Свака част и слава свим див јунацима, али један је Воја Танкосић.

Занимљиво је сећање на његово преговарање са Исом Бољетинцом(Човек са слике на албанској застави коју су дроном подигли на утакмици у Београду)

, обуче се Воја у старо-србијанску ношњу тј. косовску како би данас рекли и оде директно у Бољетин, са још два свој четника да разговара и упозори Арнауте шта их чека ако се не смире с својим нападима на српско становништво.

Бољетин је је подкопаоничко село као тврђава, са кућама кулама са пушкарницама седиште Исине паравојске у која ни османске власт није признавала.

Епилог разговора(колико су га озбиљно схватили и колико су га се плашили) је да је Воја објаснио Арнаутима шта је имао а као јемство, пошто њихову реч није ни мало вредновао повео сина Исе Бољетинца. На то данас подсећа слика Воје Танкосић са пушком испред куле Исе Бољетинца.

Нисам присталица тајних организација јер су оне противзаконите. Таква, прилично мрачна организ. је била и 'Црна рука' чији је један од организатора био В. Танкосић. Типичан човек на своју руку. Змија! Тако у књизи 'Мангуплуци око Калемегдана' њен аутор познати архитекта и сведок времена у којем је живео, А. Дероко описује занимљив случај. Тадашњег новинара лондонског Тајмса и будућег премијера В. Брит. В. Черчила који је писао чланке са негативном конотацијом о Србима пут је нанио у Београд а о чему је одмах од његових дежурних очију био обавештен Танкосић. Који је од раније очекивао баш такву прилику. Он је Черчила нашао у тадашњој београдској Касини где је он одсео. -Ви сте новинар Черчил - Воја ће на енглеском. -Да - поносно ће и мало збуњено Винстон. -Ја сам Војислав Танкосић. Србин. Да више ништа нисте написали о Србима - узвратио му је Танкосић пошто га је ошамарио. Више Черчил у новинама није писао о Србима него се успешно бавио политиком из које је Србима остао у лошем сећању.

Што сте ставили 1910. годину као могућу за наведени догађај? Нисте навели историчаре, ни када је то било а који су наводно 'побили' догађај. Чињеница је да су В. Черчил (1874-1965) и В. Танкосић (1880-1915) били скоро савременици. Черчил је био мало старији, 6 год.. С времена на време је као официр учесник и дописник британ. новина у неколико битака британских империјалних трупа: Битка код Омдурмана (Судан) је вођена 2. септембра 1898., у Другом бурском рату (1899-1902). Догађај који описује А. Дероко се вероватно десио пре 1910. г. када је Черчил био постављен за Државног секретара. Тада се потпуно окренуо политици и позиву политичара. Тако да би ово тада био и скандал са политичким последицама. Као новинар Черчил није био познат широј јавности и путовао је светом и вероватно кроз Београд? Ко зна ко је све пропутовао кроз Београд у то време? 1880. г. отворена је позната линија Оријент експрес која је саобраћала железн. на целој линији од Париза до Истанбула. Сумњам да би Дероко нешто

Годину тог наводног догађаја нисам ја одабрао, него А.Дероко у својој књизи "Мангуплуци око Калемегдана" објављеној 1987.г. и која је, колико ми је познато, једини извор ове вести.
Историјска је чињеница да је те године Черчил само једном напустио територију ВБ када је путовао за Истанбул као министар унутрашњих послова (омашком сам му у претходном коментару доделио другу функцију). Путовао је тамо и натраг бродом и то искључиво морским путем! Осим деонице од Лондона до енглеске обале. Напомена да Черчил никада није ступио на тло Србије је проверљива чињеница у итинереру током његове каријере. Доказа за нешто друго - нема. А било би их да је свраћао, на првом месту у српској штампи. Тога такође нема, као ни било какве касније информације да је долазио инкогнито.
Дероко наводи да је Танкосић измлатио Черчила на ручку, али не у Касини, него у "Грчкој краљици" у Кнез Михаиловој улици. Упао у кафану и поред обезбеђења истукао британског министра. Да ли је то реално?