Na istini i strucnoj analiyi gospodine Grajf a Srbi upamet se i o Jasenovcu sta vise detalja na svetlost dana na svim nivoima i na sve nacine a usput ne ispustati iy vida ni sva druga stratista od Jadovna, Gline i svih ynanih i neynanih jama, vrtaca, skola...................... istina je najbolji dokay i lek.

Ponovilo se u Sjekovcu, jer je. u medjunarodnoj javosti presucen genocid nad Srbima u logorima u NDH.

Razlika izmedju Nemaca i Hrvata ( ne ukljucujuci politicare) je ta,sto su Nemci prosli kroz katarzu, dok su Hrvati oslobodjeni sramote izjednacujuci njihove stravicne zlocine sa cetnickim, kako bi se zatvorio put povratka kraljevskoj porodici i nastolila vladavina jednog coveka, koji je dalje nastavio sa surovom antisrpskom politikom.

Hvala Gideonu Grajfu ! Svet bi bio bolji da postoji vise ovakvih ljudi. Svaka cast ljudino!

Srbi kao narod mnogo duguju prof. Gideonu Grajfu. On je dugo radio, obradio i prezentovao svoja istrazivanja o Jasenovcu. Objavio je knjigu "Jasenovac, Ausvitz Balkana" koja se moze naci na Amazonu. Drzao je niz predavanja i dugo saradjivao sa Jasenovac Research Institute koji je mala organizacija u NJujorku posvecena istrazivanjima zlocina u Jasenovcu. Veoma je tesko obraditi i prezentovati te strasne zlocine. Nadam se da ce Srbija ispostovati prof. Grajfa koji zasluzuje da bude pocasni clan predavac na nasem univerzitetu i valjalo bi da uvek moze da dodje u Srbiju o trosku vlade Srbije.
NJegov rad i materjale koji su objavljeni niko vise NE moze da ospori. Velika je sramota i ljaga na Hrvatima. Nije trebalo da udju u EU s obzirom na svoje sklonosti, na sve sta su uradili ne samo istorijski i samo delim. kaznjeni, vec i za vreme posled. rata. I onda B. Tadic i ta kamarila NEznalica iz DS vlasti sram ih bilo, a zna se ko su mu bili savetnici, nije ulozila prigovor za pristup HR EU.

Veliko poštovanje za gospodina Grajfa koji ne posustaje u isticanju istine. Godinama su se skrivali fašistički,nacistički tragovi, a mnoge nemačke i ustaške starešine su i posle Drugog svetskog rata nastavile da žive normalno i nije im suđeno. Da ne spominjemo uporno umanjivanje broja srpskih ,romskih i jevrejskih žrtava u Jasenovcu

Сјећање на жртве, без сумње, акт је вриједан поштовања. Међутим, ако је то сјећање селективно онда оно губи своју основну функцију - да се злочини више не понове.
Концентрационих логора је било много, широм планете, не само ратних, већ и мирнодопских. Један од таквих логора био је такозвани Голи оток, о којем, у ове краје - из којих је било и највише жртава тог нашег специфичног, бизарног и болесног система преваспитања - све до дан-данас, нема ни помена.
И док су се Хрватска и Словенија оградиле од недјела претходног режима поништивши све пресуде политичким осуђеницима, остали ентитети бивше Југославије упорно истрајавају на путу игнорисања злочина и људске патње, заборављајући да су и ти људи били нечији синови, браћа, очеви, итд... Но, то би им се и могло опростити, али ово - не: академуси, хуманитарци, списатељи(це) и остали, мање или више поштени, интелигенти, игноришући, магарећом тврдоглавошћу, ову живу рану, постали су саучесници оног још већег зла које се деценијама касније.