Pa sad, iz prikaza mogu samo da zaključim da je knjiga zanemarila mnogo stvari. Prvo, ne znam zašto tolika koncentracija na Žilnika i Makavejeva, a ne na npr. Šijana?
Podnaslov knjige je ''o ideologiji'' a ne spominje se partizanski film, kao i svi oni dječiji filmovi o družbama, Ćopićevim četama, hajducima i slično. Pa to je bila ''ideologija''.

I onda, nakon Makavejeva i Žilnika, ne pomenuti ćorskokak tih hipi mantri - Mi nismo Anđeli, i njegove konačne degeneracije u Ranama. Čitav taj ''vijetnamski'' sindrom koji su naši kinematografi pokušali da prekopiraju ovaj autor je zaobišao, valjda je to danas ''liberalna tradicija'' u SAD-u ili šta već...

Da ne pričamo o ''ankorpijskim'' (Nozik) ili ''utopijskim'' (Bloh) aspektima filmova i serija iz devedesetih, što domaćih što stranih (npr. Sloter je čista blohovska fantazija), jer i one čine post-jugoslovensku ideologiju.

Jedino je zaključak zadovoljavajući, ovo je tek početak, nove analize tek nas očekuju.

- Na prvoj strani knjige vec stoji kako je u Srebrenici ubijeno 7000 muslimana.

- Kad govori o Maratoncima Levi pise kako Djenka stvarno misli da oni jedu Panteliju kad kaze "Dobar ovaj Pantelija"!!??