Ne, ne poigravam se Vasim "nick"-om, jasno mi je sta je peti element (nadilazenje cetiri poznata elementa). A jasno nam je svima sta je peta kolona - to je ona koja u svojoj zemlji radi posao za tudje gazde! E, onda postaje jasno i zasto Srbija nije "slusala" Kostunicu! Jer, odlucila je da slusa Tadica i Sutanovca, koji su, radeci za spomenute gazde, odbili da brane Srbiju na Kosmetu! Oni ce braniti NATO u Avganistanu! Ali, kome to pricati?

Како сејеш, тако жањеш! Клин се клином избија.

@racel и @ ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ: Слажем се са обојицом и сматрам да сте у праву, али – нажалост то не значи много. Мислим да ћете се сложити да овај чланак за читаоце “Гардијана“ има значај доста мањи од “девете рупе на свирали“? Па ипак, ако погледате тај сајт, видећете да је током неких 59 сати колико је чланак био отворен за коментарисање, објављено 107 коментара (отприлике 2 на сат). Знам да је и садржај коментара и њихов квалитете од важности (то погледајте сами) , али задржимо се засад на квантитету као мерилу заинтересованости јавности. По првом кометару на НСПМ закључујем да је чланак објављен јуче око 18.00 сати. До јутрос у 11.00 (дакле, после 17 сати), мада је чланак врло добро написан и актуелан, објављено је свега 5 коментара. Шта то значи? Да ли је то одраз незанимљивости теме? Незаинтересованости читалаца? Заморености темом? Пред планерима и извођачима “интеграције севера Косова“ су две могућности извођења те операције (једно је сигурно: од њеног извођења ни у ком случају неће одустати). Једна могућност је: муњевити и снажни ударац, а друга – систематско, постепено дављење “паралелних структура“, док их сасвим не угуше. Избор ће зависити и од њихове процене реакције јавности у Србији. Засад, изгледа да је реакција млитава.

Нека "Српском председнику“ Борису Тадићу вјерује ко хоће или ко мора, али ја му чак са моје подалеке просторне дистанце не вјерујем ни једне ријечи када говори о „непотребној и опасној провокацији“ и о „флагрантном кршењу резолуције 1244 СБ“. Što se tiče Tadićevog "protesta" i njegovog licemjernog pozivanja na Rezoluciju Savjeta Bezbjednosti, on sam je već bezbroj puta prekršio tu istu rezoluciju, a posebno onda kada izrazio dobrodošlicu EULEKS-u, u podloj namjeri da će mu taj EULEKS, kao uostalom i predstojeće "mišljenje" Međunarodnog suda pravde - poslužiti kao alibi i opravdanje, zašto mu se Južna srpska pokrajina "zagubila". U korist njegovih, Tadićevih "evroatlantskih integracija" i, naravno. NATO-a! što pro-NATO kampanja u Tadićevim režimskim medijima potvrđuje. Najmanje dve strane znaju pouzdano da je скаскa sa „ljutitim Borisom“ jedna obična i jeftina namještaljka: Najpre, naravno - „cрпски председник“ sam, i njegovi, Borisa Tadića, mentori u Vašingtonu. Ostavimo trenutno Brisel po strani, iako su EU i SAD „dva oka u jednoj glavi“.