Odlična tema. Dokaz da mnogo toga nije štimovalo kod nas još daleko pre brozovštine.
Prvi korak ka raformi nacionalnog bića je priznanje da smo bolesni i da nam treba lek, ali ne od naših neprijateljskih ''dušebrižnika'' nego autentične tradicije i elite. Ima jedan kineski film u kome jedan kung fu borac odgovara svom prijatelju na pitanje zašto ih tada početkom 20. veka zapadnjaci ponižavaju i potkupljuju rečima - ''pa zato što mi Kinezi i jesmo bolesni. Odvojili smo se od svog Ja i prepustili njihovom prljavom novcu''. Nakon toga kreće u donkihotovski poduhvat za preporod Kine, ali ga zapadnjaci truju i tako eliminišu.
Slična je stvar i sa nama.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 17 januar 2010 19:22
Da smo bili jaki u ćirilici, ne bi nas smeli napasti
Ovaj odličan članak mi je pomogao da bolje razumem karakter Srba, odnosno zašto uporno pišu hrvatskom latinicom ako. Ako su u komunizmu navikli na to pismo , razumeo bih da ga koriste i danas kada pišu rukom, jer je potreban trud da bi se vratili srpskom pismu. Ali kada pišu na računaru potreban je samo jedan klik.Neće ni toliko da urade u ime jedinstva Srba,a u tekstovima iskazuju brigu za svoj narod.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 17 januar 2010 19:31
paja patak
Knjigu ću sa interesovanjem pročitati. Međutim, udarna reč u naslovu “Grofovska“, ako je u prenosnom smislu sasvim je u redu, ali – ako je to bukvalno trebalo biti tako, nisam sasvim siguran. Tražeći podatke o prerogativima koji su automatski sledili iz dobijanja odlikovanja “Der österreichisch-kaiserlische Orden der eisernen Krone“ sledi bez daljnjeg da se (bar uz I red) zaista dobijalo nasledno plemstvo – u svakom slučaju za državljane Austrougarske. Da li je to važilo i za strane državljane? Mijatović je bio državljanin Srbije? Bez čitanja Statuta ordena to nije moguće ustanoviti. Ako prihvatimo da su i strani državljani dobijali nasledno austrougarsko plemstvo (u onom periodu se za tako što morala dobiti i dozvola sopstvenog suverena), onda je ispred imena sledovao predikat “von” (fon) – Dakle Čedomilj fon Mijatović. Moguće je da je uz odlikovanje išla i godišnja penzija – ipak, već u tom vremenu su uz takva odlikovanja penzije bile dosta simbolične visine. Ali – nasledno plemstvo i taj predikat su jedna stvar, a grofovska titula nešto sasvim drugo. U pristupačnim podacima o automatizmu dobijanja još i grofovske titule uz taj orden se ne može ništa naći. Ako je Mijatović zaista dobio i grofovsku titulu, to je najverovatnije dobio posebnim monarhovim ukazom (“patentom“) nevezanim direktno za to odlikovanje. Istina, i sam se u svojstvu autora potpisivao kao grof: Count Chedomille Mijatovich: The Memoire of a Balkan Diplomatist (Cassell & Co., Ltd, London), 1917. Nadam se da je g. Kalabić pre davanja naslova “Grofovska vremena“ svojoj knjizi, to pitanje temeljno proverio.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 18 januar 2010 01:42
Milica
Hoće li neko se pozabaviti sa domaćim tuđinima kod nas? Ljudima koji nose naša imena a nisu srbi i koji predstavljaju našu elitu bar 300 godina...
Srbi su još uvek samo niži stalež a vladaju domaći tuđini.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 18 januar 2010 13:01
gremlin
japanska škola preporoda...
kao i kina koreja danas, može nam (u nedostatku naše pameti), poslužiti kao model za izlazak iz balkanske učmalosti, izgradnjom svojega "ja". obzirom da nemamo svoje "mentore" (kao slovenci ili hrvati). svaka istorijska analiza naše političke prošlosti ukazuje da je okretanje "sebi", radu nauci i svojim resursima, mukotrpan ali siguran put. ali taj put svakako nije za sitne šićardžije i kukavice, bili oni u privredi ili na vlasti. odluka je na narodu (biračima). ona mora da bude proizvod racionalnog razmišljanja o tome, da li ćemo da budemo svoji na svome ili večita "igračka" zapada (istoka) bilo koga.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 18 januar 2010 16:04
Branislav Zekic Zeka
>>Treba da zamerimo onim nasim sunarodnicima, pre svega javnim delatnicima, koji sebe, iz nekih razloga, stavljaju u funkciju tudjih interesa, a protiv svoje zemlje.prevarantima zbog obecanih im 1.000 evra po glavi punoletnog i izborno potentnog stanovnika? A koje ce dobiti kad na vrbi rodi grozdje!
Sta je sa sunarodnicima koji su pohrlili da se na postanskim salterima sto pre dokopaju koske, od mizernih 1.700 dinara, koju su im sa bogate trpeze srpske tajkunske i lopovske tranzicije velikodusno dobacili eksperti?
Sta je sa sunarodnicima koji koji su izgubili pravo na rad, koji svakodnevno strajkuju gladju, seku prste ili sede i smrzavaju se po prugama i ostalim saobracajnicama i koridorima?
Za koga su sunarodnici glasali?
Nije bilo dobrog izbora ali to nas nimalo ne opravdava sto smo izabrali ove. Cak sta vise, dragi sunarodnici, krivica je iskljucivo nasa.
Prodali smo veru za veceru!
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 18 januar 2010 17:46
Dača
Znači li to da se ovde za poslednjih 150 godina ništa nije promenilo, sem garnitura na vlasti?
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 18 januar 2010 19:43
Tihomir Barbulović, Kraljevina Danska
Vrlo interesantna knjiga koja je već dospela i do čitalačkog kruga našeg iseljeništva u Skandinaviji.
Veoma poučno štivo, kako bi i oni koji to do sada nisu, i definitivno shvatili ulogu današnjih "Čedomilja" na putu ka Evropskim integracijama.
Preporuke:
0
0
9
utorak, 19 januar 2010 02:14
Spasoje, Klivlend, Ohajo
U naš parohijski dom "Svetog Save" stigla su samo tri primerka knjige?!?
.jpg)
Prvi korak ka raformi nacionalnog bića je priznanje da smo bolesni i da nam treba lek, ali ne od naših neprijateljskih ''dušebrižnika'' nego autentične tradicije i elite. Ima jedan kineski film u kome jedan kung fu borac odgovara svom prijatelju na pitanje zašto ih tada početkom 20. veka zapadnjaci ponižavaju i potkupljuju rečima - ''pa zato što mi Kinezi i jesmo bolesni. Odvojili smo se od svog Ja i prepustili njihovom prljavom novcu''. Nakon toga kreće u donkihotovski poduhvat za preporod Kine, ali ga zapadnjaci truju i tako eliminišu.
Slična je stvar i sa nama.
Srbi su još uvek samo niži stalež a vladaju domaći tuđini.
kao i kina koreja danas, može nam (u nedostatku naše pameti), poslužiti kao model za izlazak iz balkanske učmalosti, izgradnjom svojega "ja". obzirom da nemamo svoje "mentore" (kao slovenci ili hrvati). svaka istorijska analiza naše političke prošlosti ukazuje da je okretanje "sebi", radu nauci i svojim resursima, mukotrpan ali siguran put. ali taj put svakako nije za sitne šićardžije i kukavice, bili oni u privredi ili na vlasti. odluka je na narodu (biračima). ona mora da bude proizvod racionalnog razmišljanja o tome, da li ćemo da budemo svoji na svome ili večita "igračka" zapada (istoka) bilo koga.
Sta je sa sunarodnicima koji su pohrlili da se na postanskim salterima sto pre dokopaju koske, od mizernih 1.700 dinara, koju su im sa bogate trpeze srpske tajkunske i lopovske tranzicije velikodusno dobacili eksperti?
Sta je sa sunarodnicima koji koji su izgubili pravo na rad, koji svakodnevno strajkuju gladju, seku prste ili sede i smrzavaju se po prugama i ostalim saobracajnicama i koridorima?
Za koga su sunarodnici glasali?
Nije bilo dobrog izbora ali to nas nimalo ne opravdava sto smo izabrali ove. Cak sta vise, dragi sunarodnici, krivica je iskljucivo nasa.
Prodali smo veru za veceru!
Veoma poučno štivo, kako bi i oni koji to do sada nisu, i definitivno shvatili ulogu današnjih "Čedomilja" na putu ka Evropskim integracijama.