Nasa vlada nije odolela ni mnogo vecim budalastinama,i stetocinskim delima ,pa nece odoleti ni ovoj budalastini u nizu.

Уместо решавања конкретних случајева, поново имамо негативну генералиѕацију како би нас убедили да нам је у СВЕМУ, па и у најприроднијој улози родитеља потребан супервизор. Уосталом, зар нисмо одговорни за геноцид у Сребреници, зар нисмо најокрутнији народ и једнини изазивачи рата ради остваривања својих интереса?! Ми смо црне овце али ће зато пар белих овнова да нас научи памети и преваспита.

Морамн да демантујем аутора чланка. Живим на Новом Зеланду. У последњем пасусу, где се помиње НЗ истина је следећа: претходна влада Helen Clark је изгласала неки такав закон да се шамарање деце кажњава, али нас све време медији убише у појам како то није ништа и како ће се то примењивати само у екстремним случајевима. Грађани су се побунили. У међувремену је дошло до смене владе. Грађани су Сакупили 400.000 потписа (односно 10% становништва) и добили право да организују референдум по овдашњим законима. На референдуму је 89% људи гласало ПРОТИВ тог закона о шамарању, али је нови премијер John Key једноставно рекао да га не интересује шта народ мисли. Дакле, овде на НЗ ипак не смем да бијем децу!
P. S.
Да одговорим на последње ауторово питање: Наша (српска) Влада неће одолети!

Овако гласи једна истинита прича из веома скорог периода:

Живео у Београду један веома вредан и ваљан младић из града у унутрашњости Србије. По завршетку студија запослио се у Београду и пошто му је девојка затруднела реше обоје да се венчају.
Девојци се, међутим, одједном усхтедне да се породи у свом родном граду, а не Београду, јер ће јој тамо око детета помагати мајка, која је ''њен најбољи пријатељ у животу''. Младић се томе одлучно супротстави, девојка се наљути, исте вечери спакује и отпутује у свој родни град.
Пошто дуга убеђивања да му се врати не помогну, младић падне у депресију, убрзо напусти посао и такође врати у свој родни град.
Пар година је живео бесциљно, на терету својих родитеља, налазећи какаву-такву утеху у девојчици која се у међувремену родила и коју му је суд одобрио да виђа у одређеним интервалима.
Редовним одласком у цркву, уз молитву и пост, младић успева да се поврати из депресије, упозна скромну и побожну девојку са којом се убрзо оженио.
Вредан и предузимљив, успео је и да закупи киоск у свом родном граду где је продавао литератуту и штампу. Посао је кренуо и ствари су почеле да се поправљају.
Чувши за његову женидбу, бивша ''жена'' почиње да шизи од љубоморе и у наступима хистерије четворогодишњој девојчици прича све најгоре о оцу.
Када је отац дошао да је поново види, девојчица му је сручила у лице све могуће псовке и увреде, научене од мајке, на шта јој изнервирани отац узвраћа шамаром.
Мајка истог тренутака зове полицију.
На суду из осветољубља због његове женидбе изјављује да је отац ''претукао и давио'' њихово дете.
Суд осуђује оца на осам месеци затвора.
Посао са продајом штампе пропада, киоск се затвара.
Венчана жена, сама и без прихода, чека дете.
Човек се још увек налази на издржавању казне у окружном затвору.

Реч је о једном мом познанику, а његова прича показује до чега у пракси доводе ''европске вредности'' односно ''женска'' и ''дечија права''.
Шта ли нас тек чека када, не дај Боже, уђемо у ЕУ ?

Za harmonican porodicni zivot preduslov je harmonicno ili bar logicno uredjeno drustvo. Covek je prevashodno deo svoje porodice, ali i drustva u kojem egzistira. Kvalitet provedenog vremena u drustvu, bilo u skoli, na univerzitetu ili na poslu, ima nezanemarljiv uticaj na covekovo raspolozenje i koncentraciju. Srbija nije model drustva koji coveku nudi kvalitetan drustveni i individualni zivot! Srbija pre svega nije drzava jer nema definisane granice. Srbija nema ekonomiju kojom bi ljudima ponudila resenja egzistencijalne prirode. Stoga ljudi u Srbiji moraju biti nespokojniji nego u vecini drustava. Nespokoj implicira manjak raspolozenja i koncentracije, a posledicno i problem porodicnog zivota. Odnos prema detetu je problematican u svim drustvima. Na zapadu je drustvo tesko bolesno. Porodica placa danak hedonizamu i samozivosti koji su neprestano promovisani kroz spektakl neoliberalnog drustva. Medjutim, rec je o Srbiji koja pokusava da bude Zapad, ako ne fakticki onda bar fiktivno. Bolesno! Jos jedan bolestan potez odnarodjene vlasti koja je iskoristila jadni narod da se domogne trona i sprovede diktate zapadnih sponzora. Radi se o blesavom zakonodavstvu koje daje drzavi za pravo da vam ulazi u bracnu postelju kad mu se prohte. Ko normalan bije decu? Deca mogu imati korektivnu po zadnjici, ali niko normalan ne tuce decu. Vlast u Srbiji po ko zna koji put skrece sa teme kvaliteta socijalnog zivota koji je preduslov zdravog drustva i zdravih medjuljudskih odnosa. Zakoni vec postoje za mnoge stvari ali se ne primenjuju! Da li je potrebno pisati poseban zakon kojim bi se sprovela istraga nad malverzacijama Mladjana Dinkica, koji je primera radi izbrisao iz drzavne kase vise od dve milijarde evra na racun udela drzave Srbije u vlasnistvu nad Zagrebackom Bankom? Da li je potrebno pisati poseban Ustav da bi Boris Tadic postovao odredbe Ustava u stavci o sukobu interesa? Zakone koje imamo su dobro polaziste za pravnu drzavu. Zutima nije do toga!

За "горштака" и друге коментаторе. Ономад послах НСПМ-у обиман материјал (3 поруке) мог личног
"случаја", који прилично личи на "случај" пријатеља г-дина "горштака" (само нема затвора, али зато "има" "сексуалног злостављања малолетног лица" (sic!). "Цензор" то не пропусти, што и не замерам, ипак је било обимно и са личним тоном! Ипак, то не умањује проблем, јер се ради о нечем врло значајном, а то је даље урушавање породице код Срба. Породице притиснуте макро-(осиромашење, ратови, бомбардовање, хиперинфлација,
"еуропске" реформе и прилагођавања) и микро- (насиље и/или "насиље" у породици, са "сигурним женским кућама") изазовима. Сада су се појавили разни "душебрижници", као нпр. "психолошкиње",
поклонице идеологије (шта је то него ИДЕОЛОГИЈА?!) педоцентризма, као огранка људскоправашке идеологије. То је још боље описано у интервју/ полемици, пренесеној из "Политике",коју су водили поменути г-дин З. Миливојевић и г-ђа Невена Чаловски-Херцог. Да не понављам ту г-ђу , само ћу цитирати закључак "њеног" "тима", поводом судског вештачења о "начину виђања родитеља са дететом". Тај закључак вештачења (плаћен мојим новцем, еда би доказао (sic!), да могу несметано да виђам моје дете!) гласи: "Именовани има недовољно развијене капацитете родитељства и не препознаје праве потребе детета!" Ето, о томе се ради! Неко се меша у однос родитеља и детета, заступа интересе једне стране у спору (иако треба да буде објективан!), даје мишљење о нечијој "подобности"... И тиме именује као ментални поремећај уобичајену варијацију у понашању чланова природне породице. А природна породица је ДЕТЕ, МАЈКА И ОТАЦ. Ако се Отац и Мајка разиђу, мало Дете, уобичајено је под старатељством Мајке, али МОРА МУ СЕ ОМОГУЋИТИ НЕСМЕТАНА КОМУНИКАЦИЈА СА ОЦЕМ, ЗБОГ ПРЕВАСХОДНО ПСИХОЛОШКИХ ПОТРЕБА ДЕТЕТА! Неко узурпира право процене и (само)проглашава се за арбитра?! Због којих разлога?! Андрић: "ВРЕМЕ КАД ПАМЕТНИ ЗАЋУТЕ, БУДАЛЕ ПРОГОВОРЕ, А ФУКАРА СЕ ОБОГАТИ!" Наставак!

Како је нетачан и веома тужан овај пасус текста!

Постоје јаки аргументи против телесног кажњавања деце, а упознати су са њима сви који су прочитали релевантну литературу.

Није тачно ни да је телесно кажњавање неопходно у подизању деце - постоје ефикасне методе дисциплиновања које не укључују вређање - ни емотивно, ни физичко. Родитељи примењују силу онда када не знају другачије да разреше неки проблем, али то не значи да други излаз не постоји. Родитељски задатак није лак, и наивно је мислити да ћемо га ваљано обављати тек тако, без икакве припреме и додатног образовања. Зато се, за своје добро и добро свог потомства, треба да добро информисати о васпитању и методама поступања у разним ситуацијама.

И на крају, више је него жалосно видети да неко пореди однос родитеља и детета са односом полиције и кршилаца закона.

@Vladimir Dž
Rotšildova ekipa.

Hvala Bogu, jedan normalan tekst na temu vaspitanja dece.Gospodin je verovatno imao posla sa pedagogijom, ranije.Da vam kazem, da imam prijateljicu prosvetnog radnika i kada je pitam ko predlaze takvo nakanzo gradivo i takve udzbenike, ona mi odgovara da to rade "strucnjaci" koji nikada nisu nosili skolski dnevnik, vec su preko veza otisli u savetnike i pisce udzbenika.Tako je i kod nas sada, sto se tice domaceg vasitanja dece.Pravila nam propisuju oni koji ili nemaju dece, ili su roditelji problematicne dece.E, zato, ovaj clanak odudara od takvih vaspitaca i dobro je da ga mnogi dobro procitaju i shvate.Da nije bilo takvog vaspitanja, pitanje je da li bih ja bila ovo sto jesam/a smatram da sam dobra/ i tako isto sam vaspitala i svoju dece , koja su, za sada, dobra.Autoru sve najbolje i zelja za mnogo slicnih tekstova.

Наравно да сам против злостављана деце,али сам и против тога да се држава у толикој мери петља у васпитање деце.Сматрам да су батине некада потребне. Навешћу свој случај. Нисам ни пошао у школу,о математици ни појма нисам имао, а здипио сам неку парицу из ташнице наше подстанарке, која ми је требала да купим чоколаду. Пошто је мама добила информацију лепо ме је посадила поред себе и најмање пола сата убеђивала како не ваља красти. Није ме плашила полицијом,веровала је да ме може на леп начин уверити да грешим. Разговор се завршио са пуним поверењем и мојим обећањем да се то више никада неће десити. Наравно да сам опет направио исто. Овај пут сам узео више да почастим и другаре. Ваљда сам мислио да ћу мање одговарати ако ме ухвате, јер сам имао саучеснике.Тад сам добио батине које и данас памтим. Никада ми више није пало на памет да узмем нешто туђе...Ова васпитна мера је била продуктивна за мене. За неког другог , можда, не би била.

Сви знамо колико су људска права важна, а колико су често била политички злоупотребљавана. Аутор покушава да укаже на опасност од агресивног, НВО типа приступа у радикализацији питања дечјих права
код нас. Нажалост, стиче се утисак да аутор није искористио своје професионално искуство и знање да комплексније и потпуније ослика ову важну проблематику. Овако се све, мање више свело на пародију типа "Нико не сме да вас бије - осим народне милиције". А да, ту су још, мама и тата, ако те милиција запоставља.

@Стојанка. Ви нам баш као спартанска мајка свима одговористе "с њим или на њему".
Тај затварач о коме Ви причате постоји већ око 40 година,али мој млађи брат је баш волео да види шта има испод...Ја сам волео баш да се играм поред лајковачке пруге у Лазаревцу, а мојој нани се то није свидело. Драга Стојанка, бар прочитајте део коментара. Нило овде не каже да децу треба малтретирати, а ови нови фазони да су мајка и ћерка другарице као и отац и син су управо измишљени да раде контрапродуктивне ствари. Другари могу да буду, али само евентуално прадеда и праунук.