NSPM-a, a istovremeno kao poznavalac poljskog, ukrajinskog i ruskog jezika, saljem vam nekoliko objasnjenja, koja ce, nadam se, poboljsati ovaj - koliko mi se cini - na brzu ruku uradjen prevod teksta gospodina Guljevica.
Prvi problem je nespretan prevod poljskog izraza Reczpospolita, koji je i sam prevod latinskog Res Publica (na poljskom Rzecz - stvar, Pospolita - javna, svakodnevna, obicna). Verujem da cete se sloziti sa mnom da za prosecnog srpskog citaoca, pa cak i prosecnog intelektualca, izraz 'IV Rec Pospolita' zvuci u najmanju ruku cudno, da ne kazem besmisleno (i ostavljajuci po strani cinjenicu da vas prevodilac po padezima menja "Rec" ali ne i "Pospolita"). Za Poljake pak ovaj izraz je prakticno sinonim za drzavu. Dakle srpski prevod treba da glasi jednostavno Cetvrta republika, sto je i bila zamisao pokojnog Leha Kacinjskog: da nakon Prve republike(Poljsko-litvanske Unije 1358 - 1795), Druge republike(1918 - 1939), i aktuelne Trece republike (1989 - do danas) izgradi novu, moralno preporodjenu i politicku osnaznjenu Poljsku.
Zatim, fonetska transkripcija izraza '(mala) polszczyzna' glasi poljscizNa, dakle n a ne nj.
Dalje: ne znam koji je smisao zadrzavanja izraza 'poljski ksedzi' - prosecan Srbin opet nista ne razume dok u zagradi ne procita da se radi o svestenicima - ali ako se i slozim sa tim zarad recimo slikovitosti, moram reci da izraz 'ksendzi' (svestenici) ne postoji u poljskom jeziku. Mnozina od reci 'ksiadz' glasi 'ksieza' (sa nazalnim e i tackicom iznad z), i fonetska transkripcija bila bi 'ksjenza' sa z kao u zivot. Ksendzi je (iskrivljena) ukrajinska varijanta koja oznacava (i to u dosta pogrdnom smislu kad je koriste pravoslavni) katolicko svestenstvo. Ako zelimo sacuvati polupodrugljivi karakter ovog izraza, predlazem da ga prevedemo sa 'velecasni'-ovaj izraz u Bosni katolici koriste sa postovanjem a pravoslavni sa ironijom-a ako ne, onda svestenik
Veliko Vam hvala na razjasnjenjima. Sve sugestije su i ubuduce dobrodosle. Tim pre kada je rec o prevodima i clancima koji se ticu poljskog i ukrajinskog jezika. Strucni resursi u nasoj redakciji za pomenute jezike su vise nego skromni. A i nazalost ne uspevamo uvek - i svaki tekst - da ispratimo sa strucnom paznjom koju nesumnjivo zasluzuje. Hvala Vam takodje na podrsci.
1. Poljski elitni oficiri koji su postradali u Katinju bili su ratni zarobljenici koje je Crvena Armija zarobila u septembru 1939. u istocnim oblastima tadasnje poljske drzave. Poznato je da su Sovjetski Savez i nacisticka Nemacka dogovorili podelu Poljske tajnim paragrafima pakta Ribentrop-Molotov, i u skladu sa tim, Crvena Armija je 17. septembra 1939. (dakle 17 dana nakon napada Nemacke na Poljsku, i u vreme dok se Poljska jos uvek organizovano branila) sa oko 500 hiljada vojnika i nekoliko hiljada tenkova usla na teritoriju (tadasnje) istocne Poljske. Nisu dakle katinski stradalnici bili nikakvi plavi slemovi ili okupatori, vec ljudi koji su branili svoju otadzbinu i nakon poraza zavrsili u logoru za ratne zarobljenike.
2. Sami Rusi priznaju da se radi o zlocinu koji su pocinili pripadnici NKVD-a. O nalogodavcima i motivima moze se raspravljati, i ne tvrdim da je moja interpretacija tacna: da su Sovjeti hteli ukloniti potencijalno jezgro obnove poljske anti-komunisticke drzave. Medju zarobljenim oficirima nalazio se cvet poljskih intelektualaca (zbog pravila u tadasnjoj poljskoj armiji da osobe sa univerzitetskom diplomom automatski imaju status rezervnih oficira), a velika vecina njih nije simpatizovala komuniste.
3. Sam sovjetski napad na Poljsku u septembru 1939. je u najmanju ruku jednako sramotan kao i poljsko ucesce u komadanju Cehoslovacke. Poljska je 1938 okupirala Zaolzje, jednu pogranicnu opstinu naseljenu Poljacima, i taj cin sam po sebi nije bio sudbonosan za propast Cehoslovacke koja se nije branila. Crvena Armija je pak zabila noz u ledja jedinoj zemlji koja se (osim samog SSSR-a kasnije:) junacki branila pred nemackom agresijom, okupiravsi oko 30% poljske drzave dok je ova jos itekako pruzala otpor Nemcima (Varsava je pala u nemacke ruke 28. septembra, 11 dana nakon sovjetskog upada, a posljednja poljska jedinica je kapitulirala 6. oktobra na Helu pokraj Gdanjska).
Dragi sunarodnici, ne ruzite Poljake samo zato sto su katolicke vere, i ne branite Ruse po svaku cenu samo zato sto su pravoslavni.
Tacno je da Poljaci nisu bili blagi prema Ukrajincima tokom istorije, i mogu razumeti da se mnogim Ukrajincima (poput, recimo g. Guljevica) dize kosa na glavi kad se spomene obnova 'Rzeczpospolitej'. U osnovi poljsko-ukrajinskog sukoba nisu lezale religijske vec prevashodno klasne razlike: vecina Poljaka koji su ziveli u danasnjoj Ukrajini, Belorusiji ili Litvaniji bili su aristokratskog porekla, cak i kad nisu bili bogati (takozvana poljska 'szlachta'), dok su Ukrajinci (i katolici, i unijati i pravoslavni) bili seljaci - sto slobodni (kozaci), sto kmetovi. Slicna situacija je postojala (i slicna uzajamna mrznja ostala) u Litvaniji, iako su i oni katolici kao i Poljaci.
I premda, kao sto rekoh, razumem razloge mrznje Ukrajinaca (ili Litvanaca) prema Poljacima, ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge.
Nista nije crno-belo. Pogubljeni oficiri su bili poljske patriote koji su zavrsili u logoru (i kasnije u grobu) jer su branili i voleli svoju otadzbinu. Jeste se ta otadzbina prostirala na teritorijama naseljenim Ukrajincima, ali i nasa se otadzbina, makar formalno, prostire na 11000km2 teritorije naseljene skoro iskljucivo Albancima. Da li to cini nase vojnike koji su se tamo borili 1998. i 1999. nekakvim agresorima?
Pokojni Leh Kacinjski nije bio samo 'americki covek', iako ga je njegova rusofobija na zalost cesto stavljala u takvu poziciju. Kacinjski je bio poljski patriota starog kova: desnicar u pogledu morala i gotovo levicar u pogledu svoje brige za dobrobit obicnih Poljaka, umereni euroskeptik, legalista i iznad svega covek cistih ruku. Mi Srbi ne trebamo zaboraviti da je Kacinjski bio i ostao protivnik nezavisnosti Kosova, dok je fleksibilni premijer Tusk pozurio da ga prizna i dodvori se USA, kao sto i sad hita ka Putinu.
Што се тиче тона и духа већине осталих коментара, не знам чему оволики гнев усмерен на режим Каћинског. Као да се заборавља да је управо овај режим,одржавањем забране абортуса, обрачуном са "геј" активистима, наглашеним евроскептицизмом и многим другим стварима допринео очувању здравог друштва у Пољској, па коментатори треба да се запитају зашто онда пољски народ постаје све већи и напреднији, док смо ми и Руси који се наводно боримо против Новог светског поретка шампиони у абортусима. Уосталом, не треба заборавити да је бивши СССР био весник "европских вредности" јер је прва земља у свету која је легализовала абортус, а Совјети и ми смо порушили пуно својих цркава, што Пољацима ни у комунизму није пало ни на крај памети. И на крају не треба заборавити да је Каћински, као доследан противник "европских вредности" био одлучно против признања независности Косова.
заиста се пречесто већина коментатора понаша као павловљеви пси дресирани да реже на све што није руско...
"ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge. "
не разумем ни ја, поготово што имамо слична лоша искуства са црвеном армијом и њеним сателитима ( Зидани мост и катинску шуму нпр..) као и Пољаци, а врло је дискутабилно који нам је народ "етнички" ближи - словенско - монголски Руси (10% гена данапњих Срба) или сарматска браћа Пољаци (то фамозно племство су наследници Сармата - сербоа који су освојили и наметнули власт тамошљим словенским племенима..касније се део њих доселио на балкан и дао нам данашње име Срби
а паралеле са оцем пљске нације Писулдским и нажалост југославизмом заборављеним тековинама српске револуције (1. и 2. српског устанка) и Гарашанимовог начертанија под утицајем Пољака..
и још пуно тога..
Друго, ти пољаци 1939 нису бранили Пољску, него су се борили да задрже окупиране руске територије. Пољаци су на подмукли начин окупирали 1919 западне делове тадашње Русије, док је комунистички терор гушио државну власт. Пољска није на то имала право, мировни споразум је источне пољске границе одредио тамо где су данас, а не тамо где су биле од 1919 до 1939. Совјетски савез је 1939 године једноставно повратио претходно окупиране руске територије.
Иначе, речпосполита заиста значи држава, пре него република. Источни суседи Пољске су доста осетљиви на употребу баш те речи, јер је то био и назив средњевековног пољско литванског савеза, краљевине и војводства, који је био једна од најмоћнијих и највећих држава у Европи, и који је укључивао и земље све до Естоније, до Крима и скоро до Волге. И то је та Пољска на коју се мисли кад год се каже Речпосполита, и у Белорусији, и у Украјини, а чија се обнова прижељкује у Пољској.