И?

На почетку текста сам помислио: "О не, још једна жалопојка о злима либерлне економије" али срећом наставио сам да читам и увидио да је остатак текста углавном солидан и даје добру илустрацију економских прилика у Србији.
Оно што, по мом мишљењу, фали је објашњење да није либерализам (без обзира шта ја мислим о њему) основни узрок кризе у Србији. Овдије се дају добри економски показатељи (симптоми) али се потпуно погрешно наводе узроци (дијагноза).
Сваки економски систем може да доведе до успјеха чему рецимо може да послуже примјери САД, Британије, Шведске, Стаљиновог СССР, послератне Југославије, Њемачке под Хитлером, Јужне Кореје, Јапана и данашњих Кине и Бразила.
У различитим економским системим је основна разлика начин (пре)расподјеле дурштвеног прихода, а не сама технологија производње.
Значи у Србији није основни проблем либерални облик економије већ корупција, незнање/економски дилетизам, јавашлук и мафија која има/води државу.
Могла је држава да прода/приватизује банке и за те паре оснује инвестициону банку, могла је држава да у бесцење прода већину фирми али да јасном и промишљеном регулативом спријечи да нови власници упропасте оно што им је поклоњено, да се држава досљедно држала либералне економске политике државна администрација би била преполовљена, а не удвостручена (увишестручена), на чела јавних/државних предузећа би се долазило јавним и поштеним конкурсима, не би било 25 чланова владе, држава није морала да уништи војску, да "прода" Косово и Метохију, да подстиче цепаратизам аутономаша итд. Све то нема баш никакве везе са економском политиком. Ни безалтернативност ЕУ-пута нема везе са тим нити задужење државе до гуше. Неолиберализам такође нема никакве везе са булументом НВО-а које раде против интереса државе, закон о медијима, "реформа" судства, пословником парламента, председниковим кршење устава, итд. итд.

Опис ситуације добара док дијагноза тек да може добити прелазну оцјену.

U zemlji u kojoj se malte ne izlazi na bahanalije zato što je uzet kredit od 200 miliona eura za edukaciju, dok se pri tom ostavljaju širom otvorena vrata za takoreći besplatan odliv vlasništva nad znanjem i umećem (čast pojedincima koji ponešto okrpe od toga!), ne moze se od ministara nista drugo niti očekivati...
Kakav narod takvi i ministri...

Na kraju teksta procitah i parole, pa pomislih, jos samo pionirske marame i eto nas u godine mog detinjstva 50te-60te. Pocetak kraja Srbije, njenog dostojanstva i uopste postojanja (fizickog i moralnog).

Ne ulazeci u "brojke", stanje koje prozivljavamo i jos uvek prezivljavamo neodoljivo podseca na drugu polovinu osamdesetih i vladu Branka Mikulica. Situacija u drustvu i u ekonomiji je svakim danom bivala sve gora, deci je bilo jasno da su neophodne promene i da sa Brankom Mikulicem izlaza nema. Nazalost, isto kao i danas, dani, meseci, godine su prolazile dok konacno Branko nije "pao". Pasce i ovi danasnji, kad tad, ali svaki izgubljeni minut, sat, dan cini da oporavak koji ce jednog dana ipak uslediti bude utoliko tezi, komplikovaniji, skuplji i neizvesniji.

Шарло Акробата, молио бих те да укажеш на једно једино мјесто гдје ја помињем ММФ (Свјетску банку) и ЕУ ондосно њихову (не)добронамјерност.

Циљ мог коментара је био да укажем да би ови на власти упропастили све без обзира какав економски систем да је спровођен у пракси. Они у ствари немају економски већ лоповски систем гдје је основна нит водиља уградити се што више.
ММФ и остали зајмодавци им само дођу као још један извор за крађу јер дугове у сваком случају неће враћати, бар не из свог џепа, мада их пуне из тих узетих зајмова.

Мотиви и поступци тих спољних "фактора" нису били тема како ауторовог текста тако ни мог коментара. У кратко старни фактори раде у симбиози са домаћим дрпарошима: Ти фактори асистирају домаћим дрпарошима да би се ови обогатили, док им ови за узврат предају државу преведену у дужничког роба да касније раде са њом шта им је воља. Срећа па је Србија мала па не може толико да се задужи да рецимо братска Русија једног лијепог дана релатовно безболно не може да откупи све те дугове када суперхикови на власти буду отјерани што у историју што на дуже службене путеве. Тим би се убиле две муве: Србија би се ријешила непријатељски настројених повјерилаца док би се са друге стране чврсто повезала за братску и пријатељски настројену државу.

Не бих да се понављам и да водим дискусију у вези ствари око којих се уствари не споримо (слажемо).
Кредити су понекад корисни ако се паметно искористе. Ако немаш готовину за кућу/стан али рецимо имаш приходе са којима лако можеш да отплћујеш дуг и још те скоро јефтиније изађе него да си плаћао најамнину онда ту нема много дилеме ако си имало паметан. Сад зајам нећеш узети од неког мафијаша већ од неке стабилне банке са најповољнијом каматом.
Тако и држава може да узме кредит за рецимо иградњу хидроцентрале па тиме надомијести увоз струје која је дупло скупља него из те домаће централе или направи добар пут до неког подручја гдје има више користи него да се народ исели што у Београн и они најспособнији и у иностранство итд.
То да ли је један економски систем бољи него други је обично само теоријско препуцавање јер економија није егзактна наука гдје је 2+2 увијек 4. Еконмски системи су, ево да се поновим, углавном повезани са друштвеним договором о расподјели прихода/богатсва. Неке државе сматрају да је народу потребан старатељ (максималан порез) док друге сматрају да је народ довољно интелигентан да се сам стара о својим приходима (минималан порез), а онда имамо стотине нијанси између.
Моје мишљење је да је Србији био потребан постепен прелаз ма у шта да је тај прелаз водио (рецимо Кина то ради), са одговорном владом/политичарима који би сматрали да је њихов избор привилегија, а не награда, који би имали осјећај одговорности за колектив, а не само за свој буђелар итд.
Овој влади не бих се усудио повјерити овце да чувају, а камо ли им дао да воде државу.
А као што се види већина неготинаца мисле другачије. Не само да би им повјерли овце већ би им радо послали потомке у печалбу (сад кад не требају визе ето може и оно мало што је осталу у истом правцу - кода нису могли и раније са визама).