Небојшу волим да читам, па и његове мање промашаје лако опростим. Нека се не љути, али неке ствари се једноставно не могу схватити док је човек млађи, или боље рећи другачије се схватају кад човек мало остари. Док сам био млађи, ово смеће које постављају провокатори по интернету ми је сметало, сметала су ми и остала пљувања по Србији која сам схватао као пљување по мени самом. Више не, не што није тако, већ што што на то то гледам другачије - нико тебе не може пљунути док сам не пљунеш на себе. И не сметају ми Мислиоци, Вадери и остали, чак су ми и симпатични кад се упиру да докажу недоказиво па напишу коментар од пет наставака. А наш народ има духа, па је један од коментатора написао да мисли да је Вадер лично Динкић и детаљно образложио (тражио сам текст да се поново насмејем, али не могу да га нађем, ко зна нека стави линк). Исто тако кад мало остариш боље разликујеш важно од мање важног, тема о коментарима обзиром на скоро једногласан одговор коментатора сигурно не заслужује више од једног текста.
Небојша, урадио си доста, али још је више остало да се уради, и за тебе и за нас. Све најбоље.
Препоруке:
0
0
2
субота, 30 јануар 2010 17:58
Баш - Челик
Али у заглављу НСПМ стоји „часопис за политичку теорију и друштвена истраживања“, а не Хајд Парк. Односно, то није јавна установа која у опису своје делатности има обавезу да читаоцима обезбеди простор за слободно изражавање. То што НСПМ то ипак чини служи јој на част, али отвара могућност злоупотребе - и то управо типа „коментари су најјача ствар на овом сајту“. А све ово што пишу аутори је ваљда тандара-броћ?
Дакле, не ради се овде ни о каквом притиску на НСПМ. Напротив. Није реч ни о некој сујетом мотивисаној вендети према коментаторима. Ако где има сујете, то је у аргументу да су коментари најбољи део НСПМ и да без њих часопис губи на значају и снази.
Небојша Малић је после наводног извињења, опет поновио што и пре. Иако се ограђује спрам једних коментара у односу на друге, нема сумње да су му коментари као такви једноставно одбојни и да би их се најрадије ратосиљао.
Мислим да је реч о једном ауторском елитизму који настоји да јавни дискурс сведе у својеврстан ауторски кружок, коме би Малић и сам да припада, али без бојазни од аутентичног гласа народа, који свој израз налази у коментарима ( често неугодним у својој истинитости и утемељености ).
Малић тиме и несвесно испољава основну бољку српских интелектуалних делатника, а то је жеља да се обитава и промишља у безбедности својих интелектуалних кружока, далеко од народа таквог какав је, његових неугодних питања, замерки и недоумица, далеко и од саме истине живота и њене храпавости. А то је оно што чине и наши универзитети, академије,политичке странке, удружења књижевника, медији, издавачи. Управо због те елитистичке отуђености од народа, целокупан наш јавни дискурс постаје отужна жабокречина у којој се не појављује ништа ново и светло.
У свему томе НСПМ је постала мала оаза слободне речи, али ако путем Малићевих текстова покушава да нам каже да се и сама гнуша коментара, онда нека их слободно укине. Али нека се редакција не зачуди ако сајт западне у елитистичко мртвило једног ''Пешчаника''.
Препоруке:
0
0
3
субота, 30 јануар 2010 18:22
паја патак
"...Обећао сам донацију...", а јесте ли је послали? Ово тек да не заборавите, па да испадне оно: "Обећала, обећала - а ниси ми дала..." Од тога онда остане нека горчина.
Препоруке:
0
0
4
субота, 30 јануар 2010 18:59
ББ један
Tutto è bene quello che finisce bene.
Препоруке:
0
0
5
субота, 30 јануар 2010 19:06
Истина је Бог
Мислим да сте надмени и да себе видите као елиту. Ко нема свој блог не вреди, јер нема искуство да осети моћ ово ћу да објавим а ово нећу, ово је паметно а ово је ђубре. Мене, на пример, често више интресује да прочитам коментаре па да онда читам текст. Коментари који на мене не оставе утисак нису ми ни важни. Вероватно та ширина НСПМ ствара у Вама завист, тешко је ту ширину схватити и прихватити поред сопствене ускокрудости и себичности.
Ово је добра прилика да себе мало боље упознате.
Препоруке:
0
0
6
субота, 30 јануар 2010 20:29
DHSS-ovac
Ne znam koja je poenta ovog clanka, pravdanje za lose arguentovane stavove i vredjanje pojedinih korisnika od strane gospodina Malica na proslom clanku ili nesto drugo?
Sta god da je jasno je da su komentari na temi potvrdili vecinsku demokratsku opciju na portalu.
Zaista prosli clanak smatram malim skandalom za NSPM, a jos vecim ovaj novi, gde se dozvoljava da se na egzaltiran nacin doticni gospodin prepire sa komentatorima.
Nadam se da ubuduce Nspm (naravno ovo je moje konstruktivno misljenje, a ne kao sto je slucaj sa gospodinom Malicem pretnja) nece objavljivati ovakve clanke, koji u biti i nisu to, jer se time samo kvari kvalitet portala.
Srdacan pozdrav,
Dhss-ovac!
Препоруке:
0
0
7
субота, 30 јануар 2010 22:07
milena ankic
Ako nekm smetaju komentari onda predlazem g-dinu
Vukadinovicu da umesto komentari to krstimo(ideju mi je dao g-din Malic) kao Kalis-park,Tas-park
ili moze Srbija-park. Ako englezi imaju svoj
Hajd park zasto smo mi srbi gori(boze moj i ovde caruje demokratija).
Primetila sam da su komentatori veoma"potkovani" i
kvalitetni ,sto mislim da je pozitivno.
Takode treba cuti razlicita misljenja jer jednoumlje imamo na sve strane.
Ako ameri nisu zabranili South park zasto bi NSPM
zabranila razlicitost(bar u komentarima).
Ne mislim da neko pisuci komentare pridaje sebi znacaj,ali iskreno govoreci neki komentari na NSPM
su bolje napisani nego clanci u nekim nasim novinama.
Препоруке:
0
0
8
субота, 30 јануар 2010 22:29
Воја
Господине, овде се не ради о затвореном кругу људи кој млати празну сламу уз флашу ракије. Не ради се ни о форуму јавних личности који требају да донесу неке важне закључке. Ово је отворени форум и, за разлику од многих других, дозвољава анонимно изношење мишљења. Људи у таквој (анонимној) атмосфери дозвољавају себи да кажу и оно што можда никада не би рекли на неком другом месту. На другим местима се устручавају јер не желе себе да компромитују у овом друштву лепљења етикета, а овде им је дозвољено да покажу право лице.
Наравно да таква слобода са собом носи и свакакво смеће, али је првенствено плодно тло за размењивање идеја, а не имена и презимена. Читаоци овде остављају коментаре јер имају потребу да са другима поделе своје идеје и да нађу своје истомишљенике или да провере аргументе у дискусији с неким ко има другачије мишљење.
Да ли су моји коментари мање вредни ако се не потпишем правим именом и презименом? Ако идете том логиком, многе народне мудрости бисте одбацили јер се не зна ко је творац истих. А има овде јако добрих коментара да се прочита и да човек научи понешто.
Такође, то што ви пишете није тандара-броћ, већ ви сте покретач дискусије. Многи аутори избегавају учешће у дискусијама што мислим да је погрешно. Један од аутора који често учествује је Небојша Катић (барем на Политици). Човек једноставно пише да би његови читаоци научили нешто и спреман је да одговори на питања или да се поигра идејама својих читалаца. Е то је прави начин коришћења оваквих медија.
Зато, не љутите се, не нервирајте се, на узимајте за зло већ од ситуације учините најбоље. Можда и Ви нешто научите.
Препоруке:
0
0
9
субота, 30 јануар 2010 23:08
Guru
Citam Nebojsine clanke vec dest godina i smatram da je nas Srbe veoma zaduzio svojim pisanjem i voleo bih na prvom mestu da mu se zahvalim na tome. Slazem se sa Nebojsom po pitanju komentara... NSPM treba na prvom mestu da ima informativnu svrhu i komentare bih objavio samo kad su napisani kao relevantni (clanci) komentari i potpisani imenom i prezimenom. Na kraju krajeva, ovo treba da bude filter koji ce da zaustavi jeftinu dnevnu nebuloznu propagandu i nadam se, nekome da otvori oci. Nikako mesto gde ce egomanijaci da se prazne. Ako vec imate toliko vremena da sedite na Internetu, iskoristite to vreme na neko istrazivanje, napisite sta stvarno mislite, siguran sam da ce redakcija naci prostora za to.
Препоруке:
0
0
10
субота, 30 јануар 2010 23:18
void
Mislim da je argument za ukidanje komentara u najmanju ruku trivijalan. Lici na dosovsko racionalisanje vremena za raspravu u skupstini. "Skupstina je neefikasna jer ne donosi zakone dovoljno brzo" ili "svaki dan plenarne sjednice kosta gradjane srbije xxx dinara" A parlament bi trebalo da bude mjesto gdje se parla, tj. govori raspravlja. Ovo je po meni jedan od vristecih apsurda srpske politicke stvarnosti.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 31 јануар 2010 00:55
не бојте се себе
Прошле недеље нам је на НСПМ освануо текст једног човека из петиције за референдум који тврди да није потписао исту. Сад имамо чланак човека који тврди да није имао намеру да му НСПМ објави текст. Шта се дешава?
П.С. Потврђујем да сам имао намеру да пошаљем овај коментар и да он може да се објави (наводим, да не буде забуне).
Препоруке:
0
0
12
недеља, 31 јануар 2010 02:06
Небојша Малић
Хвала редакцији НСПМ што је пренела и овај текст. Додао бих само још две ствари.
Прво, аргумент да сам ”елитиста” зато што имам блог а ето толики свет има само коментаре је потпуна небулоза. Свако ко то хоће може да буде блогер; блогови су потпуно бесплатни. Мене ”Сиви Соко” кошта само времена, а ако људи имају времена да коментаришу по форумима, сигурно га имају и за блоговање. Ако хоћете да ставите Гуглове рекламе, можда на блогу чак и зарадите. Па ко воли нек’ изволи, жутократија не може да га спречи. Анонимно блоговање је иначе норма, па не морате да се представљате ако мислите да ће то да вам ограничи слободу израза (мада мене то никада није спречило, али ето прихватићу да сам изузетак).
Друго, јесам уплатио донацију, и то у висини месечног хонорара са Antiwar.com. Упитао бих сада зле језике који су причом о донацији доводили у питање моју реч и образ, да ли су они послали донацију, када им коментари на НСПМ толико значе? Ако јесу, сјајно - све је добро што се добро сврши. А ако нису... шта даље да се каже?
Препоруке:
0
0
13
недеља, 31 јануар 2010 02:17
Небојша Малић
@ ”не бојте се себе”:
У јасно видљивом заглављу и овог текста и претходног стоји ”Преносимо.” То значи да текстови нису упућени на НСПМ, већ да су објављени негде друго. У овом случају, на мом блогу, Сиви Соко. И рекох лепо за први текст да није писан у очекивању да га НСПМ пренесе. Није ни други. Али немам ништа против што су пренели оба текста, нити сам било где рекао да имам.
Поставља се онда питање да ли је коментатор уопште читао текстове. А ако није, шта је онда сврха коментара?
Препоруке:
0
0
14
недеља, 31 јануар 2010 03:09
Nikola Turajlić
Dobro je što je autor načeo temu komentarisanja na NSPM saitu, i kada je sa svojim "smećem" isprovocirao negativnu reakciju većine komentatora na njegove tekstove.
Autor je u pravu da pojedini komentari sadržavaju gluposti koje vredjaju zdravi razum čitaoca i pitanje je da li takovo "smeće" treba puštati.
No prije nego odgovorim na ovo pitanje dat ću svoj profil nas komentatora (pa i autora) na NSPM saitu.
Većinom smo marginalci (oni koji nisu uključeni u strukture društvenog odlučivanja), manje više frustrirani, koji na saitu ventiliraju svoje negativne emocije. Istina poneki imaju mnogo ozbiljnije probleme od frustriranosti, a takovi su u principu "kamen smutnje".
Komentatori se u grubom mogu podeliti na "patriote", "drugosrbijanske fanove" i "nesvrstane".
Problem nastaje kada "drugosrbijanski fanovi", ponavljanjem drugosrbijanskih mantri i nebuloza isprovociraju "patriote", koji im uporno pokušavaju dokazati da nisu u pravu. Prvi, koji imaju veliki problem sa percepcijom i ocenom stvarnosti, ovo doživljavaju kao potvrdu vlastite "izuzetnosti" i ponavljaju kao papagaji otrcane floskule, a patrioti figurativno rečeno "trgaju ogradu". Tako ovakovo prepucavanje "zagadjuje" sait i iritira kako nas "nesvrstane" tako i racionalnije "patriote" i zamara sve pri "listanju" komentara.
U više navrata sam "molio na kolenima" komentatore da se ne upuštaju u obračunavanje sa "drugosrbijanskim fanovima", jer to ovima daje osećaj vlastite vrednosti, ali naravno bez uspeha.
Promislivši ponovno, vezano uz tekstove autora, problematiku koimentarisanja, došao sam do zaključka da u stvari ne treba ništa menjati. Na saitu treba puštati i drugosrbijansko "smeće" jer je ono terapeutsko sredstvo. Zašto komentatorima "patriotima" oduzeti dobar osećaj borbe za narodnu stvar. Moram priznati da mi i samom dobro dodje relaksacija kada napr. ismejem neoliberalne "mislioce", iako nemam na to pravo, jer ovi nisu krivi za svoje reči (Oprosti im bože jer ne znaju šta rade!).
Препоруке:
0
0
15
недеља, 31 јануар 2010 03:47
XY
@guru
Позивате људе да у коментарима пишу шта стварно мисле. Па они то и раде. Где је проблем?
Препоруке:
0
0
16
недеља, 31 јануар 2010 07:20
mv
Gospodine Malicu;; pozabavite se nekim drugim vaznijim temama umesto sto procenjujete koliko su nasi komentari vredni ili bezvredni; ako mozete uvedite nesto novo, ja nikada nisam cula za vas i ne znam o cemu jos pisete sem ovih par clanaka koji su mi izvinite dosadni; dozvolite da ima nas koji mislimo drugacije o prostoru za komentare i o pravu svakoga da kaze i napise sta misli; sto se tice priloga; ili ga dajte ili ne dajte ali nemojte toliko pricati o tome;
Препоруке:
0
0
17
недеља, 31 јануар 2010 11:56
Драган
Ја сам од оних људи који ретко шаљу коментаре, али волим да их прочитам. Ту могу да се прочитају разне глупости, али и веома квалитетни и занимљиви коментари. Сваки часопис и дневна штампа имају коментаре. Ако један НСПМ сматра себе озбиљним сајтом, не треба ни да поставља питање опстанка коментара, коментари треба да постоје. Наравно, псовке и разне бљувотине људи који не знају за пристојност не треба ни пуштати.
Препоруке:
0
0
18
недеља, 31 јануар 2010 16:12
Zapadni Covek
Sta cu ja da napisem, to je moja briga. Ako neko zeli da zna sta ja mislim, morace da procita taj moj komentar, a sta ce s njim da uradi, kako ce da ga shvati, da to ne objavi, prepravi, objavi, itd.,to je njegova stvar. Moj je izbor posle toga da se ponovo javim ili ne javim, da novine citam i dalje ili da prestanem sa njihovim citanjem. Ne volim novine koje ne objavljuju komentare uopste,a posebno ne novine sto ne objavljuju komentare koji protivurece autorovom cilju, ideji i uredjivackoj politici, naravno ovde mislim na pristojne komentare. Zato sam prestao da otvaram stranu "Politike", a Boska Jaksica i Danicu Popovic i da ne spominjem. Zbog tekstova sa pravim temama, originalnih ili prenetih, i mogucnosti da se oni komentarisu, da se procitaju razliciti i oprecni komentari, bez obzira na njihov cilj, volim NSPM i saljem prilog.
Препоруке:
0
0
19
недеља, 31 јануар 2010 16:54
Nikola Turajlić
Upuštajući se u analizu i kritiku komentarisanja na saitu NSPM, došao sam do zaključka da trebam nepristrasno prevrednovati i svoje često učešće. Po premišljanju "iz svih uglova", shvatio sam, da nikakovo posipanje pepelom i izvinjavanje ne može oprati moj pogrešan pristup stvari.
Moji "katastrofični" zaključci, kako u autorskim tekstovima tako i u komentarima teško da mogu imati drugu posledicu osim nepotrebnog defetizma, kojim inficiram čitaoce koji mi poveruju. Moram priznati da ponekada, pročitavši vlastiti tekst, ne želim poverovati sam sebi (ali moju neveru lomi nepobitna logika stvari). Ovo se primarno odnosi na bitne stvari, kao što je SEK-a i drugi globalni problemi savremenog sveta, koji se reflektiraju i na sredine u kojima egzistiramo.
Što se tiče mojeg odnosa prema drugim komentatorima, sa čijim komentarima se ne slažem, moja reakcija je bila, najbalaže rečeno, neprimerena.
Tko sam ja da si uzimam za pravo da komentatorima, koji vide jedinu šansu za bolju budućnost (svoju i zajedničku), ako na izborima pobedi DSS, SNS ili SRS, razaram njihove iluzije.
Ima li ikakove svrhe da neoliberalnim ili drugosrbijanskim fanovima dokazujem besmislenost njihovog ponavljanja tudjih mantri i nerealnost njihovih eventualnih očekivanja da će od toga izvući nekakovu korist (kao njihovi uzori) i ako u tom čak uspijem, da im "urušim izlaz" iz njihove tmurne stvarnosti.
Da ne izostavim i NSPM "čuvare reda i ćudoredja" prema kojima sam ponekada bio "bezobrazan" i time im njihov nezahvalan posao činio još nepodnošljivijim.
Svestan sam da moje "mazohističko šibanje" nije standardno za istupanje u javnosti, ali je isto posledica odsustva svake iluzije o meni i okruženju, kao i potrebe da dokazujem svoj značaj.
Narodski rečeno ponašam se tako, a tražim i od ostalih učesnika na saitu da u svakom slučaju ne postupamo po onoj crnogorskoj: Ti meni vojvodo, a ja tebi serdaru!
U savremenom virtuelnom svetu, gdje je pretvaranje pravilo, marginalci mogu biti izuzetak.
Препоруке:
0
0
20
понедељак, 01 фебруар 2010 13:04
Симић Манојло
Моја апсолутна подршка госп. Малићу !
Један коментатор је рекао да ништа не зна о г.Малићу .
Па ако не зна , зашто дискутује ?
Госп. Малић се већ дуже од 10 год. жестоко бори
против демонизације Срба у највећим америчким
медијима .
Моје једино питање за г.Малића је да ли је икада
покушао да продре у велике " mainstream " медије
" New York Times " на примјер , гдје Александар Хемон пише кад год му падне
на памет ? И лаже .
Препоруке:
0
0
21
понедељак, 01 фебруар 2010 13:07
Читалац
Чему ове оптужбе да је Небојша елитиста? Зашто оваква острашћеност? Оптужују га да није уплатио донацију за нспм, а јесте - па протеклих година толико је урадио за истину да се то никаквим новцем не може надокнадити. Па зар се треба хвалити тиме да прво читамо коментаре па онда текстове. Људи много смо брзи кад треба да кудимо, вероватно да је менталитет у питању, али мењајмо се. То је велики део нашег проблема.
Питање коментара није једноставно и нема дефинитивног одговора.
Небојшу Малића ценим као оштроумног и бескомпромисног борца за истину. Стилски савршен израз, а тако је изгледа увек када је истина циљ. Право је уживање читати га.
Препоруке:
0
0
22
уторак, 02 фебруар 2010 00:00
Стева Надрљански
Г. Малићу, опростите на слободи и скретању са теме: мислим да би било од велике користи да пишете својим матерњим изразом, тј. ијекавским изговором. Много је западних Србаља напустило ијекавски изговор из разних разлога, а чини ми се да смо тако само дали више простора овима који својатају наш језик.
Ваљда се нећете увредити.
Препоруке:
0
0
23
уторак, 02 фебруар 2010 18:00
Небојша Малић
@ Стева Надрљански
Уместо образложења, цитираћу први текст објављен на Сивом Соколу, у марту 2005:
Ово је можда изненађење неким људима којима су моји текстови познати, али мој матерњи дијалект је сарајевски, дио језика који се некад звао српскохрватски, који и даље течно говорим (упркос чињеници да у Америци живим већ више од 9 година, колико год привремено). Након 15 година скрнављења и силовања, тај језик се сада зове "босански." Али jа њиме никад нисам говорио, нити намjеравам да почнем.
Знам да је садашња ситуација таква да језик који би требало да служи за комуникацију ту комуникацију често спречава. Пошто намјеравам да често пишем о Србији (проблеми у БиХ су, еуфемистички речено, сувише лични) апсолутно задржавам право да то чиним на "источном српском," колико и да се служим својим "западним". И један и други су дио истог језика, колико год се неки трудили да их раставе.
На крају крајева, није толико битно како говорим, већ шта кажем.
.jpg)
Небојша, урадио си доста, али још је више остало да се уради, и за тебе и за нас. Све најбоље.
Дакле, не ради се овде ни о каквом притиску на НСПМ. Напротив. Није реч ни о некој сујетом мотивисаној вендети према коментаторима. Ако где има сујете, то је у аргументу да су коментари најбољи део НСПМ и да без њих часопис губи на значају и снази.
Небојша Малић је после наводног извињења, опет поновио што и пре. Иако се ограђује спрам једних коментара у односу на друге, нема сумње да су му коментари као такви једноставно одбојни и да би их се најрадије ратосиљао.
Мислим да је реч о једном ауторском елитизму који настоји да јавни дискурс сведе у својеврстан ауторски кружок, коме би Малић и сам да припада, али без бојазни од аутентичног гласа народа, који свој израз налази у коментарима ( често неугодним у својој истинитости и утемељености ).
Малић тиме и несвесно испољава основну бољку српских интелектуалних делатника, а то је жеља да се обитава и промишља у безбедности својих интелектуалних кружока, далеко од народа таквог какав је, његових неугодних питања, замерки и недоумица, далеко и од саме истине живота и њене храпавости. А то је оно што чине и наши универзитети, академије,политичке странке, удружења књижевника, медији, издавачи. Управо због те елитистичке отуђености од народа, целокупан наш јавни дискурс постаје отужна жабокречина у којој се не појављује ништа ново и светло.
У свему томе НСПМ је постала мала оаза слободне речи, али ако путем Малићевих текстова покушава да нам каже да се и сама гнуша коментара, онда нека их слободно укине. Али нека се редакција не зачуди ако сајт западне у елитистичко мртвило једног ''Пешчаника''.
Ово је добра прилика да себе мало боље упознате.
Sta god da je jasno je da su komentari na temi potvrdili vecinsku demokratsku opciju na portalu.
Zaista prosli clanak smatram malim skandalom za NSPM, a jos vecim ovaj novi, gde se dozvoljava da se na egzaltiran nacin doticni gospodin prepire sa komentatorima.
Nadam se da ubuduce Nspm (naravno ovo je moje konstruktivno misljenje, a ne kao sto je slucaj sa gospodinom Malicem pretnja) nece objavljivati ovakve clanke, koji u biti i nisu to, jer se time samo kvari kvalitet portala.
Srdacan pozdrav,
Dhss-ovac!
Vukadinovicu da umesto komentari to krstimo(ideju mi je dao g-din Malic) kao Kalis-park,Tas-park
ili moze Srbija-park. Ako englezi imaju svoj
Hajd park zasto smo mi srbi gori(boze moj i ovde caruje demokratija).
Primetila sam da su komentatori veoma"potkovani" i
kvalitetni ,sto mislim da je pozitivno.
Takode treba cuti razlicita misljenja jer jednoumlje imamo na sve strane.
Ako ameri nisu zabranili South park zasto bi NSPM
zabranila razlicitost(bar u komentarima).
Ne mislim da neko pisuci komentare pridaje sebi znacaj,ali iskreno govoreci neki komentari na NSPM
su bolje napisani nego clanci u nekim nasim novinama.
Наравно да таква слобода са собом носи и свакакво смеће, али је првенствено плодно тло за размењивање идеја, а не имена и презимена. Читаоци овде остављају коментаре јер имају потребу да са другима поделе своје идеје и да нађу своје истомишљенике или да провере аргументе у дискусији с неким ко има другачије мишљење.
Да ли су моји коментари мање вредни ако се не потпишем правим именом и презименом? Ако идете том логиком, многе народне мудрости бисте одбацили јер се не зна ко је творац истих. А има овде јако добрих коментара да се прочита и да човек научи понешто.
Такође, то што ви пишете није тандара-броћ, већ ви сте покретач дискусије. Многи аутори избегавају учешће у дискусијама што мислим да је погрешно. Један од аутора који често учествује је Небојша Катић (барем на Политици). Човек једноставно пише да би његови читаоци научили нешто и спреман је да одговори на питања или да се поигра идејама својих читалаца. Е то је прави начин коришћења оваквих медија.
Зато, не љутите се, не нервирајте се, на узимајте за зло већ од ситуације учините најбоље. Можда и Ви нешто научите.
П.С. Потврђујем да сам имао намеру да пошаљем овај коментар и да он може да се објави (наводим, да не буде забуне).
Прво, аргумент да сам ”елитиста” зато што имам блог а ето толики свет има само коментаре је потпуна небулоза. Свако ко то хоће може да буде блогер; блогови су потпуно бесплатни. Мене ”Сиви Соко” кошта само времена, а ако људи имају времена да коментаришу по форумима, сигурно га имају и за блоговање. Ако хоћете да ставите Гуглове рекламе, можда на блогу чак и зарадите. Па ко воли нек’ изволи, жутократија не може да га спречи. Анонимно блоговање је иначе норма, па не морате да се представљате ако мислите да ће то да вам ограничи слободу израза (мада мене то никада није спречило, али ето прихватићу да сам изузетак).
Друго, јесам уплатио донацију, и то у висини месечног хонорара са Antiwar.com. Упитао бих сада зле језике који су причом о донацији доводили у питање моју реч и образ, да ли су они послали донацију, када им коментари на НСПМ толико значе? Ако јесу, сјајно - све је добро што се добро сврши. А ако нису... шта даље да се каже?
У јасно видљивом заглављу и овог текста и претходног стоји ”Преносимо.” То значи да текстови нису упућени на НСПМ, већ да су објављени негде друго. У овом случају, на мом блогу, Сиви Соко. И рекох лепо за први текст да није писан у очекивању да га НСПМ пренесе. Није ни други. Али немам ништа против што су пренели оба текста, нити сам било где рекао да имам.
Поставља се онда питање да ли је коментатор уопште читао текстове. А ако није, шта је онда сврха коментара?
Autor je u pravu da pojedini komentari sadržavaju gluposti koje vredjaju zdravi razum čitaoca i pitanje je da li takovo "smeće" treba puštati.
No prije nego odgovorim na ovo pitanje dat ću svoj profil nas komentatora (pa i autora) na NSPM saitu.
Većinom smo marginalci (oni koji nisu uključeni u strukture društvenog odlučivanja), manje više frustrirani, koji na saitu ventiliraju svoje negativne emocije. Istina poneki imaju mnogo ozbiljnije probleme od frustriranosti, a takovi su u principu "kamen smutnje".
Komentatori se u grubom mogu podeliti na "patriote", "drugosrbijanske fanove" i "nesvrstane".
Problem nastaje kada "drugosrbijanski fanovi", ponavljanjem drugosrbijanskih mantri i nebuloza isprovociraju "patriote", koji im uporno pokušavaju dokazati da nisu u pravu. Prvi, koji imaju veliki problem sa percepcijom i ocenom stvarnosti, ovo doživljavaju kao potvrdu vlastite "izuzetnosti" i ponavljaju kao papagaji otrcane floskule, a patrioti figurativno rečeno "trgaju ogradu". Tako ovakovo prepucavanje "zagadjuje" sait i iritira kako nas "nesvrstane" tako i racionalnije "patriote" i zamara sve pri "listanju" komentara.
U više navrata sam "molio na kolenima" komentatore da se ne upuštaju u obračunavanje sa "drugosrbijanskim fanovima", jer to ovima daje osećaj vlastite vrednosti, ali naravno bez uspeha.
Promislivši ponovno, vezano uz tekstove autora, problematiku koimentarisanja, došao sam do zaključka da u stvari ne treba ništa menjati. Na saitu treba puštati i drugosrbijansko "smeće" jer je ono terapeutsko sredstvo. Zašto komentatorima "patriotima" oduzeti dobar osećaj borbe za narodnu stvar. Moram priznati da mi i samom dobro dodje relaksacija kada napr. ismejem neoliberalne "mislioce", iako nemam na to pravo, jer ovi nisu krivi za svoje reči (Oprosti im bože jer ne znaju šta rade!).
Позивате људе да у коментарима пишу шта стварно мисле. Па они то и раде. Где је проблем?
Moji "katastrofični" zaključci, kako u autorskim tekstovima tako i u komentarima teško da mogu imati drugu posledicu osim nepotrebnog defetizma, kojim inficiram čitaoce koji mi poveruju. Moram priznati da ponekada, pročitavši vlastiti tekst, ne želim poverovati sam sebi (ali moju neveru lomi nepobitna logika stvari). Ovo se primarno odnosi na bitne stvari, kao što je SEK-a i drugi globalni problemi savremenog sveta, koji se reflektiraju i na sredine u kojima egzistiramo.
Što se tiče mojeg odnosa prema drugim komentatorima, sa čijim komentarima se ne slažem, moja reakcija je bila, najbalaže rečeno, neprimerena.
Tko sam ja da si uzimam za pravo da komentatorima, koji vide jedinu šansu za bolju budućnost (svoju i zajedničku), ako na izborima pobedi DSS, SNS ili SRS, razaram njihove iluzije.
Ima li ikakove svrhe da neoliberalnim ili drugosrbijanskim fanovima dokazujem besmislenost njihovog ponavljanja tudjih mantri i nerealnost njihovih eventualnih očekivanja da će od toga izvući nekakovu korist (kao njihovi uzori) i ako u tom čak uspijem, da im "urušim izlaz" iz njihove tmurne stvarnosti.
Da ne izostavim i NSPM "čuvare reda i ćudoredja" prema kojima sam ponekada bio "bezobrazan" i time im njihov nezahvalan posao činio još nepodnošljivijim.
Svestan sam da moje "mazohističko šibanje" nije standardno za istupanje u javnosti, ali je isto posledica odsustva svake iluzije o meni i okruženju, kao i potrebe da dokazujem svoj značaj.
Narodski rečeno ponašam se tako, a tražim i od ostalih učesnika na saitu da u svakom slučaju ne postupamo po onoj crnogorskoj: Ti meni vojvodo, a ja tebi serdaru!
U savremenom virtuelnom svetu, gdje je pretvaranje pravilo, marginalci mogu biti izuzetak.
Један коментатор је рекао да ништа не зна о г.Малићу .
Па ако не зна , зашто дискутује ?
Госп. Малић се већ дуже од 10 год. жестоко бори
против демонизације Срба у највећим америчким
медијима .
Моје једино питање за г.Малића је да ли је икада
покушао да продре у велике " mainstream " медије
" New York Times " на примјер , гдје Александар Хемон пише кад год му падне
на памет ? И лаже .
Питање коментара није једноставно и нема дефинитивног одговора.
Небојшу Малића ценим као оштроумног и бескомпромисног борца за истину. Стилски савршен израз, а тако је изгледа увек када је истина циљ. Право је уживање читати га.
Ваљда се нећете увредити.
Уместо образложења, цитираћу први текст објављен на Сивом Соколу, у марту 2005:
Знам да је садашња ситуација таква да језик који би требало да служи за комуникацију ту комуникацију често спречава. Пошто намјеравам да често пишем о Србији (проблеми у БиХ су, еуфемистички речено, сувише лични) апсолутно задржавам право да то чиним на "источном српском," колико и да се служим својим "западним". И један и други су дио истог језика, колико год се неки трудили да их раставе.
На крају крајева, није толико битно како говорим, већ шта кажем.