Ако је влада Грчке негде заказала, то није зато што сада не може да штампа паре и да мења вредност валуте. Играње вредношћу валуте је порез на сиротињу. Влада Грчке, као и све владе, паре намичу из пореза. Тако и сада, Грчка влада може да обезбеди сасвим довољно пара, ако узме паре тамо где их има довољно: од богатих. Уместо тога, просветљени (у смислу: илуминатисани) економисти заговарају срозавање вредности валуте, што значи, срозавање вредности плата. Богати не живе од плата, и могу да си приуште да паре држе у некој другој валути, у некретнинама, или већ неком облику који не зависи од домаће валуте. Њима заправо то срозавање вредности пара и одговара. Сиротиња живи од плате, и нема могућност да паре чува у неком другом облику. Што се заради, иде на храну, кирију, школу, лекара, ако се нешто и стекне, то је узимањем кредита, а праве штедње нема. Зато, не мора Грчка да иступа из еврозоне, и не мора да буде узрок климавости евра. Само нек погледа ко има паре, или већ неку вредност, и тамо нек посегне. Нпр, постоје силне викендице Енглеза и других германа по острвима, па нек њихови власници уплате допринос, и готово. Врло демократски, изборно тело се не раздражује, а мањак се попуњава. Али овако, ако влада више гледа да случајно не очеше богате, а сиротињи како буде, сиротиња то неће трпети. А у демократији ипак треба имати у виду да је сиротиње увек више од богатих.