Da su Nemci sa napadom na SSSR krenuli početkom aprila, možda 6 aprila, da nije bilo nepredviđene situacije sa Srbima 27 marta, nemam nimalo sumnje da bi zauzeli i Moskvu i potisnuli Ruse iza Urala. Šta bi dalje bilo, opet bi se nastavio ruski otpor i pobeda saveznika, Britanije, SSSR-a, SAD-e, ali da bi Nemci, zauzeli Moskvu i Staljingrad, ni najmanje ne sumnjam. Znači april, maj, pola juna prednosti za Nemce? Koje su im Srbi uzeli?
Препоруке:
9
33
2
уторак, 22 јун 2021 12:16
Omčo
Čak je moguća situacija da su Nemci krenuli na SSSR početkom aprila 1941 godine, da su sa 2,5 meseca prednosti u vremenu u odnosu na 22 juni 1941 godine, zauzeli Moskvu, Staljingrad i sve do Urala do novembra, decembra 1941 godine, time sprečili sovjetsko izmeštanje fabrika vojne i dr industrije iza Urala, zbog brzine prodora i zauzimanja istih a da su Japanci ohrabreni napredovanjem Nemaca u jesen i zimu umesto na Pacifik krenuli od Mandžurije i preko Kurila na SSSR čime bi SSSR izgubio svaku mogućnost da koristi "predah" i skuplja rezerve protiv Nemaca, SSSR bi moguće doživeo i poraz.
Dalje Japan ne bi uvukao SAD u rat, ne bi imao potrebu, jer bi bogatstva istočne Rusije do Urala bila sasvim dovoljna. Za Britancima je bio moguć i separatni mir, tako da bi Evropa "malo duže" bila "Nemački Svet".
Ipak sve ovo je "alternativa istorija" po onoj "šta bi bilo kad bi bilo"?
Препоруке:
6
32
3
уторак, 22 јун 2021 12:39
Leo
Pohod na rusiju.,bice to opet.,ali dad ponajvise i najopasnije od kineza,kad ekonomsi obidju ameriku,a potom se usredstede,i da vojno zaobidju rusiju!
Препоруке:
6
18
4
уторак, 22 јун 2021 13:08
Omčo
Da, samo sreća za SSSR što nije bilo japanskog udara sa istoka? Da je bilo? Nema rezervi koje su povučene prema Nemcima? Moskva i Staljingrad padaju, Nemci na Uralu, Japanci nadiru sa istoka?
Препоруке:
6
16
5
уторак, 22 јун 2021 13:37
Omčo
Mi Srbi smo "stručnjaci" za "alternativnu istoriju" ili za ono "šta ni bilo kad bi bilo", pa i ja malo na taj način, bez ljutnje. Naravno da mi je drago što je SSSR pobedio i doveo do dekolonizacije celog sveta i pravednijih svetskih odnosa.Samo moglo je i po onoj "bilo bi da je bilo"?
Препоруке:
6
11
6
уторак, 22 јун 2021 14:10
Omčo
Ovo je moj odgovor Srbima "stručnjacima alternativne istorije" koji kažu da je 27 mart 1941 godine bio "najveća srpska nacionalna katastrofa". Da ga nije bilo Srbi bi se desetljećima, decenijama "načekali ruskih tenkova" a možda ni tada ne bi dočekali?
Od mene dosta, na ovu temu.
Препоруке:
8
10
7
уторак, 22 јун 2021 14:23
Lester
@Omčo
У раним пролећним месецима(март-април-половина маја), ти предели су због топљења снега и пролећних киша практично непролазни за механизоване формације. Гарантовано су непролазни за камионе које носе гориво, храну и муницију; без којих ни једна војска неће далеко стићи.
Што се Јапана тиче, нема то везе са срећом.
СССР је све време држао знатне и добро опремљене трупе на јапанској граници- чисто како Јапанци не би долазили на фикс идеје. Укупно је , источно од Урала, пребачено 14 дивизија док је са линије према Јапану скинуте укупно 7 дивизија(5 пешадијских и две оклопне). Са око 600000 војника на Далеком истоку на данашњи дан 1941, број војника је порастао на 1.2 милиона децембра исте године. Уз више цеви, тенкова, авиона од Јапанаца.
Али, југословенски метали(посебно боксит, олово, бакар и цинк) су били од огромне( критичне) важности за немачку ратну машину и практично незаменљиви.
Препоруке:
9
2
8
уторак, 22 јун 2021 19:54
Cvika iz Ugljevika
Lester je otprilike odgovorio dobro, ali da dodam. SSSR je imao oko 5 miliona vojnika i ok tri hiljade letilica, neznam tacno koliko tenkova koji su bili zastareli ali su imali ne mnogo neprobojnih tenkova. Letilice su vecinom bile unistene na zemlji. SSSR se povlacio prema istoku, ne tako brzo kao sto misle neki "istoricari". Hitler je imao u planu da okupira SSSr za tri meseca, medjutim stigao je 5o kilometara pred Moskvu u oktobru. Ima jedan podatak koji istoricari ne pominju da je Staljin apelovao na Rusku Pravoslavnu Crkvu da se stavi u odbranu "majke Rusije". Od tada ruska vojska broji sve vise vojnika, u decembru je imala 8 miliona a na pocetku invazije je imala 5 miliona od cega su Nemci zarobili tri i po miliona. Onda je pocela gerilska borba na celoj teritoriji Rusije. Snabdevanje nemacke vojske je palo na najnizi stepen. Naravno i klima je odigrala svoju ulogu. Hitler je bio iznenadjen brojem ruskih vojnika i nasao se u neobranom grozdju.
Препоруке:
4
2
9
среда, 23 јун 2021 10:58
Nikola
Omco@ I ko je onda organizovao 27 Mart 1941 i kome je on koristio Rusi ili Englezi?Sluzenje Ruskim interesima nas je uvek skupo kostalo i kostace budemo li i dalje tako radili.
.jpg)
Dalje Japan ne bi uvukao SAD u rat, ne bi imao potrebu, jer bi bogatstva istočne Rusije do Urala bila sasvim dovoljna. Za Britancima je bio moguć i separatni mir, tako da bi Evropa "malo duže" bila "Nemački Svet".
Ipak sve ovo je "alternativa istorija" po onoj "šta bi bilo kad bi bilo"?
Od mene dosta, na ovu temu.
У раним пролећним месецима(март-април-половина маја), ти предели су због топљења снега и пролећних киша практично непролазни за механизоване формације. Гарантовано су непролазни за камионе које носе гориво, храну и муницију; без којих ни једна војска неће далеко стићи.
Што се Јапана тиче, нема то везе са срећом.
СССР је све време држао знатне и добро опремљене трупе на јапанској граници- чисто како Јапанци не би долазили на фикс идеје. Укупно је , источно од Урала, пребачено 14 дивизија док је са линије према Јапану скинуте укупно 7 дивизија(5 пешадијских и две оклопне). Са око 600000 војника на Далеком истоку на данашњи дан 1941, број војника је порастао на 1.2 милиона децембра исте године. Уз више цеви, тенкова, авиона од Јапанаца.
Али, југословенски метали(посебно боксит, олово, бакар и цинк) су били од огромне( критичне) важности за немачку ратну машину и практично незаменљиви.