Срби из Републике Српске, Србије и Црне Горе, пре или касније ће се, у то сам сигуран, на овај или онај начин ујединити тј. нађи ће се унутар граница неке (кон)федералне творевине. Да ли ће то бити ЕУ,или нека будућа, а што да то не кажемо када се ради о демократском праву нашег народа, заједница српских земаља, или и једно, и друго (тј. српска федерација унутар ЕУ,)- не знам. Али знам да нешто хоће (мада не знам ни како ће за нас испасти први модел обједињавања Срба, јер ми нисмо прагматичан народ за који основано може да се претпостави да ће извући корист која му се пружа а реално је рећи да ћемо упасти у замке које нам се постављају).

На нама је да се сада културно и економски повезујемо, да негујемо свесрпску идеју, и учвршћујемо наш национални идентитет. Ако ЕУ опстане, и отвори своја врата за нас, од наше памети зависи колико ћемо и на полицентричним државним основама интегрисанти наш национални простор (а сада је уз одрбану Р. Српске и заштиту Срба на КиМ, од кључног значаја и инсистирање на правима нашег народа у Црној Гори, а то питање се пречесто заборавља). Да би искористили потенцијал који, желели то евроатлантски моћници или не, ЕУ пружа и нама на плану допунских интеграција Р. Српске и Србије, као и културно интеграције црногорских Срба, морамо сами да будемо спремни да на томе да радимо. Иначе, може да се деси да ЕУ за нас буде нова Југославија. Да се препустимо националном забораву и да уместо Срба постанемо неки аморфни Европљани.

Исто тако од наше спремности да истрајно сада радимо у прилог стварања економских, војних, демографских, фактора националне виталности, зависи и наш капацитет да у погодном моменту поставимо и решимо српско питање у случају урушавања европске идеје и евроатлантске осовине.

Зато је време да се наше друштво тргне, да изађе из апатије пораза, и малодушности која води у лични егоизам, и да на основама на којима је то сада реално, почнемо да радимо на томе да се обистине прогнозе бившег америчког амасадора у Београду.

Изузетно поштујем уређивачку политику овог, заиста изванредног и цењеног портала, али постављам опитање - коме је данас, уопште, важно шта каже Монтгомери? Он је данас обичан грађанин и његово мишљење није ни за шта релевантно! Мало људи, рекао бих, симболичан број зна о коме се ради и ко је, заправо, он? Небитно и неважно!