Јавна предузећа се, по дефиницији, оснивају ради пружања одређене друштвено корисне услуге, а не ради стицања профита.
Колико ова власт не размишља показује и кратковидост евентуалне продаје ЕПС-а. Поскупела би струја, нови власници би искључивали струју онима који не плате, што би довело до огромног социјалног бунта, а све то да би "скрцкали" паре добијене од приватизације за 3 месеца у одбрани "јаког динара".
Моја лична замерка је непотребна обимност овог есеја, као таква одбиће многе читаоце, можда је требала "дајџест" верзија текста.
Препоруке:
0
0
2
субота, 13 март 2010 13:01
Зоран Поповић
Сваки коментар је сувишан и само би умањио вредност овог рада.
Препоруке:
0
0
3
субота, 13 март 2010 13:34
Milos Stankovic@Dejan
Pravo u centar!
Препоруке:
0
0
4
субота, 13 март 2010 14:00
Jasna
Kako su prosle zemlje bivseg Sovjetskog Saveza, koje su brze, bolje privatizovale svoj javni sektor po nalozima svetske oligarhije ,imali smo prilike da citamo na NSPMu,Letonija i dr.
Ostaje da se vidi da li nam isti scenario spremaju ovi nasi izvrsioci naloga,tj da li ce da nas dokrajce prodajom energetskog javnog sektora.Za sada ih je kriza malo omela..
Препоруке:
0
0
5
субота, 13 март 2010 23:20
Владимир
Шта уопште више рећи о неолибералима,а не испасти досадан и самом себи.Па они би приватизовали и сунчеву светлост када би то било могуће и сигурно маштају о томе.Јер,како се само нерационално троши тај ресурс и,што је важније,они ту ништа не приходују.Само,батина има два краја.Постоји и ревизија,постоји национализација...и многе друге ствари које иду,или могу ићи,уз њих.Ето,томе их треба научити.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 14 март 2010 00:23
ДММ
Коментари са база http://www.google.com/profiles/dss.oospalanka#buzz - 1. део
Tašo Hrvatin -
Uh, ja bi to uništio, ali kako?
Pogledajte u Sloveniju! Skoro 20 godina pljačkaju rad radnika oni, koji tobože "privatiziraju". Ali ako bi to radili sa svojim parama, svaka im čast, neka bude, ali ako to rade na kredit firme, koja s tim propadne, a oni kupe (kao šefovi opet na kredit firme) tu propalu firmu za još manju vrednost, koja posle sama sebe isplačuje njima (pardon, samo iz plača radnika, jer oni kažu, da su kupac, ne radnici iz one bivše firme...), ...
I na osnovu jedne firme koju poznajem, 5 šefova je živelo na račun punih skladišta firme, koju su uništili. Jedan od tih - najpošteniji je obolio i umro (rak), na zavodu za zapošljavanje (!!!). Drugi je koristio bez naplate prostorije te firme, kupio na kredit sve vikende te firme, ali pošto je firma propala, nije trebalo isplačivati te kredite i svi vikendi su njegovi (dalje se ne usuđujem pisati, iako ponešto znam) ... Nasledne firme su nekoliko puta promenile po koje slovo u imenu, da ih sud ne može "gnjaviti nakon večih dogovanja", sindikat nije ništa napravio za radnike, ... sada osim zgrada i smeća nema ništa od toga.
Pozdrav iz ...
Šta da kažem? Kao sindikalista i crnogledi: "Ne daj se Ines" (zbog toga, jer je ime Ines ženskog spola - svaka čast ženama, ali //čestitke za 8. mart// znam, da imaju malo uspeha na poslu...) i u mojim očima nema puno izgleda na uspeh). Ali ako uspete, svaka vam čast i čestitke. Takve stvari podržavam. Kod nas nije uspelo i ne uspeva.20.31
Srdjan Balmažanu
- firme su privatizovane po sistemu ja tebi ti meni....a radnik?došao do gladi....čini mi se da 5.oktobra mi nismo glasali za ovo što je sada....da u evrpu krupnim koracima ali sa celovitom Srbijom i ponositim radnicima a ne gladnim i poniženim...ZA TAKAV ULAZAK U EVROPU NAROD NIJE GLASAO20.41
Препоруке:
0
0
7
недеља, 14 март 2010 12:46
XY
Не постоји ниједан аргумент ни правне ни економске природе који би налагао приватизацију јавних предузећа.
Са правне тачке гледишта, европски споразуми изричито предвиђају могућност различитих облика својине (државна, мешовита, приватна) над капиталом у предузећима. То значи да државносвојински статус наших јавних предузећа није препрека за укључивање у ЕУ.
Са економске тачке гледишта, ствари стоје овако. На теоријском плану не постоји ниједна свеобухватна студија која би недвосмислено доказала предност приватног над државним власништвом у јавном сектору. На емпиријском плану, пак, подаци указују да оба модела управљања овим ресурсима, и приватни и јавни, могу бити и ефикасни и неефикасни. Постоје бројни примери компанија у области електропривреде, водопривреде, итд, које су остале у државном власништву а које и даље успешно послују и исто тако успешно одговарају на изазове развоја. С друге стране, постоје исто тако бројне компаније у тим областима које су у приватном власништву а које бележе губитке и налазе се у дубокој кризи.
Коначно, основни и најважнији аргумент против приватизације јавних предузећа је онај који је изнео Дејан: јавна предузећа се, по дефиницији, не оснивају ради стицања профита већ ради пружања одређене друштвено корисне услуге. Дакле, чак и када би недвосмислено била мање профитабилна од предузећа у приватном власништву, то не би био разлог за њихову приватизацију.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 15 март 2010 14:03
thinking maize
Иако није главно интенција овог, нешто предугугог, али врло актуелног текста, ваљало би размислити о ОДНОСУ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ, који стоји у основи Римског, исходишног права СВИХ ЗАПАДНИХ НАРОДА! Слично стоји и са исламским правом (уосталом, насталим као комбинација римског права и обичајног
права преисламских становника Арабије), па и другим незападним правним системима. А то је ПРЕВАСХОДСТВО ЈАВНОГ НАД ПРИВАТНИМ. Уједначавање јавног и приватног у Западним правним системима настаје тек по протестантској духовној револуцији, изазваној превасходно енергијом једног човека, Мартина Лутера. Но пошто је са људским пословима тако како је, од првобитне равнотеже јавног и приватног, неприметно се склизнуло ка ПРЕВАСХОДСТВУ
ПРИВАТНОГ НАД ЈАВНИМ! То санкционисано прво теоријама природног права из 17-ог века, па онда теоријама Д. Рикарда и А. Смита о економској слободи, као првој од слобода, што је, признаћете non sense! У том смислу, врло је логично инсистирање на превасходству приватног над јавним, јер, интереси су у питању! И никад и нигде није боље описана силовитост тих ПРИВАТНИХ ИНТЕРЕСА него у masterpeace-у политичке пропаганде
"Манифесту комунистичке партије" К. Маркса и Ф. Енгелса, који су исту описали као "ФУРИЈУ ПРИВАТНИХ ИНТЕРЕСА"! Нисам поклоник поменуте двојице мислилаца, али у овоме су у праву! Ако не верујете, сетите се Макијавелијевог "Владаоца", где исти наводи: "Ако за добро државе морате неког да убијете, учините то, али му не одузимајте имовину! Јер, његови синови ће Вам можда опростити смрт оца, али Вам неће опростити одузимање очевине!" Пошто за промовисање ПРИВАТНОГ ИНТЕРЕСА НИЈЕ ВИШЕ ДОВОЉНА САМО ГОЛА СИЛА, ВЕЋ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ ЛАЖ, не гола, већ ПРЕФАРБАНА ТАКО ДА ЛИЧИ НА ИСТИНУ, треба се се сетити једног англосаксонског политичара (што се тиче капитализма, ипак су они најкомпетентнији!): "Неки људи се могу варати све време. Сви људи се могу варати неко време. Али немогуће је све људе варати сво време!" Значи: ШИРИТИ ИСТИНУ!
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 15 март 2010 14:12
Даг
Ово је најзначајнија стручна анализа наше економске стварности, разумљива и ширем кругу читалаца. Све честитке аутору на професионалном интегритету и моралној храбрости.
Нажалост друштво у Србији већ је дубоко идеолошки индоктринирано, а елите одавно поткупљене. Формирала се читава политичка класа која под плаштом демократије на рачун становноштва задовољва интересе транснационалног капитала. У тој шароликој подели улога једино нема заступника најниже класе.
Не треба се предавати. Криза ће бити још жешћа и њена суштина ће неминовно ипливати на површину. Због тога су овакве анализе од непроценљивог друштвеног значаја.
Припадници средње класе свој положај не могу ни најмање поправити залагањем за интересе владајуће надкласе.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 15 март 2010 15:47
Vinsent
Naravno slazem se sa Dejanom da Javna preduzeca ne sluze prevashodno sticanju dobiti odnosno profita. Na zalost kao i mnogo toga i ova istina je banalizovanja i to od strane neo-liberala ili njihove borbene falange. Perfidnim sredstvima masovne korupcije Javno Preduzece se dovodi na tako nizak nivo ekonomske efikasnosti da se onda privatizacija namece kao jedino sredstvo izlaska iz tog stanja. Ako neko neprestano pravi gubitke kao na primer NIS koje ni n-ta revizorska kuca posle nekoliko godina ne moze da izracuna, a pri tom ima monopol na jedan strateski proizvod kao sto je nafta i naftni derivati pri tom po Evropskim ili svetskim cenama onda ono ne moze da ishoduje nikakvu drustvenu korisnost vec je naprotiv teret i trosak celom drustvu.
Kako je i kakvim radom doslo u to stanje i gde su za to vreme bile drzavne institucije koje su trebale da kontrolisu funkcionisanje svog resursa[/u] poznata je stvar. Zato i govorim o borbenim falangama neo-liberalizma. Prvo razore drzavu sa svim njenim polugama moci a onda dokazuju ispravnost sopstvene logike privatizacije i budzasto rasprodaje svega i svacega.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 21 март 2010 17:41
Станиша
Ако се неварам, у Ист. Римсом Царству тј. тзв. Византији је арисократија била у редовима запослених у државним службама.
Препоруке:
0
0
12
среда, 24 март 2010 00:08
drabra
Vizantija je postojala i dobro funkcionisala deset (!) vekova a onda su dopustili globalizaciju (ulazak stranog kapitala) i prvo prepustili saobracaj a potom finansije i propali su. Od pomenutih deset vekova nisu menjali politiku devet i po vekova. Pedeset godina je trebalo inostranim glodarima da ih izjedu do koske.
.jpg)
Колико ова власт не размишља показује и кратковидост евентуалне продаје ЕПС-а. Поскупела би струја, нови власници би искључивали струју онима који не плате, што би довело до огромног социјалног бунта, а све то да би "скрцкали" паре добијене од приватизације за 3 месеца у одбрани "јаког динара".
Моја лична замерка је непотребна обимност овог есеја, као таква одбиће многе читаоце, можда је требала "дајџест" верзија текста.
Ostaje da se vidi da li nam isti scenario spremaju ovi nasi izvrsioci naloga,tj da li ce da nas dokrajce prodajom energetskog javnog sektora.Za sada ih je kriza malo omela..
Tašo Hrvatin -
Pogledajte u Sloveniju! Skoro 20 godina pljačkaju rad radnika oni, koji tobože "privatiziraju". Ali ako bi to radili sa svojim parama, svaka im čast, neka bude, ali ako to rade na kredit firme, koja s tim propadne, a oni kupe (kao šefovi opet na kredit firme) tu propalu firmu za još manju vrednost, koja posle sama sebe isplačuje njima (pardon, samo iz plača radnika, jer oni kažu, da su kupac, ne radnici iz one bivše firme...), ...
I na osnovu jedne firme koju poznajem, 5 šefova je živelo na račun punih skladišta firme, koju su uništili. Jedan od tih - najpošteniji je obolio i umro (rak), na zavodu za zapošljavanje (!!!). Drugi je koristio bez naplate prostorije te firme, kupio na kredit sve vikende te firme, ali pošto je firma propala, nije trebalo isplačivati te kredite i svi vikendi su njegovi (dalje se ne usuđujem pisati, iako ponešto znam) ... Nasledne firme su nekoliko puta promenile po koje slovo u imenu, da ih sud ne može "gnjaviti nakon večih dogovanja", sindikat nije ništa napravio za radnike, ... sada osim zgrada i smeća nema ništa od toga.
Pozdrav iz ...
Šta da kažem? Kao sindikalista i crnogledi: "Ne daj se Ines" (zbog toga, jer je ime Ines ženskog spola - svaka čast ženama, ali //čestitke za 8. mart// znam, da imaju malo uspeha na poslu...) i u mojim očima nema puno izgleda na uspeh). Ali ako uspete, svaka vam čast i čestitke. Takve stvari podržavam. Kod nas nije uspelo i ne uspeva.20.31
Srdjan Balmažanu
Са правне тачке гледишта, европски споразуми изричито предвиђају могућност различитих облика својине (државна, мешовита, приватна) над капиталом у предузећима. То значи да државносвојински статус наших јавних предузећа није препрека за укључивање у ЕУ.
Са економске тачке гледишта, ствари стоје овако. На теоријском плану не постоји ниједна свеобухватна студија која би недвосмислено доказала предност приватног над државним власништвом у јавном сектору. На емпиријском плану, пак, подаци указују да оба модела управљања овим ресурсима, и приватни и јавни, могу бити и ефикасни и неефикасни. Постоје бројни примери компанија у области електропривреде, водопривреде, итд, које су остале у државном власништву а које и даље успешно послују и исто тако успешно одговарају на изазове развоја. С друге стране, постоје исто тако бројне компаније у тим областима које су у приватном власништву а које бележе губитке и налазе се у дубокој кризи.
Коначно, основни и најважнији аргумент против приватизације јавних предузећа је онај који је изнео Дејан: јавна предузећа се, по дефиницији, не оснивају ради стицања профита већ ради пружања одређене друштвено корисне услуге. Дакле, чак и када би недвосмислено била мање профитабилна од предузећа у приватном власништву, то не би био разлог за њихову приватизацију.
права преисламских становника Арабије), па и другим незападним правним системима. А то је ПРЕВАСХОДСТВО ЈАВНОГ НАД ПРИВАТНИМ. Уједначавање јавног и приватног у Западним правним системима настаје тек по протестантској духовној револуцији, изазваној превасходно енергијом једног човека, Мартина Лутера. Но пошто је са људским пословима тако како је, од првобитне равнотеже јавног и приватног, неприметно се склизнуло ка ПРЕВАСХОДСТВУ
ПРИВАТНОГ НАД ЈАВНИМ! То санкционисано прво теоријама природног права из 17-ог века, па онда теоријама Д. Рикарда и А. Смита о економској слободи, као првој од слобода, што је, признаћете non sense! У том смислу, врло је логично инсистирање на превасходству приватног над јавним, јер, интереси су у питању! И никад и нигде није боље описана силовитост тих ПРИВАТНИХ ИНТЕРЕСА него у masterpeace-у политичке пропаганде
"Манифесту комунистичке партије" К. Маркса и Ф. Енгелса, који су исту описали као "ФУРИЈУ ПРИВАТНИХ ИНТЕРЕСА"! Нисам поклоник поменуте двојице мислилаца, али у овоме су у праву! Ако не верујете, сетите се Макијавелијевог "Владаоца", где исти наводи: "Ако за добро државе морате неког да убијете, учините то, али му не одузимајте имовину! Јер, његови синови ће Вам можда опростити смрт оца, али Вам неће опростити одузимање очевине!" Пошто за промовисање ПРИВАТНОГ ИНТЕРЕСА НИЈЕ ВИШЕ ДОВОЉНА САМО ГОЛА СИЛА, ВЕЋ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ ЛАЖ, не гола, већ ПРЕФАРБАНА ТАКО ДА ЛИЧИ НА ИСТИНУ, треба се се сетити једног англосаксонског политичара (што се тиче капитализма, ипак су они најкомпетентнији!): "Неки људи се могу варати све време. Сви људи се могу варати неко време. Али немогуће је све људе варати сво време!" Значи: ШИРИТИ ИСТИНУ!
Нажалост друштво у Србији већ је дубоко идеолошки индоктринирано, а елите одавно поткупљене. Формирала се читава политичка класа која под плаштом демократије на рачун становноштва задовољва интересе транснационалног капитала. У тој шароликој подели улога једино нема заступника најниже класе.
Не треба се предавати. Криза ће бити још жешћа и њена суштина ће неминовно ипливати на површину. Због тога су овакве анализе од непроценљивог друштвеног значаја.
Припадници средње класе свој положај не могу ни најмање поправити залагањем за интересе владајуће надкласе.
Kako je i kakvim radom doslo u to stanje i gde su za to vreme bile drzavne institucije koje su trebale da kontrolisu funkcionisanje svog resursa[/u] poznata je stvar. Zato i govorim o borbenim falangama neo-liberalizma. Prvo razore drzavu sa svim njenim polugama moci a onda dokazuju ispravnost sopstvene logike privatizacije i budzasto rasprodaje svega i svacega.