Ово није резолуција о геноциду у Сребреници. Ово је смртна пресуда за Републику Српску - ''геноцидну творевину''. Кораћева декларација о Сребреници се нашла у кошу. Није чудо, Кораћ је био прослављени кошаркаш. Ова неће погодити кош, промашиће све, али ће потрефити Србе право у срце, у душу у мозак. Резолуцију нису писали ни Тадић, ни Чеда - срочио ју је Јелко Кацин. Тамо далеко...
Буне се радници, али ко њих шиша кад их је све мање. Незапослени нису радници. Буне се пензионери, али они могу да прете само просјачким штапом. Интелектуалце такође не би требало зарезивати. Наши песници, филозофи, књижевници и други мислећи људи јаки су само на речима. Нарочито писци.
Тургењев: добро по наредби није добро.

Резолуција је потпуно погрешна. Мене више брине то што се преко ње прелако прелази. Јавност као да није свесна шта она значи.

Последице овакве политике биће стравичне, не само по нас у РС, већ и по цијели српски народ.
Врхуниће плаћањем ратне одштете и обиљежавањем сјећања на сребреничке жртве на Теразијама, сваке године, те у медијима, основним и средњим школама у Србији, у којима ће бити уведен један обавезан час посвећен тој теми.
О осјећању колективне кривице генерација које долазе да и не говорим.
На историјском плану доћи ће до коначне смјене.
На мјесто Нијемаца у 2.свј. рату - ступиће Срби.
Холокауст индустрији биће додат и тзв. бошњачки холокауст.
На здравље!

svakako, nije jednostavno...
da srbija prihvati i usvoji rezoluciju o srebrenici. (to mora sda je jasno i evropskoj uniji i bošnjacima).time se srbija ne solidariše sa žrtvama , već za razliku od ostalih, priznaje da je suizvršilac zločina (genocida). posle toga, ne postoji tužbeni zahtev ili kakvo etiketiranje srbije, a da ga ista može osporiti. jedino stoji činjenica, da, ako se traži od srbije da prizna suodgovornost za srebrenicu, istovremno treba da se prizna i njeno pravo podrške srpskom narodu u bivšoj jugoslaviji za opredeljenje da bude u jedinstvenoj državi srpskog naroda, što je njen interes, ne manji od interesa drugih, na suverenost.

& Смиљански;
фраза " спаса нам нема , пропасти нећемо " једна
је од највећих лажи , једног од највећих гробара
Државе Србије , Николе Пашића .
Како страни извори наводе , живи свједок догађаја
у Србији , 19.09.1917. год.командант у " Head -
Quarters " of British Salonika Force , fellow of
Queens' College , Cambridge , R.G.D. Laffan , C.F.
у својој књизи , " The Serbs , the Guardians of
the Gate ", издање " DORSET PRESS ' New York,
a division of Marboro Books Corporation , 1989.год.,пише да су Хрвати и Муслимани у униформи
К und K царства ,док су други у истој униформи
( углавном Чеси , али и понеки Аустријанац и Њемац)
у невјерици стајали са стране , и гледали како се
наша будућа браћа , иживљавају над српском нејачи
( војска је тада већ била у Албанији ), чинећи
прави геноцид .
Отприлике у исто вријеме , и само 200 км. удаљен ,
Никола Пашић доноси нишку Декларацију , у којој
је као први ратни циљ Србије , истакнуто уједињење
са нашом браћом Јужним Словенима .
Дубоке су заблуде наше .
Да нисмо тада имали Николу Пашића и Краља
Александра ,не би се ни друг Тито тако славодобитно
појавио у Србији ,и урадио нешто ,што ниједном
диктатору на Свијету , није пошло за руком : да
од номинално највећег народа у Држави ,направи
оптужену националну мањину у свим Републикама , а
највише у самој Србији . Незабиљежен је случај у
историји Државе и Права , да нижи облици власти
( Аутономне Покрајине ), диктирају услове ,као
што је то било у Србији послије Устава из 1974.г.
када се морала тражити сагласност Покрајина
( консензус ), да би Србија уопште могла да пред
другове Титу , Кардеља и Бакарића , уопште изнесе
било какав свој проблем , што су " наше " Покрајине
редовно онемогућавале .
Смијали су нам се поменути другови грохотом .
Немоћ тадашњих српских комуниста , неодољиво
подсјећа на данашњу немоћ Бориса Тадића и његове
клике ,који сада настоје да се допадну неким
другим " друговима ". Србија нема никакав
" суверенитет ".

Зашто наша "елита" политичка и интелектуална најзад не организује ОКРУГЛИ сто са само једном тачком СРЕБРНИЦА! Да коначно разријешимо ЛАЖИ и покушамо да допринесемо ИСТИНИ!Било каква РЕЗОЛУЦИЈА о СРЕБРНИЦИ је пуцањ у сопствену главу а то ЗАПАД и хоће, боље да то сами урадимо и да пристанемо на кривицу! Резолуција о СРЕБРНИЦИ је свилен гајтан РЕПУБЛИЦИ СРБСКОЈ и СРБСКОМ НАРОДУ преко Дрине!

Већ раног прољећа 1993. брежуљци у околини Братунца били су начичкани од подножја до облих пространих врхова свежим гробовима српских цивилних жртава, и по тамошњем предању око провизорних дрвених крстова омотаних дугим тракама у српско православним бојама што на прољетном повјетарцу лепршају изнад хумака гробова. Како данас тамо изгледа, не знам. Али ондашња слика остаће ми док сам жив у сјећању урезана као да тек јуче било. Ограничени простор посвећујем првенствено именима макар оних жртава злочина сребреничких муслимана из села Кравице крајем године 1992, које наш млади пратилац и модератор локалне радио станице из Љубоивије између више стотина гробова могао поименице да индетификује на основу видео материјала са обдукције судских медицинара из Београда. Најмлађа жртва масакра, Слободан петровић имао 14 година, а најстарија Злата Јовановић заклана са њених 80 година. Имена осталих које наш пратилац идентификовао: Славољуб Филиповић, Радмило Матић, Срећко Митровић, Вида Лукић, Чедо Миладиновић, Ђоко Јовановић, којег се пратилац сјећа као старијег инвалида. Миломир Танасић, Радојка Илић, Млађен Петровић, Милан Танасић, Славомир Дамјановић, Радован Вучетић, Радосав Симић, Мирко Петровић, Обренија Недељковић, Ратко недељковић и Душан Продановић, са својих доживљених 60-так година, најмлађи међу старцима. Какву су то себи представу о каснијим реакцијама Срба имали сребренички муслимани, којима њихови западни савезници подарили "заштићену зону Сребреницу" - да би могли пуне три године да тај статус Сребренице користе за муњевите злочиначке препаде и брза повлачења под скуте Нато војника, али никада се опробали борбом прса у прса. Власти РС ставиле су на десетине и десетине аутобуса на располагање да се муслиманске жене и дјеца пребаце на њихову територију, а муслимански бојовници осујете да се по обичају користе женама и дјецом као заштитним штитом. Ко је само један од муслиманских злочина доживјео, схватиће о чему је ријеч. А Тадић у такве не спада. А ко њега бирао?

Народ не учествује у кампањи против себе, јер се народ ништа не пита. Борис Тадић са својом булументом води кампању против СРПСКОГ НАРОДА, И САМО ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА.
У Србији је на делу потпуно бесправље и потпуна БЕСПОМОЋНОСТ НАРОДА, на делу је диктатура Бориса Тадића, у овој или оној форми, мекано или грубо. Мекано преко антиуставних статута, преко „регионализације“, преко разних одлука „Скупштине“ , преко антисрпских „резолуција“ , а огољено преко директих батинања народа који се скупи да протествује , као што је власт урадила у јулу 2008. године, када је на учеснике протеста на Тргу Републике у Београду послала своје батинаше, које је називала „навијачима“, и послала наоружану милицију да пендрецима бије народ и просипа облаке сузаваца и других бојних отрова, на припремљеним местима, куда је народ морао да се враћа на аутобуске станице.
Диктатура је и држање народа у стању дуге незапослености и материјалне беде, и то оног дела народа који није доказао „лојалност“ власти.
Власт Бориса Тадића не пита народ ништа. Једино „право“ народа је да слуша лажи са медија у Србији и буде послушан.
Тадићева „Резолуција“ о Сребреници је цинизам против српског народа.

Zaista je neverovatno do koje mere je naša politička klasa servilna, prema istinskim ratnim zločincima iz NATO pakta, koji su razorili Jugoslaviju i izvršili genocid nad srpskim narodom.
Zamislite frazu da je Srebrenica najveći zločin u Evropi posle II svetskog rata. A nije zločin proterivanje Srba iz Hrvatske, operacija etničkog čišćenja RS, pred kraj rata, proterivanje i masakri nad kosmetskim Srbima, duhovni genocid u Crnoj Gori i Makedoniji.
Kako Tadića nije sramota, da govori o moralu i vrednosnom sistemu, a ne žali svoje sunarodnike. Kako ga nije sramota da govori o Srebrenici i ignoriše, zločine Nasera Orića nad Srbima. Kako ga bre nije sramota da ignoriše ovolike inostrane autore, koji osporavaju zvaničnu verziju o Srebrenici. Neka se Mesić izvini za Srebrenicu, jer je njegov Erdemović, u ime i za račun CIA likvidirao mudžahedine iz Srebrenice.
A Tadić neka se izvini porodici malog Slobodana Stojanovića, kojeg je likvidirala Elfeta Veseli.

Jos jedan samar Srbima u celom svetu.

Е па ,Динко како може да буде 8.000 жртва кад је идентификовано 2.800 војно способних мушкараца,који су погунили у ратним дејствима.То су чињенице које се прикривају,и зато и јесте проблем што се Сребреница толико медијски манипулише.Још је већи проблем што се српске жртве уопште не спомињу,а било их је више,и притом су страдале пре Сребренице.Зар ти није чудно да се спомињу само мушкарци као жртве,а прича се о геноциду.И још нешто неможе геноцид да буде само на територије једне варошице.

Да се подсетимо да проблема са статусом Косова па и Војводине није било 1974 када је донешен чувени устав. Требало је да прође четврт века да сазру плодови сепаратизма који је на Косову прерастао у терминалну фазу а у Војводини само изгледа привремено заустављен. Да ли због тога треба да будемо срећни јер стварамо проблем будућим генерацијама?
Нажалост слично ствари стоје и са 'безазленом' резолуцијом о Сребрници која има потенцијал да генерацијама Срба стави на терет лаж о геноциду у има користи мале политичке клике на власти. Народ то не схвата као ни много другог што му раде.
Оне са друге стране који се хватају за измишљене бројеве не треба ваљда подсећати како су скакали као опарени на свако помињање седам стотина хиљада мученика убијених у Јасеновцу о којима нигде нико није донео резолуцију па ниједна назови српска власт.
Е када о њима донесу резолуцију повероваћемо да се ради о хуманизму а не опасној политичкој игри са потенцијално несагледивим последицама на садашње и будуће генерације свих Срба ма где били.
Они који мисле да су у диоптрији запада нешто друго само зато што су источно од Дрине живе у најопаснијој од свих заблуда.